Ostali faktori stila života koji povećavaju rizik od depresije

Naše svakodnevne odluke i životne navike i te kako utiču na naše mentalno zdravlje. Pravilne odluke mogu smanjiti rizik od depresije. U isto vreme, pogrešne odluke mogu u ogromnoj meri povećati taj rizik. Već smo govorili o značajnoj vezi između faktora ishrane i mentalnog zdrav- lja. Razmotrimo još nekoliko načina na koje naše odluke mogu da utiču na naše zdravlje. Loše životne navike koje poveća- vaju rizik od depresije navedene su u tabeli 17.

Posebno rizičnu grupu kada je u pita- nju depresija čine oni koji su u skorijoj prošlosti doživeli infarkt. U ovom slučaju, fizičke vežbe su od izuzetnog značaja. Dr. Ričard Milani i njegove kolege sa klinike Oksner (Ochsner Clinic) u Luizijani otkrili su da osnovne vežbe kao sastavni deo oporavka posle infarkta uspešno suzbijaju depresiju među onim pacijentima koji su nedavno imali srčani udar (infarkt).78 Oni su proučavali više od 300 osoba koje su se prijavile za program oporavka posle srča- nog udara. Rezultati tog istraživanja ukrat- ko su prikazani u tabeli 18.

Tabela 18. Vežbe kao sastavni deo oporavka nakon infarkta smanjuju rizik od depresije

Istraživanje koje je obuhvatilo 300 osoba koje su doživele srčani udar, a čiji je reha- bilitacioni program uključivao fizičke vežbe pokazalo je:

-  20% je patilo od depresije kada su tek počele da rade fizičke vežbe.

-  Na završetku tromesečnog programa koji je uključivao 36 časova fizičkih vežbi, 2/3 osoba se potpuno oslobodilo depresije.

Tabela 17. Navike koje povećavaju rizik od depresije

-  Nedovoljno fizičke aktivnosti

-  Poremećaj cirkadijalnog ritma

-  Dozvoljeni lekovi

-  Duvan

-  Kofein

-  Alkohol

-  Nestručna upotreba lekova

-  Povrede glave

Ispitajmo pet od ovih faktora.

Nedovoljno fizičke aktivnosti

Postoji toliko mnogo dokaza koji poka- zuju da fizičke vežbe predstavljaju moćnu zaštitu za naše mentalno zdravlje i da se mogu koristiti u lečenju depresije. Jedno nedavno obavljeno istraživanje daje nam korisne informacije o tome kako sprečiti depresiju.

Kada se setimo da među onima koji su u bliskoj prošlosti doživeli infarkt depresija u velikoj meri povećava rizik od umiranja u narednih šest meseci, dobijeni podaci uk- ratko prikazani na slici posebno nas ohrab- ruju.79

Poremećaj cirkadijalnog ritma

Naše telo se upravlja prema jednom unutrašnjem časovniku koji radi otprilike 24 sata dnevno. Ovo “radno vreme” ili “red vožnje” je toliko deo nas da bi, čak i kada bismo bili hermetički zatvoreni u nekoj pećini, bez ikakvih naznaka o vremenu, svi naši vitalni procesi u organizmu nastavili da se odvijaju prema istom 24-časovnom ritmu.80 Ovaj prirodni ritam se naziva cir- kadijalni ritam. Ta reč u bukvalnom smislu znači “oko” (lat. “circa”) “jedan dan” (lat. “dies”), a označava ovaj vitalni, ali često zapostavljeni deo fiziologije.

Svi mi imamo nekakvo poimanje i uvažavanje cirkadijalnog ritma. Da li ste primetili da najefikasnije funkcionišete kada se stalno držite “utvrđenog raspore- da”? Na primer, ako svakog dana ručate u podne, vaš organizam će očekivati obrok u to vreme i koordiniraće vaše telesne pro- cese kako bi u što većoj meri olakšale varenje tačno u 12 sati. Šta se dešava kada preskočite ili samo odložite vaše uobičajeno vreme za ručak? Ako obično redovno ručate u podne, vaše telo će se pobuniti protiv ove promene, obaveštava- jući vas krčanjem creva i sličnim znacima. Poruka koju vam organizam na ovaj način šalje jeste da mu se ne dopada kada ignorišete vaš “telesni časovnik”.

Međutim, preskakanje obroka ili odla- zak na spavanje kasnije nego obično ne predstavljaju najveće zlo koje možete naneti vašem cirkadijalnom ritmu. Najveće zlo je, verovatno, totalno nepoštovanje ovih prirodnih časovnika do koga dolazi u toku rada po smenama.81 Nedavno sam u sopstvenoj lekarskoj praksi video očigle- dan primer gore navedene situacije.

Jedna velika fabrika u kraju u kojem živim radi danju i noću bez prestanka. Novi vlasnici su nedavno preuzeli ovu fabriku i ustanovili rad po smenama. Umesto da stalno rade u istoj smeni, radnici su u obavezi da svake četiri nedelje potpuno ignorišu svoj bioritam prelazeći iz dnevne u popodnevnu, a potom i u noćnu smenu.

