Terapija svetlošću

Sezonska senzitivna bolest (eng. Sea- sonal Affective Disorder (SAD)) predstavlja sasvim uobičajenu pojavu na severnoj polulopti, na primer u skandinavskim zem- ljama i na Aljasci. Obično se javlja zimi kada, čak ni u podne, nema mnogo sunca. Ovo stanje ima potpuno iste simptome kao i depresija i oni nestaju kada se osoba izlaže  dejstvu  jake  svetlosti  (2.000  do

10.1           luksa) najmanje pola sata na dan. Ova količina svetlosti se u prostoriji može postići tako što se osoba izlaže posebnoj jarkoj svetlosti (poput Hap-E svetlosti)37 ili tako što, kada su u pitanju SAD, osoba boravi napolju najmanje 30 minuta nakon izlaska sunca i najmanje 30 minuta pre njegovog zalaska. Jedini deo ljudskog organizma koji, hteo ne hteo, mora da se izlaže svetlosti jesu oči.

Dnevna svetlost je neverovatno mnogo jača napolju nego unutra, u prostorijama. Kada je dan izuzetno sunčan, jačina dnevne svetlosti napolju može dostići vrednost od 3.000 luksa.38 U izrazito svet- lim prostorijama, ta vrednost iznosi samo 400 luksa, što je manje od 15% dnevne svetlosti napolju.39 Jarka svetlost, poput sunčeve svetlosti, povećava proizvodnju serotonina tokom dana, što, sa svoje strane, može izlečiti depresiju i umor.40 Izlaganje jarkoj svetlosti tokom dana mo- že, takođe, povećati nivo melatonina u krvi tokom noći, što može uticati na čvršći i zdraviji san.41

Pomoću terapije jarkom svetlošću organizam može da povrati i svoj uobiča- jeni dnevni ritam poznat kao cirkadijalni ritam. Ako se neko budi jako rano (između 3 i 5 časova ujutru) a potrebno mu je još sna, izlaganjem jarkoj svetlosti u trajanju od 30 minuta u ranim večernjim satima može se ponovo uspostaviti normalan ritam spavanja. Mnogo češće se dešava da

osoba ne može da zaspi kada legne u krevet (nesanica) i da ujutru dugo spava; ovaj poremećaj normalnog ciklusa spava- nja se, takođe, može izlečiti izlaganjem jarkoj jutarnjoj svetlosti (od 6 do 8 sati ujutru).42 Primena terapije jutarnjom svet- lošću u lečenju depresije daje mnogo bolje rezultate od terapije večernjom svetlošću, mada je bolje primenjivati i terapiju večernjom svetlošću nego ne izlagati se nikakvoj svetlosti uopšte.43

Ja obično preporučujem jutarnje vežbe na suncu. Međutim, zimi, kada sunce kas- nije izlazi, ne može svako da se pridržava tog programa vežbi. Tim osobama pre- poručujem brzu (po)podnevnu šetnju u trajanju od 30 minuta. Oni koji imaju sreće da im kancelarija gleda na jug i tako dobi- ja dovoljnu količinu svetlosti da im nije potrebno veštačko osvetljenje često ne moraju da preduzimaju prethodno pome- nute mere predostrožnosti u vidu fizičkih vežbi na otvorenom. Međutim, treba uzeti u obzir još jednu pozitivnu stranu vežban- ja na otvorenom – negativne jone. Svež vazduh izvan gradskog područja poseduje negativne jone za koje se pokazalo i da leče i da sprečavaju pojavu depresije.44

Izbegavajte negativne misli

Ova mera u okviru stila života je od naročitog značaja. Mnogi moji pacijenti, uključujući i Amandu, kažu da im je baš ova mera, možda, najviše pomogla da se oslobode depresije bez upotrebe lekova.

