Šta je liječenje

Ako  izgleda  da se ništa  ne dešava...

Ako izgleda da se za vreme seanse ništa ne dešava, to je zato što se vi previše trudite ili zato što to čini pacijent. Posmatrajte ga i po- smatrajte njegovo lice. Ako vidite da mu se motori u glavi pokre­

ću ili da se vrpolji, vrlo je verovatno da na stolu radi još nešto sem što se„isključuje". Kad pitam šta radi, obično dobijem odgovor: „Molim se." U sebi govore: „Dragi Isuse, daj da se izlečim od ovoga; dragi Isuse, daj da se izlečim od onoga; daj Bože ovo, ne zaboravi na ono i, da, želim da bude u toj i toj formi..." i tako dalje, bez kraja i konca.

Ne pokušavam da odvratim vas ili vašeg pacijenta od molitve; samo kažem: „Imajte dovoljno vere da kažete jednu molitvu -jednom - i da znate da ju je onaj ko treba čuo."

Liječenje  na  sebi

Ljudi često pitaju da li je moguće koristiti ove energije za lečenje sa­ mog sebe. Dabome da jeste.

Primena lečenja na sebi je vrlo jednostavna. Skoro previše. Baš kao i lečenje na daljinu. Ako pokušate da ga učinite složenijim, biće samo ma­ nje delotvorno.

Dosad ste se već donekle upoznali sa senzacijom koju proizvodi kreta­ nje energije negde u vašem telu. Zato nađite udobno mesto - možda kre­ vet ili udobnu fotelju. Budite svesni da je vaša namera da zađete u energiju da biste radili lečenje na sebi i prihvatite to kao činjenicu.

Sada dopustite da se u vašim dlanovima pojavi senzacija energije. Uočavajte kako se pojačava. Ne pokušavajte ništa da forsirate; jednostav­ no je uočavajte. Dozvolite da se to desi i sačekajte da dođe. Ona se poja­ vljuje onda kada obratite pažnju na nju. Dokle god je vaša pažnja usmere- na na nju, njen intenzitet narasta. Što jača postaje, sve je bolje uočavate. Što je bolje uočavate, postaje sve jača. To je ciklus.

Budite svesni da senzacija, jačajući, počinje i da se širi. Uočavajte i druge delove svoga tela, kao što su ruke, i sačekajte da senzacija stigne i tamo -jer hoće. Zatim obratite pažnju na svoja stopala i uočite kako se po­ javljuje i tamo. Ubrzo će početi da vam se penje uz noge. Dok vam energi­ ja obuzima telo, počinjete da vibrirate na višem nivou. Energija će tada postati toliko jaka da će početi da blokira druge zvuke i misli koje vam od­ vlače pažnju. U suštini, počinje da preuzima kontrolu.

Osetite kako preuzima kontrolu, kako se sve više širi. Zatim dozvolite sebi da skliznete u prazninu - u „prazninu" između svojih misli. Kada za­đ­ete u tu prazninu, više se ne nalazite u modalitetu svesnog razmišljanja. Ako ležite tamo i razmišljate, lečim se, lečim se, lečim se-e pa, „ne lečite se, ne lečite se, ne lečite se". Otarasite se takvog razmišljanja.

Odjednom ne primećujete više ništa-jer ste u praznini. Međutim, to nećete shvatiti sve dok se ne nađete izvan nje. Odjednom otvarate oči -pet minuta, dvadeset minuta, sat i po kasnije. Ili, ako ste ovaj proces započeli kasno uveče, možda ćete odlučiti da ga ne okončavate do jutra. Kad dođe vreme da iskoračite iz praznine, najednom shvatate da niste više u njoj. To je to. Sasvim jednostavno.

Zatim krenite dalje. Ne vraćajte se nazad. Prihvatite da se odgovaraju­ će lečenje dogodilo i idite dalje. Zašto? Zato što svaki put kad se vratite po još, gradite u sebi uverenje da prvi put niste dobili sve. Krenite dalje i ne osvrćite se. Na taj način, u svojoj suštini prihvatate da je lečenje bilo pot­ puno i usvajate njegovu celokupnost. Vaša namera bila je molitva. Ener­ gija je bila nosilac komunikacije. Time što ste dopustili da pristupi i niste se osvrtali unazad, izražavate svoju zahvalnost i prihvatanje.