Bez ikakvih naučnih istraživanja o uti- caju ovih promena, primetio sam zapanju- juće povećanje broja slučajeva depresije među zaposlenima. Pri takvom četvoro- sedmičnom programu smena, organizam ovih radnika nikada nije u stanju da se uklopi u jedan predvidljiv ritam. Posle tre- će sedmice rada u istoj smeni, oni počinju da se osećaju bolje, ali se dve sedmice kasnije njihov ciklus rada i odmora ponovo menja. Svako ko ima ovakvo radno vreme uskoro postaje svestan koliko je važno odlaziti na spavanje i ustajati svakog jutra u tačno određeno vreme, uključujući i vikend.  Mi  se  od  ponedeljka  do  petka

osećamo bolje ako ustajemo i ležemo u isto vreme i tokom vikenda. Većina nas, čak i oni koji stalno rade u prvoj smeni, sklona je da odstupi od tog rasporeda za vreme vikenda. Uobičajena posledica toga je umanjena sposobnost funkcionisanja ponedeljkom ujutru.

Neki od simptoma koji se javljaju usled nepoštovanja telesnog bioritma navedeni su u tabeli 19.

Tabela 19. Simptomi narušavanja cirkadijalnog ritma

-  Depresija

-  Stomačne tegobe

-  Zabrinutost

-  Loš apetit

-  Poremećaj sna

Čak i mentalno zdravi ljudi kod kojih ne postoji nijedan poznati faktor rizika od de- presije mogu postati depresivni ako dođe do većeg poremećaja cirkadijalnog rit- ma.82 Ova činjenica ukazuje na to da pore- mećaj ovog ritma predstavlja jedan od osnovnih uzroka depresije. Zanimljivo je to da kod oko 50% depresivnih osoba men- talni simptomi depresije privremeno nes- tanu kada ostanu budni do kasno i ne spa- vaju. Simptomi depresije će se vratiti i biti još jači kada se ove osobe probude, čak i ako je u pitanju samo kratak dremež. Up- ravo zato su neke depresivne osobe sklo- ne da ostanu budne “sve dok ne padnu od umora”. One se osećaju “normalno” nakon ovih kasnih sati, ali često ne žele da ustanu kada se probude pošto im se tada simptomi depresije ponovo vraćaju.83

Zimska depresija

Cirkadijalni ritam se može poremetiti usled uobičajene promene godišnjih doba. Depresiju mogu izazvati promene u ciklusu dnevne svetlosti i mraka u toku zimskih meseci, naročito u područjima dalje od ekvatora.84 Depresija ovog tipa može se lečiti ili sprečiti ili intervencijama koje podi- žu nivo serotonina u mozgu85 ili direktnim izlaganjem jakom veštačkom osvetlenju.86

Dozvoljene supstance i depresija

Pušenje i alkohol se nalaze na samom vrhu top liste faktora koji povećavaju rizik od depresije. Pušenje i alkohol su tesno povezani kao što je prikazano u tabeli 20.87,88,89

Tabela 20. Alkohol i nikotin povećavaju rizik od depresije

-  Zavisnici od nikotinu imaju veće šanse da zapadnu u depresiju.

-   Depresivni ljudi imaju veće šanse da počnu da puše.

-  Na sličan način, oni koji konzumiraju alko- hol imaju veće šanse da postanu depre- sivni.

-  Depresivni ljudi imaju veće šanse da se odaju alkoholu.

Osoba koja ima bilo jedan ili drugi “par” problema prikazanih na ovoj slici zaista se nalazi u vrzinom kolu.

Važno je zapaziti da se zabrinutost vezana za alkohol i depresiju ne svodi samo na povremene slučajeve zloupotrebe alkohola. Čak i oni koji umereno piju imaju veće šanse da postanu depresivni nego oni koji ne piju. Razlozi za to opisani su u 9. poglavlju.

Poput upotrebe duvana i alkohola, čini se da i kofein povećava rizik od depresije. U  čuvenom  istraživanju  “Tromzo  srce” (Tromso heart study), žene koje su pile kafu u većim količinama u ogromnoj meri su povećale sopstveni rizik od depresije.90 Čak i neki lekovi mogu izazvati depresi-

ju. U uputstvu popularnog leka protiv akni, “Accutane,” sada se nalazi i upozorenje FDA u kojem piše da ovaj lek može izazvati suicidne misli, emocionalnu nestabilnost i depresiju.91

“Nestručna” upotreba droga

Depresija se može javiti i usled “ne- stručnog” uzimanja droga kao i prilikom uzdržavanja od istih. Dobro je poznato da osoba koja se “skida” sa dve najraspros- tranjenije vrste droga – amfetamina i kokaina – može zapasti u depresiju.92

Povreda glave

Poslednji faktor stila života naveden u tabeli 17, a koji može da pripremi teren za depresiju jeste povreda glave. Ozbiljna povreda glave koja oštećuje mozak, što se vidi na NMR često dovodi do pojave teškog oblika depresije. Nije opšte poznato da čak i manje povrede glave koje se ne mogu videti na NMR mogu izazvati depresiju. Osobe koje se onesveste ili izgube pamće- nje usled povrede glave imaju velike šanse da zapadnu u depresiju tokom oporavka. Rizik od teškog oblika depresije postoji čak i kod onih koji ne izgube svest ili pamće- nje, već imaju samo glavobolje, vrtogla- vice i teškoće u koncentraciji nekoliko da- na nakon povrede.93,94

