Sumnja se da riba izaziva rak i srčani udar

Imamo sve više dokaza u prilog tvrdnji da postoji veza između otrova i hroničnih bolesti kao što su rak i srčani udar koje pogađaju stanovnike razvijenih zemalja u epidemijskim razmerama. Jedan od tih do- kaza vezan je za halogene ugljo-vodonike, koji predstavljaju jednu grupu hemijskih

jedinjenja za koje se zna da se biomag- nifikuju (akumuliraju) kroz lanac ishrane.

U  ljudima  se  takođe  bioakumuliraju halogeni ugljovodonici. U tkivu pacijenata koji su oboleli od raka dojke nađene su po- višene vrednosti ovih jedinjenja. Istraživa- či koji su indetifikovali ovu vezu sa rakom dojke zaključili su da: “Ovi rezultati, iako preliminarni, navode na zaključak da u na- stanku raka dojke izvesnu ulogu imaju kar- cinogeni koji potiču iz životnog okruženja.” Međutim,  rak  nije  jedini  problem. Jedan istraživač je, u svom pregledu litera- ture, utvrdio “postojanje korelacije između DDT i DDE (dva druga halogena ugljovo- donika) u krvi osoba koje su se tokom na- rednih godina žalile na hipertenziju, arte-

riosklerozu i dijabetes.”28

Sa aspekta biomagnifikacije i bioaku- mulacije, riba predstavlja jedan od najve- ćih razloga za zabrinutost. Ona nije zagađena samo PCB-om i različitim teškim metalima poput žive, već i naftnim ugljo- vodonicima i halogenim organskim jedi- njenjima.29,30 U jednom poznatom medi- cinskom udžbeniku o uticaju životne sre- dine na zdravlje, dr. Kenet Rozenman (Kenneth Rosenman) sa državnog uni- verziteta u Mičigenu (Michigan State University) kaže: “Glavni način na koji stanovništvo može da dođe u dodir  sa PCB-om jeste konzumiranje ribe.”31 Osim što se sumnja da izazivaju rak, postoje neki preliminarni dokazi koji povezuju i PCB i dioksine sa povećanim nivoom hole- sterola i triglicerida u krvi.32 Ostali podaci ukazuju na to da PCB mogu da utiču na broj spermatozoida kod muškaraca i steri- litet.33

Istraživanja koja pokazuju da ovi zagađivači mogu da oštete fetus u razvoju samo još više proširuju listu štetnih pos- ledica PCB-a. Dr. Teo Kolborn (Theo Col- born) ističe da literatura nastala na osnovu istraživanja ukazuje da prisustvo PCB u materici može “štetno da utiče na razvoj nervnog sistema embriona, fetusa i nov- orođenčeta”.34 Nedavno je na naslovnoj strani medicinskog časopisa New England

Journal of Medicine objavljena vest da su dr. Džozef i Sandra Jakobsen (Joseph i Sandra Jacobsen) pronašli nove dokaze da izlaganje dejstvu PCB-a štetno utiče na razvoj.35 Primećeno je da se deca čije su majke u periodu trudnoće bile izložene nji- hovom dejstvu, u jedanaestoj godini živo- ta, sporije intelektualno razvijaju od osta- lih svojih vršnjaka. Iako ta deca nisu bila retardirana, ona koja su bila najviše izlože- na dejstvu PCB-a imala su tri puta veće šanse da imaju nizak IQ i dva puta veće šanse da budu najmanje dve godine u zaostatku kada je u pitanju sposobnost čitanja.

Kisele kiše – agens zagađenja otrovnim metalima

Akumulacija otrovnih metala u tkivu riba nedavno je izazvala velilku zabrinutost vezano za problem kiselih kiša. Kisele kiše izazivaju pojavu zakišeljavanja voda. Ova voda izmenjenog hemijskog sastava može potom da rastvori aluminijum, mangan, olovo, cink, kadmijum i živu iz donjih sedi- menata ili zemlje u vodu. Kada se ovi ot- rovni metali oslobode, oni se uključuju u lanac ishrane i imaju tendenciju da se bioakumuliraju u tkivu riba.