Istraživanje koje je sproveo Državni univerzitet u Kolumbusu u državi Ohajo (Ohio State University) obuhvatilo je 224 sredovečne i starije odrasle osobe koje su doživljavale velike stresove. Učesnici ovog trogodišnjeg istraživanja su svake godine podnosili izveštaj o tome koliko su opti- mistični i pesimistični, koliko su depresivni, stresirani i zabrinuti, o negativnim stvari- ma koje su im se desile u tom periodu i drugim pitanjima. Istraživači su otkrili da su optimizam i pesimizam, za koje se rani- je mislilo da su međusobno povezani, zapravo  potpuno  odvojeni  faktori  koji

nezavisno jedan od drugoga utiču i na one koji su pod stresom i na one koji nisu. Jedan od ovih faktora vrši snažniji uticaj od onog drugog. Pesimizam je predskazao i predvideo na zabrinutost, stres i slabije fizičko zdravlje za narednu godinu, po samoproceni ispitanika. Optimistični stav nije predskazao ništa. U tabeli 9 je prika- zan zaključak ovog istraživanja.45

Tabela 9. Izbegavajte pesimističko razmišljanje

“Dok se ‘pozitivno razmišljanje’ preporučuje kao način za poboljšanje fizičkog zdravlja i stanja organizma uopšte, ovo istraživanje pokazuje da je mnogo važnije izbegavati negativno razmišljanje.”

To zahteva potpunu promenu u načinu razmišljanja. Uvideo sam  da su mnoge depresivne osobe sklone da posmatraju samo onu mračniju stranu života. Svi smo mi svesni da ćemo u ovom nesavršenom svetu uvek imati na šta da se žalimo. Mnoge loše stvari i događaji u ovom živo- tu ne zavise od nas i mi lično ništa neće- mo moći da uradimo po tom pitanju. Za razliku od toga, ako usredsredimo svoje misli na uživanje u predivnim blagoslovima života, nećemo biti samo boljeg raspoloženja već ćemo biti i zdraviji. Čim postanete svesni da vam se javila neka nekorisna negativna misao, odmah je treba zameniti pozitivnom mišlju. To znači da osoba treba unapred da isplanira kojom će pozitivnom mišlju zameniti tu negativnu misao da ne bi bilo odlaganja u prelasku sa negativne na pozitivnu misao. Ljudski mozak može i da se prilagođava i da se uvežbava, tako da kada pozitivno razmišl- janje pređe u naviku, depresija će verovat- no postati stvar prošlosti.

Jedan duhovni pisac je izjavio: “Naša je dužnost da se odupremo potištenosti i osećanju nezadovoljstva isto koliko i da se molimo.”46 Kada bi ljudi koji su skloni ne- gativnom razmišljanju posetili planinski predeo u vreme niske oblačnosti u ranu jesen, oni bi rekli da tu ne bi mogli ostati

još jedan dan. Drugi bi uživali u veličan- stvenim planinama, dolini zaodenutoj u predivnu zelenu boju i prekrasnom cveću.

Usput da kažemo, to bi mogao biti jedan od razloga zašto kantri muzika (trenutno najslušanija vrsta muzike u SAD) nije ta koja najviše doprinosi popravljanju raspoloženja. Tekstovi ovih pesama, u pratnji melanholičnih gitara, uglavnom govore o slupanom kamionetu, izgublje- nom psu ili gubitku bračnog druga. Iako se može reći da je ritam te muzike brz i veseo, ta muzika, u suštini, ne podstiče pozitivno razmišljanje.

Svakodnevne duhovne vežbe

Nekoliko istraživanja je pokazalo da unutrašnje religijsko iskustvo doprinosi oz- dravljenju od depreseije. Rezultati tih istraživanja prikazani su u tabeli 10.

Tabela 10. Pozitivan efekat ličnog religijskog iskustva

-   Nekoliko istraživanja pokazuje da se depresivni pacijenti koji su duboko u sebi religiozni oporavljaju brže od nereligioznih pacijenata.

-   Poštovanje religijskih formi bez prave religije (povezanosti sa Bogom) ne donosi mnogo koristi.

-    Preporučuje se svakodnevno čitanje Svetoga pisma (Biblije) u cilju poboljšanja mentalnog zdravlja.

Istraživači sa Univerziteta Djuk (Duke University) u Severnoj Karolini su u perio- du od nepunih godinu dana obavili razgo- vor sa 94 osobe starije od 60 godina sa ci- ljem postavljanja dijagnoze i utvrđivanja njihovog emocionalnog stanja. Kod svih njih dijagnostikovana je depresija nakon izlaska iz bolnice.47

Neka njihova pitanja odnosila su se na nivo religioznosti učesnika ovog istraživa- nja. Da bi odredili koliko je svako od njih duboko u sebi religiozan, istraživači su koristili jedan test od deset pitanja koji su sastavili uz pomoć hrišćanskih sveštenika i jevrejskih rabina. Ustanovili su i nivo spo-

ljašnje, formalne religioznosti svakog od učesnika – koliko često odlaze u crkvu i učestvuju u crkvenim aktivnostima. U toku ovog istraživanja, 54% učesnika se opo- ravilo od depresije.