Video sam ovaj oblik depresije pre nekoliko godina kod jedne osobe sa kojom sam radio. Kada je kretala na posao, naša upravnica, koja je uvek bila pozitivnog i vedrog duha, uvek spremna da se uhvati u koštac sa problemima i novim radnim zadacima, okliznula se na tankom sloju leda na trotoaru ispred svoje kuće. Pala je i povredila jednu stranu glave. Iako skener nije pokazao nikakve vidljive povrede mozga, ona je dugo vremena posle toga imala žestoke glavobolje. Dve sedmice nakon pada, počela je da plače bez nekog vidljivog razloga dok je razgovarala sa pacijentima ili drugim zaposlenim osob- ljem. Detaljni pregledi su pokazali da je ona zaista zapala u težak oblik depresije. Na sreću, držeći se programa koji je ukratko opisan u ovoj knjizi, ona se pot- puno oporavila u roku od devet meseci.

Povrede glave u kontaktnim sportovima

Nedavno obavljeno istraživanje otkriva da do dugotrajnog oštećenja mozga može doći nakon povrede glave koja izaziva pot- res mozga. Rizik od potresa mozga je na- ročito velik kod kontaktnih sportova kao što su ragbi ili fudbal. Šanse da igrač rag- bija nekog univerzitetskog tima dobije u igri potres mozga, bilo pre ili dok je na

koledžu, veoma su velike – otprilike jedan prema tri. Igrači koji su imali dva ili više potresa mozga imaju lošije rezultate na testovima koji proveravaju pamćenje, sposobnost učenja i druge funkcije mozga, kao i brzinu obrade informacija.95 Sportovi koji su doveli do potresa mozga kod nekih igrača navedeni su u tabeli 21.96

Tabela 21. Sportovi u trauma mozga

- Odbojka	0,5%
- Hokej	1,1%
- Bejzbol	1,2%
- Meki bejzbol	2,1%
- Košarka (dečaci)	4,2%
- Košarka (devojčice)	5,2%
- Fudbal (dečaci)	5,7%
- Fudbal (devojčice)	6,2%
- Rvanje	10,5%
- Ragbi	63,4%

Trauma glave koju izaziva samo jedan potres mozga može da pokrene čitav niz biohemijskih događaja u mozgu, što će vremenom dovesti do degenerativnih promena na nervima sličnim onima koje viđamo kod pacijenata koji boluju od Alchajmerove bolesti.97,98

Postoji razlog zašto je mozak sa svih strana opasan čvrstom koštanom građevi- nom zvanom lobanja – da bi ga ova zašti- tila od mehaničkih povreda. To znači da treba da vežemo pojas kada god se vozi- mo automobilom i izaberemo onaj vid rek- reacije koji neće biti opasan za naš mozak.

Medicinska stanja koja povećavaju rizik od depresije

Istraživanja pokazuju da fizička bolest može biti snažan faktor koji može da poremeti naše mentalno zdravlje. U SAD će se 4 do 10% ljudi u jednoj prosečnoj društvenoj zajednici suočiti sa depresijom. Prema statističkim podacima, taj procenat se penje na čak 36% onih koji imaju bilo kakvih zdravstvenih problema.99 Međutim, u tom slučaju, rizik od depresije nije kod svih grupa isti. Na primer, mlađe osobe, manje obrazovani ljudi i oni sa nižim pri-

manjima imaju veće šanse da zapadnu u depresiju kada su pod stresom zbog fizičke bolesti.100

Razlike u zdravstvenom stanju – kada se jave – mogu se smatrati nepromenlji- vim faktorom rizika kada je u pitanju depresija. No, smatram da nema nikakve svrhe klasifikovati zdravstvene probleme na ovaj način. Iskreno govoreći, mnogi od ovih zdravstvenih problema mogu se pot- puno sprečiti (ili bar odložiti ili popraviti) ako čovek posvećuje dovoljno pažnje zdra- vom načinu života. U stvari, to predstavlja osnovu moje knjige Zakoni zdravlja i izlečenja.

Svaki zdravstveni problem, naročito ako je hroničan, može poremetiti emo- cionalnu ravnotežu i gurnuti osobu u depresiju. Međutim, neki zdravstveni prob- lemi predstavljaju naročito veliki rizik kada je u pitanju bolest depresije. Ovi zdrav- stveni problemi su prikazani u tabeli 22.

Tabela 22. Zdravstveni problemi koji mogu da izazovu depresiju

-  Moždani udar

-  Infarkt

-  Rak i teške bolesti

-  SIDA

-  Parkinsonova bolest

-  Dijabetes

-  Postporođajno stanje

-  Predmenstrualni sindrom

-  Poremećaj sna

-  Poremeććj rada štitne žlezde

-  Poremećaj rada adrenalne žlezde

-  Poremećaj rada paratiroidne žlezde

-  Lupus

Hajde da pobliže razmotrimo neke od zdravstvenih problema navedenih na slici.