Stručnjaci upozoravaju i savetuju što manje ribe u ishrani

Čak i na živopisnom području Mejna, žene u reproduktivnom dobu i deca ispod osam godina se upozoravaju da ne jedu ribu ni iz jednog ribnjaka ili jezera sa pod- ručja ove države. Ostalima se savetuje da ne jedu više od šest velikih ili 22 manje ribe godišnje, a sve to zbog sadržaja žive u ribi.36 Unošenje velikih količina žive mo- že oštetiti razvoj ljudskog fetusa i dece i prouzrokovati poremećaje nervnog sis- tema i oštećenje bubrega kod dece i odra- slih.

Osim Mejna, Mičigen je jedina država koja je izdala jedno takvo opšte upozore- nje. Međutim, prema rečima Marte Kiting (Martha Keating) iz naučnog tima EPA, os-

tala jezera i reke u SAD nisu ništa manje opasne od onih u Mejnu. Grupa za pobolj- šanje čistoće vode na nivou grada Bostona (Clean Water Action Group) je čak išla dalje i javno izjavila da 90% ribe ulovljene u vodama Nove Engleske ima previsok sadržaj žive, olova, PCB-a ili dioksina koji su opasni po zdravlje kada se riba konzu- mira više od jedanput sedmično. Iako je ova grupa sakupila mnogo manje podata- ka o morskoj ribi (tako da nije mogla da izda sličnu kategoričnu izjavu), ona je ipak upozorila na to da je morska riba koja je bila testirana sadržavala visok nivo PCB-a i žive.

Najverovatnije najpoznatiji slučaj tro- vanja teškim metalima putem konzumira- nja ribe nije imao nikakve veze sa kiselim kišama. U pitanju je tragičan slučaj trova- nja živom putem konzumiranja ribe iz ja- panskog zaliva Minamata. Problem je izaz- valo ispuštanje metil žive iz japanske fab- rike u ovaj zaliv. Usled biomagnifikacije do koje je došlo preko lanca ishrane, ljudi koji su jeli tu ribu izložili su se opasnoj kon- centraciji žive.37

Poznati zdravstveni problemi izazvani zagađenom ribom

Konzumiranje ribe je možda najopasni- je za male bebe. Jedno istraživanje je po- kazalo da su trudnice koje su konzumirale zagađenu ribu iz Velikih jezera (Great Lakes) imale komplikacija u trudnoći. U te komplikacije spadaju promene u veličini bebe pri rođenju, vreme gestacije, pro- mene u zdravstvenom stanju bebe u prvih nekoliko dana nakon rođenja i uticaji koji traju i u ranom periodu bebinog života.38 Zbog svih ovih rizika, neki su predlagali da bebe ne treba dojiti zato što postoji i rizik od raka. Iako se možda čini da, budući da živimo u zatrovanom i zagađenom svetu, ovaj predlog ima smisla, možda bi bolje rešenje bilo da izbegavamo glavne izvore ovih toksina. Druga istraživanja ukazuju na to da hranjenje bebe na cuclu može imati suprotan efekat. Postoje dokazi da dojenje samo po sebi smanjuje rizik od obolevanja

od raka dojke. Jedno istraživanje obav- ljeno 1994. godine otkrilo je da među ćer- kama koje su se hranile majčinim mlekom postoji 25% manje slučajeva raka dojke. Dojenje ima i mnoge druge prednosti.

Radi lakše analize, kratak pregled prethodno pomenutih zagađivača prona- đenih u ribi prikazan je u tabeli 8.

Tabela 8. Kratak pregled zagađivača ribe

- Koncentracija otrova u ribi iz srednje zaga- đenih voda je čak više od milion puta veća od koncentracije tih otrova u samoj vodi.

-  U otrove koji su nađeni u masnom tkivu riba spadaju pesticidi, hlorni ugljo-vodonici, živa i dioksini.

-   Riba može biti zagađena i PCB-om, različitim teškim metalima, petroleum ugljo- vodonicima, halogenim organskim jedinje- njima i olovom.

Zašto je riba korisna, a zašto štetna Neki nutricionisti kažu da konzumiranje ribe, zbog visokog sadržaja omega-3 mas-

noća, kod nekih ljudi može da bude više

korisno nego štetno, naročito za srce i mentalno zdravlje. Ishrana bogata omega-

3 masnoćama može da pomogne i kod reumatoidnog artritisa i ulceroznog koliti- sa.40

Srećom, postoji način na koji čovek može da unese korisne omega-3 masnoće, a da se ne izlaže rizicima konzumiranja ribe, ribljeg ulja i skupih dodataka na bazi ribe. Postoji način da se izbegnu holesterol i toksini koji potiču od omega-3 životi- njskog porekla. Taj način je toliko jednos- tavan, a ipak mu se u javnosti ne poklanja dovoljno pažnje koliko zaslužuje. Možemo uživati blagodati omega-3 masnih kiselina iz biljne masnoće koja se naziva “linolein- ska kiselina”. Određene biljne vrste su ve- oma bogate omega-3 mastima i mogu da zadovolje sve potrebe organizma za ovim esencijalnim jedinjenjima. Lista namirnica biljnog porekla bogatih omega-3 masnoća- ma data je u tabeli 9.