Lečenje  na  daljinu

U svojoj knjizi Vibraciona medicina (Vibrational Medicine), dr Ričard Gerber diskutuje o Tiler-Ajnštajnovom modelu pozitivnog i ne­ gativnog prostora-vremena: fizička materija postoji u pozitivnom pro- storu-vremenu; energije koje nadmašuju brzinu svetlosti (kao što su eterične i astralne frekvencije) postoje u negativnom prostoru-vreme- nu. Gerber objašnjava da su energija (i materija) pozitivnog prosto­ ra-vremena primarno električne po svojoj prirodi, dok je energija nega­ tivnog prostora-vremena primarno magnetna. U skladu s tim, pozitivan prostor-vreme takođe je domen elektromagnetnog zračenja (EM), dok je negativan prostor-vreme domen magnetoelektričnog zračenja (ME). Energija negativnog prostora-vremena, sem svoje primarno magnetne prirode, poseduje još jednu fascinantnu karakteristiku: tendenciju ka negativnoj entropiji. Entropija je tendencija ka neredu, neorganizo- vanosti - nelagodnosti (prisustvu bolesti). Što je veća entropija, veći je nered. Negativna entropija jeste tendencija ka redu, organizovano- sti - lagodnosti (odsustvu bolesti). To je tendencija ka regeneraciji i izlečenju.

U kakvoj je sve ovo vezi sa lečenjem na daljinu? Frekvencije Reko- nektivnog lečenja nisu ograničene zakonima pozitivnog prostora-vreme­ na. Barem na nekim nivoima, podudaraju se sa konceptom negativnog prostora-vremena. To je sasvim drugačiji referentni sistem. To, na neki način, objašnjava zašto ne postoji razlog da pri lečenju na sebi ili lečenju na daljinu koristite ruke i zašto nema stvarne potrebe da ih koristite onda kad ste fizički prisutni u prostoriji, zajedno sa pacijentom.

Kao što je već bilo reči, jedno od načela kvantne mehanike glasi da sile sa udaljenošću postaju zapravo sve jače. Rad sa nekim ko nije fi­ zički prisutan, tu pored vas, pruža vam mogućnost da iskusite ovaj fe­ nomen.

Da biste započeli proces lečenja na daljinu, najpre nađite udobno me- sto. Zatvorite oči ako želite i, kao što je rečeno u prethodnom odeljku -

„Lečenje na sebi", pustite da vas senzacije obuzmu; iz dlanova u ruke; iz stopala u noge; u telo, pa u srž vašeg bića. Svesno postanite sopstvena su­ ština i budite sa osobom sa kojom se povezujete - bilo u onome što zami­ šljate kao njeno fizičko okruženje, bilo negde u prostoru, tami, praznini-svemu i ničemu. Znajte da ste tamo i da je druga osoba tamo sa vama. Nije važno da li znate kako ona izgleda. „Osećaj" je sasvim dovoljan. Ne mora­ te da budete u telefonskoj vezi sa njom, niti da imate pred sobom njenu sli­ ku, komad nakita, uzorak rukopisa ili uvojak kose.

Budite sa tom osobom. Dopustite da vibracije ovih frekvencija po­ staju sve šire i snažnije. Ponekad unesem i nešto od onoga što predajem na seminarima, ali za ovo to nije neophodno. To je prosto nešto što volim da radim.

Budite u ovom procesu onoliko dugo koliko želite -jedan minut ili je­ dan sat, nije važno. Možete čak da odlučite da odete još dalje i uđete u„prazninu". U početku, dovoljno je da budete svesni svoje namere, a zatim dopustite sebi da uđete.

Mora li druga osoba da bude svesna onoga što radite? Ne mora.

Imao sam prijatelja u južnoj Floridi, koji me je pozvao zato što mu se mati nalazila u jednoj bolnici u sevenoj Floridi, četiri-pet sati vožnje da­ leko od njega. Njeno stanje se pogoršalo i iz bolnice su ga pozvali da mu kažu da ne očekuju da će se izvući, šta više, nisu očekivali ni da će poživeti dovoljno dugo da on stigne na vreme da je vidi. Telefonirao mi je u Los Anđeles i zamolio da pokušam lečenje na daljinu.

Nisam nikad upoznao majku tog svog prijatelja, a ona nije bila pri sve­ sti da bih mogao da je pitam da li se slaže, čak nije mogla ni da zna šta ću da radm - ali ipak sam pristao.