Moždani udar izaziva depresiju

Nedelje su proticale, a En je zapadala u sve dublju depresiju. Primetila je i neke druge još neobjašnjene simptome koji su je, takođe, mučili. Na kraju smo otkrili da je imala blaže moždane udare. Ovi blaži, često neregistrovani moždani udari mogu

izazvati depresiju. Izgleda da normalno funkcionisanje određenih delova mozga ima ključnu ulogu u sprečavanju – ili lečenju – depresije. Jedan takav deo je prefrontalni korteks mozga. Još jedan veoma važan deo za mentalno zdravlje smešten je duboko u unutrašnjosti mozga i naziva se bazalna ganglija. Nedavna istraživanja koja su obavili dr. Dejvid S. Stefens (David C. Steffens) i njegove kole- ge sa univerziteta Djuk (Duke University) otkriva da kod depresivnih osoba postoji veća šansa da će se na NMR videti tragovi blažih moždanih udara na bazalnoj gangli- ji.101

Kada su u pitanju osobe koje su imale prepoznatljive znake moždanog udara, 40% će biti depresivno tri do četiri mese- ca nakon moždanog udara.102

Infarkt povećava rizik od depresije

Posle srčanog udara se, takođe, pove- ćava rizik od depresije. Na primer, od 99 hospitalizovanih pacijenata koji pate od bolesti koronarne arterije, 23% je imalo simptome teškog oblika depresije.103 Ovi statistički podaci još više otvaraju oči kada se setimo da depresija drastično povećava rizik od kobnog završetka među pacijenti- ma koji su doživeli infarkt, kako je objaš- njeno u 2. poglavlju.104

Moždani i srčani udar su odlični primeri zdravstvenih problema koji se mogu spre- čiti. Bilo redovnijom kontrolom krvnog pri- tiska, pravilnijom ishranom ili obraćanjem pažnje na čitav niz drugih faktora rizika, ove bolesti se često mogu sprečiti – ili se bar ozbiljnost tih bolesti može svesti na najmanju moguću meru. U knjizi Zakoni zdravlja i izlečenja, detaljno sam opisao ovu izuzetno tesnu povezanost.105

Rak i druge teške bolesti se povezuju sa depresijom

Nimalo nas ne iznenađuje to što je depresija povezana sa najtežim bolestima kao što je rak. Čak 42% pacijenata koji boluju  od  raka  u  isto  vreme  pati  i  od

teškog oblika depresije.106 Međutim, kada su u pitanju najteže bolesti, lekar se tu, svakako, suočava sa velikim izazovima. Razmislite samo o raku. U tom slučaju, lekaru nije nimalo lako da odredi da li paci- jent pati od depresije zato što sama bolest može da izazove simptome koji spadaju u simptome depresije, čak i kada pacijent zapravo nije depresivan. Poremećaj sna, gubitak težine, umor, promene u načinu ishrane i često razmišljanje o smrti mogu se javiti čak i kod onih pacijenata koji se psihički uspešno nose sa svojom bolešću. Shvatiti činjenicu da takvi bolesnici mogu istovremeno patiti i od depresije i da dep- resiju treba lečiti ne samo što u velikoj meri psihički rasterećuje ovakve bolesnike, već može doprineti tome da oni mnogo bolje reaguju na terapije lečenja.107

SIDA i težak oblik depresije

Logično je da bi svako ko oboli od SIDE (stečeni sindrom nedostatka imuniteta) postao potencijalni kandidat za težak oblik depresije s obzirom na to da ova bolest vremenom onesposobljava bolesnika za normalno funkcionisanje. Nimalo ne izne- nađuje što su različita istraživanja pokaza- la da su SIDA i težak oblik depresije i te kako povezane.108 Jedno istraživanje je ot- krilo da pacijenti koji boluju od side imaju sedam puta veće šanse da izvrše samo- ubistvo nego ostali deo stanovništva.109

Faktori stresa kao što su nezaposlenost i nerazrešena tuga zaista doprinose pojavi depresije kod pacijenata koji imaju sidu, ali istraživači kažu da određeni fizički as- pekti ove bolesti počinju da ostavljaju svoje posledice. Kako bolest napreduje, tri vrste posledica se udružuju, čineći tako faktore koji izazivaju težak oblik depresije. Oni se nalaze u tabeli 23.

Osnovni uzrok side i neprevaziđeni metod sprečavanja ove bolesti vrlo su jasni, kako su objašnjeni u mojoj knjizi Zakoni zdravlja i izlečenja.110

Iako se možda čini da osobe koje bolu- ju od side neminovno zapadaju u depresi- ju, kada se psihički poremećaj prepozna i

Tabela 23. Tri faktora koja izazivaju depresiju kod pacijenata koji boluju od side

-  Posledice koje HIV virus ostavlja na cen- tralni nervni sistem

- Direktne posledice toksičnosti samog viru- sa

-  Posledice koje ostavljaju lekovi koji se ko- riste u lečenju ove bolesti

leči, u velikoj meri se smanjuje neizbežan fizički i emotivni bol povezan sa ovom teš- kom bolešću. Biblijsko savetovanje je uvek značajna opcija u slučajevima kada osobe donose neke lične odluke koje mogu uti- cati na njihovu večnu sudbinu.

Parkinsonova bolest i depresija

Parkinsonova bolest je progresivna bo- lest nervnog sistema koja se odlikuje drh- tanjem (tremorom) i smanjenom sposob- nošću kretanja. Od nje boluje više od pola miliona Amerikanaca. Ovi simptomi su po- sledica smanjene proizvodnje dopamina, veoma važne hemijske supstance u moz- gu.

