I Poglavlje

Šta je seksualnost?

U Bogu se dva pola nalaze u savršenom jedinstvu i apsolutnom skladu, jedan unutar drugog. U tom stanju ne postoji nikakava napetost, ali nema ni stvaranja. Stvaranje počinje sa negativnim polom koji je izbačen iz ovog jedinstva, pa se sledstveno tome, dva pola privlače i postaju suprotni jedan drugom kao snaga i otpor. Ipak, oni nikada nisu mnogo odvojeni jedan od drugog, a njihovo jedinstvo nikada ne prestaje da postoji; tokom

čitave večnosti pripadaju jedan drugom; nikada ne mogu biti potpuno razdvojeni; među njima jedinstvo postoji kao magijska napetost beskonačne moći koja dva pola bez prestanka privlači jedno drugom da bi se između njih obnovilo prvobitno stanje mirovanja.

Iz te napetosti rođena je čitava kreacija. Bez nje nije moguće nikakvo stvaranje, nikakav život, jer ta napetost je sam život. To znači da svako

živo biće u sebi sadrži dva pola, kao svoju vitalnu suštinu, jer drugačije ne bi moglo da živi. Kod čoveka se sedište pozitivnog pola nalazi u lobanji, a negativnog u bazičnom delu kičme, pa napetost između njih stvara život.

@ivot mora da se umnoži u novom biću. Da bi novo biće moglo početi da živi dva suprotna pola moraju između sebe da stvore vitalnu napetost iz koje nastaje nov život. Iako svako živo biće nosi vitalnu napetost između dva pola u svojoj kičmenoj moždini, kroz svoje telo ispoljava samo jedan pol kome je potrebno spajanje sa suprotnim polom da

bi prenelo život u novo živo biće. Kao ljudsko biće, u svojoj fizičkoj svesti,

čovek ne nagoveštava to da u svom duhu, u svojoj pravoj suštini, ima ta dva pola. On se poistovećuje sa telom, koje pod okriljem sadašnjeg poretka u prirodi, ispoljava samo jedan pol i traži upotpunjenje spolja, od druge

osobe koja ispoljava suprotni pol. Nemoguće je savršeno sjedinjavanje dva pola u jednom telu, jer materija izoluje, odvaja i stvara otpor. Štaviše, dva pola teže sjedinjavanju kroz telo, jer traže put postizanja mira jedno u drugom, kao i imitiranje prvobitnog stanja. Dva pola se ispoljavaju u telu kao različiti preko genitalnih organa koji omogućavaju fizičko jedinstvo

putem seksualnog odnosa. U prvobitnom stanju Boga, postojanja, života,

postojalo je spokojstvo dva pola, jedno unutar drugog. Susret dva pola stvara novu napetost, nov život, novo biće. S druge strane, to u sebi nosi božansku napetost života, ali se ponovo ispoljava jedan pol u telu – jedan pol - kroz koji je zemaljski život prenošen ponovnim sjedinjavanjem polova. To je seksualnost.

Energija koja se ispoljava kroz seksualnost, i koja je veza između duha i materije, pa tako poseduje važnu sposobnost da pomogne duhu u telu, koja oplođuje materiju novim životom, nazvana je “seksualnom energijom”.

Premda je čovek svojom svešću napustio prvobitno stanje raja gde su oba pola odgovarala jedan drugom, on nesvesno oseća da to prvobitno stanje postoji kao mogućnost i izvan njegovog znanja ispoljene polovine, pa on teži da obnovi celinu koju nosi u svom duhu, u svom životu, što je bio i što će biti.

On ne razume da može postići to prvobitno stanje svesnosti o celini svog bića u fizičkom, zemaljskom životu. Još manje razume da jedino sredstvo koje mu je od pomoći jeste njegova sopstvena seksualna energija. Stoga je seksualna energija za njega tajna koja nema ništa sa stvaranjem novog života. Isto kao što je seksualna energija pomogla čoveku da izađe iz svog duhovnog stanja u telo, tako mu može pomoći pri vraćanju potpune svesnosti na putu u celinu božanskog prvobitnog stanja.