Stoga sam otišao na ono mesto i nas dvoje smo se tamo upoznali. Pustio sam da senzacije prolaze preko i kroz mene. Petnaest minuta ka­ snije, osetio sam da je lečenje gotovo. Prijatelj mi je sutradan telefoni­ rao i rekao da se stanje njegove majke iznenada znatno poboljšalo, što je predstavljalo potpuno iznenađenje za lekare. Sutradan su je otpustili iz bolnice. Do poboljšanja je došlo dok je on bio u kolima i vozio ka bolnici da bi je još jednom video. Desilo se dok smo ona i ja boravili za­ jedno  u praznini.

Da li je njen oporavak bio posledica naše interakcije? Ne znam. Da li se rekonektivne frekvencije kreću brzinom većom od brzine svetlosti? Vrlo verovatno - a pošto je sve svetlost i svetlost je sve, možda bi trebalo da kažemo, brže od vidljive svetlosti. Da li mi to delujemo na negativnim prostorno-vremenskim nivoima na sastav koji ljudi imaju na višim di­ menzijama? Da li je, prema tome, ono što radimo organizovanje i podr­ žavanje molekularno-ćelijske strukture fizičkog tela? Možda njeno reor­ ganizovanje?

Koncept magnetno-električnih domena i negativne entropije potenci­ jalno pruža zanimljiva saznaja u vezi sa rekonektivnim lečenjem na dalji­ nu, kao i sa rekonektivnim frekvencijama i njihovom interakcijom pri le- čenju na sebi i pri lečenju pacijenta koji je prisutan.

Odluka  i dozvola

Karmagedon: to je kao kad svi šalju sve te vrlo negativne talase, je l' da? I onda, kao, zemlja eksplodira i to je, kao, mnogo gadan trip.

Odluka i dozvola su dva koncepta koja se donekle prepliću. Nije da svako i sve nisu „jedno", elem, radi se o tome da se ove dve ideje nalaze u zanimljivom odnosu kada je reč o isceljivanju. Diskusija o njima može že­ stoko da uzburka emocije na mojim seminarima, stoga često tu temu osta­ vljam za vreme neposredno posle ručka - za slučaj da je pun stomak uspa­ vao neke od polaznika.

Počnimo od odluke. Već duže vreme sa ovom temom se dovodi u vezu jedno od najtežih tobožnjih osećanja krivice. Nemam nameru da se ovde bacam u iscrpne rasprave na ovu temu, ali želim da vam dam dovoljno in­ formacija koje će da razjasne moj stav.

Ako se dovoljno dugo motate po bilo kojoj knjižari „novog doba" ili po takvim skupovima, čim se razgovor dotakne nečijeg lošeg zdravlja, si­ gurno će se neko ubaciti, najčešće onim svetačkim tonom, i reći: „Pitam se samo šta je uradio kad je navukao tako nešto." Ostali će na to klimati gla­ vama na dobro uvežban način, u stilu onih koji sve znaju.

Sigurno smo svi to već doživeli. A ta sirota osoba, ko god ona bila, ima sasvim dovoljno problema i bez grupe TND („tračara novoga doba") koja o njenom trošku pokušava da ispadne superiornija. „Bob bi (ili Meri, ili ko god) trebalo prosto da odluči da ozdravi", nastavlja se razgovor.

„Pogledajte samo kako sve ovo utiče na njegovu decu." Njihovo „duhov­ no preimućstvo" postaje toliko gusto da biste mogli da ga sečete kristal­ nim čarobnim štapićem.

Kada bismo bili u stanju da sami donosimo ovakve odluke sa istom la­ koćom kao kada se odlučujemo za košulju ili parče pice, ja bih svakako odlučio da budem srećan, zdrav, da živim u divnom odnosu sa partnerkom koja ispunjava sve moje želje i potrebe, kao i da imam uspešnu karijeru po svom izboru. Kad već mogu da biram, odlučio bih i da budem neverovat- no zgodan (šta bi falilo!). Znam da bi i mnogi od vas odabrali upravo neke od ovih stvari. Takođe znam da bismo, kad bi postojala pilula koja bi mo­ gla da nam sve to omogući, koliko sutra ujutru već svi bili kod svog lekara, čekajući u redu da dobijemo recept.

Zašto onda svi mi ne omogućimo sebi sve ove stvari u svom životu, u onoj meri u kojoj mislimo da bismo želeli? Zato što deo nas koji odlučuje nije i onaj deo nas za koji mnogi vole da veruju da odlučuje. Nije to sve- stan deo nas onaj koji se odlučuje za plavu košulju ili picu sa ljutim papri- čicama. To je deo nas koji ima šire vidike, sveobuhvatnu sliku našeg živo­ ta. To je deo nas koji shvata da učimo svoje lekcije ovde na Zemlji i da na­ ša iskustva moraju da se odigraju unutar određenih parametara - onih na koje smo najverovatnije pristali pre ove inkarnacije. Znam li zasigurno da je tako? Ne. Ima li logike? Da.