Istraživači još uvek nisu uspeli da odrede uzrok ili uzroke Parkinsonove bo- lesti, mada napreduju u tom pravcu. Neki od uzroka na koje se sumnja uključuju izlaganje rastvaračima (kao što su boje i lepkovi) na radnom mestu,111 dim koji se javlja prilikom zavarivanja,112 pesticidi,113 izlaganje metalima na radnom mestu,114 prioni iz zaraženog mesa,115 taloženje gvožđa u mozgu116 pa čak i genetski sklop.117

Kada je došla na svoj redovni pregled, Megi mi je rekla da se nedavno, u par si- tuacija, osećala neobjašnjivo tužnom. Poš- to je uvek bila aktivan tip osobe, još uvek se strogo pridržavala svog rasporeda ak- tivnosti uprkos drhtanju izazvanom Parkin- sonovom bolešću. Megi je učila kako da se nosi sa drhtanjem, ali je želela da nauči kako da se nosi sa depresijom.

Skoro 50% osoba koje boluju od Par- kinsonove bolesti zapašće u težak oblik

depresije tokom ove dugotrajne boles- ti.118,119 Stručnjaci smatraju da se depresi- ja javlja kao rezultat stvarnih promena u električnoj nadražljivosti mozga koje prate ovu bolest. Kasnije u ovom poglavlju govo- rićemo o odgovoru na Megino pitanje i o tome koliko je pravilno penošenje nadra- žaja u mozgu važno za sve nas – bez obzi- ra da li patimo od Parkinsonove bolesti, od depresije ili samo nastojimo da održimo naše mentalno zdravlje u najboljem sta- nju.

Mnoge druge bolesti mozga, uključu- jući tumore na mozgu, multipleks sklerozu, Alchajmerovu bolest i infekcije mozga mogu takođe izazvati depresiju.

Dijabetes i depresija

Istraživanja pokazuju da kod osoba koje imaju dijabetes – bilo da primaju insulin ili ne – postoji mnogo veći rizik od obolevanja od depresije. Taj rizik može da bude i trostruko veći u odnosu na one koji nemaju poremećaj šećera u krvi. Nažalost, mnogi lekari ne povezuju ove dve bolesti, zbog čega se kod dijabetičara depresija gotovo uopšte ni ne leči.120

Porođaj i depresija

Istraživanja pokazuju da odmah nakon porođaja kod žena postoji veći rizik od depresije.

Nekim “novim” majkama je, izgleda, neprijatno da priznaju da su postale depresivne nakon porođaja. Napad “bebi depresije” nalon porođaja je toliko uobiča- jen i blag da ga većina smatra potpuno normalnom pojavom, tako da mu se ne pridaje mnogo pažnje. Depresija materin- stva se javlja kod 50 do 80% majki i odlikuje se blago depresivnim raspolože- njem u toku prve dve sedmice nakon porođaja.121 Pošto su se očigledno javili usled nagle promene u hormonalnoj rav- noteži, ove napade nije potrebno lečiti jer prođu sami od sebe.

Dok je izraz bebi depresija dobro poz- nat, to se ne bi baš moglo reći za činjenicu da majke koje zapadnu u takvo stanje

imaju veće šanse da dožive jači napad depresije u mesecima koji dolaze.

Takvo stanje, nazvano postporođajna depresija, smatra se psihijatrijskim pore- mećajem koji se javlja kod otprilike 7 do 14% odraslih žena. On se obično javlja između druge i desete sedmice nakon po- rođaja, mada se to može desiti i čitave dve godine nakon porođaja.122,123 Odlika post- porođajne depresije je i promena raspoloženja.124 Ako žena duže vremena ne uspeva da se prilagodi novim zahtevi- ma materinstva, takva situacija može loše uticati i na nju i na bebu.125

Ako je žena ranije imala problema sa predmenstrualnim sindromom (PMS) i ako je ona sama ili neko u njenoj porodici rani- je patio od depresije, naročito postporo- đajne depresije, ona ima veće šanse da doživi ozbiljan napad depresije nakon porođaja. U više od 50% slučajeva, napad postporođajne depresije kod žena pred- stavlja njihov prvi susret sa težim oblikom depresije. Logično je posumnjati da je uzrok prvenstveno hormonalne prirode; međutim, različiti društveni faktori i stil živ- ota takođe su svrstani u faktore rizika.

Čini se da su u najvećem broju slučaje- va uzročnici bračna tenzija, stresori vezani za brigu o detetu i nedostatak snažne emocionalne i društvene podrške.126,127 Osim toga, roditelji koji usvajaju dete ta- kođe češće pate od depresije tokom ovog perioda prilagođavanja.128,129 Još jedan dokaz da su psihosocijalni stresori glavni uzročni faktori kada je u pitanju depresija jeste to da čitavih 26% majki tinedžerki pati od postporođajne depresije, što je mnogo više nego u bilo kojoj drugoj grupi.130

Nažalost, jedine opcije koje depresiv- nim porodiljama stoje na raspolaganju su savetovanje kod psihologa i uzimanje leko- va. Uzdržavanje od lekova u periodu doje- nja, što je dobro i korisno, još više sma- njuje broj opcija. Međutim, postoje i mno- gi faktori načina ishrane i života koji zajed- no sa poznatim društvenim faktorima tre- ba  da  smanje  rizik  od  postporođajne

depresije i da je izleče ako do nje ipak dođe.

