„Šta su čitali mudraci?"

„Provodili su mnogo vremena čitajući i ponovo iščitavajući drevna učenja njihovih predaka. Gutali su tu filozofsku literaturu. Još uvek se sećam tih prelepih ljudi kako sede na stoličicama od bambusa i čitaju čudnovato uvezane knjige sa finim smeškom pros- vetljenja na usnama. Tek u Šivani sam zaista shvatio pravu moć knjige i princip da je knjiga najbolji prijatelj mudrih."

„Dakle treba da krenem da čitam svaku dobru knjigu koja mi dođe pod ruku?"

„Da i ne", stigao je odgovor. „Nikad ti ne bih rekao da ne čitaš koliko god možeš. Ali upamti, neke knjige se samo probaju, neke se žvaću, i konačno, neke se cele gutaju. A to nas dovodi do jednog drugog zaključka."

„Da si gladan?"

„Ne, Džone nisam." Džulijan se nasmejao. „Jednostavno hoću da ti kažem da bi zaista dobio najbolje od neke sjajne knjige, ti moraš da je prostudiraš, ne samo da je čitaš. Idi kroz nju kao što to činiš sa ugovorima koje ti donose tvoji veliki klijenti, kada traže mišljenje pravnika. Zaista se pozabavi tom knjigom, razmišljaj o njoj, sjedini se s njom. Mudraci bi čitali mnoge knjige o mudrosti iz njihove ogromne biblioteke i po deset ili petnaest puta. Tretirali su velike knjige kao spise, sveta dokumenta ili božanski izvor."

„Vau. Čitanje je zaista tako važno?"

„Trideset minuta dnevno će uneti neverovatnu različitost u tvoj život, jer ćeš brzo videti ogromne rezervoare znanja koji ti stoje na raspolaganju. U njima leži odgovor na svaki problem sa kojim si se ikad suočio. Ako želiš da budeš bolji advokat, otac, prijatelj ili ljubavnik, postoje knjige koje će te približiti tim ciljevima. Sve greške  koje si ikada napravio u svom životu, već je neko pre tebe uradio. Zar zaista misliš da su izazovi sa kojima se suočavaš, jedinstveni?"

„Džulijane, ja nikada nisam ni razmišljao o tome. Ali shvatam šta mi govoriš i znam da si u pravu."

„Svi problemi sa kojima se iko ikada sreo, ili će se sresti u toku svog života, već su postojali", izjavio je Džulijan. „Što je još važnije, svi odgovori i rešenja su zabeleženi u knjigama. Čitaj prave knjige. Nauči kako su se tvoji prethodnici izborili sa izazovima sa kojima se ti trenutno boriš. Primeni njihove metode uspeha i bićeš zadivljen napretkom u svom životu."

„Koje su knjige 'prave knjige'?", upitao sam, shvativši brzo da je Džulijanov stav sjajan.

„Prijatelju, to ću ostaviti tebi da proceniš. Otkako sam se vratio sa istoka, veći deo vremena sam proveo čitajući biografije žena i muškaraca kojima se divim."

„Možeš li da preporučiš neki naslov mladom štreberu?", pitao sam široko se osmehujući.

„Svakako. Dobro će ti doći biografija velikog amerikanca Bendžamina Frenklina. Isto tako mislim da ćeš naći veliki podsticaj u autobiografiji Mahatme Gandija pod nazivom Priča o mojim eksperimentima sa istinom. Zatim ti predlažem da pročitaš Sidartu Hermana Hesea, veoma praktičnu filozofiju Marka Aurelija i neke radove Seneke. Mogao bi čak da pročitaš Misli i bogato odrasti Napoleona Hila. Ja sam to pročitao prošle nedelje i mislim da je veoma dobro."

„Misli i bogato odrasti", uzviknuo sam. „Mislio sam da si ti sve to ostavio iza sebe, nakon infarkta. Meni je zaista muka i umoran sam od svih tih 'uputstava kako brzo napraviti pare' koja reklamiraju trgovci namazani svim mastima, vrebajući slabiće."

„Polako, čoveče! Ne bih mogao više da se složim s tobom", rekao je Džulijan sa svom toplinom i strpljenjem mudrog, voljenog dede. „Takođe želim da povratim etiku u naše društvo. Ta mala knjiga ne govori o pravljenju mnogo para, ona govori kako napraviti mnogo od života. Ona će biti prva koja će ti reći da postoji ogromna razlika između biti dobro i biti dobrostojeći. Ja sam to proživeo i znam bol života kojim rukovodi novac. Misli i bogato odrasti se bavi obiljem, uključujući duhovno bogatstvo i kako privući sve što je dobro u svoj život. Biće dobro da to pročitaš. Ali ja te neću pritiskati."

„Izvini Džulijane, nisam hteo da zvučim kao agresivni advokat", izvinjavao sam se.

„Pretpostavljam da nisam uvek ovakav. Još jedna stvar koju moram da poboljšam. Ja sam zaista zahvalan za sve što deliš sa mnom."

„Nema problema, bilo pa prošlo. Moje geslo je jednostavno: Čitaj i nastavi da čitaš. Da li želiš da saznaš još nešto interesantno?"

„Šta?"

„Nije ono što ćeš ti dobiti iz knjiga to što tako obogaćuje, već će ono što će knjige izvući iz tebe, definitivno promeniti tvoj život. Vidiš Džone, knjige te zapravo ne uče ničem novom."

„Stvarno?"

„Stvarno. Knjige ti jednostavno pomažu da vidiš ono što je već unutar tebe. A prosvetljenje i jeste upravo to. Nakon svih mojih putovanja i istraživanja, shvatio sam da sam u stvari napravio pun krug i vratio se na tačku sa koje sam krenuo kao mladić. Ali sada ja poznajem sebe, sve što jesam i što mogu da budem."

„Dakle Ritual obilja znanja je u celosti posvećen čitanju i istraživanju mnoštva informacija?"

„Delimično. Za sada, čitaj trideset minuta dnevno. Ostalo će doći prirodno." Džulijan je to rekao sa dozom tajanstvenosti.

„U redu, šta je peti ritual blistavog življenja?"

„To je Ritual lične refleksije. Mudraci su čvrsto verovali u moć unutrašnjeg razmatranja. Upoznavanjem samog sebe, povezaćeš se sa dimenzijom svog bića za koju nisi nikad ni znao da postoji."

