1.   poglavlje

Stanje se najčešće poboljša do sledećeg jutra

Ova knjiga je napisana za roditelje kojima treba savet o tome kako mogu podići zdravu decu, roditelje koji žele da njihova deca budu zdrava od svog rođenja, pritom ne ostavljajući pedijatrima svu odgovornost za njihovo zdravlje. Cilj ove knjige jeste da po- mogne ljudima da sami uvide kada dete treba da odvedu kod lekara, tj. kada je potrebna hitna medicinska intervencija, a kada ne treba da ga vode kod lekara, tj. kada pomoć lekara može da učini više štete nego dobra po njegovo zdravlje. Takođe, u ovoj knjizi će biti pokazane sve opasnosti koje sa sobom nose lekovi, bolnički testovi, rengden-zraci, i druge metode koje pedijatri mo- gu da primene, a koje zapravo mogu da nanesu štetu po zdravlje vašeg deteta.

Pedijatri su u jednoj velikoj prednosti, takoreći, u odnosu na druge lekare, jer se većina roditelja previše brine za zdravlje svog deteta, u poređenju sa brigom za sopstveno zdravlje. Na primer, ako se probudite usred noći s jakom glavoboljom, šta obično ura- dite? Ako reagujete kao većina ljudi, onda verovatno samo usta- nete, uzmete aspirin, pa se vratite u krevet. Obično odmah zaspite posle toga, i ujutru se osećate dobro. A kako reagujete kada vam se dete probudi usred noći sa istim tim simptomom? Obično ljudi odmah telefonom nazovu svog pedijatra. Ako se javi on, a ne službenik, poznato je šta će vam odgovoriti. Verovatno će pitati da li ste mu izmerili temperaturu, a onda, šta god da odgovorite, on će potom reći: “Pa, mislim da nije ništa opasno.

Dajte mu aspirin i dovedite dete sutra ujutru kod mene”. Vi spus- tite slušalicu, žaleći što ste uopšte zvali, dajete detetu aspirin, i on odmah nakon toga zaspi. Baš se tako desi. Kada ujutru dete ustane, vama lakne, jer je živahan da živahniji ne može biti, i jer vam traži da jede. Nakon jela vi se pitate da li da ga vodite kod lekara ili da ga ne vodite, pritom uštedevši sebi i vreme i trošak.

Tako obično izgleda ta scena, scena u kojoj roditelji ne treba da učestvuju. Jer uz glavobolju, kao jedini simptom, nema pot- rebe da zovete lekara, a još manje da idete kod njega sledećeg jutra. Osim u slučaju dokazanog postojanja ozbiljnijeg problema, vođenje deteta kod pedijatra se ne isplati, štaviše, nepotrebne medicinske intervencije mogu čak i da učine da vaše dete stvarno postane bolesno!

Ako ste čitali knjige o zdravlju dece, ovo će vam izgledati kao jedan nekonvencionalan stav lekara. Većina tih knjiga su pisali lekari. Čak i oni lekari koji sami priznaju da je većina zdravstvenih problema kod dece bezopasna, ipak se slažu u jednoj stvari sa svim ostalima: Kakav god da je simptom ili zdravstveni problem u pitanju, na kraju uvek napišu “Posetite svog lekara”. Ideja ove knjige, koja je rezultat 30-godišnjeg znanja i prakse pedijatra, nije da vam kaže da treba da “posetite svog lekara”. To će vas možda iznenaditi, ali ono što sam naučio tokom svih ovih godina rada jeste da većina dečijih oboljenja ne iziskuje medicinsku in- tervenciju, i da nepotrebna intervencija može samo da napravi veću štetu. Stoga, znajući kako većina lekara radi sa decom, i posedujući iskustvo u lečenju na hiljade dece, moj savet rodi- teljima glasi: “Izbegavajte posetu lekarima kad god je to moguće”.

Dozvolite mi da sa vama podelim još neke stvari koje pot- vrđuju ispravnost ovog saveta, i još neke preporuke koje ću izneti na stranicama koje slede:

-  najmanje 95% bolesti kod dece nestane vremenom samo po sebi, i ne iziskuje nikakvu medicinsku intervenciju;

- veoma je čest slučaj da veću opasnost po zdravlje predstavlja nepotrebna medicinska intervencija nego sama bolest;

- pedijatri najveći deo svog vremena potroše u smirivanju uz- nemirenih roditelja, a detetu, kojem je veoma retko kad pot- rebno lečenje, u svakom slučaju, daje se terapija, pa ono trpi posledice da bi se roditelji bolje osećali. Razlog tome je što lekari smatraju da roditelji od njih zahtevaju, ili barem očekuju, da urade nešto, bilo šta, po pitanju zdravlja njihovog deteta. Ali, ono što je roditeljima stvarno potrebno jeste potvrda da im dete nije bolesno, dok samoj deci nije potrebna nikakva terapija onda kada nisu stvarno bolesna. Većina lekara nema vremena da u bilo šta ubeđuje roditelje, već im je i lakše i brže da samo prepišu lek.