Prema tome, možda Bob (ili Meri) ne može tek tako da poruči sebi in­ stant porciju „dobrog zdravlja". Možda bacanje krivice na njega zbog to­ ga, ili zato što se uopšte razboleo, nikom ne čini uslugu. Što je više i više nas kadro da sagleda stvari iz šire perspektive, manje će bola drugima na­ nositi oni među nama koji iskreno žele da budu dobronamerni.

Dakle, kakve veze ovo ima sa traženjem nečijeg dopuštenja pre lečenja?

U suštini, traženje dopuštenja od nekog ko je došao kod vas u ordina­ciju i već leži na vašem stolu očigledno je - učtivo rečeno - izlišno. (O, da, stvarno sam video neke iscelitelje da to rade.) Ako ste zaustili da kažete nešto na ovo, radije se vratite malo unazad i pročitajte onih nekoliko pasu­ sa o „odluci", obratite veliku pažnju na deo koji govori o tome ko odlučuje -jer to je isti deo nas koji daje dozvolu.

Recimo da imate divno petogodišnje dete. „Džoni" je bolestan otkako je navršio godinu i po i svakodnevno trpi bolove. Kosa mu opada, a lekovi mu stvaraju mučninu. Vreme uglavnom provodi na relaciji između kreve­ta i kupatila. On je mio, ljubak i hrabar.

Jednog dana čujete o neverovatnom iscelitelju, kaluđeru koji živi u pećini na Himalajima. Stupate u kontakt sa njim i sređujete da on doputuje avionom, jer Džoni nije dovoljno snažan da bi mogao da ode na tako dug put. Smeštate kaluđera u dobar hotel i, pošto ste ga pustili da se jedan dan odmori, odlazite po njega i dovodite ga svojoj kući. Kad stigne, odvodite ga na sprat, u Džonijevu sobu. Posle svega nekoliko minuta razgovora, postaje jasno da su se kaluđer i dečak zbližili. Sada, ozbiljno i sa poštova-njem, iscelitelj se saginje i kaže vašem sinu: „Džoni, imam li tvojedopu­ štenje da pokušam da te izlečim?" Džoni, koji ne može ni da zamisli kako izgleda život bez bolova - te prema tome povezuje „izlečenje" samo sa dužim životom, ispunjenim sa još više bolova-na trenutak razmišlja. Po­ tom, tiho i potišteno kaže: „Ne." Koga želite prvo da zadavite-Džonija ili iscelitelja?

Najozbiljnije, pojam dozvole na Zemlji ne podudara se uvek sa dozvo­lom. Naše poimanje informisane saglasnosti nije uvek informisana sa­ glasnost. Realna informisana saglasnost ili dozvola dođe mu više kao dez- informisana  saglasnost.

Džoni nije dao dopuštenje zato što nije umeo da vidi dalje od svoje sa­ dašnje situacije. Svoju odluku zasnovao je na dezinformacijama. Njegova saglasnost, ili nesaglasnost, nije bila informisana; bila je dezinformisana. Koliko nas uistinu zna sve odgovore? Koliko nas je kadro da vidi šta nam nosi  budućnost?

Koliko god neki to prikazuju drugačije, lečenje možete samo da ponu­ dite; ne možete da ga nametnete. Dopuštenje se, dakle, traži automatski, kao deo ponude. Lečenje, samim tim što se dešava, znači da je dopuštenje dobi- jeno. Prema tome, bilo da je osoba svestan primalac lečenja, kao što je neko ko vam telefonira da zakaže dolazak, ili je neko ko u datom trenutku možda nije u stanju da donese svesnu odluku, ponuda lečenja, bilo verbalna ili u ti­ šini vaših misli, uvek je dovoljna. Prihvatanje lečenja i oblik koji ono popri­ ma u skladu je sa uzvišenim poimanjem dobra te osobe koja prima lečenje.

Šta je  uspešno  izlečenje?

Šta nazivamo uspešnim izlečenjem? Da li to kada neko ustane iz inva­ lidske stolice i samostalno prohoda? Je li to nestanak bolesti? Da li je to re­ strukturiranje i preobražaj naše DNK?