„Zvuči prilično filozofski."

„To je u suštini veoma praktičan koncept. Vidiš, svi mi imamo mnogo latentnih talenata. Upoznavanjem ih negujemo. Ipak, tiho razmišljanje će učiniti i više od toga. Ova praksa će te učiniti jačim, mudrijim, bližim samom sebi. To je veoma plodonosan način korišćenja uma."

„Džulijane, još uvek mi se pomalo vrti u glavi od tog koncepta."

„Pošteno kažeš. I meni je to bilo strano kad sam prvi put čuo. Pojednostavljeno do maksimuma, lična refleksija nije ništa drugo nego navika da se misli."

„Ali zar mi svi ne mislimo? Zar to nije deo ljudskog bića?"

„Dobro, većina nas misli. Problem je što većina ljudi misli samo onoliko koliko je potrebno da preživi. Ono o čemu ja govorim jeste misliti dovoljno da bi se napredovalo. Kada budeš čitao biografiju Bena Frenklina shvatićeš na šta mislim. Svake večeri, nakon dana ispunjenog produktivnim radom, on bi se povukao u miran kutak svog doma i razmišljao o proteklom danu. Razmatrao bi sve svoje poteze, da li su bili pozitivni i konstruktivni ili su bili negativni i treba ih popraviti. Jasnim saznanjem šta je loše radio, on je odmah mogao da preduzme korake da to poboljša i da napreduje na putu ovladavanja samim sobom. Mudraci su činili to isto. Svake noći, oni bi se povukli u zaklon svojih kolibica pokrivenih mirišljavim ružinim laticama i sedeli bi duboko razmišljajući. Jogi Raman je u stvari vodio i svoj dnevnik."

„Šta je zapisivao u njemu?", pitao sam.

„Prvo bi naveo listu svih svojih aktivnosti, od jutarnje lične higijene pa do odnosa sa drugim mudracima kada su išli u šumu u potrazi za drvetom za potpalu ili svežom hranom. Interesantno, on je isto tako pisao i misli koje su mu prolazile kroz glavu tokom određenog dana."

„Zar to nije teško da se radi? Ja teško mogu da se setim na šta sam mislio pre pet minuta, a kamoli pre dvanaest sati."

„Nije, ako to svakodnevno praktikuješ. Vidiš, svako može da postigne to što sam ja postigao. Svako. Problem je u tome što previše ljudi pati od iscrpljujuće bolesti koja je poznata kao opravdavanje."

„Mislim da je moguće da sam i ja imao veze s tim u prošlosti", rekao sam potpuno svestan o čemu priča moj mudri prijatelj.

„Prestani da izmišljaš opravdanja i samo uradi to!", uzviknuo je Džulijan, glasom koji je odzvanjao snagom ubeđenja.

„Uradi šta?"

„Odvoj vreme da razmišljaš. Stekni naviku da redovno vršiš ličnu introspekciju. Kada bi Jogi Raman naveo u jednoj koloni listu svega što je uradio i svega što je mislio, on bi onda u drugoj koloni davao ocenu. Kada bi se suočio sa svojim aktivnostima i mislima u pisanoj formi, zapitao bi samog sebe da li je to bilo pozitivno u osnovi. Ako je bilo, on bi odlučio da nastavi da troši svoju dragocenu energiju na to, jer na duge staze to je rađalo krupnim plodom."

„A ako je bilo negativno?"

„Tada bi smislio jasan plan šta treba da preduzme da bi se oslobodio toga."

„Mislim da bi mi neki primer pomogao."

„Da li može lični?", pitao je Džulijan.

„Naravno. Ja bih voleo da znam neke tvoje najdublje misli", predložio sam.

,,U stvari ja sam mislio na tvoje."

Počeli smo obojica da se kikoćemo kao klinci u školskom dvorištu.

,,U redu. Ti si uvek dobijao ono što hoćeš."

„Dobro,  hajde  da  krenemo  od  nekoliko  stvari  koje  si  danas  uradio.  Napiši  ih  na parčetu papira ovde na stolu." Džulijan je davao instrukcije.

Počeo sam da uviđam da će se desiti nešto važno. Ovo je bio prvi put u nizu godina da sam ja stvarno odvojio vreme da razmišljam samo o stvarima koje sam radio i mislima koje su mi prolazile kroz glavu. Sve je to bilo tako strano, a ipak tako inteligentno. Napokon, kako bih mogao da se nadam da ću unaprediti sebe i svoj život ako nisam našao vreme čak ni da izdvojim šta je to što bi trebalo da se poboljša?"

„Odakle da počnem?", upitao sam.

„Počni sa onim što si jutros radio i nastavi sa onim što si radio u toku dana. Samo navedi neke najvažnije stvari, mi imamo još dosta toga da pričamo i ja želim da se vratim za par minuta na priču Jogi Ramana."

„Ukratko. Probudio sam se u pola sedam na zvuk mog električnog petla", našalio sam

se.

„Uozbilji se i nastavi", čvrsto je odgovorio Džulijan.

„U redu. Zatim sam se istuširao i obrijao, zgrabio keks i odjurio na posao."

„A šta je sa tvojom porodicom?"

„Oni su svi spavali. U svakom slučaju, kada sam stigao u kancelariju, primetio sam da

me moj klijent sa kojim sam imao zakazan sastanak u pola osam, čeka od sedam sati i da je besan kao furija!"

„Kako si ti reagovao na to?"

„Branio sam se, šta je trebalo da uradim, da ga pustim da mi komanduje?"

„Hm. U redu. Šta se zatim desilo?"

„Pa, stvari su krenule od lošeg na gore. Sud je zvao i rekli su mi da sudija Vajldabist hoće da me vidi u svom kabinetu i ako ne budem tamo u roku od deset minuta 'glave će da padaju'. Sećaš se Vajldabista, zar ne? Ti si mu dao nadimak sudija Divlja Zver (igra reči vajld bist — divlja zver pnm. prev.) nakon što te je držao u nemilosti jer si parkirao svoj ferari na njegovom parking-mestu!", setio sam se, prasnuvši u smeh.

