Šta je u stvari DNK?

Molekula DNK je jednostruki dugački lanac napravljen od 2 prepletene trake ( vlakna) koje su spojene preko četiri baze: adenin, gvanin, citozin i timin.

Baze se spajaju uvek samo u specifičnim parovima: adenin i timin, citozin i gvanin.

Svako vlakno DNK sadrži u sebi 3 milijarde slova, a na određenim mestima se to vlakno omata oko sebe stvarajući 23 čvrsta dela koja se nazivaju kromosomi.

Nasleđujemo celi komplet kromosoma od svakog roditelja pa tako imamo 23 para kromosoma.

Sve ćelije zajedno u telu imaju po dužini oko 120 milijardi milja DNK, kada bi se lanac razmotao u dužinu.

Svaka DNK ima dužinu 1,98 m.( 3,3 angstrema) a širina je 10 atoma( 20 angstrema) što znači da je duljina niti DNK 10 milijardi puta veća od njezine širine.

Nit DNK mnogo je sitnija od vidljivog spektra svetlosti pa je ni najjači optički mikroskopi ne mogu otkriti.

DNK je od najmanje talasne dužine vidljivog svetla uža 120 puta

DNK je biološki kompjuter, biološki Internet ili biološka knjižnica u kojoj se skladište kodirane genetske informacije, koje se nalaze u svakoj ćeliji.

DNK ima kristalnu strukturu te je organski super vodič i za razliku od umjetnih super vodiča koji mogu raditi jedino na ekstremno niskim temperaturama, DNK radi kao vodič na temperaturi tela.

DNK je SOL, a ne kiselina.

Ponaša se kao antena i odašiljač.Sa jedne strane ona predstavlja idealnu štapnu antenu koja prima informacije, a kada se DNK gleda odozgo ima prstenasti oblik te je idealna magnetna antena koja šalje informacije.

DNK prima i prenosi genetske informacije koje su u obliku fotona. DNK se smatra ultra „slabim“ laserom.

Dok DNK prima, skladišti i prenosi informacije u obliku fotona- svetlosnih talasa, RNK je laserski čitač tih informacija i prenosi ih u ćelije.

RNK određuje funkciju ćelije pa ovisno o podacima koje dekodira, ćelija postaje ćelija mozga, pluća i td.

Jedan dio RNK dekodira informaciju, a drugi dio RNK odlučuje koja će se informacija dekodirati.

RNK može odlučiti hoće li pročitati genetsku grešku ili će ju zanemariti.

Na tu odluku utiče naša svest, KEMIJSKI LEKOVI, stresovi, zagađena hrana, zračenje, kemijski dodaci hrani, aditivi s šifrom E, natrijev glutamat, aspartam, cigarete, alkohol, mobilni telefoni i td.

Poremećaji u procesu čitanja DNK informacija od strane RNK dovode do poremećaja koji izaziva poremećaje u svakodnevnoj replikaciji ćelija što izaziva bolest.

SVI KEMIJSKI LEKOVI NARUŠAVAJU PROTOK RNK/DNK INFORMACIJA I DOVODE DO OMETANJA PRAVILNE REPLIKACIJE ĆELIJA.

DNK čoveka se ponaša kao ultra „slabi“ laser, luči fotonsku svetlost od 10 fotona po cm kvadratno u sekundi pri talasnoj dužini od 200 (ultra ljubičaste svetlosti ) do 900 ( infra crvene svetlosti ) nanometara.

Jezgra ćelije je po volumenu 2 miliona puta manja od vrha igle,a dvometarska DNK se smešta u tu jezgru.

Svaka ćelija u našem telu u jezgri ima DNK, a DNK se u jezgri nalazi u slanoj vodi i to s koncentracijom soli sličnoj u OCEANIMA.

Znači DNK se kupa u morskoj vodi.

Baze DNK, adenin, gvanin, citozin i timin su netopive u vodi pa se zbijaju u sredinu molekule gde se spajaju u parove formirajući prečke lestvi ( merdevina ), a potom se uvrću u spiralni stožac kako bi izbegli kontakt s okolnim molekulama vode.

Upravo taj dvostruki oblik zavrnutih lestvi DNk uzrokovan je vodom u ćeliji.

DNK dolazi uvek zajedno s vodom, voda je prenosnik informacija, a kada se u ćelijskoj tečnosti nađe previše kancerogenih kemikalija iz hrane ili vazduha dolazi do poremećaja u informaciji i do bolesti.

Četiri baze DNK, A, G, C, T imaju heksagonalnu formu kao i kvarcni kristal ali svaka od baza ima malo drugačiji oblik.