Istovremeno, ova tajna znači da svojstva seksualne energije – ako ne proširi ovu životno davajuću i stvaralačku snagu već je zadrži u svom telu – mogu, ili da ispune njegovo telo životom, povećaju njegovu unutrašnju vitalnost, održe ga mladim i obnove, ili, povećanjem njegove vitalnosti mogu da se probude, stimulišu i aktviraju živčani i moždani centri koji će se tako izdići iz svog, do tada, latentnog stanja. Ti živčani spletovi i moždani centri tela služe za ispoljavanje i podupiranje intelektualnih centara koje čovek nosi u svom duhovnom biću, a koji se u filozofiji yoge zovu čakre. Ako ova životno dajuća seksualna energija nije potrošena već sačuvana, kroz njeno delovanje tim čakrama je omogućeno ispoljavanje; tada čovek uspeva da ovlada nad snagom prirode u svom sopstvenom biću, a kroz svesno razvijenu hipnotičku moć sugestije i u svakom drugom

živom biću. On dostiže celinu božanske svesnosti, postaje celina, prosvetljen, čovek magije, beli mag.

Namera ove knjige je da približi tajnu kako ljudsko biće može da postigne ovaj nivo univerzalne svesti pomoću kontrole seksualne energije, i

kako da ovlada nad silama prirode. Ipak ova knjiga nije za svakog! Na zemlji postoje dve vrste ljudi. @ivi su već “ljudska bića” i mrtvi koji su jednostavno “muškarci” i “žene”.

I živi i mrtvi imaju telo – oni žive u telu. Ljudsko telo u sadašnjem

prirodnom poretku ispoljava samo jednu polovinu celine, samo jedan pol, pa tako, živi kao i mrtvi u svom telu nose samo jednu polovinu celine, jedan pol. Iako živi takođe imaju telo i možda vode zdraviji seksualni život zasnovan na ljubavi, oni su ipak svesni da seksualnost i svi problemi koje ona sa sobom nosi, nastaju u telu, i pripadaju samo telu, a ne svom pravom

biću, duhu, svojoj suštini. Duh – pravi Ego, takođe nazvan Suština – nema

pol. Iz toga sledi da ljudsko biće koje postigne svesnost u svom duhu, u svom istinskom postojanju, onaj koji je probuđen, u svemu traži celinu, apsolut; ne traži više prolazno, telesno, već večno i božansko. Njegovi problemi       ne proizilaze iz seksualnosti nego iz suprotnosti između zemaljskog i božanskog tj. fizičkog i duhovnog. On ima za cilj da postane svestan u duhu, i da u potpunosti ovlada nad telom i svim silama koje deluju unutar njegovog istinskog bića.

Po nivou svoje svesti ti ljudi su iznad seksualnosti, iznad seksa i već su “ljudska bića”, čak i ako, možda, na fizičkom nivou vode seksualni

život. Njihov cilj je da postignu Suštinu, veliki Ego koji ne ispoljava pol,

jer je svesno sjedinio dva pola u sebi i sada je celina. Ovo veoma živopisno označava najviša karta u Tarotu.

“Mrtvi” još uvek nisu svesni u duhu, vode čisto fizički život, a sami

ne žive (samo je njihovo telo živo). Oni su još uvek bića koja su polno razdvojena i razmišljaju u tim terminima. Još uvek su marionete, patuljci koji plešu na dlanu velikog Ega i igraju svoju ulogu. Oni su još uvek jedna polovina celine; pre svega oni su “muškarci” i “žene”. Za njih postoji jedan

pol i ništa više. ^ak i instinkt samoodržanja postoji samo kao sluga čulnosti i seksa. Oni jedu, piju i zadovoljavaju svoje čulo ukusa da bi bili zdravi i da bi iz svojih tela mogli iscediti i poslednje zrnce seksualnosti. Kada zarađuju novac, stvaraju karijeru, ostvaruju poznanstva, sve što god kažu, napišu i učine ima samo jednu motivacionu snagu: seks. Njihova uzvišena ambicija

i ponos je vrhunac seksualne moći i uspeh u ljubavi. Pošto nisu dostigli duhovnu svest, suvišno iscrpljivanje tela ispunjava ih beskonačnom prazninom. Njihova tela propadaju i oni su bačeni u sve dublju tamu i duševnu malaksalost. Kada se rode njihov duh umire u telu, a njihova svest

živi  životom  i  umire  sa  smrću  tela.  Hrist  ih  je  nazvao  “mrtvima  koji

sahranjuju svoje mrtve”, a Pavle o njima kaže – “prirodan čovek koji ne prima ni stvar od Duha Božijeg: jer je glupost u njemu”. Ova knjiga nije pisana za takve ljude, jer je ne bi razumeli i nazvali bi je glupošću.