Ili je možda život bolest, a smrt izlečenje?

Jednog dana, nazvao me je onkolog koji me je upitao da li bih hteo da pogledam jednog od njegovih pacijenata. „Razume se", odgovorio sam. Ta žena nije mogla da napusti bolnicu, tako da sam je posetio u njoj jednom kasno uveče, nju i njenog muža. Spavala je kad sam došao, pa sam prvo porazgovarao sa njenim mužem, a potom započeo seansu. Nakon nekoliko trenutaka, ona je otvorila oči. On nas je upoznao i par je tokom celog daljeg trajanja seanse vodio vrlo živ i zabavan razgo­vor. Posledice zračenja i drugih dugotrajnih terapija bile su vidljive na njoj, ali i pored toga mogla je još uvek da se nasluti lepota u njenim oči­ ma i njenom osmehu.

Bili su mladi, verovatno u tridesetim. Dok su razgovarali, gledali su se netremice, kao ljubavnici koji su, posle duge razdvojenosti, najzad pono­vo zajedno. Bilo je očigledno da uživaju jedno u drugom i da su veoma za­ ljubljeni. Ona je govorila, on je slušao; on je govorio, ona je slušala. Sme- jali su se i uključivali me u razgovor kao da sam im stari prijatelj. Pričali su o raznim stvarima koje su zajedno radili i govorili mi o svojim putova­ njima i ljudima koji su bili deo njihovog života.

Iznenada, žena je poželela sladoled - i to tri različite vrste! Već sam se zadržao u bolnici mnogo duže nego što sam planirao, ali sam se svejedno ponudio da ostanem sa njom dok se njen muž ne vrati sa sladoledom. Upra­vo je kretao kad je ona zaključila da bi bilo fino da donese i voćni kolač. Bi­lo je jedanaest uveče, pa ipak, njega ništa nije moglo da usreći više nego da pronađe sve ovo i ispuni želju svojoj ženi. Obećao je da će se brzo vratiti, iako smo svi znali da će mu trebati najmanje 45 minuta dok se ne izvuče iz bolničkog kruga, nađe neku otvorenu prodavnicu i vrati se natrag. Tako je i bilo. Bilo je to najdužih 45 minuta u mom životu, zato što se ona, čim su se vrata za njim zatvorila, okrenula prema meni i rekla: „Ja ću sada da odem."

„Šta kažete?", zabezeknuo sam se. Znao sam na šta misli, ali prosto ni­ sam verovao sopstvenim ušima.

„Ja ću sada da odem", ponovila je.

„Sada?", upitao sam. Potvrdno je klimnula glavom.

Bio sam prilično šokiran. Ženino ponašanje i reči nisu ostavljali mesta za dvoumljenje šta pod tim podrazumeva. Govorila mi je da planira da umre i to upravo tada. Poslala je muža u potragu za sladoledom i kolačima da bi obezbedila da ne bude prisutan u času njene smrti.

,,A, ne, nećete", rekao sam joj.

Nisam imao nameru da dozvolim da se on vrati sa naručjem punim sla­ doleda i kolača i zatekne me kako sedim pored njegove mrtve supruge.

„Ja ću sada da odem", ponovila je.

„Vi ćete da ostanete ovde sve dok se vaš muž ne vrati", obavestio sam je, reagujući na ovu treću, najnoviju pretnju, bacajući pogled na sat i po­ mišljajući kako mi se čini da vremc tako sporo protiče. Stvar je bila u tome što nisam sumnjao da je u svakom trenutku mogla da „ode". Jedini način da sprečim da se to desi bio je da ne prestajem da razgovaram sa njom. Znao sam da će se, onog trenutka kad dozvolim da prestane da priča, pre­ pustiti i preći na drugi svet.

Rekao sam joj da bi, ako je donela odluku da ode, njen muž sigurno želeo da ima priliku da se oprosti od nje. Održavao sam stalno njenu pa­žnju, i to je bilo dobro. Tada, dohvatio bih i gitaru i odsvirao Prikradanje kroz tulipane da sam samo pomislio da bi je to održalo u životu do njego­vog povratka. Razgovarali smo. „Ostala" je.

Nekih 45 minuta kasnije, njen muž se vratio. Nije pominjala svoj „odla­ zak". Nastavili su normalan razgovor, kao da se ništa nije dogodilo. Dok je žena jela sladoled, meni je srce udaralo kao ludo. Ponudili su i mene, ali... nisam baš imao apetit. Poželeo sam im laku noć i žurno otišao odatle.

