Šta je najvrednije u nama?

Pređimo na jednu drugu ideju - o ličnoj vrednosti. To je vrlo kompleksno pitanje. Lična vrednost ne znači vrednost sebe, našeg lažnog "ja". Otkud potiče vrednost sebe? Da li možda potiče iz uspeha u poslu? Da li potiče iz posedovanja gomile novca? Da li potiče od sposobnosti

da se privuku mnogi muškarci (ako ste žena), ili mnoge žene (ako ste muškarac)? Kako je krhko sve to, kako je prolazno! Kada govorimo o vrednosti samog sebe, ne go- vorimo u suštini o načinu na koji smo odraženi u mentalnom ogledalu drugih ljudi, zar ne? Ali, moramo li da zavisimo od toga? Ljudi shvate svoju ličnu vrednost tek kada prestanu da se poistovećuju ili definišu svoje "ja" u svedu tih efemernih stvari.

Ja nisam lep zato što svi kažu da sam lep. U stvarnosti nisam ni lep ni ružan. To su stvari koje dolaze i prolaze. Sutra se mogu

najednom pretvoriti u groznu kreaturu, ali "ja" ostaje uvek "ja". Uzmimo da se nakon toga pod-vrgnem plastičnoj operaciji i postanem prelep. Da li možda "ja" postaje prelepo?

Potrebno je posvetiti mnogo vremena ovim razmišljanjima. Ja sam ih bacio pred vas na gomilu, ali ako odvojite dovoljno vremena da shvatite sve što sam vam rekao, zadržavši se na ovim mislima, otkrićete zlatni rudnik. Ja to znam, jer kad sam prvi put stvarno uronio u sve ove ideje, zaista sam otkrio blago.

Prijatna iskustva čine  život prekrasnim. Bolna iskustva vode sazrevanju. Prijatna iskustva čine život lepim, ali sama po sebi ne vode razvoju. Ono što vodi razvoju jesu bolna iskustva. Patnja stavlja prst na neki deo vas koji se još nije razvio, koji treba da raste, da se menja i preobražava. Kada biste znali kako da upotrebite tu patnju, koliko biste se razvili!

Zadržimo se prvo na psihološkoj patnji, na svim negativnim osećanjima u vama. Ne gubite svoje vreme na samo jednom od njih

-    već sam vam rekao šta možete da učinite s takvim osećanjima. Pokušajte da posmatrate razočaranje koje osećate kada stvari ne idu

onako kako ste  vi hteli!  Ne skrećem vam pažnju na to da bih vas u bilo kom smislu osudio (tada biste se samo upetljali u mržnju prema sebi). Posmatrajte sebe i svoje razočaranje kao da posmatrate neku drugu osobu. Gledajte to ražo-

čaranje, tu potištenost  koju  osećate kad vas kritikuju. Šta to govori o vama?

Jeste li ikad čuli za čoveka koji je tvrdio: "Ko je rekao da briga ničemu ne služi? Služi, nego šta. Svaki put kad brinem zbog nečega, to se ne desi!"

Lepo, njemu je sigurno poslužila. Ima i onaj koji kaže: "Neurotičar je osoba koja brine zbog nečega što se nije dogodilo u prošlosti. On nije kao mi, normalni ljudi, koji brinemo zbog nečega što se neće desiti u budućnosti."

Eto kako stoje stvari. Ta briga, ta napetost, šta govore o vama?

Negativna osećanja, sva negativna osećanja, korisna su da bi se postigla svesnost, da bi se shvatilo. Ona vam daju mogućnost da ih osetite, da ih posmatrate spolja. U početku, potištenost će i dalje biti prisutna, ali presekli ste nit koja vas je sjedinjavala sa njom. Postepeno, shva-tićete potištenost. Uporedo s razumevanjem, ona će se postepeno gubiti, sve dok ne iščezne.

Pre prosvetljenja bio sam depresivan. Posle prosvet-Ijenja  i  dalje  sam  depresivan,  ali

malo-pomalo ili brzo, ili iznenada, stiže se u stanje budnosti, a to je stanje u kome se potpuno odbacuju želje. Podsetite se šta sam podrazumevao pod željama i zahtevima. Smisao je bio ovaj: "Sve dok ne osvojim sve ono što želim, odbijam da budem srećan." Podrazumevam, dakle, slučajeve u kojima sreća zavisi od ostvarenja naše želje.