Tabela 11. Biljne namirnice koje sadrže omega-3 masne kiseline (linoleinsku kiselinu)

Namirnica                 Količina        Omega-3 (mg) Ulje semena lana      1 supena kašika        7526

Orasi, engleski          1/4 šolje                    1703 Ulje kanole   1 supena kašika        1094

Crni orasi                  1/4 šolje                    1034

Ulje pšeničnih klica   1 supena kašika          938

Sojino ulje                1 supena kašika          927

Zelena soja               1 šolja                        637

Spanać, konzerviran  1 šolja                       353

Bademi                     1/4 šolje                     136

Avokado                   1/2 šolje                      99

Repa                        1 šolja                         74

Ulje šafranika            1 supena kašika           55

Batata (krompir)        1 komad                      38

Banana                     1 komad                      38

Jabuka                     1 komad                      25

Pečeni krompir          1 komad                      17

Kriške krastavca        10 komada                   12

Integralni hleb          1 komad                      11

I mesojedi i vegetarijanci mogu da unose nedovoljne količine omega-3 mas- noća. Osobama koje pate od depresije ili bipolarnog poremećaja preporučujem sva- kodnevno konzumiranje njima bogate hrane. Osim toga, preporučujem jedan lek iz kućne apoteke koji je mnogim pacijenti- ma obolelim od neke mentalne bolesti po- mogao da ozdrave. Jedan od omiljenih re- cepata nalazi se u tabeli 10.

Tabela 10. Recept od lana i oraha (Visok sadržaj Omega-3)

-  Ľ šolje mlevenih oraha

-  Ľ šolje samlevenog lana

-  1 sup. kašika urminog šećera ili urme

-  1/8 sup. kašike soli

Sve  pomešati  i  time  posuti  preko  tosta, žitarica itd.

Zapazite visok sadržaj omega-3 masti u ovom receptu. On je gotovo jednak dnev- noj količini koju pacijenti sa bipolarnim po- remećajem uzimaju putem ribljeg ulja, a koja je pokazala veoma pozitivan efekat u istraživanju koje je sproveo Medicinski fa- kultet na Harvardu (Harvard Medical School) (9,6 grama na dan).41 Komentari-

šući ovo istraživanje, dr. Džozef Kalabrez (Joseph Calabrese) i njegove kolege sa univerziteta Case Western Reserve u Kliv- lendu u državi Ohajo nazivaju ovo otkriće “izuzetno važnim pokušajem u pravcu pronalaženja leka za bipolarni poremećaj”. Slažem se da je ovo veoma značajno istraživanje. Ipak, nisu korišćeni nikakvi lekovi, već samo dodaci omega-3.

Preporučujem da bar jedan obrok u toku dana uključuje namirnice bogate omega-3. Takođe preporučujem mini- malan dodatak od 9 grama omega-3 mas- nih kiselina na dan – najbolje iz namirnica biljnog porekla.

Neki nutricionisti smatraju da nije važno samo to da u ishrani bude zastu- pljeno dovoljno omega-3 već i da bude više onih namirnica koje u sebi sadrže više omega-3 u odnosu na omega-6 masne kiseline. Ishrana prosečnog Amerikanca sadrži više omega-6 masti nego omega-3. U Dodatku VIII nalazi se lista namirnica koje sadrže više omega-3 masti u odnosu na omega-6.