Struktura timina i citozina je heksagonalna, a adenin i gvanin imaju devetoatomnu strukturu sa šesterokutom postavljenim uz peterokut

Baze se uglavljuju jedna povrh druge oblikujući prečke zavrnutih merdevina ( lestvi ), a slažu se po rasporedu koji im nameće genetički tekst.

To je razlog što dvostruka spirala DNK ima malo nepravilnu i aperiodičnu strukturu koja omogućava koherentnu fotonsku emisiju što znači da dok fotoni putuju ne menjaju oblik, ponašaju se kao solitoni.

To ne vredi za nizove koji se ponavljaju i koji tvore čitavu trećinu genoma ( npr. ACACACAC..).

U tim nizovima DNK ima pravilan raspored atoma što znači da je tada periodički kristal.

To sve nam govori da DNK može da prikupi jednaki broj fotona koliko ih i emitira.

Upravo promene u dužini ponavljanih nizova, a neki se nizovi sastoje i od 30 baza pridonose skupljanju različitih frekvencija koje su za sada nepoznate pa ih službena nauka naziva DNK otpadom, „junk“ DNK.

U većini ćelija DNK je okružena snažnom membranom sa sitnim selektivnim rupicama koje omogućuju da neke tvari ulaze i izlaze, a neke budu zadržane sa druge strane membrane.

Inače u svakoj ćeliji ima mesta za oko 100 miliona miliona atoma. Ćelije su građene od proteina, polisaharida, lipida i nukleinskih kiselina.

Da napomenem da je prvi poznati enzim koji potiče obnovu DNK nađen tek 1980, a dobio je naziv P4D1.

Ovaj enzim probavlja proteinski omotač na malignim ćelijama pa ih imunosne ćelije lakše unište.

Današnji poznati kodovi DNK, koje današnja nauka pozna i na osnovu kojih donosi zaključke,  predstavljaju samo 3% mapiranog ljudskog genoma dok ostalih 97% uopšte ne razume i naziva DNK otpadom.

Moram da istaknem jednu istinu od koje službena nauka beži. DNK i ćelijski život koji DNK programira predstavljaju izuzetno sofisticiranu tehnologiju koja znatno nadilazi naše sadašnje razumevanje i koja je razvijena negde drugde, a ne na zemlji. DNK je u biti Zemlju radikalno promenila svojim dolaskom pre oko 4 milijarde godina.

Planeta Zemlja je okružena slojem života zasnovanog na DNK koji je atmosferu učinio pogodnom za disanje i stvorio ozonski omotač koji nas štiti od ultra ljubičastih i mutagenih zraka.

A 800 metara ispod morskog dna još žive anaerobne bakterije. Znate zašto?

Ako se desi ponovo kataklizma da one ponovo pokrenu život na planeti.

Znate li vi uopšte kako je bilo prvi put ?

Ako mislite na Darwina i njegovog dedu koji su napisali niz besmislica onda ste u zabludi.

Evo kako je bilo.

Planeta Zemlja postoji oko 4,5 milijardi godina.

U početku je bila radioaktivna kugla sa temperaturama na površini koje su bile na nivou onih potrebnih za talenje metala.

Prvi fosili jednoćelijskih organizama stari su oko 3,5 milijardi godina, a to ukazuje da je već tada bila prisutna DNK u jezgri ćelije sa svojom abecedom A,G, C i T i uz te 4 baze bile su prisutne i 20 aminokiselina koje su i danas tu.

To znači da je bio prisutan i prevoditeljski, transkripcijski mehanizam sastavljen od enzima koji povezuje baze i aminokiseline jer se instrukcije za gradnju proteina nalaze u kodiranom jeziku u bazama DNK.

Danas i onda, svaka živa ćelija, biljna, životinjska, mikrobska, ljudska ima istu takvu strukturu.

Verovatnoća da se sve to pojavi slučajno je NEMOGUĆA.

Po zakonima kombinatorike šansa da se jedan određeni protein pojavi slučajno iznosi 1 naprama 20 pomnoženo sa samim sobom 200 puta.

To je sve jednako 10 na 260-tu, a to je daleko veći broj od broja atoma u vidljivom svemiru koji je 10 na 80-tu.

Dakle – NEMOGUĆE.

Idemo dalje.

Tokom prve 2 milijarde godina Zemlju nastanjuju samo anaerobne bakterije za koje je kisik bio otrovan.

Te su bakterije živele u vodi i naučile su da koriste vodik sadržan u vodi ( H2O ), a kisik (O) su izbacivale.