S druge strane postoje “ljudi” koji su uvideli da oni koji vremenom postaju  slabi  i  stari  nisu  jedini  stanovnici  na  Zemlji,  i  da  je  u  svim

vremenima bilo ljudi koji su doživeli duboku starost ne postajući zbog toga senilni i duševno iscrpljeni nego su svakim danom bili bogatiji umom, mudriji, s više znanja, moćniji i potentniji, a neki su poput Goethea, sačuvali i lepotu svog tela. Postoje ljudi koji su već shvatili da na zemlji postoje dve vrste ljudskih bića; živi i mrtvi, probuđeni i uspavani, svesni i

nesvesni, oni koji su postali nejasno svesni pozadine te različitosti i koji

žele slediti te primere. Za njih je napisana ova knjiga. Za one koji razumeju i koji žele razumeti zbog čega je Pavle rekao: "Zašto se bojiš smrti, ti ludo; nećemo svi usnuti nego ćemo svi biti promenjeni”! To znači da ne gubimo

svi svoju svest u trenutku smrti. Ova knjiga je napisana za sve one koji traže put iz ograničenja tela u slobodu duha.

@elimo drugima da prenesemo iskristalizovane i jasne rezultate antičke filozofije, yoge, posmatranja i iskustvo koje smo sakupili tokom nekoliko desetina godina.

To iskustvo nije dobijeno iz knjiga niti je prouzrokovano ingenioznim naučnim tezama koje se menjaju svakih deset godina, već je otkriveno, isprobano i doživljeno kroz naš vlastiti životni put.

Ovde je važno istaći jednu stvar. Kao što nema dvoje istih ljudi, tako nema ni dva ista puta. Ljudske sudbine se u mnogome razlikuju, a slično je i sa putevima koje sledimo do konačnog cilja. Veoma je retko da dvoje ljudi, različitog pola budu komplementarni jedno drugom u savršenoj harmoniji i da oboje dostignu istinski zadovoljavajuće jedinstvo. A još ređe

je da dvoje ljudi koji su zadobili takvo predivno zajedništvo uspeju i da ga održe kroz ceo život, sve dok ih smrt ne razdvoji. A ako dvoje ljudi deli taj Božiji poklon u životu, proveden u unutrašnjem skladu, treba da uživaju u ovom retkom jedinstvu i da budu zahvalni. Ako ova knjiga dospe u njihove ruke mogu da budu mirni znajući da se to ne odnosi na njih. Ipak bi trebali

da se sete kako ima mnogo njima bliskih koji su jednom pronašli sličnu pripadnost, ali su je sticajem okolnosti izgubili i ostali sami. Postoje mnogi koji nikada u životu nisu pronašli takvu vezu i koji od početka do kraja moraju da žive sami. Bog njima kao da želi da ukaže kako se rešenje

njihovog problema mora pronaći na neki drugi način, a ne u ličnim odnosima. Za one koji osećaju duboki unutrašnji poriv za traženjem Boga ova knjiga može da bude pomoć i vodič.

Nije nam namera da odgovaramo tragaoca od puta yoge i da ga usmeravamo prema zemaljskom životu i zemaljskoj ljubavi.

Zaista, istina je nešto sasvim suprotno. Mi želimo u svakom da podstaknemo zdrav ljudski odnos, jer ovaj put može da se započne jedino u zdravlju. Yoga je najzdraviji i najkraći put preko koga čovek napreduje prema svom odredištu – Bogu.

Put koji počinje posle prvog buđenja iz dubina nejasne i neukroćene

svesti, pa napreduje prema savršenoj samospoznaji, božanskoj samosvesti, istinskom jedinstvu s Bogom, nazivamo yogom.

Snaga koja upravlja je seksualna energija; ona pomaže čoveku da sledi ovaj put, napreduje dalje i više, čak ga i tera, a ispoljava se na najnižem nivou u telu gde predstavlja sponu između uma i materije. Yoga i

seksualna energija ne mogu da budu odvojene jedna od druge. Ako sledimo put yoge to ne znači da moramo prigrliti život uzdržanosti. Na početku moramo da naučimo kako da živimo zdravije, u s kladu s prirodom, a ne protiv nje. To se odnosi na zdravu ishranu kao i na zdrav erotski život. Yoga nas poučava kako da postanemo zdravi, prvo u umu i duhu, a samim

tim i u telu i kako da živimo zdravije. Kako neko može da se odrekne seksualnog života, kada nikada nije saznao šta znači zdrav seksualni život? Poslednji stupanj na kome čovek prevazilazi svoje telo i stupa na put duhovnosti, postići će svako, jer taj razvoj je u nama nasledan, baš kao što