Majčino mleko, polinezasićene masti i vitamini poboljšavaju sposobnost učenja

Bez obzira što iznosim snažne dokaze u prilog tome da su pravilne navike u ishrani važne za mentalno zdravlje i za lečenje i sprečavanju depresije, svestan sam kako izgleda naša realnost. Na samom početku života, mi zapravo ne možemo sami da biramo kako ćemo se hraniti. Oni koji su imali tu sreću da su majke odlučile da ih doje nasledili su blago od neprocenjive vrednosti - zdrav frontalni režanj mozga. Istraživanja pokazuju da deca koju majke doje imaju mentalnu oštrinu koja traje naj- manje nekoliko godina, a verovatno i ceo život.42,43

Nedavno izvršena analiza 20 različitih istraživanja na tu temu potvrdila je pret- postavku da su, kada je u pitanju mental- ni razvoj, deca koju su  majke dojile  u prednosti nad decom koja nisu hranjena

majčinim mlekom.44 Važno je i to da su, kada govorimo o mentalnom zdravlju, prednosti koje se stiču dojenjem, izgleda, još važnije za prevremeno rođene bebe i/ili one bebe koje su pri rođenju imale malu telesnu težinu nego za bebe rođene na vreme i sa normalnom težinom.

Deca koja nisu dojena mogu biti pod- ložnija i socijalnim i emocionalnim proble- mima kasnije u životu. U jednom klasič- nom evropskom istraživanju, devojčice ko- je su bile hranjene isključivo na flašicu i cuclu testirane su kada im je bilo 16 godi- na. One ne samo što su imale slabiju spo- sobnost učenja i postizale lošije rezultate u školi, nego su imale poteškoća i u pri- lagođavanju u društvu.45 Iako takvo istra- živanje ne potvrđuje postojanje veze izme- đu hranjenja na cuclu (umesto dojenjem) i depresije u kasnijem životu, ono svakako daje povoda za sumnju da neka veza ipak postoji.

Još uvek nam nisu jasni svi razlozi zašto je majčino mleko bolje i korisnije za pravilno funkcionisanje mozga. Ipak, izgle- da da je jedan od faktora sadržaj masnoće u majčinom mleku. Dr. Jokota (Yokota) iz Japana je pokazao da su tek rođenim mladuncima pacova neophodne dovoljne količine omega-3 masti. Bez tih masnoća oni slabije uče.46 Drugi međunarodni istra- živački timovi poput Boura (Bourre) i nje- govih kolega iz Francuske47 došli su do sličnih otkrića proučavajući životinje. Sva ta istraživanja su pokazala da su omega-3 masti od presudnog značaja za razvoj mozga kod sisara.

Među istraživačima je jako dobro poz- nato da tradicionalna formula za odojčad ne pruža dovoljnu količinu omega-3 mas- noća u poređenju sa majčinim mlekom.48 Hrana koja se daje kao dodatak bebama pored ove formule ne može nadoknaditi nedostatak omega-3 masti. Jedna grupa istraživača je došla do zapanjujućeg zaključka: “Došli smo do zaključka da za- ista ne postoji zdrava hrana koja nam je danas dostupna, a koja bi se mogla dodati ishrani bebama koje se ne doje sa ciljem

da se količina polinezasićenih masnih kiselina izjednači sa onom koju putem majčinog mleka unesu dojene bebe.”49

Bolje se uči kada se unose masnoće biljnog, a ne životinjskog porekla

Prednost dojenja je očigledno važna informacija za roditelje koji očekuju pri- novu. Međutim, čini se da je odgovarajuća vrsta masnoća neophodna i za kratkotraj- no učenje kod odraslih. Dr. Koscina (Coscina) i saradnici su još pre nekih 15 godina ukazali na ovu činjenicu.50 Oni su dvema grupama odraslih pacova davali hranu koja je sadržala istu količinu mas- noća, ali različitih vrsta.

Nakon samo tri sedmice, pacovi u čijoj ishrani su bile zastupljene umerene količi- ne biljnih masti (20% polinezasićenog soji- nog ulja) pokazali su poboljšanu sposob- nost učenja u odnosu na one čija se ishra- na zasnivala na 20% zasićenih masti (svinjska mast). Autori ovog istraživanja smatrali su ovo čvrstim dokazom u prilog tvrdnji da “kratkotrajne varijacije u kvalite- tu masnoća u ishrani mogu poboljšati uče- nje kod sisara”. Izraelski istraživači su ot- krili i to da životinje u čijoj su ishrani bile zastupljene dovoljne količine biljnih masti poput alfa linolne kiseline i linoleinske kise- line mogu imati bolje pamćenje i da njihov mozak može bolje podnositi bol.51