„Morao si toga da se setiš, zar ne?", odgovorio je Džulijan, a oči su mu otkrivale ostatke onog đavolastog svetlucanja, po kome je nekad bio veoma poznat.

„Tako sam odjurio do suda i imao okršaj i sa jednim od službenika. Kada sam se vratio u kancelariju, čekalo me je dvadeset sedam telefonskih poruka, sve sa oznakom 'hitno'. Da li treba da nastavim?"

„Molim te."

„Na povratku kući, Dženi me je pozvala i zamolila da svratim do njene majke i pokupim jednu od izvanrednih pita po kojima je moja tašta poznata. Problem je bio u tome što sam se kada sam tu skrenuo sa autoputa, našao usred takvog saobraćajnog kolapsa, kakav nisam

video godinama. I eto me gde sam bio, usred saobraćajnoj špica, na temperaturi od 35 C°, pod stresom, svestan da vreme brzo prolazi."

„Kako si reagovao?"

„Psovao sam saobraćaj", sasvim pošteno sam odgovorio. ,,U stvari drao sam se unutar mojih kola. Hoćeš li da znaš šta sam govorio?"

„Ne mislim da bi to bilo nešto lepo što bi negovalo baštu mog uma", odgovorio je Džulijan blago se smešeći.

„Ali bi moglo da bude dobro đubrivo."

„Ne, hvala. Možda bi trebalo ovde da stanemo. Odvoj trenutak i pogledaj tvoj dan. Očigledno je, kad pogledaš unazad, da postoji u najmanju ruku nekoliko stvari koje bi uradio drugačije da si imao priliku."

„Tako je."

„Kao na primer?"

„Hm. Dobro, prvo u savršenom svetu ja bih ustao ranije. Ne mislim da sebi činim ikakvu uslugu time što jurim. Voleo bih da imam malo mira ujutro i da mi dan počne mirno. Čini mi se da bi mi tehnika Srce ruže o kojoj si mi ranije govorio, dobro došla. Takođe bih zaista voleo da se porodično okupimo na doručku, makar samo i za činiju cerealija. To bi mi dalo bolji osećaj ravnoteže. Uvek mi se čini da ne provodim dovoljno vremena sa Dženi i decom."

„Ali ovo jeste savršen svet i ti imaš savršen život. Ti imaš moć da kontrolišeš svoj dan. Imaš moć da misliš dobre misli. Imaš moć da obistiniš svoje snove!", primetio je Džulijan povišenim tonom.

„Shvatam ja to. Zaista počinjem da osećam da se menjam."

„Sjajno. Nastavi da se prisećaš svog dana", uputio me je.

„Dobro, želeo bih da se nisam izvikao na klijenta. Voleo bih da se nisam svađao sa službenikom u sudu i da nisam vrištao na saobraćaj."

„Saobraćaj se ne računa, zar ne?"

„To je i dalje samo saobraćaj", primetio sam.

„Mislim da sada vidiš moć Rituala lične refleksije. Posmatranjem onoga šta radiš, kako provodiš vreme i misli koje misliš, daješ sebi merilo kojim meriš napredak. Jedini način da poboljšaš sutra jeste da znaš šta si loše uradio danas."

,,I da imam jasan plan da se to ne bi desilo ponovo?", dodao sam.

„Tačno tako. Nema ničeg lošeg u pravljenju grešaka. Greške su deo života i osnova rasta. To je poput one izreke: Do sreće se stiže preko dobre procene, do dobre procene vodi nas iskustvo, a iskustvo se stiče lošom procenom. Ali postoji nešto veoma loše kada se greške ponavljaju iz dana u dan. To pokazuje potpuno odsustvo samosvesti, kvaliteta koji odvaja ljudska bića od životinja."

„Nisam nikad ranije čuo za to."

„Da, to je istina. Samo ljudska bića mogu sebe da posmatraju sa strane i analiziraju šta rade dobro, a šta loše. Pas to ne može. Ptica to ne može. Čak ni majmun ne može. Ali ti možeš. Na to se odnosi Rritual lične refleksije. Pronađi šta je dobro, a šta loše u tvom danu i tvom životu. Zatim gledaj da to istog momenta poboljšaš."

„Džulijane, mnogo je toga o čemu treba da se misli. Mnogo", ponovio sam refleksno.

„Da razmislimo o šestom ritualu blistavog življenja: Ritual ranog buđenja."

„Uf. Mislim da znam šta sledi."

„Jedna od najboljih stvari koje sam naučio u toj dalekoj oazi Šivani, jeste ta da ustajem u zoru i da mi dan počne dobro. Većina nas spava daleko više nego što je potrebno. Prosečna osoba može da spava šest sati i ostane savršeno zdrava i čila. Spavanje nije ništa drugo nego navika kao i svaka druga navika, a ti sebe možeš da istreniraš da postigneš rezultat kakav god hoćeš, u ovom slučaju da manje spavaš."

„Ali ako ustanem isuviše rano, ja se zaista osećam iscrpljeno", rekao sam.

„Prvih nekoliko dana, osećaćeš se veoma umorno. Slobodno ću to da kažem. Možda ćeš se tako osećati prve nedelje ranog ustajanja. Molim te posmatraj to kao malu dozu kratkoročnog bola radi velike doze dugoročnog dobitka. Kad god usvajaš novu naviku, osećaćeš se pomalo neugodno. To ti je kao kad obučeš nov par cipela, u početku je malo teže ići u njima, ali uskoro prijanjaju kao rukavice. Kao što sam ti već rekao, bol često prethodi ličnom razvoju. Ne plaši se toga. Bolje prihvati to."

,,U redu. Dopada mi se ideja da se izvežbam da ustajem ranije. Dozvoli mi da te najpre upitam šta znači 'rano'?"

„Još jedno lepo pitanje. Nema idealnog vremena. Kao i sve drugo što sam podelio sa tobom do sada, uradi ono što je dobro za tebe. Zapamti upozorenje Jogi Ramana: 'Ni u čemu ne preterivati, u svemu biti umeren'."

„Ustajati sa izlaskom sunca, zvuči preterano." ,,U stvari nije. Postoji samo nekoliko stvari prirodnijih od ustajanja sa prvim zracima novog dana. Mudraci su verovali da je sunčev sjaj nebeski dar i vodili su računa da mu se ne izlažu preterano, ali su se redovno sunčali i često  si  mogao  da ih vidiš  kako  plešu na ranom jutarnjem suncu. Čvrsto verujem da je to bila jedna od ključnih stvari njihove izvanredne dugovečnosti."