Na taj se načina atmosfera postupno obogaćivala kisikom, kada se nivo kisika popeo na 21% pojavile su se nove vrste ćelija koje su bile sposobne da koriste kisik.

Te su ćelije normalno imale i jezgru sa DNK i bile su 3 puta veće od anaerobnih bakterija.

Tu je važno zapaziti da je biološki prelaz između bakterija i ćelija s jezgrom toliko iznenadan da se ne može objasniti postupnim promenama tokom vremena.

Ćelije s jezgrom se kasnije udružuju i stvaraju nove višećelijske organizme  ( Alge ) koje isto proizvode kisik.

Nivo kisika na 21% se stabilizirao pre oko 500 miliona godina. Mnogi samostalni biolozi smatraju ( u pravu su ) da je stabilziranje nivoa kisika na 21% svesna odluka.

Time je stvoren ozonski sloj koji je prekinuo abiotsku sintezu organskih spojeva tako što je izdvojio, blokirao visokoenergetske ultraljubičaste zrake.

Pametnom to govori sve.

Sva živa bića sadrže DNK, a menja se samo poredak njezinih slova. U svim živim vrstama proteini su napravljeni uvek od 20 istih aminokiselina koje jedino variraju u obliku i funkciji.

Tri aminokiseline sadrže benzen, uljni spoj, molekularni čičak, koji može držati ili odpuštati određene spojeve bez promene vlastite strukture.

Baze DNK, adenin, gvanin, citozin i timin preko transkripcijskih

( prevoditeljskih ) enzima šalju poruku aminokiselinama kako da se sparuju.

I što je značajno, u 4 milijarde godina od kako se DNK pojavila na Zemlji, kompletan život se multiplicirao u neizbrojivu količinu živih vrsta, a DNK je ostala ista ne promenjena.

Ruski lingvisti otkrili su da genetski kod u 97% DNK „otpada“ sledi ista pravila kao i svi ljudski jezici.

Uspoređivali su pravila SINTAKSE-način slaganja reči u rečenice, SEMANTIKE-proučavanje značenja jezičnih oblika i pravila GRAMATIKE.

Otkrili su da baze naše DNK slede običnu gramatiku i imaju zadana pravila kao i jezici.

To znači da se ljudski jezici nisu pojavili slučajno nego su odraz nasleđenog DNK programa.

Otkriveno je da DNK uvek reagira na jezikom modulirane laserske zrake i radio talase ukoliko se pogode prave frekvencije.

To znači da naše reči koje izgovaramo mogu služiti za lečenje određenih bolesti ukoliko potrefimo pravu frekvenciju, ukoliko nađemo pravi odabir reči i rečenica.

Na taj se način može vršiti i lečenje i promena genetskih defekata koji su doveli do bolesti, ali samo ukoliko se zna frekvencija, a to je prava reč ili sklop reči koji su važni za pravu frekvenciju-vibraciju. To pokazuje ogromnu moć TALASNE GENETIKE.

Paradigma toga je da u Srbiji u Užicu postoji žena koja leči opekotine rečima. Interesantno je da nakon njenog lečenja nema ni traga od opekotine.

Ljudsko telo se može reprogramirati jezikom, rečima i mislima, jedino frekvencija mora biti prava.

Ali da bi se to postiglo mora se raditi na unutarnjim procesima i zrelosti kako bi se došlo do komunikacije sa svojom DNK, jer naša svest je ta koja može prepraviti program.

Stres, strah, agresija, osećaj krivnje, zabrinutost i hiperaktivan intelekt sprečavaju uspešnu hiperkomunikaciju i drže nas u okviru niskih frekvencija što zaustavlja protok energije kroz DNK mrežu.

Ruski biolog Garjajev i njegova ekipa su ovom metodom vršili popravak kromosoma oštećenih rendgen zrakama.

Snimili su i informacijske uzorke određene DNK ( daždevnjaka ) i preneli na drugu DNK - na embrio žabe iz koga se nakon toga nije razvila žaba nego SE RAZVIO DAŽDEVNJAK.

PJOTR GARJAJEV, Ruski biolog, eksperimentima je  došao do zaključka da su živi kromosomi solitonsko-holografski kompjuteri, a koriste endogeno (unutrašnje) DNK lasersko zračenje.

SOLITONI su svetlosni talasi koji dok putuju ne menjaju oblik. To znači da se može modulirati određeni frekvencijski obrazac,

određena informacija  na lasersku zraku te upotrebiti za delovanje na frekvenciju neke druge DNK i promeniti joj genetske informacije.

To se naziva EVOLUCIJA.