Dr. Bernel Boldvin (Bernell Baldwin) je pokušao da objasni zašto nije svejedno koju vrstu masti unosimo u organizam. Za- sićene masti koje se obično nalaze u namirnicama životinjskog porekla mogu da otežaju međusobnu komunikaciju nerava u mozgu. Prema njegovoj hipotezi, ishrana bogata zasićenim mastima čini da sinapse u mozgu postanu kruće, dok nezasićene masti iz povrća, semenja i orašastih plodo- va stvaraju mnogo fleksibilnije membrane koje omogućavaju mnogo efikasniju ko- munikaciju između nerava.52 Druga mo- gućnost je da neke nezasićene masti ima- ju, zapravo, pozitivan efekat koji može biti sprečen delovanjem njihovih zasićenih rođaka. Ako je to tačno, nezasićene mas-

noće kao što su omega-3, mogu biti naročito značajne i za proces učenja kod odraslih osoba.

Srećom, odraslima na raspolaganju stoje i neki drugi izvori visokokvalitetnih masnoća osim majčinog mleka. Mnogi čitaoci će možda odmah pomisliti na ribu. Tačno je da je riba hladnih mora bogata omega-3 mastima. Međutim, riba posedu- je mnogo nepoželjnih osobina sa zdrav- stvene tačke gledišta. U stvari, ja sam u knjizi Zakoni zdravlja i izleèenja čitavo jedno poglavlje posvetio temi “Istina o ribi.” Ja i dalje preporučujem isto, naime, da blagotvorno dejstvo omega-3 masti naš organizam može osetiti i unosom linolein- ske kiseline biljnog porekla.

Kada je u pitanju ishrana, unošenje polinezasićenih masti nije jedini ključ opti- malnog funkcionisanja mozga. Izgleda da je unošenje adekvatnih količina vitamina i minerala takođe od presudnog značaja za funkcionisanje ljudskog mozga. Neki od mikroelemenata koji doprinose boljem funkcionisanju mozga su tijamin, ribofla- vin, nijacin, B6, B12, folna kiselina, antiok- sidantni vitamini A, C i E i gvožđe.53,54,55 Sve duža lista takvih hranljivih materija je- dan je od razloga zašto treba prihvatiti pravilno izbalansiranu ishranu bogatu širo- kim spektrom ovih jedinjenja.

Nedostatak folne kiseline izaziva depresiju

Nedostatak folne kiseline (ili folata) može biti direktan uzrok depresije.56 Ot- krio sam da to važi mnogo češće za meso- jede nego za vegetarijance. (Čini se da među onima koji imaju nedostatak omega- 3, a pate od depresije ima proporcionalan broj mesojeda i vegetarijanaca). PDD (preporučena dnevna doza) za folat iznosi 400 mikrograma. Kao što možete videti u tabeli 11, koja navodi sadržaj folata u namirnicama, bilo bi potrebno uneti enormne količine mesa da bi se dobilo tih 400 mikrograma. S druge strane, veoma je lako  dobiti  tih  400  mikrograma  putem

ishrane koja se zasniva na namirnicama biljnog porekla, kao što se vidi u tabeli.57

Tabela 11. Izvor folata

Vrsta namirnice     Količina           Folat (μg)

Leblebije              1 šolja                        1114

Sočivo                  1 šolja                          831

Crveni pasulj       1 šolja                          725

Okra mahune       1 šolja                          269

Pasulj                   1 šolja                          255

Spanać                 1 šolja                          109

Kikiriki                  Ľ šolje                            88

Sok pomorandže  1 šolja                          75

Goveđi butoko    150 grama                      16

Pacijenti koji su depresivni usled ne- dostatka folata uglavnom ne mogu da oz- drave primenom standardnih antidepresi- va. Onaj pravi način lečenja je sasvim jed- nostavan – ishrana bogata folnom kiseli- nom.