„Da li se ti sunčaš?", pitao sam. „Apsolutno. Sunce me podmlađuje. Kada sam umoran, drži me u dobrom raspoloženju. Drevna kultura istoka je smatrala da je sunce veza sa dušom. Ljudi su obožavali sunce, jer je negovalo njihova tela kao i njihov duh. Sunčeva svetlost će osloboditi tvoju vitalnost i povratiti tvoj emotivni i fizički sjaj. Ono je divan lek kada se, naravno, koristi umereno. Joj, ja sam skrenuo sa teme. Poenta je ustajati rano svakog dana."

„Hm. Kako da taj ritual postane deo moje rutine?"

„Evo ti nekoliko saveta na brzinu. Prvo, nemoj nikada da zaboraviš da je važan kvalitet, a ne kvanititet sna. Bolje je spavati šest sati neprekinutim dubokim snom nego čak deset sati istrzanim snom. Suština je da se tvoje telo odmori tako da prirodni procesi u njemu mogu da poprave tvoje fizičke dimenzije, i povrate ih u njihovo prirodno zdravstveno stanje, stanje koje se svakodnevno troši kroz stresove i naprezanja. Mnoge navike mudraca su se zasnivale na principu da je prioritet kvalitet odmora, a ne količina sna. Na primer, Jogi Raman ne bi nikad jeo posle osam sati uveče. Govorio je da bi probava prouzrokovana kasnim jelom, smanjila kvalitet njegovog sna. Drugi primer bila  bi navika mudraca da meditiraju uz mekane zvuke harfe, upravo pre utonuća u san."

„Šta se krilo u pozadini toga?"

„Dozvoli, Džone, da ja tebe to pitam. Šta radiš svake večeri pre spavanja?"

„Gledam vesti sa Dženi, kao i većina ljudi koje znam."

„Tako sam i mislio", odgovorio je Džulijan sa misterioznim bleskom u očima.

„Ne razumem. Šta može da bude loše u tome da malo gledam vesti pre spavanja?"

„Period od deset minuta pre spavanja i deset minuta nakon što se probudiš i te kako utiču na tvoju podsvest. Samo vesele i najinspirativnije misli treba da se programiraju u to vreme u tvoj um."

„Govoriš kao da je um kompjuter."

„To je prilično ispravan način posmatranja — šta ubaciš unutra, to i dobiješ napolje. Čak je mnogo važnija činjenica da ti sam budeš programer. Određivanjem misli koje ulaze unutra, ti takođe precizno određuješ šta će izaći napolje. Zato, pre spavanja ne gledaj vesti, ne svađaj se ni sa kim, nemoj čak ni da prelaziš u mislima sve što ti se dešavalo tog dana. Opusti se.  Ako želiš, popij šolju biljnog čaja. Slušaj neku prijatnu klasičnu muziku i pripremi se da utoneš u bogat, okrepljujući san."

„To ima smisla. Što bolje spavam, manje će mi sna trebati."

„Tačno. I upamti drevno Pravilo dvadeset i jedan: bilo šta što radiš dvadeset i jedan dan za redom, postaće navika. Zato se potrudi da otprilike tri nedelje rano ustaješ, pre nego što odustaneš jer ti to ne prija. Do tada će to već postati deo tvog života. Na kratku komandu, bićeš u stanju da ustaneš sa lakoćom u pola šest ili čak u pet sati, spreman da okusiš čari još jednog divnog dana."

,,U redu, recimo da ustajem svakog dana u pola šest. I šta ću da radim?"

„Prijatelju, tvoje pitanje pokazuje da misliš. Ce-nim to. Jednom kad si ustao, ima mnogo stvari koje možeš da uradiš. Osnovni princip, koji treba da imaš na umu, jeste koliko je važno da dobro počneš dan. Kao što sam ti već sugerisao, misli koje ti padaju na pamet i akcije koje preduzimaš u prvih deset minuta nakon što se probudiš, jako puno utiču na ostatak tvog dana."

„Ozbiljno?"

„Apsolutno. Misli pozitivno. Zahvali se na svemu što imaš. Napravi listu zahvalnosti. Slušaj neku dobru muziku. Gledaj kako sunce izlazi ili se brzo prošetaj po prirodi u okolini, ako osećaš da si raspoložen za to. Mudraci bi se smejali bilo da su bili raspoloženi za to ili ne, samo da bi 'sokovi sreće' potekli njima od ranog jutra."

„Džulijane, ja se veoma trudim da moja šolja bude prazna i mislim da ćeš se složiti da sam prilično dobar za početnika. Ali to stvarno zvuči čudno, čak i za grupu mudraca koji žive visoko u Himalajima."

„Ali nije. Pogodi, koliko puta se prosečan četvorogodišnjak smeje u toku dana?"

„Ko zna?"

„Ja znam. Trista puta. Sad pogodi koliko puta se u toku dana nasmeje  prosečan odrastao čovek u našem društvu?"

„Pedeset?", pokušao sam.

„Probaj petnaest",  odgovorio  je Džulijan,  zadovoljno se smešeći. „Shvataš o čemu govorim? Smeh je lek za dušu. Čak i ako se ne osećaš tako, pogledaj u ogledalo i smej se par minuta. Ne možeš da pomog-neš ali se osećaš fantastično. Vilijam Džejms je rekao: 'Mi se ne smejemo zato što smo srećni. Mi smo srećni jer se smejemo.' Zato počni dan u dobrom raspoloženju. Smej se, igraj i zahvaljuj na svemu što imaš. Svaki dan će biti divan dan, ispunjen zadovoljstvom."

„Šta ti radiš da bi počeo svoj slobodan dan, pozitivno raspoložen?"

,,U stvari, ja sam razvio prilično sofisticiranu jutarnju rutinu, koja uključuje sve - od

tehnike Srce Ruže, pa do ispijanja nekoliko čaša sveže isceđenog voćnog soka. Ali ima nešto što bih naročito želeo da podelim s tobom."

„Zvuči važno."