Njen muž mi je sutradan telefonirao i obavestio me da je preminula. Već sam znao. Rekao mi je da je skoro puna dva meseca koja su prethodila mojoj sinoćnjoj poseti provela u snu ili u bunilu. Sinoć je prvi put bila pri­sebna duže od minuta. Zahvalio mi se što sam mu vratio suprugu makar na to jedno, poslednje veče.

Ko se izlečio i u čemu se sastojalo to izlečenje? Naime, i jedno i drugo su dobili lečenje. Njemu je, posle dva meseca, bilo potrebno da vidi svoju ženu poslednji put, da se oprosti sa njom i pusti je da ode. Njoj je bilo po­ trebno da ga još jednom vidi i da zna da će on biti dobro kad ona ode. Obo­ je su primili svoj dar.

Ljudi umiru. Život ide dalje. Novi ciklus je deo našeg kosmičkog is­ kustva.

Kad neki predu na drugi svet, to ne znači da nisu bili izlečeni. To nje­ govo izlečenje se vrlo verovatno ogledalo kroz lakoću sa kojom ste  im omogućili da obave taj prelaz, u spokoju sa kojim su, blagodareći vašem dolasku, mogli to da prihvate i prepuste se - i prilici da se osmehnu i kažu„volim te" nekome kome je bilo potrebno da to čuje - poslednji put.

Stoga ne tumačite i ne analizirajte. Samo budite. I znajte da posedujete dar da lečite - u bilo kom vidu koji to lečenje može da poprimi.

Čudesnost  svega   ovoga

U ovoj knjizi, pričali smo o  isceljivanju  kao  otkriću,  isceljivanju kao teoriji i isceljivanju kao praksi. Ali sada, na kraju, postoji još jedan aspekt koji želim da naglasim:  isceljivanje kao čudo.  Kad kažem „čudo", mislim upravo to - čudesan događaj koji je manifestacija natprirodnog, Božje delo. Međutim, u kosmosu kvarkova, crnih rupa i je­ danaest dimenzija, natprirodno ne znači isto što i nekad. Isto tako, to važi i za Boga.

Ipak, nikad ne bledi taj osećaj zadivljenosti koji se javlja kad se dogo­ di „nemoguće". Vidite, omogućavajući protok ovih energija, ne asistirate samo u izlečenju jedne osobe - vi potpomažete početak preobražaja dosad neviđenih razmera.

Ljudi me pitaju poseduju li svi sposobnost da nose ove frekvencije i postanu iscelitelji. Moj odgovor glasi: „Da. Svi mogu da dosegnu ovaj ni­ vo, ali oči su slepe. Samo se nekolicina usuđuje da otvori oči... i često bi­ va zaslepljena onim što vidi."

Za mene, to je ono na šta je Dipak Čopra mislio kada je rekao da „osta­nem detinjast". Decu sve zadivljuje; ona vide svet kao sasvim novu avan­ turu svakog sledećeg dana. Neopterećena našom potrebom da sve strpamo u okvire našeg ograničenog razumevanja, ona nisu zaslepljena bilo čime što vide. Još uvek ne znajući za strah, ona ne ograničavaju sebe obave­ znim ritualima ili ozbiljnošću na „trebalo bi" i „ne bi trebalo". Za njih je sve to deo čudesnog univerzuma u koji su došla da se nastane.

I ja svakodnevno osećam to isto oduševljenje. Svaki  put kad radim ovaj posao, doživljavam ga kao nešto novo i drugačije, kao da mi je prvi put. Jer, sa svakom novom osobom, i jeste prvi put. Znam da ćete se i vi ta­ ko osećati. Vi donosite iskustvo svetlosti i informacije koje na unikatni način postaje dvoje (zapravo Troje, računajući  i  Boga).

Kad se ovaj dar prvi put ispoljio, već sam bio doktor sa uhodanom praksom. Pretpostavio sam stoga da ima neke veze sa lečenjem. Znao sam da se dešava nešto vrlo važno i nazvao sam to lečenjem jer sam smatrao da ima veze sa tim (u proširenom smislu reči lekar/pacijent/čudo) - i zato što sam želeo da ima veze s tim.