Religija im je pomogla da se oporave. Prema ovom istraživanju, “depresivni paci- jenti koji su imali više poena na testu lične religioznosti oporavljali su se brže od onih sa manje poena.” U stvari, svakih 10 poe- na više na testu lične religioznosti značilo je 70% brži oporavak. Međutim, istraživači su otkrili da spoljašnja verska aktivnost ima mnogo manje uticaja.

Tim sa univerziteta Djuk podstiče psihi- jatre da razgovaraju sa svojim pacijentima o njihovoj veri, naročito ako su pacijenti depressivni, zato što “vera može pružiti čoveku utehu i pomoći mu da se izbori sa depresijom”.

Neka druga istraživanja su okrila da snažna vera ne samo što pomaže u leče- nju već i u sprečavanju depresije.48,49,50

Mnoga istraživanja ukazuju na to da poštovanje verskih formi bez prave i iskre- ne vere može vrlo malo, ako i uopšte, po- zitivno uticati na opšte mentalno zdravlje čoveka.51 Dakle, ja ne naglašavam povre- meno površno čitanje Biblije, već ozbiljno proučavanje biblijskih tema. Čitanje i raz- mišljanje o jednom poglavlju Priča Solo- munovih svakog dana (ima 31 poglavlje – po jedno za svaki dan u mesecu) pomoglo je mnogim mojim depresivnim pacijenti- ma. Učenje napamet jednog biblijskog stiha na dan, stiha u kojem je sažeto izražena neka lepa biblijska misao, takođe može biti od velike pomoći. Jedan novi program koji je imao mnogo uspeha u postizanju ovih ciljeva širom sveta naziva se FAST.52

Sa ovim završavamo predstavljanje se- dam opštih elemenata vezanih za stil živo- ta, prikazanih u tabeli 1. Sada ćemo pog- ledati nekoliko metoda lečenja stilom živ- ota koje se ne primenjuju u svim slučaje- vima, već pomažu određenim ljudima sa posebnim potrebama.

Šest selektivnih metoda lečenja stilom života

Do sada sam govorio o opštim princip- ima načina života koji će koristiti praktično svakoj depresivnoj osobi. Čak i oni koji nisu depresivni mogu, primenjivanjem jednog ovakvog programa, smanjiti rizik od obolevanja od depresije kao i popraviti svoje raspoloženje i shvatanje života.

Sada ćemo ispitati mere vezane za stil života koje mogu pomoći pojedinim osoba- ma i, s pravom možemo reći, većini depre- sivnih pacijenata. Ove posebne mere veza- ne za stil života ukratko su prikazane u tabeli 11.

Tabela 11. Šest selektivnih metoda lečenja depresije stilom života

-  Društvena podrška

-  Kognitivna bihejvior terapija

-  Terapija lečenja zavisnosti od drugih ljudi

-  Držanje kućnog ljubimca

-  Hidroterapija

-  Mere kontrolisanja stresa

Značaj društvene podrške

I kod životinja i kod ljudi, izolacija izazi- va depresiju i povlačenje u sebe, dok druš- tvena podrška i osećaj pripadnosti pobolj- šava raspoloženje i mentalno i fizičko zdravlje.53 Ne bi trebalo potcenjivati zna- čaj snažne društvene podrške. Pozitivne strane prikazane su u tabeli 12.

Tabela 12. Društvena podrška je izuzetno važna

-  Osećaj pripadnosti poboljšava raspolože- nje i mentalno zdravlje.

-  Društvena podrška smanjuje rizik od smrti nakon preživljenog srčanog udara.

-  Aktivan društveni život ne garantuje ose- ćaj pripadnosti.

-  Čoveku su potrebni bliski članovi porodice i/ili bliski prijateji.