Majke koje su se tek porodile možda neće u potpunosti moći da izbegnu bebi depresiju. Faktori visokog rizika od depre- sije kod ovih žena prikazani su u tabeli 24.

Tabela 24. Faktori visokog rizika od depresije kod majki

-  Raniji slučajevi mentalnih poremećaja u porodici

-  Majka tinejdžerka

-  Bračni problemi

-  Nedostatak sistema društevene podrške

Ako je majka koja se tek porodila sves- na ova četiri rizika navedena u tabeli 24 i drži se programa lečenja koji su ukratko opisani u narednim poglavljima ove knjige, to će joj pomoći da se suoči sa izazovima koje joj upućuje depresija.

Predmenstrualni sindrom (PMS) i depresija

Za ženu je toliko uobičajeno da bude malo depresivna ili “neraspoložena” u vreme kada treba da dobije menstruaciju da se to smatra gotovo normalnim. Veko- vima su lekari opisivali različite simptome vezane za menstrualni ciklus, no tek su u poslednjih dvadeset godina sprovedena neka istraživanja kako bi se ispitali pone- kad onesposobljavajuća fizička nelagod- nost i emocionalni distres koji se uobiča- jeno nazivaju PMS.

PMS (predmenstrualni sindrom) se odlikuje fizičkim i psihološkim simptomima i simptomima vezanim za ponašanje koji su toliko ozbiljni da utiču na međusobne odnose i onemogućavaju normalno funkci- onisanje. Oko 80% žena u svom repro- duktivnom periodu života može da ima blaže simptome PMS-a, uključujući grčeve u stomaku i nadutost, bolnu osetljivost dojki ili depresivno raspoloženje dan, dva pre početka menstrualnog ciklusa. Čak 8% žena oseća simptome slabosti u vreme ovulacije, što traje oko dve sedmice, do

prvih par dana menstruacije. Ovaj teži oblik PMS se naziva predmenstrualni dis- forični poremećaj (PDP).131

Dok PMS zbog svoje učestanosti pred- stavlja jednu veoma zabrinjavajuću poja- vu, PDP još više zabrinjava zbog svojih predvidljivih mesečnih napada teške depresije pored mnoštva drugih potenci- jalno opasnih simptoma. U te simptome spadaju stalna zabrinutost,  migrene, manija (izražena hiperaktivnost), pa čak i psihoza. Dijagnostikovanje i lečenje i PMS i PDP je veoma složeno zato što približno 50% žena koje imaju predmenstrualne tegobe zapadaju zapravo u jedno ranije uspostavljeno medicinsko i psihijatrijsko stanje koje se tokom menstrualnog ciklusa sve više i više pogoršava. To ne uključuje samo težak oblik depresije već i alergije, astmu, bulimiju, napade i genitalni her- pes.132

Čini se da su PMS i PDP povezani sa hormonskim promenama do kojih dolazi tokom menstrualnog ciklusa. Ispitani su različiti socijalni faktori i faktor načina ži- vota koji bi mogli da utiču na predmen- strualni sindrom, ali nikakva povezanost nije ustanovljena. Ako je žena ranije patila od nekih mentalnih poremećaja, naročito od teškog oblika depresije, velika je verovatnoća da će patiti i od PDP. Jedno istraživanje je, takođe, pokazalo da kod žena koje su ranije patile od postporođaj- ne depresije postoji veći rizik od PDP.132

Neke žene kažu da su predmenstrualni simptomi počeli da im se javljaju ili pogoršavaju nakon porođaja, zatim kada su počele ili prestale da uzimaju pilule za kontracepciju ili posle operacije u karlici poput tubularne (vanmaterične) trudnoće. Nisu obavljena nikakva istraživanja kojima bi se utvrdilo da li ove posebne varijable zaista predstavljaju faktore rizika kada je u pitanju PMS ili ne. Ustanovljeno je da pos- toji veća verovatnoća da će adolescentki- nje imati PMS ako su ga imale i njihove majke.133

Iako se PMS danas najčešće leči anti- depresivima, pokazalo se da i neki prirod-

ni načini mogu blagotvorno da deluju u takvim situacijama. Male količine vitamina B6 ublažile su simptome PMS kod nekih žena.134 Neka istraživanja ukazuju na pozi- tivan efekat magnezijuma, vitamina B6 i vitamina E, mada se dodatak kalcijuma pokazao kao mnogo efikasniji u mnogim slučajevima.135

Istraživanja pokazuju da se poremećaj u regulaciji kalcijuma, koji izaziva pred- menstrualne simptome, može rešiti uzi- manjem 1.200 mg kalcijum-karbonata na dan. Kod žena koje su uzimale dodatne količine kalcijuma, broj simptoma se smanjio za skoro 50% u odnosu na 30% kod onih koje su dobijale placebo (lažni lek).