„I jeste. Odmah nakon što se probudiš, otiđi u svoje utočište tišine. Budi miran i koncentriši se. Zatim se zapitaj: 'Šta bih danas radio, da mi je ovo poslednji dan života?' Ključ je u tome da stvarno shvatiš značenje tog pitanja. Mentalno izlistaj sve stvari koje bi radio, ljude koje bi zvao i trenutke u kojima bi uživao. Zamisli sebe da to sve radiš sa velikom energijom. Sagledaj kako bi se ophodio prema porodici i prijateljima. Zamisli čak i kako bi se ponašao prema potpunim neznancima ako bi današnji dan bio tvoj poslednji na ovoj planeti. Kao što sam ti već rekao, ako svakog dana živiš kao da ti je poslednji, tvoj život će dobiti čaroban kvalitet.

,,A ovo me dovodi do sedmog rituala blistavog življenja: Ritual muzike."

„Mislim da će mi se taj dopasti", odgovorio sam.

„Siguran sam da hoće. Mudraci su obožavali njihovu muziku. To im je davalo podjednak duhovni podsticaj, kao i sunce. Muzika ih je uveseljavala, plesali su i pevali. Isto tako će uticati i na tebe. Nikad ne zaboravi na moć muzike. Svakog dana je slušaj po malo, čak i ako je to neki nežan komad na kaseti koju slušaš dok se voziš na posao. Kada si depresivan i zabrinut, pusti neku muziku. Znam da je to jedan od najboljih pokretača."

„Osim tebe!", iskreno sam uzviknuo. „Samo to što te slušam, čini da se osećam sjajno. Ti si se, Džulijane, zaista promenio i to ne samo spolja. Nestao je tvoj stari cinizam. Nestala je tvoja pređašnja negativnost. Tvoja stara agresivnost. Ti zaista izgledaš kao neko ko je u miru sam sa sobom. Ganuo si me noćas."

„Hej, ima još!", povikao je Džulijan sa pesnicom dignutom  u  vazduh. „Hajde da

nastavimo."

„Na isti način."

„U redu. Osmi ritual je Ritual izgovorene reči. Mudraci su imali seriju mantri koje su izgovarali ujutro, u podne i uveče. Rekli su mi da im to strahovito pomaže da budu sabrani, jaki i srećni."

„Šta je mantra?", upitao sam.

„Mantra nije ništa drugo, nego skup reči nanizanih zajedno da bi stvorile pozitivan efekat. U Sanskritu, 'man' znači um a 'tra' znači oslobađanje. Tako da je mantra fraza stvorena da oslobodi um. I veruj mi  Džone, mantre ispunjavaju tu svrhu na jedan veoma delotvoran način."

„Da li koristiš mantre za vreme uobičajenih dnevnih aktivnosti?"

„Svakako. One su moji verni pratioci gde god da idem. Bilo da sam u autobusu, na putu u biblioteku ili posmatram ljude koji šetaju po parku, ja neprekidno mantrama potvrđujem sve što je dobro u mom svetu."

„Dakle, mantre se izgovaraju?"

„Ne moraju. I pisane afirmacije su takođe veoma efikasne. Ali ja sam otkrio da glasno ponavljanje mantri divno utiče na moj duh. Kada mi je potrebno da se osećam motivisan, mogu da ponavljam naglas: 'Ja imam inspiraciju, disciplinovan sam i pun energije' dvesta- trista puta. Da bih održao vrhunsko osečanje samopouzdanja koje sam odnegovao, ponavljam: 'Ja sam jak, sposoban i smiren.' Ja čak koristim mantre da bih održao svoju vitalnost i mladolikost", priznao mi je Džulijan.

„Kako može mantra da te održava mladim?"

„Reči veoma utiču na um. Bilo da su izgovorene ili napisane, imaju veoma snažan uticaj. Koliko god je važno ono što kažeš drugima, još je važnije ono što kažeš samom sebi."

„Razgovor sa samim sobom?"

„Tačno. Ti si ono o čemu razmišljaš tokom dana. Ti si isto tako i ono što kažeš samom sebi tokom dana. Ako kažeš da si star i umoran, ta mantra će se mani-festovati u tvojoj spoljašnjoj realnosti. Ako kažeš da si slab i da ti nedostaje entuzijazam i to će, takođe, da bude priroda tvog sveta. Ali ako kažeš da si zdrav, dinamičan i pun života, tvoj život će se promeniti. Shvataš, reči koje upućuješ sebi utiču na sliku koju imaš o sebi, a ta predodžba određuje kakve ćeš akcije preduzeti. Na primer, ako tvoja predodžba o sebi kaže da si ti osoba kojoj nedostaje samopouzdanje da uradi bilo šta vredno, ti ćeš biti u stanju samo da se baviš stvarima koje su u skladu s tim. S druge strane, ako tvoja predstava o samom sebi kaže da si ti sjajna osoba bez straha, ponavljam, sve tvoje akcije će odgovarati  tom kvalitetu. Tvoja slika o samom sebi je neka vrsta samoostvarujućeg proročanstva."

„Kako to misliš?"

„Ako veruješ da nisi sposoban da nešto uradiš, hajde da kažemo da nađeš savršenog partnera za život ili da živiš bez stresova, tvoja uverenja će da utiču na tvoju predstavu o samom sebi. Za uzvrat, tvoja slika o samom sebi će te sprečiti da preduzmeš korake da pronađeš savršenog partnera ili da sebi stvoriš veseo život. U stvari, to će saseći bilo kakav trud koji bi ti mogao da uložiš u tom pravcu."

„Zašto se to dešava na taj način?"

„Jednostavno. Tvoja predodžba o samom sebi je neka vrsta šefa. Ona nikada neće dozvoliti da se ti ponašaš na način koji nije u skladu sa njom. Divna stvar je to što ti možeš da promeniš sliku o samom sebi, kao što možeš da promeniš i sve drugo u svom životu ako to ne služi promeni nabolje. Mantre su divan način da se to ostvari."

,,A kada promenim svoj unutrašnji svet, promeniću i svoj spoljašnji svet", poslušno sam rekao.

„Kako ti brzo učiš", odgovorio mi je Džulijan, podignuvši palac uvis u znak odobravanja, znak koji je često koristio kao vrhunski advokat u svom pređašnjem životu.