biljka ili cvet sadrže procese koji prvo nastaju u korenu, zatim u lišću, stvarajući cveće da bi dostigli svoj vrhunac donošenjem ploda, a taj cilj je postojao pritajen u semenu. Isto tako čovek u sebi nosi sposobnost postizanja najvišeg cilja – Boga – i ostvarenja Bog-čovek. Ovaj put prirodnog  razvoja  nužno  zahteva  dug  vremenski  period,  možda  čak  i

hiljade godina. On je težak i bremenit, i potrebno je mnogo inkarnacija. Ali

u sebi čovek nosi latentnu sposobnost, skrivenu u njegovoj seksualnoj energiji, preko koje može da ostvari taj razvoj u mnogo kraćem vremenu. Kao što mogu da se koriste veštačka sredstva koja ubrzavaju cvetanje cveta, tako čovek putem raznih metoda u yogi koje ubrzavaju unutrašnji razvoj, može da postigne prevremenu zrelost na unutrašnjem putu ka svesnosti. Ni jedan od stupnjeva razvoja ne može da bude propušten, ali vreme može da se skrati. Kao što je cvetu potrebna dodatna toplina za njegov razvoj tako je i čoveku potrebna dodatna toplina i vitalnost koja je rasplamsana tajanstvenom vatrom. A gorivo, tajna vatra Ružokrstaša je seksualna energija. Između prirodnog razvoja i razvoja koji je ubrazan seksualnom energijom postoji velika razlika. Ona se ne sastoji samo u tome da se Univerzalna svest postiže mnogo brže, već i u tome što čovek tokom vremena uči o toj mogućnosti i primenjuje je u praksi, i ne samo da je sposoban da napreduje u seksualnom razvoju mnogo brže, već može i da zadrži vitalizujuću snagu koja je prisutna u seksualnoj energiji, preobrazi je u božansku kreativnu snagu i podvrgne je svojim ciljevima. Odatle je i ime ovog sistema: yoga ili “jaram”. Takođe te snage daruju čoveku magijske sposobnosti, kao što su vidovitost, regeneracija sopstvenog tela, čudesna izlečenja, isterivanje demona, vaskrsnuće mrtvih, levitacija, telepatija, proricanje itd., koje su često opisivane kroz živote velikih svetaca i yogija – poznate u terminologiji yoge kao siddhasi.

Ovaj uzvišeni cilj u jednom životu postižu samo oni koji sa sobom donose snagu iz prethode egzistencije koja je potrebna za izdržavanje krajnjeg i najtežeg dela na putu i da se pri tome ne slome pod naporima. Moramo da zapamtimo kako uz svu elastičnost i svu snagu tolerancije velikih različitosti, postoji ograničenje u izdržljivosti živčanog sistema. Ne smemo da zaboravimo da je razlika između gorile i primitivnog čoveka manja od različitosti između primitivnog čoveka i Bogolikog čoveka. Kao

što od gorile ne možemo očekivati da će se u okviru jednog života razviti u

čoveka, jer mu telesni sistem ne dozvoljava da premosti jaz, tako se i za niži stepen primitivnog ili prosečnog čoveka, koji je upravo “probuđen” ne može  očekivati  da  tokom  jednog  života  postane  potpuno  svestan  i

produhovljen Bog-čovek. Elastičnost njegovih živaca neće odgovarati svrsi.

Kada bi neko mogao reći gorili da može razviti svoje nedovoljno razvijene moždane centre stalnom vežbom, ako bi stalno vežbao i pokušao da nauči slova, likove i drugo, onda bi dostigao ljudski status mnogo brže,

iako ne u sadašnjem životu. Gorila ne može da razvije i promeni izgled svoje glave i mozga do one veličine koja bi ga učinila čovekom, ali može da iskoristi  maksimalne mogućnosti svog stanja kao gorile i tako će u nov

život poneti razvijenije telo i spremniji živčani sistem. Ako nastavi sa

svesnim vežbanjem razviće se do granica svojih mogućnosti. Tako bi kroz dva ili tri života mogao postati čovek, iako primitivan, ali mnogo brže nego kada bi sledio put prirodnog razvoja tokom nekoliko hiljada godina. Ni gorila niti primitivan čovek ne razumeju ovaj svesni razvoj, pa se razvijaju u skladu sa zakonima Prirode.