Priča se da se simptomi PMS mogu ublažiti upotrebom ulja noćurka (evening primrose oil) i ostalih proizvoda koji sadrže dugolančane masne kiseline. Uprkos nje- govoj popularnosti, istraživanja su pokaza- la da ono nije ništa efikasnije od place- ba.137 Nekim ženama je bilo lakše kada su uzimale lekovito bilje poput biljke Cimici- fuga racemosa (blaženi čkalj ili eng. black cohosh), ženskog korena (blue cohosh), korena divljeg jama ili čaj od lista maline, mada nisu izvršena nikakva istraživanja koja bi se bavila njihovom efikasnošću.

Pažljivo osmišljen program koji se zas- niva na pravilnoj ishrani i fizičkim vežbama može biti veoma uspešan u rešavanju problema PMS. Promene raspoloženja se mogu ublažiti i umanjiti promenom stila života.

Dr. Nil Barnard (Neal D. Barnard), predsednik Lekarske komisije za odgovor- nu medicinu sa sedištem u Vašingtonu (Physicians’ Committee for Responsible Medicine), i odsek za akušerstvo i gineko- logiju na Medicinskom fakultetu univerzite- ta Džordžtaun (Georgetown University School of Medicine) obavili su jedno istra- živanje. Rezultati tog istraživanja prikazani su u tabeli 25.

Menstrualne grčeve mogu prouzroko- vati prostaglandini koji se stvaraju pod uti- cajem polnih hormona poput estrogena.

Tabela 25. Promene u ishrani ublažavaju predmenstrualne simptome

Vegetarijanska ishrana siromašna mastima ublažava predmenstrualne simptome koji, osim toga, i kraće traju.

hormonski status štitne žlezde, treba da uključi analizu krvi na vrednosti TSH.

Potpuniju listu bolesti unutrašnjih organa i nervnog sistema koje mogu biti posledica depresije naći ćete u Dodatku VI.

Pokazalo se da vegetarijanska ishrana siromašna mastima (sa oko 10% masti) smanjuje proizvodnju estrogena, a bogata je i biljnim vlaknima koja pomažu telu da izbaci višak estrogena. Kada se stvaraju manje količine estrogena, smanjena je i proizvodnja prostaglandina, a menstrualni grčevi kraće traju i nisu tako jaki. Iako se ovakav režim ishrane nije pokazao delo- tvornim kod svih žena, mnogima je u veli- koj meri ublažio predmenstrualne simp- tome.138

Generalno gledano, osoba bolje podno- si fizički i emocionalni bol kada je odmor- na, kada je unela dovoljno tečnosti u orga- nizam i kada je u dobroj fizičkoj kondiciji. Ove činjenice kazuju da bi unošenje dovoljnih količina vode, dosta odmora i održavanje fizičke kondicije verovatno ko- ristilo svim ženama koje imaju fizičke tegobe i emocionalno su osetljive u pred- menstrualnom periodu.

Depresija i štitna žlezda

Depresija i oslabljena funkcija štitne žlezde su tako povezane da psihijatri ne istupaju sa dijagnozom “teškog oblika depresije” sve dok lekar specijalista ne kaže da štitna žlezda funkcioniše normal- no. Uprkos ovom kriterijumu dijagnostiko- vanja, nema sumnje da postoje hiljade onih kojima je dijagnostikovana depresija, a kod kojih je zapravo u pitanju bio oslab- ljen rad štitne žlezde (hipotiroidizam).

Oko 40% osoba koje imaju hipotiroidi- zam pate i od depresije.139 Očigledno je da se njihova depresija leči na isti način kao i njihov hipotiroidizam (obično je to oralna primena tiroidnog hormona). Svako ko je depresivan, a ne zna zašto treba da se podvrgne  testovima  kojima  se  utvrđuje

Kada pogledate koliko bolesti može iza-

zvati depresiju, nije ni čudo što lekari internisti kao što sam ja imaju toliko paci- jenata koji pate od depresije. U stvari, dobar internista je, možda, taj koji najbo- lje može da odredi pravi uzrok depresije, dok psihijatar može biti taj koji najbolje može da se uhvati u koštac sa najotporni- jim i najtežim slučajevima depresije.

Lekovi mogu izazvati depresiju

Postoji dugačka lista lekova koji mogu povećati rizik od depresije. Ironija je u tome što lek kojim se leči fizička bolest može prouzrokovati depresiju, a i sama fi- zička bolest može povećati rizik od depre- sije. Jedan rizik se nadovezuje na drugi rizik. Možda vam se čini da uvodim jednu tešku dilemu. Možda se pitate: “Šta da radim?” Da li da uzimate lek za snižavanje krvnog pritiska koji može da poveća rizik od depresije? Ili da izbegavate taj lek nadajući se da vaš nekontrolisani krvni pri- tisak neće izazvati srčani ili moždani udar koji, sa svoje strane, mogu prouzrokovati depresiju? Možda to i ne deluje kao neka teška odluka – uostalom, srčani i moždani udar mogu izazvati mnogo ozbiljnije posle- dice nego što je depresija. No, šta da ka- žemo za lek protiv hroničnog bola u kole- nu? Da li je olakšanje koje on donosi vred- no povećanog rizika od depresije?