Sada vidim da je, od samog početka, moja namera bila da ima veze sa lečenjem. Želeo sam da ga razumem, da ga klasifikujem - a kasnije, najve- rovatnije, i da ga usmeravam i unapređujem. Lečenje je bilo kontekst u kojem sam radio i kontekst u kojem su ležala skrivena ograničenja koja sam nametnuo Rekonekciji. Nisu to bila namerna ograničenja; do njih je došlo usled toga što nisam bio u stanju da vidim dalje, da od samog počet­ ka shvatim da se ovde radi o nečemu mnogo većem.

Ono što sam naposletku shvatio jeste da je ovo lečenje u mnogo dru­ gačijem smislu od onoga što smo naučeni da pod tim podrazumevamo, razumemo, pa čak i verujemo ili prihvatamo. Ovo lečenje je evolutivni proces koji je omogućen kroz kokreaciju na najvišoj vibracionoj interak­ ciji sa Univerzumom. Sada verujem da je uistinu posredi restrukturiranje naše DNK, premda sam u početku oklevao da to glasno kažem. Prelaskom u transsenzorno - ili transcendenzorno - (to jest, dalje od naših pet osnov­ nih čula), pomeramo se u domen koegzistencije sa nekom energijom i pri­ sustvom koje nadmašuje sve što dosad poznajemo.

Moja namera sigurno je preusmerila nešto od svega ovoga tako da ga uklopi u opseg mojih ranijih verovanja i shvatanja. I mada podučavam da valja da se sklonimo s puta, da ne usmeravamo, pa čak ni da predložimo vid lečenja koji treba da se dogodi, shvatio sam da stojim na putu od tre­ nutka kad sam zaključio da je ovo lečenje u čijem su središtu lekar/paci­ jent/čudo.

Problem nije bio u tome što sam imao nameru - nego u tome što sam je suzio. Svoje bezazleno iščekivanje sam, usled svojih konkretnih želja i na­ mera, suzio na jedno konkretno očekivanje.

Dipak Čopra, autor knjige koju smatram najvažnijim štivom što neko može da pročita, Sedam duhovnili zakona uspeha (The Seven Spiritual Laws of Success), objašnjava da jedan od Zakona namere i želje glasi da se„odreknemo svoje vezanosti za ishod. To znači da se odreknemo svoje krute vezanosti za konkretan rezultat i živimo u mudrosti neizvesnosti". U određenom stepenu, mnogi od nas to već rade. Ja sam to uradio na taj na­ čin što sam se odrekao svoje vezanosti za ishod lečenja. Nisam se, među­ tim, odrekao svoje vezanosti za to  da ishod bude lečenje; prema tome, ograničio  sam sopstveno  iskustvo.

Vi i ja sada idemo dalje. Da bismo to uradili, moramo da ostanemo svesni svojih namera, onih tako suptilno ukorenjenih da uglavnom lete neposredno ispod dometa našeg radara svesti. Kad nam „istrče" na ekran, naša je obaveza da ih ispitamo. Naše skrivene namere utiču na pravac ko­ jim se krećemo, često u većoj meri od naših svesnih namera, zato što ih ni­ smo dovoljno svesni da bismo ih izneli u svetlost ispitivanja. Ako ne zna­ mo da smo u strahu, ne znamo ni kako da se suočimo sa njim.

Uz pomoć informacija iznetih u ovoj knjizi, preduzimate svoju sop- stvenu evolutivnu promenu. Sada ste kadri da slušate i čujete drugim ču­ lom; da gledate novim vidom. Naučili ste da osetite ono što ostali još nisu osetili. Naučivši da doživljavate ovu novu svest, prešli ste u svoje postoja­ nje transcendenzornog bića.

Sada, kad oni koji dolaze kod vas na seanse čuju kada ne postoji ništa što bi drugi mogli da čuju, osete miris onda kad fizički nemaju čulo mirisa, vide onda kad su im oči zatvorene i dodiruju onda kad posmatrač sa stra­ ne ne vidi ništa što bi moglo da se dodirne - vi znate da ih pratite na njihov nov, transcendenzorni nivo postojanja. I to je svakoga puta podjednako uzbudljivo kao onda kada ste ga sami prvi put otkrili.

Ono što radite jeste donošenje svetlosti i informacija na planetu - a ta­ mo gde su svetlost i informacije, tamo ne može biti tame. Kroz tu svetlost i informacije, između ostalog, dolaze preobražaj i izlečenje.

Izlečenje nije „kako" ni „zašto" - niti je recept. Ono je stanje.

Stoga, bez obzira na sav svoj strah, kročite u svetlost i informacije. Ljubav postaje to. Potom to postaje ljubav -a to je iscelitelj. Odjednom postajete istovremeno posmatrač i posmatrani, zaljubljeni i voljena osoba, iscelitelj i izlečeni.