Onaj ko je prerastao ograničenu svest prosečnog čoveka, ko je dovoljno probuđen i ne nalazi se na nižem stepenu razvoja, ko u sebi oseća veće mogućnosti, taj je spreman za upućivanje. S njim je moguće razmatrati kako i na koji način može brže da se razvije do višeg stepena, umesto što čeka da se na prirodan način izdržljivost njegovih živaca automatski poveća kroz svakodnevnu životnu borbu. Na taj način će postepeno biti spreman za viša stanja svesti bez štete po svoje zdravlje. Ova knjiga je namenjena ljudima koji razumeju da se njihov razvoj može ubrzati svesnim vežbanjem uma i tela, i koji su zbog svoje rastuće unutrašnje želje primorani da se suoče sa problemima vežbanja i svog svesnog razvoja. Nikada ne smemo da zaboravimo da, kolika god velika bila naša odluka za napretkom, mi možemo da napredujemo samo onoliko koliko nam to dozvoljava potencijal našeg tela i naš živčani sistem. Ne smemo očekivati da ćemo stupanj Bogo-čoveka dostići za kratko vreme. Moramo da budemo zadovoljni ako ostvarimo najvišu mogućnost koju smo nasledili u svom telu i biću u ovom životu. Stoga, vredi da vežbamo, jer se ni za jedno ljudsko ograničenje ne može unapred reći koja je njegova “najviša mogućnost”. Mi ne znamo šta čovek može da podnese i izdrži. U ratovima i prirodnim katastrofama ispoljavaju se neočekivane sposobnosti i nezamisliva izdržljivost. Ta ispoljavanja zavise od nepoznatih moći prisutnih duhovnih sila. Iz toga sledi da ne smemo formirati nikakvu predstavu o ograničenjima naših mogućnosti – na putu yoge ili bilo gde drugde – ili nivoa koji možemo, ili ne možemo dostići, jer po prirodi stvari mi to ne znamo unapred. Ne treba da brinemo o prečkama na Jakovljevim lestvama koje treba da ostvarimo u ovom životu. To ostavimo Bogu. Trebali bi da vežbamo sa apsolutnim poverenjem i verom u Boga, da ne gubimo vreme i da što brže napredujemo. Mi u trenutku smrti sa sobom nosimo stupanj razvoja koji smo postigli u ovom životu. Naš novi život će početi sa tim najvišim stupnjem kao najnižim, naše nove inkarnacije. Ni jedan od naših napora neće biti izgubljen.

Ovde nećemo zalaziti u patologiju seksualnosti. Oni koji imaju takve sklonosti bolje će razumeti ovu knjigu ako njen sadržaj shvate ispravno, prema srcu i pronađu put oslobođenja. Naša zapažanja ograničiće se na stanja kroz koja osoba postepeno treba da prođe, od seksualne patologije do zdravlja, pa od zdravlja do nebeskog duhovnog nivoa, i kako i odakle može biti dobijena snaga za to.

@elimo da ukažemo na povezanost između yoge – puta širenja svesti

–       i ovog najvažnijeg, prirodnog i zdravog, ali ubrzanog procesa u kontrolisanju seksualne energije. Tako ćemo ključ predati u ruke mnogih praktikanata yoge koji su došli u našu školu, ali koji takođe žele da vežbaju yogu i kod svoje kuće.

Dobar stari prijatelj koji još uvek poseduje mladalačku vitalnost, jednom mi je ispričao priču. Pošao je u šetnju sa starijim prijateljem. Dok su šetali prijatelj mu je rekao da je izgubio muževnu snagu, ali da još uživa u životu, jer mu um pruža beskrajno velika uživanja. ^ita dobre knjige, odlazi u pozorište i operu, putuje, igra golf itd. Moj prijatelj slušao ga je

neko vreme, a onda mu je rekao: “Dragi prijatelju, nemoj više da mi pričaš

o zadovoljstvima u tvom životu, jer nećeš uspeti u meni da probudiš želju za impotencijom!”

Nije mi namera da ovom knjigom pobudim u bilo kome “želju za

impotencijom”. Ova knjiga govori nešto sasvim suprotno: Ona praktikantu yoge želi da pokaže put koji vodi do veoma visoke potentnosti. A ako neko tokom puta dostigne konačni cilj, krajnji cilj celog čovečanstva, onda istovremeno postiže i duhovnu nadmoć nad svim moćima koje su potencijalno uvek prisutne u čovekovoj božanskoj suštini i kod svih živih

bića. Kada se jednom ostvari ova duhovna nadmoć ona se nikada više ne gubi, čak ni onda kada telo ostari, jer božanske kreativne moći nisu dobijene iz tela, već stvaraju telo. Svako ko ih je prepoznao i osetio u sebi i naučio da ih koristi kao ključ, postigao je svesnu kontrolu nad svojim telom.

Izvor uzvišene potencije je Bog.

Ono što ova knjiga otkriva je najkraći put do Boga!