Veza između vitamina B12 i depresije

Još jedan hranljivi element koji je ve- oma značajan za optimalno funkcionisanje mozga, uključujući tu i sprečavanje depre- sivnog raspoloženja, jeste vitamin B12.58 Namirnice biljnog porekla koje nisu obo- gaćene dodatkom B12 ne sadrže ovaj vita- min osim ako biljke nisu gajene na zem- ljištu tretiranom organskim đubrivima koja su bogata vitaminom B12.59 Namirnice bo- gate B12 navedene su u tabeli 12.60

Tabela 12. Izvor B12

Vrsta namirnice       Količina            B12 (μg)

Cele žitarice              85 g                       6,00

Ľ posne šnicle        85 g                        2,85

Jaje                             1 kom                   1,00

Sojino mleko            200 g                      1,00

Obrano mleko          200 g                      0,38

Punomasno mleko  200 g                      0,36

Pileća prsa                 1 kom                   0,32

Belance jajeta            1 kom                   0,20

Spanać                       1 šolja                   0,02

Soja                            1 šolja                   0,01 Voće, povrće, orašasti plodovi, žitarice 0,00

Po mom mišljenju, obogaćene namir- nice biljnog porekla predstavljaju najbolji izvor vitamina B12. Ako vegetarijanci ne mogu da dođu do biljnih proizvoda obo- gaćenih vitaminom B12, preporučujem im redovnu upotrebu obranog mleka.

Tabela 13. Promene u psihološkim tegobama zapažene u istraživanju uticaja stila života na srce

Nivo zabrinutosti, depresije, nesanice i anhedonije

30

Vegetarijanska ishrana i depresija

25

Kada je dr. Din Orniš (Dean Ornish)

počeo da proučava kako se stanje zače- 20 pljenih koronarnih arterija (bolest koja  15 dovodi do srčanog udara – glavnog uzroka

smrti u SAD) može poboljšati zdravim ve-      10

getarijanskim     načinom     ishrane,     mnogi 5

ljudi su smatrali da bi takva ishrana lako       0

mogla  izazvati  depresiju  ili  zabrinutost.

27,2

23,9

Vegetarijanci

Ne-vegetarijanci

24,1

19

Pošto je samo mali broj Amerikanaca pok- lonik vegetarijanskog načina ishrane, sma- tralo se da će se, ako prihvate takav režim ishrane, ljudi manje međusobno družiti i biti opterećeni ovim “strogim režimom”, da će ovakva hrana biti manje ukusna i da neće zadovoljiti njihove potrebe. Da bi pomogla u utvrđivanju da li su ove pret- postavke tačne ili ne, istraživačka grupa dr. Orniša je nadzirala i grupu koja se lečila vegetarijanskim načinom ishrane i kontrol- nu grupu koja je jela proizvode životinj- skog porekla. Od svakog učesnika se traži- lo da i pre i posle ovog istraživanja popuni jedan upitnik o svojim psihološkim prob- lemima i poteškoćama. Od njih se tražilo da procene koliko su zabrinuti, depresivni, koliko pate od nesanice i koliko su sposob- ni odnosno nesposobni da osete zado- voljstvo (anhedonija). Ova četiri poreme- ćaja, kada se saberu, trebalo je da pokažu opšte stanje svakog od ovih učesnika. Pro- sečno stanje je prikazano u tabeli 13.

Mnogi su bili iznenađeni videvši da je nakon godinu dana vegetarijanska grupa bila ta koja se osećala bolje ne samo fizič- ki, već i mentalno. Bili su manje depresivni i zabrinuti; nisu imali mnogo problema sa stresom i poboljšali su svoje odnose sa drugim ljudima.61 Mnogi su u zabludi kada misle da će manje uživati u životu ako us- voje zdrav stil života, naročito ako postanu vegetarijanci. Naprotiv, sve je više dokaza

Na početku                 Godinu dana

kasnije

koji pokazuju da vegetarijanci više uživaju u životu i imaju čak bolji društveni život nego pre nego što su postali vegetarijanci. Osim toga, pokazalo se da je pojava depresije i zabrinutosti mnogo ređa kod vegetarijanaca nego kod onih koji jedu proizvode životinjskog porekla.62

Zaključak

Pacijentkinja koja nam je poslužila kao primer u ovom poglavlju, Misti Lamberton, shvatila je koliko je ishrana važan faktor u savladavanju depresije. To joj je postalo još jasnije kada je prestala da se pridržava programa ishrane koji je joj je bio prepisan i ponovo počela da zapada u depresiju. Na Mistinom primeru smo videli da depresija može da izazove anoreksiju koja lišava organizam potrebnih hranljivih sastojaka i pojačava taj krug depresije. Poput Misti, skoro svako ko pati od depresije može popraviti svoje stanje držeći se jednostav- nih pravila ukratko izloženih u ovom poglavlju. Raznovrsna hrana biljnog porek- la obezbeđuje sve hranljive sastojke pot- rebne za normalno funkcionisanje mozga.