„A to nas sasvim lepo dovodi do devetog rituala blistavog  življenja. To je Ritual skladnog karaktera. To je neka vrsta produžetka koncepta o vlastitoj predodžbi, o kome smo upravo govorili. Jednostavno rečeno, ovaj ritual zahteva da svakodnevno činiš sve više i više kako bi izgradio svoj karakter. Jačanje karaktera utiče na način na koji vidiš sebe i akcije koje preduzimaš. Dela koja činiš zajedno formiraju tvoje navike i ovo je važno, tvoje navike te vode ka tvojoj sudbini. Možda je Jogi Raman to najbolje formulisao kada je rekao: 'Misli stvaraju dela. Dela formiraju navike. Navike grade karakter. Karakter oblikuje sudbinu.'"

„Kakvim mislima treba da se bavim da bi izgrađivao svoj karakter?"

„Bilo kojim koje neguju tvoje vrline. Pre nego što me upitaš šta mislim pod 'vrlinama', dozvoli mi da ti pojasnim koncept. Mudri ljudi na Himalajima su čvrsto verovali da je život pun vrlina, život sa smislom. U svemu što su radili, rukovodili su se nizom večnih principa."

„Ali čini mi se da si rekao da su upravljali svojim životima vodeni njihovom svrhom?"

„Da, to je u priličnoj meri tako, ali smisao njihovog života je uključivao način života u skladu sa ovim principima, koje su njihovi preci cenili hiljadama godina."

„Džulijane, koji su to principi?", upitao sam.

„To su pojednostavljeno rečeno: marljivost, samilost, skromnost, strpljenje, poštenje i hrabrost. Kada sva tvoja dela budu u skladu sa ovim principima, osetićeš duboko unutarnje osećanje harmonije i mira. Takav način života će te neminovno voditi ka duhovnom uspehu. To je zato što ćeš činiti ono što je ispravno. Ponašaćeš se u skladu sa zakonima prirode i zakonima univerzuma. Tada ćeš početi da koristiš energiju druge dimenzije. Nazovi to višom silom, ako hoćeš. To je faza kada tvoj život prelazi iz običnog u domen neobičnog i ti počinješ da osećaš svetost svog bića. To je prvi korak životnog prosvetljenja."

„Da li si ti prošao to iskustvo?", upitao sam.

„Jesam i verujem da ćeš i ti. Radi prave stvari. Ponašaj se u skladu sa svojim pravim karakterom. Deluj celovito. Neka te vodi tvoje srce. Ostalo će se dešavati samo od sebe. Znaš da nisi nikad sam", odgovorio je Džulijan.

„Šta to znači?"

„Možda ću ti to objasniti drugi put. Za sada, upamti da moraš svakog dana po malo da radiš na izgrađivanju svog karaktera. Kao što je Emerson rekao: 'Karakter je viši od intelekta. Velika duša će biti jaka da živi, isto kao i da misli.' Tvoj karakter se izgrađuje, kada se ponašaš na način koji odgovara principima koje sam naveo. Ako u tome ne uspeš, stvarna sreća će ti uvek izmicati."

,,I konačni ritual?"

„To je u svemu važan Ritual jednostavnosti. Ovaj ritual zahteva od tebe da živiš jednostavno. Kao što je rekao Jogi Raman: 'Niko nikad ne srne da živi u najžešćoj bedi. Skoncentriši se samo na prioritete, one aktivnosti koje zaista imaju smisla. Tvoj život će postati pročišćen, pun zadovoljstva i naročito mira. To ti obećavam.'

„Bio je u pravu. Onog momenta kada sam počeo da delim žito od kukolja, harmonija mi je ispunila život. Prestao sam da živim frenetičnim tempom, na koji sam bio navikao. Prestao sam da živim u vrtlogu tornada. Umesto toga, usporio sam i bavio se samo poslovično najboljim stvarima."

„Šta si radio da bi odnegovao jednostavnost?"

„Prestao sam da nosim skupa odela, oslobodio sam se navike da čitam šest novina dnevno, prestao sam da budem na raspolaganju svakome u bilo koje doba, postao sam vegetarijanac i jeo sam manje. U osnovi, smanjio sam svoje potrebe. Vidiš Džone, sve dok ne smanjiš svoje potrebe, nećeš se osećati ispunjeno. Uvek ćeš biti kao kockar u Las Vegasu, koji stoji pored ruleta da bi igrao 'samo još jedan krug' nadajući se da će izaći njegov srećan broj. Uvek ćeš želeti više nego što imaš. Kako onda možeš ikada da budeš srećan?"

„Ali ranije si mi rekao da se do sreće stiže preko ostvarenja. Sada mi kažeš da smanjim svoje potrebe i da se zadovoljim manjim. Zar to nije paradoks?"

„Izvanredno, Džone. U stvari briljantno. To može da izgleda kontradiktorno, ali nije. Životna sreća se postiže kroz nastojanje da ostvariš svoje snove. Najbolje se osećaš kada napreduješ. Nije rešenje u tome da gradiš svoju sreću na tome da nađeš neuhvatljivi ćup zlata na kraju duge. Na primer, iako sam bio višestruki milioner, rekao sam sam sebi da

za mene uspeh znači imati trista miliona dolara na bankovnom računu. To je bio recept za bolest."

„Trista miliona?", pitao sam u neverici.

„Trista miliona. Dakle, nije bilo važno koliko sam imao, ja sam bio nezadovoljan. Uvek sam bio nesrećan. To nije bilo ništa drugo nego pohlepa. Sada to mogu slobodno da priznam. Bilo je kao u priči o kralju Midi. Siguran sam da si je čuo?"

„Svakako. Čovek koji je toliko puno voleo zlato da se molio da se sve što dotakne, pretvori u zlato. Obradovao se kada mu se želja ispunila. To je trajalo sve dok nije shvatio da ne može da jede jer se i njegova hrana pretvarala u zlato, itd. itd."

„Tačno. Slično tome, ja sam toliko bio opsednut novcem da nisam mogao da uživam u onome što sam imao. Znaš li da je bilo došlo vreme kad sam mogao da jedem jedino hleb i vodu", reče Džulijan, postavši tih i zamišljen.

„Ozbiljno govoriš? Oduvek sam mislio kako jedeš u najboljim restoranima okružen tvojim slavnim prijateljima."