Jedno istraživanje je pokazalo da snaž- na podrška porodice i prijatelja može biti spasonosna.  Njime  je  obuhvaćeno  887

pacijenata koji su preživeli srčani udar, a njihovo stanje je praćeno u periodu od godinu dana.54 Istraživači su testirali paci- jente na depresiju odmah nakon što su ovi prebačeni sa odelenja za intenzivnu negu. Pacijentima su postavljena pitanja o tome koliku im podršku pruža porodica, prijatelji ili neka “posebna osoba”.

Otprilike jedna trećina pacijenata je ubrzo nakon srčanog udara zapala u blaži ili srednji oblik depresije. Kod depresivnih pacijenata je postojala tri puta veća vero- vatnoća da će umreti u toku naredne godi- ne. Međutim, uticaj depresije na preživ- ljavenje varirao je u zavisnosti od društve- ne podrške koju je osoba osetila.

Verovatnoća da će umreti bila je naj- veća kod onih depresivnih osoba koje nisu osetile dovoljno podrške od strane svojih prijatelja, porodice i voljene osobe. Za raz- liku od toga, kod depresivnih pacijenata koji su osetili najsnažniju podršku od strane svojih prijatelja i porodice, verovat- noća da će umreti bila je ista kao kod osoba koje nisu patile od depresije. Osim toga, kod depresivnih pacijenata koji su osećali snažnu podršku postojala je mnogo veća verovatnoća da će se simpto- mi depresije ublažiti.

Jedno drugo istraživanje ukazuje na to da postoji nešto što je čak važnije od osećaja društvene podrške. Autori ovog istraživanja poslali su upitnik 31 pacijentu koji je bolovao od teškog oblika depresije i 379 studenata na lokalnom koledžu u En Arboru u državi Mičigen.55 Pitanja su se odnosila na psihološki osećaj pripadnosti, broj prijatelja i poznanika, intenzitet društvenih aktivnosti i osećanja vezana za konflikte sa drugima i usamljenost. Ovo istraživanje je pokazalo da od svih nave- denih društvenih faktora, osećaj pripad- nosti najbolje pokazuje koji simptomi dep- resije mogu da se jave kod određene osobe.56 Suština je u tome da osoba može da ima veliki broj prijatelja i vodi aktivan društveni život, a da i pored toga nema osećaj da nekome pripada ili da neko njoj pripada.

Preporučujem da se osobe koje nema- ju bliske članove porodice ili bliske prijate- lje, naročito ako nemaju izražen osećaj da nekom pripadaju, uključe u određene lokalne i religijske projekte koji su u skladu sa njihovim ličnim ciljevima. Oni će često uspostavljati bliske odnose sa drugim ljudima tokom tih aktivnosti pa će, zbog zajedničkih ciljeva, uskoro osećati da zais- ta nekome “pripadaju.”

Kognitivno-bihejvioralna terapija

Već duži niz godina, psihoterapija (psi- hološko savetovanje), kako je primenjuje većina stručnjaka za mentalno  zdravlje, predstavljala je nestrukturisan proces bez definisanog završetka, usmeren ka otkri- vanju takozvanih “nesvesnih” razloga za pojavu depresije. Psihoterapeuti su mnogo vremena provodili ispitujući detinjstvo svo- jih pacijenata i druge događaje iz prošlosti koji su mogli oblikovati osećanja i pona- šanje date osobe. Ovaj dugačak proces se nikada nije pokazao naročito efikasnim u lečenju depresije ili bilo kog drugog pore- mećaja raspoloženja.

Iako se ovaj tip savetovanja nikada nije pokazao ništa boljim od uzimanja placebo pilule protiv depresije, mnogi stručnjaci za mentalno zdravlje ga i danas praktikuju. Srećom, pojavljuje se jedna relativno nova forma psihoterapije koja se pokazala mnogo boljom – kognitivno-bihejvioralna terapija (saznajno-ponašajna terapija).

Desetine kontrolisanih kliničkih ogleda izvršenih u proteklih 20 godina utvrdili su efikasnost kognitivno-bihejvioralne terapi- je u lečenju teškog oblika depresije i dis- timije.57,58,59,60,61 Ovaj poseban tip terapi- je je vremenski ograničen i usmeren na posebne potrebe date depresivne osobe. Njen cilj je da prepozna i ispravi pogrešno tumačenje događaja i negativnih automat- skih misli koje mogu izazvati ili produžiti već postojeću depresiju. U žiži intereso- vanja je depresivna osoba i ono što ona može promeniti – a ne pronalaženje okol- nosti ili osoba koje su krive za pojavu depresije.