Postanite jedno sa drugom osobom, a tako izlečite sebe. Lečeći sebe, lečite druge. A lečeći druge, lečite sebe.

Rekonektujte se. Lečite druge; lečite sebe.

Neke je stvari teško objasniti; čuda govore sama za sebe.

DR ERIK PERL se odrekao jedne od najuspešnijih kiropraktičarskih ordi­nacija u Los Anđelesu u trenutku kada su on i ljudi oko njega postali svedoci čudesnih izlečenja. Od tada, posvetio se prenošenju svetlosti i infor­macija u procesu Rekonektivnog lečenja, držeći brojna predavanja i semi­ nare o „Rekonekciji". Bio je pozvan i da govori u Ujedinjenim nacijama, pred prepunom dvoranom Medison skver gardena, a o njegovim semi­ narima pisalo se u raznim publikacijama, medu kojima je i Njujork tajms.

Veb  sajt:  wvvw.TheReconnection.com

Radi vaše zaštite

Ova knjiga pružiće vam informacije koje mogu da vam pomognu u pr­vim kontaktima sa Rekonektivnim lečenjem. Međutim, nije dovoljno da pročitate knjigu da biste postali praktičar Rekonektivnog lečenja, niti vam daje dozvolu da predajete Rekonektivno lečenje® ili Rekonekciju®, kao što vam ne daje za pravo ni da se predstavljate kao praktičar Rekonektiv­ nog lečenja ili Rekonekcije, ni kao učitelj, niti oboje. Da biste bili prakti­čar Rekonektivnog lečenja ili Rekonekcije, potrebno je da uspešno završi­te seminar dr Erika Perla.

U ovom trenutku Erik Perl je jedini ovlašćeni instruktor za Rekonek­tivno lečenje i Rekonekciju. Erik je počeo da održava seminare na kojima obučava instruktore za Rekonektivno lečenje i Rekonekciju. Informaciju o Programu za instruktore možete da pronađete na njegovom veb sajtu i/ili u brošurama. Ove informacije možete da dobijete ako kontaktirate The Reconnection i-mejlom ili telefonom. Potrebno je da završite dva bazična vikend-kursa da biste mogli da se prijavite za trening za ovlašćenog prak­ tičara*, asistenta u podučavanju i mentora* ili da uđete u program za in­ struktora. Mogu da postoje i drugi preduslovi, koji su takode podložni promenama.

Pročitajte ovu knjigu tri puta.

Rekonekciju niste istinski pročitali nijednom ako je niste pročitali tri puta. Bez obzira na to koliko puta ste pročitali knjigu Rekonekcija, leči dru­ge, leči sebe, svakoga puta kada je budete čitali pronaći ćete nešto više. Možda ste već otkrili da je pisana na neograničenom broju nivoa. Ne mora da znači da mi je to bila namera, i definitivno ne na osnovu moje svesne ideje, ali bilo kako bilo, tako je. Svaki put kada budete čitali Rekonekciju, naći ćete više značenja - svetlost i informacije - čekaju na vas. Prema to­ me, pročitajte ponovo. A onda pročitajte ponovo. Pišite po njoj. Podvlači­ te. Analizirajte. Ima tu još toga što možete da otkrijete. Mnogo više.

Podelite Rekonekciju sa drugima

Mnogi od vas koji pročitaju Rekonekciju poželeće da podele sa drugi­ ma ono što se nalazi u ovoj knjizi. Kao što znamo, dar lečenja je jedan od najvećih darova koje možemo da ponudimo. Za one od nas koji su dostigli novi nivo svesti, prosvetljenosti i evolucije, kao i za svakog od nas ko voli svoju porodicu i prijatelje, Rekonekcija je verovatno jedan od najuzbudlji­ vijih i najvrednijih poklona koji mogu da se podare ili dobiju. Dar postoja­ nja. Bez obzira na to da li ste odlučili da svoju knjigu pozajmite ili nekome podarite njihov vlastiti primerak, znajte da to što radite je Rekonekcija la­ naca. To to što radite je Rekonekcija struna. To to što radite je donošenje svetlosti i informacija na planetu.

dr Erik Perl i The Reconnection

Dr. Eric Pearl

ili pohađanja seminara dr Perla. Molimo vas da ih pošaljete poštom ili i-mejlom. Biće nam drago da nam se javite.