- priroda, majka, bake, i čak očevi i deke, jesu najbolji lekari iz vaše okoline, jer oni, za razliku od lekara, ne ometaju napore i sposobnost tela da izleči samo sebe;

-  najmanje 90% lekova koje prepisuju pedijatri nisu potrebni i predstavljaju samo skup rizik po zdravlje deteta koje ih uzima. Sve vrste lekova su otrovne, a time i opasne po zdravlje. A pored toga, preterana upotreba lekova tokom detinjstva može dovesti do toga da dete poveruje da postoji “pilula za svaku bolest”, pa će možda u budućnosti ono tražiti i lek za svaki emocionalni problem koji i ako bude imalo;

-  najmanje 90% hirurških intervencija nad decom je nepot- rebno, samo bezrazložno izlažući dete riziku od smrti, kao mo- guće posledice same operacije, anestezije, ili infekcija koje se mogu dobiti u samoj bolnici, koja je uvek leglo izazivača bolesti;

-  većina pedijatara je učila malo, ili nimalo, o osnovama nu- tricionizma (zdrave ishrane) i farmakologije (nauke o lekovima), jer se u medicinskim školama tim dvema vitalnim stvarima pos- većuje veoma malo pažnje. Pacijenti snose posledice neznanja pedijatara o uticaju ishrane na zdravlje i o svim neželjenim de- jstvima lekova koje oni prepisuju;

-  roditelji moraju da nauče kada treba da zovu lekara, i šta da rade kada lekar nije tu u cilju jačanja tela da izleči samo sebe.

Znam da vam kao roditelju stavljam još veći teret na vrat ako samo nabrajam mane i nedostatke savremene prakse pedijatara, i ako vam samo kažem da treba da izbegavate lekare, te da mo- rate sami preuzeti veću odgovornost za zdravlje svog deteta. I znam da je teško da se prihvati takav savet kada je reč o zdravlju vašeg voljenog deteta, i da to nije isto kao kada bi se radilo o vama. Ali, morate znati da će vas vaša razumljiva neodlučnost po tom pitanju ostaviti na milost i nemilost pedijatrima. Jer ve- ćini dece, koja dođu kod njih, nije potrebno lečenje, međutim, oni im prepišu neki lek u svakom slučaju, najčešće samo da biste se vi osećali bolje, misleći da su lekari preduzeli nešto da izleče vaše dete. Takva vrsta ponašanja odstupa od etičkih principa, ali treba imati na umu da pedijatri koji tako rade bivaju nagrađeni u finansijskom i psihološkom smislu za “lečenje” deteta koje u stvari uopšte i nije bilo bolesno.

Taj finansijski problem leži u činjenici da je sve manji broj paci- jenata, a sve veći broj pedijatara, pa se zbog toga smanjuju plate lekarima. U cilju povećanja svojih plata, lekari su skloni da pre- pisuju terapije i izvode testove i analize onda i kada one nisu potrebne, samo da bi imali veću finansijsku dobit od svakog paci- jenta kojeg leče. Takva praksa će sigurno biti sve učestalija u go- dinama koje dolaze, pošto višak pedijatara postaje sve veći problem.

Psihološka dobit se sastoji u potrebi pedijatra da se oseća da je uradio nešto dobro, nešto produktivno, što je veoma težak za- datak ako se uzme u obzir da većini pacijenata, zapravo, nije potrebno njegovo znanje.

Ankete sprovedene nad pedijatrima su pokazale da većina smatra da od svog posla nemaju mnogo dobiti; čak jedna trećina njih ozbiljno razmišlja o tome da svoju karijeru usmeri na “veće izazove”, ili žele da je prekinu jer se osećaju “potrošenim”, iscrp- ljenim. Pojedini, pak, žele samo da pokažu svoje znanje i da

njime osvoje zahvalnost roditelja, čak i ako nisu mnogo učinili za izlečenje njihovog deteta, a možda su mu samo još više naškodili.

Ovakvo nedopustivo ponašanje lekara predstavlja pravu pret- nju po vaše dete. Morate stalno biti svesni svih ovih nedostataka u praksi pedijatara, kako biste mogli da uvidite kako radi i kako se ponaša lekar vašeg deteta, i kako biste izbegli njegovo nepot- rebno i rizično “lečenje”. Međutim, sama svest o tome šta ne valja u radu pedijatara nije vam od velike pomoći kada vaše dete ima glavobolju, ili ga boli stomak, ili ima jak kašalj, ili pak groznicu, zar ne? Zato morate i naučiti kako da razlikujete prob- leme za koje je potrebna medicinska intervencija od onih koji će nestati praktično sami od sebe. Takođe, većina roditelja mora da zna nešto i o terapijama koje treba izbegavati, ili potpuno odbiti, a koje predstavljaju potencijalnu opasnost po zdravlje njihovog deteta.

Pošto standardni lekovi i terapije ometaju rad normalnih od- brambenih mehanizama u telu, pred kojim najveći broj bolesti kod dece nestaje, često je najbolje da se sami pobrinete za lečenje svog deteta nego da ga odvedete kod lekara. I još važnije, vi ćete pomoći vašem detetu mnogo bolje time što ćete mu da- vati onu hranu koja mu je potrebna, a izbegavati onu hranu koja može da naškodi njegovom zdravlju. Ova knjiga će vam pružiti informacije o tome kako da na najbolji način pomognete vašem detetu kada je bolesno, i daće vam više samopouzdanja u po- dizanju zdrave dece.