Hronična depresija se sasvim opravda- no smatra veoma teškom za lečenje. Pre- ma definiciji, depresija postaje hronična kada traje duže od dve godine. Često se dešava da ta depresivna osoba ne reaguje na lekove, savetovanje ili neku drugu tera- piju. Jedno veoma značajno, nedavno obavljeno istraživanje pokazalo je da kom- binacija antidepresiva nefazodona (Serzo- ne) i intenzivne psihoterapije uspešno ublažava ili u potpunosti leči hroničnu depresiju kod rekordnih 85% pacijenata.62 Nikada do sada nijedno drugo istraživanje nije pokazalo tako drastičnu reakciju paci- jenata na ovu kombinaciju. Uopšte nas ne iznenađuje što je tip psihoterapije koji je korišćen u ovom istraživanju bio kogni- tivno-bihejvioralni sistem analize.

“Bili smo zapanjeni”, rekao je vođa istraživačkog tima Martin Keler (Keller) sa univerziteta Braun (Brown University). “Ni- ko od nas nije očekivao da će čak 85% pacijenata pozitivno reagovati na ovu kombinaciju.” Pacijenti koji su koristili i lek i išli na psihološko savetovanje pokazali su mnogo bolje rezultate nego oni koji su uzi- mali samo lekove ili samo išli na psihološko savetovanje. Ovo istraživanje ističe značaj primene kombinacije uspešnih pristupa u cilju uspešnije borbe protiv depresije. Zaključci ovih istraživanja ukratko su izloženi u tabeli 13.

Tabela 13. Psihološko savetovanje u kombinaciji sa lekovima

-  Tradicionalni tip savetovanja koji je usme- ren na događaje iz života pacijenta nije se pokazao uspešnim.

-  Tip savetovanja usmeren na ono šta paci- jent može da promeni ublažava ili u pot- punosti leči depresiju.

Terapija za lečenje zavisnosti od drugih ljudi

U 3. poglavlju opisani su nezdravo mentalno stanje zavisnosti od drugih ljudi i uzroci takvog stanja. Terapija koja us- pešno leči zavisnost od drugih ljudi treba da  bude  usmerena  ka  glavnom  uzroku

ovog stanja – osećaju niže vrednosti.63 Osećaj niže vrednosti je, po mom mišlje- nju, prvenstveno duhovni problem – čovek ne posmatra sebe onako kako ga posma- tra njegov Stvoritelj.

Koliko neka osoba vredi?

Ono što neko drugi ili čak vi sami mis- lite o vrednosti sopstvene ličnosti potpuno je beznačajno u odnosu na ono šta Bog, Vladar Univerzuma, misli o vama. Naš Stvoritelj vas toliko voli da je spreman sve da žrtvuje za vas da bi vas spasao, bez obzira na vaš stav prema Njemu.64 Biblijski tekst citiran u prethodnoj fusnoti govori da bi Bog bio spreman da se žrtvuje i za samo jednog čoveka.65

Dakle, jedna osoba je od neprocenjive vrednosti! Nije nikakvo čudo što je jedan autor zapisao one čuvene reči o jačini Bož- je ljubavi, a te reči su iznesene u tabeli 14.67

Tabela 14. Izjava o Božjoj ljubavi

“Jer znam sigurno da ni smrt, ni život, ni anđeli, ni poglavarstva, ni sile, ni sadašnje, ni buduće, ni visina, ni dubina, ni druga kakva tvar ne može nas rastaviti od ljubavi Božje.”

Poslanica Rimljanima 8,38.39.

Božja ljubav prema jednoj osobi je ne- iscrpna tema. Kada čovek proučava tu temu, on počinje da shvata da u Božjim očima jedna osoba vredi više od celo- kupnog fizičkog sveta. Onima koji su glad- ni ljubavi ili zavise od drugih ljudi pre- poručujem da svakoga dana pola sata raz- mišljaju i čitaju o životu pobožnih ljudi iz Biblije. Postoje i druge knjige koje mogu ljudima da pomognu u tom smeru.68

Šta znači biti svestan sopstvene vrednosti, a šta poštovati sebe?