„To je bilo na početku. Mnogi ljudi ne znaju za to, ali moj nekontrolisani način života doneo mi je čir koji je krvario. Nisam mogao da pojedem čak ni viršlu u hlebu, a da mi ne pripadne muka. Kakav život! Sav taj novac, a mogao sam da jedem samo hleb i vodu. To je zaista bilo patetično. Ali ja ne živim u prošlosti. To je bila jedna velika životna lekcija. Kao što sam ti već rekao, bol je snažan učitelj. Da bih prevazišao bol, prvo sam morao da ga iskusim. Bez toga ja ne bih bio ovde gde sam danas", stoički je izjavio.

„Imaš li neku ideju, šta bih ja trebalo da radim da bih uveo Ritual jednostavnosti u moj život?", upitao sam.

„Ima toliko toga što možeš da uradiš. Čak i male stvari će napraviti razliku."

„Kao na primer?"

„Prestani da se javljaš na telefon svaki put kad zazvoni, prestani da gubiš vreme čitajući kompjutersku poštu koja je za đubre, prestani da jedeš van kuće tri puta nedeljno, odustani od članstva u golf klubu i provodi više vremena sa svojom decom, budi jedan dan u nedelji bez sata, svakih par dana gledaj izlazak sunca, prodaj svoj mobilni telefon i reši se pejdžera. Da li treba da nastavim?", Džulijan je retorički upitao.

„Shvatio sam poentu. Ali da prodam mobilni telefon?", upitao sam uplašeno, osečajući se kao beba kojoj je doktor predložio da joj preseče pupčanu vrpcu.

„Kao što sam rekao, moja dužnost je da podelim s tobom sve što sam naučio na mom putovanju. Ti ne treba da primenjuješ sve metode da bi uticao na svoj život. Probaj tehnike i koristi samo one koje osećaš da su dobre za tebe."

„Znam. Ništa preterano, sve umereno."

„Tačno."

„Ipak moram da priznam, svaka od tvojih metoda zvuči sjajno. Ali da li će one zaista za samo trideset dana dovesti do značajnih promena u mom životu?"

„To će trajati čak i manje od trideset dana a čak i više", rekao je Džulijan sa licem nasmejanog đavolka koje je postalo njegov zaštitni znak.

„Evo, opet počinjemo. Objasni, o Mudri."

„'Džulijan' je dovoljno dobro, premda bi 'Mudri' delovalo impresivno na mom starom memorandumu", šalio se. „Kažem da će to trajati manje od trideset dana zato što su istinske životne promene spontane."

„Spontane?"

„Da, to se dešava u treptaju oka, u onom posebnom momentu kada u najdubljoj suštini svoga bića, odlučiš da uzdigneš svoj život na najviši nivo. U tom trenutku ti ćeš biti izmenjena osoba koja je krenula u susret svojoj sudbini."

,,A zašto duže od trideset dana?"

„Obećavam ti da ćeš primenom ovih metoda i tehnika, videti značajan napredak u roku od mesec dana od danas. Imaćeš više energije, manje briga, više kreativnosti i manje stresa u svakom aspektu tvog života. Imajući ovo u vidu, metode mudraca nisu brzopotezne. One predstavljaju večnu tradiciju koja treba svakodnevno da se primenjuje do  kraja  tvog života. Ako prestaneš da ih primenjuješ, videćeš da ćeš postepeno da se vratiš svom starom načinu života."

Džulijan je napravio pauzu, pošto mi je objasnio Deset rituala blistavog življenja.

„Znam da želiš da nastavim, zato i hoću. Toliko čvrsto verujem u ovo što ti govorim, da ne marim što te držim budnim celu noć. Možda je ovo dobro vreme da odemo još malo dublje."

„Na šta tačno misliš? Ja mislim da je sve što sam noćas čuo prilično duboko", odgovorio sam iznenađeno.

„Tajne koje sam ti objasnio, tebi i svima sa kojima budeš u kontaktu omogućiće da stvorite život kakav želite. Ali postoji još mnogo više u filozofiji mudraca Šivane, što pogađa suštinu. Ovo čemu sam te do sada učio beskrajno je praktično. Moraš da znaš nešto i o duhovnoj osnovi ovih principa koje sam ti izložio. Ako ne razumeš o čemu pričam, neka te to ne brine. Jednostavno prihvati to, žvaći ga malo, a kasnije ćeš da svariš."

„Kada je učenik spreman, pojaviće se učitelj?"

„Tačno tako", reče Džulijan, smešeći se sada. „Ti si oduvek bio brz na učenju."

„U redu, hajde da čujem duhovnu stranu", energično sam rekao, nesvestan da je bilo skoro pola tri izjutra.

„Unutar tebe leže sunce, mesec, nebo i sva čuda ovog univerzuma. Inteligencija koja je stvorila sva ta čuda ista je ona snaga koja je stvorila i tebe. Sve stvari oko tebe dolaze iz istog izvora. Mi smo svi jedno."

„Nisam siguran da te pratim."

„Svako biće na Zemlji, svaki predmet na ovoj planeti ima dušu. Sve duše se stapaju u jednu, to je duša univerzuma. Vidiš Džone, kada ti neguješ svoj sopst-veni um i svoj sopstveni duh, ti u stvari hraniš dušu univerzuma. Kada unapređuješ sebe, ti unapređuješ živote svih oko tebe. A kada imaš hrabrosti da samouvereno napreduješ u pravcu ostvarenja svojih snova, počinješ da privlačiš snagu univerzuma. Kao što sam ti već rekao, život ti daje ono što tražiš. On uvek osluškuje."

„Tako će mi ovladavanje sobom i kaizen pomoći da pomognem drugima time što će mi pomoći da pomognem sebi?"

„Tako nekako. Kako budeš obogaćivao svoj um, negovao svoje telo i kultivisao svoj duh, počećeš da razumevaš o čemu ja pričam."

„Džulijane, ja dobro znam na šta ti misliš. Ali ovladavanje sobom je prilično visok

ideal za porodičnog čoveka od stotinjak kila, koji je do danas utrošio više vremena na razvoj klijentele nego na svoj lični razvoj. Šta će biti ako ne uspem?"