Nije isto biti svestan sopstvene vred- nosti (beskonačna vrednost) i onoga na šta se obično ukazuje kao na samopošto- vanje. Vebsterove (Webster) definicije su navedene u tabeli 15.69 Ljudi koji zavise

od mišljenja drugih ljudi često nemaju dovoljno samopoštovanja,70,71 (kao ni na- ročito visoko mišljenje o sebi). Zbog toga mnogi psihoterapeuti pokušavaju da podignu nivo samopoštovanja kod svojih klijenata tako što im nabrajaju njihove dobre, pozitivne osobine, nakon čega nji- hovim pacijentima sasvim prirodno raste ego. Ponekad se čini da pacijentima to koristi jedno kratko vreme, ali ja sam ot- krio da se time ne postiže trajan efekat. Jedan autor koji je shvatao beskrajnu vrednost svakog čoveka rekao je: “Ništa ne činite usprkos ili za praznu slavu; nego poniznošću činite jedan drugoga većim od sebe.”72

Tabela 15. Šta znači biti svestan sop- stvene vrednosti, a šta poštovati sebe?

Prema definicijama u Vebsterovom New World’s Dictionary:

-  Poštovati sebe: biti ponosan, uobražen, voleti sebe

-  Biti svestan sopstvene vrednosti: vredno- vati sebe

Uvideo sam da mnogi koji zavise od mišljenja drugih donose pogrešne odluke zasnovane na ponosu i onome šta bi drugi ljudi mogli misliti o njima umesto da pre donošenja odluke prvo odrede šta je is- pravno. Osoba obično mora da shvati kon- cept beskrajne vrednosti čoveka – zasno- van na ljubavi večnog Tvorca i onoga što je On učinio za nju – i koncept poniznosti da bi izašla iz beskonačnog kruga pogreš- nih odluka koje često prožimaju život oso- be koja zavisi od mišljenja drugih ljudi.

Psihološka literatura ne greši kada sa- mopoštovanje izjednačava sa ponosom. Nažalost, ona samopoštovanje izjednačava i sa svešću o sopstvenoj vrednosti; ova dva izraza se koriste naizmenično. Jedini način da u toj literaturi uočite razliku izme- đu njih je da ih posmatrate u kontekstu ili onako kako je “samopoštovanje” defini- sano u datom istraživanju.

Uraditi pravu stvar

Ljubav mora da se upravlja po nekom zakonu. Na primer, na Deset zapovesti se često ukazuje kao na Božji zakon. Ipak, na te iste zapovesti se u celoj Bibliji ukazuje kao na duboku i večnu ljubav, a one kratko i sažeto glase: “Ljubav prema Bogu i čove- ku.”73 Bog je rekao da ćemo, ako Ga volimo, držati Njegove zapovesti.74 Ljubav bez zakona (koja nije zasnovana na prin- cipu) uopšte nije prava ljubav.

Uzmimo, na primer, ženu čiji je muž alkoholičar. Ona će, možda, često pokuša- vati da ga “zaštiti”. Razlozi za to mogu biti od onoga “to se od mene očekuje”, preko onog “on može izgubiti posao ako ga pri- javim” do onoga “možda će odlučiti da me ostavi ako budem uradila ono što je najbo- lje za njega”. Pošto se čini da bi posledice ispravne odluke donele izvesne probleme, žena koja zavisi od svog muža često nes- motreno pomaže svom mužu ovisniku da nastavi da zavisi od alkohola.

Najvažnije pitanje  koje zavisna žena treba da postavi jeste: “Koja je ispravna odluka?” Ako ne zna odgovor, onda bi tre- balo da potraži savet kako bi utvrdila šta je ispravno. Potom bi trebalo da tu odluku sprovede u delo. Na primer, voljena osoba- ovisnik mora da se podvrgne jednoj “inter- venciji”. To znači da mu se oni kojima je stalo do njega moraju u isto vreme prib- ližiti da bi mu pomogli da prizna da prob- lem postoji, kako bi on onda mogao dobiti pomoć koja mu je potrebna da bi se oslo- bodio zavisnosti. Da bi se ta intervencija uspešno izvršila, često je potrebno da se jedna takva odluka sprovede u delo i to uz pomoć saveta osobe koja ima iskustva u pomaganju zavisnicima da priznaju svoje pravo stanje kako bi onda bili spremni i voljni da potraže pomoć.

Veoma je važno da žena koja zavisi od muža odluke u svom životu ne donosi na osnovu svojih osećanja i emocija, već da ta svoja osećanja, ma kako snažna ona bila, podredi principu. Rezultat toga biće život ispunjen istinskom ljubavlju vođene

načelom, a ne ponosom, zaslepljenošću, strahom i morem neprijatnih posledica.

Držanje kućnog ljubimca

Jedna od osnovnih potreba odrasle osobe je da oseti da je nekome potrebna. Kućni ljubimci pokazuju ljubav prema čoveku, a i zavise od njega. Posedovanje kućnog ljubimca popravilo je raspoloženje kod starijih depresivnih pacijenata.75 Jed- no nedavno obavljeno istraživanje je tako- đe pokazalo da je kod depresivnih osoba obolelih od side koje su posedovale kuć- nog ljubimca smanjen rizik od obolevanja od depresije.76 Pozitivan uticaj je naročito izražen kada su ljudi jako vezani za svoje ljubimce i imaju malo bliskih prijatelja koji- ma se mogu poveriti. Držanje kućnih ljubi- maca preporučujem onima koji nemaju porodicu ni bliske prijatelje i koji nisu u stanju da uspešno primene ono što se pre- poručuje u odeljku o društvenoj podršci.

Hidroterapija

Mentalne bolesti se već više od 100 go- dina leče kupanjem u toploj vodi prirodnih vrela ili iz drugih izvora. Pre 50-tih godina

20.    veka, specijalno tuširanje, kupke, vlaž- ne obloge i drugi oblici hidroterapije koris- tili su se širom SAD i Evrope. Ove metode nisu primenjivane samo u lečenju depresi- je, već i slučaju bunila, uznemirenosti, ne- sanice, stomačnih tegoba i bolnih sindro- ma.

Nedavno obavljeno istraživanje sada potvrđuje da zdrave osobe koje se pasivno ugreju pred sam odlazak na spavanje ima- ju kvalitetniji san, kako pokazuje analiza moždanih talasa (EEG). Pošto čak 90% osoba koje pate od teškog oblika depresi- je ima problema sa nesanicom, da li tople kupke zaista mogu da pomognu u lečenju depresije?

Prema preliminarnom istraživanja koje je nedavno izvršeno na državnom uni- verzitetu u Mičigenu (Michigan State Uni- versity), tople kupke zaista mogu da po- mognu.77 Više od 40% pacijenata od 18 do 62 godine starosti koji su bili primljeni

na bolničko lečenje na psihijatrijsko ode- ljenje zbog napada teškog oblika depresi- je primenilo je metod tople kupke u traja- nju od pola sata (39 do 41 stepen Celzi- jusa) pred sam odlazak na spavanje. Do poboljšanja je došlo kod onih koji su osećali napetost, zabrinutost, bes, nepri- jateljstvo, koji su bili konfuzni, zbunjeni i depresivni. Ova otkrića važila su i za muš- karce i za žene.

Stres u kombinaciji sa depresijom

Stres je toliko često propratna pojava depresije da je ova kombinacija pre pravi- lo nego izuzetak. Često se isti lekovi ko- riste u lečenju i jedne i druge pojave.78 Mnogi od preostalih depresivnih pacijena- ta osećaju se iscrpljenima od prevelikog stresa, nesposobnima da se uspešno izbore sa stresom u svom životu. Ako je stres važan sastavni deo koji je, kako se čini, povezan sa njihovom depresijom, ja ih, takođe, podstičem da prihvate program kontrole stresa ukratko izložen u 8. pog- lavlju.

Zaključak

Osoba mora da unese neke promene u svoj stil života ako želi da  se oslobodi depresije i komplikacija koje mogu nastati upotrebom lekova. Iskustvo srećnog života Amande bez upotrebe lekova protiv depre- sije nije usamljen slučaj. Ogroman broj njih je našao put ka trajnoj sreći i smislu života unošenjem pozitivnih promena u svoj dotadašnji način života. Tri koraka koja vode ka srećnijem i zdravijem životu navedena su u tabeli 16.

Tabela 16. Tri koraka ka srećnijem životu

1.     Preispitivanje sopstvenog života

2.     Želja za promenom

3.     Hrabrost da se okrene novi list u životu.

Iako se na početku može činiti da je neke promene teško uneti u život, krajnji rezultat biće prijatniji život sa više smisla i manje komplikacija.