„Neuspeh je nedostatk hrabrosti da se proba, ništa više i ništa manje. Jedina stvar koja deli većinu ljudi od njihovih snova jeste strah od neuspeha. Međutim u bilo kakvim nastojanjima, neuspeh je suštinski deo uspeha. Neuspeh nas testira i dozvoljava nam da se razvijamo. Nudi nam lekcije i vodi nas stazom prosvetljenja. Učitelji na istoku kažu da je svaka strela koja pogodi metu, rezultat stotine promašaja. To je osnovni prirodni zakon da se dobija kroz gubitak. Nikada se ne plaši neuspeha. Neuspeh je tvoj prijatelj."

„Da prihvatim neuspeh?", upitao sam u neverici.

„Univerzum favorizuje hrabre. Kada jednom zauvek odlučiš da podigneš svoj život na njegov najviši nivo, vodiče te snaga tvoje duše. Jogi Raman je verovao da je sudbina svakog od nas zacrtana već na rođenju. Ta staza vodi uvek do čarobnog mesta ispunjenog divnim blagom. Od svakog pojedinca zavisi da li će da smogne hrabrost da krene tim putem. Ima jedna priča koju mi je ispričao i koju bih voleo da prosledim tebi. Nekada davno u drevnoj Indiji, postojao je đavo džin koji je posedovao divan zamak s pogledom na more. Kako je džin bio odsutan mnogo godina boreći se u ratovima, deca iz obližnjeg sela imala su običaj da dođu u njegov prekrasan vrt i da se tu igraju

uživajući. Jednog dana džin se vratio i isterao je svu decu iz vrta. 'Da se niste nikad vratili ovamo!', ogorčeno je vikao, dok je zatvarao ogromna hrastova vrata. 'Zatim je podigao ogroman mermerni zid oko vrta da bi sprečio decu da ulaze.

„Došla je ciča zima, što je normalno za severni deo indijskog potkontinenta i džin je poželeo da se uskoro vrati toplo vreme. Proleće je stiglo u selo koje je ležalo ispod zamka, ali njegova bašta je i dalje bila u ledenim kandžama zime. Zatim, jednog dana džin je konačno osetio mirise proleća, a zraci sunca su zaku-cali na njegove prozore. 'Proleće se konačno vratilo!', povikao je potrčavši napolje u baštu. Ali nije bio spreman za prizor koji ga je sačekao. Seoska deca su nekako uspela da preskoče zid i igrala su se u bašti. Zbog njih se bašta preobrazila od zimske pustoši u bujno mesto ispunjeno ružama, narcisima i orhidejama. Sva su se deca, smejala i radosno kikotala sem jednog deteta. Krajičkom oka džin je primetio malog dečaka, koji je bio mnogo manji od sve druge dece. Suze su klizile niz njegove obraze, jer nije imao snage da preskoči zid i uđe u baštu. Džin se rastužio zbog njega i po prvi put u životu zažalio nad svojom đavoljom prirodom. 'Pomoći ću ovom detetu', rekao je, potrčavši ka njemu. Kada su druga deca videla da džin dolazi, pobegla su iz bašte plašeći se za svoje živote. Ali mali, mršavi dečak je ostao da stoji na mestu. 'Ja ću ubiti džina', promucao je. 'Ja ću da branim naše igralište.'

„Kada se džin približio dečaku, raširio je ruke. 'Ja sam tvoj prijatelj', rekao je. 'Došao sam da ti pomognem da pređeš zid i uđeš u baštu. Ovo će od sada biti tvoja bašta.' Mali dečak, sada heroj među decom, uživao je u sreći i dao je džinu zlatnu ogrlicu koju je uvek nosio oko vrata. 'Ovo je moja amajlija sreće', rekao je. 'Želim da je ti nosiš.'

„Od tog dana deca su se igrala sa džinom u njegovoj divnoj bašti. Ali mali hrabri dečak, koga je džin najviše voleo nikada se nije vratio. Kako je vreme prolazilo, džin se razboleo i zanemoćao. Deca su nastavila da se igraju u bašti, ali džin više nije imao snage da im se pridruži. U tim mirnim danima džin je najviše mislio na malog dečaka.

„Jednog dana, usred naročito oštre zime, džin je pogledao kroz prozor i video zaista čudesan prizor: iako je veći deo bašte bio prekriven snegom, u sredini bašte stajao je divan grm ruža prekriven cvetovima fantastičnih boja. Pored ruža stajao je mali dečak, koga je džin voleo. Dečak se ljupko smešio. Džin je oduševljeno poskočio i pojurio napolje da zagrli

dečaka. 'Gde si bio svih ovih godina, moj mali prijatelju? Čeznuo sam za tobom svim srcem.'

„Dečak je zamišljeno odgovorio: 'Pre mnogo godina ti si me preneo preko zida u tvoju čarobnu baštu. Sada sam ja došao da tebe vodim u moju.' Kasnije tog dana, kada su deca došla da posete džina, našli su ga kako beživotno leži na zemlji. Od glave pa do nožnih prstiju, bio je prekriven hiljadama prekrasnih ruža.

„Džone, uvek budi hrabar, kao ovaj mali dečak. Budi na svom tlu i sledi svoje snove.

Oni će da te odvedu tvojoj sudbini. Sledi svoju sudbinu, ona će te odvesti  do čuda univerzuma. I uvek sledi čuda univerzuma, jer će te ona odvesti do specijalne bašte ispunjene ružama."

Kada sam pogledao Džulijana da mu kažem da me je ova priča duboko dotakla, video sam nešto što me je zapanjilo: ovaj pravni gladijator, tvrd kao stena, koji je najveći deo života proveo braneći bogate i slavne, počeo je da plače.

Deveto poglavlje • Rezime

•   Džulijanova mudrost u najkraćim crtama

Simbol                                                                                

Princip                                  Primenjuj kaizen

Mudrost                                                                                • Vladanje samim sobom je

DNK vladanja životom

•   Spoljašnji uspeh počinje iznutra

•   Prosvetljenje dolazi kroz ne prestano kultivisanje uma, tela i duše

Tehnike                                                                                 Radi stvari kojih se plašiš

•10 drevnih rituala blistavog življenja

Citat                                                                       Univerzum favonzuje hrabre. Kada odlu- čiš da uzdigneš svoj život na njegov naj viši nivo, snaga tvoje duše će te voditi do čarobnog mesta sa divnim blagom.