Po mom mišljenju, nijedna od ovih pri- ča, zapravo, ne spada u one ili/ili situacije. Ukratko rečeno, zdrav stil života – i drugi faktori koji ne uključuju uzimanje lekova – obično mogu da pomognu čoveku da se uhvati u koštac sa mnogim uobičajenim bolestima. Lekovi često ne moraju da budu glavno sredstvo u borbi protiv bolesti. Čak i kada se čini da su lekovi potrebni, često postoji čitav niz drugih opcija koje su isto tako delotvorne. Ako znam da kod nekog

pacijenta postoji mnogo veći rizik od depresije nego što je uobičajeno, verovat- no mu neću prepisati lek koji će još više povećati rizik od depresije.

S druge strane, ako vam je prepisan lek koji može izazvati depresiju, nemojte očajavati. Vaš lekar možda misli da ne pos- toje nikakva druga rešenja, ali ako obratite posebnu pažnju na ostale uzročne faktore o kojima se govori u ovom poglavlju, možete biti u prednosti i izbeći depresiju.

Lista uobičajenih lekova koji se povezu- ju sa napadom depresije nalazi se u tabeli

26.140 Ako želite da vidite celu listu lekova za koje se govori da mogu da izazovu depresiju, pogledajte Dodatak VII.

Tabela 26. Uobičajeni lekovi koji se povezuju sa depresijom

1.     Lekovi za srce i krvni pritisak:

-  Klonidin (Clonidine)

-  Diuretici iz grupe tiazida

-  Digitalis npr. Digoxin i Lanoxin

2.     Hormoni:

-  Kontraceptivne pilule za oralnu upotrebu

-  Kortizon i srodni lekovi

-  Anabolični steroidi

3.     Lekovi koji se koriste za mentalno zdravlje:

-   Lekovi protiv zabrinutosti iz porodice Benzodijazepina (Benzodiazepine) npr. Vali- um, Ativan, Xanax

4.     Lekovi protiv upalnih procesa

- Uobičajeni lekovi koji se kupuju bez recep- ta i oni koji se izdaju na recept

-   NSAID-i  (nesteroidni  anti-inflamatorni agensi)

5.     Anti-infektivni agensi:

-  “Sulfa” antibiotici

-  “Etambutol” (lek protiv tuberkuloze)

-  Interferon

6.     Lekovi koji se koriste kod intestinalnih problema:

-  Lekovi koji pospešuju pokretljivost creva, Metoklopramid (“Reglan”)

-  Lekovi protiv želudačne kiseline/čira

-  “Cimetid” (“Tagamet”)

-  “Ranitidin” (“Zantac”)

Neuravnotežena električna aktivnost mozga

Izgleda da se rizik od depresije poveća- va delovanjem bilo kojeg faktora koji uma- njuje električnu aktivnost u glavnom kon- trolnom centru mozga. Ovaj centar je poz- nat kao prefrontalni korteks koji čini naj- veći deo frontalnog režnja mozga. Gotovo sve osobe koje pate od depresije imaju i smanjenu električnu aktivnost ovog vitalnog dela mozga.141 Ta aktivnost može biti smanjena za 40 do 50%, a ponekad i više.

Možda se pitate kako se može izmeriti aktivnost nečijeg mozga. Odgovor nam daje savremeni dijagnostički postupak koji se zove PET (positron emission tomogra- phy). Ovaj test, koji se popularno naziva PET skener, vrši se pomoću opreme slične NMR ili CT skeneru, ali nam pruža izuzetno važne informacije koje NMR ili CT skener ne može dati. NMR i CT testovi otkrivaju građu mozga ili strukturu mozga, ali ne mogu da ustanove aktivnost mozga. PET skener pokazuje i strukturu mozga i nivo aktivnosti svakog pojedinačnog dela mozga. PET skeniranje je savremena teh- nika pomoću koje možemo da ustanovimo da je kod depresivnih osoba u velikoj meri smanjena prefrontalna aktivnost.

Razgovor o aktivnosti frontalnog režnja postavlja, naravno, ono pitanje: “Šta je starije, jaje ili kokoška?” Da li depresija izaziva nepravilnosti u prefrontalnom rež- nju ili problemi u aktivnosti prefrontalnog korteksa doprinose razvoju depresije? Istraživanja pokazuju da ima istine i u jed- noj i u drugoj tvrdnji. U stvari, zbog važ- nosti ove teme, čitavo 9. poglavlje se bavi ovim izuzetno važnim delom mozga. U tom poglavlju, ja činim sve što je moguće da bih pojačao funkciju frontalnog režnja.

Manje uobičajeni uzroci depresije

Iako smo prvenstveno stavili akcenat na češće uzroke depresije, ne bismo mogli da zaključimo ovu diskusiju ako ne nave- demo i neke manje uobičajene uzroke ove

bolesti.  Na  neke  od  ovih  faktora  vredi obratiti pažnju, a nalaze se u tabeli 27.

Tabela 27. Manje uobičajeni uzroci depresije

-  Sindrom “bolesne zgrade” (sick building)

-  Uzroci vezani za metabolizam

-   Infekcije: virus Borna, prioni, grip kod odojčadi

Sindrom bolesnih zgrada

Sindrom bolesne zgrade se obično jav- lja u zgradama čiji se ventilacioni sistem ne zasniva na razmeni svežeg vazduha, već kruženju jednog te istog vazduha. Međutim, ovaj sindrom se može javiti čak i kada se ventilacioni sistem zasniva na razmeni svežeg vazduha. Glavni krivci su štetne materije koje se talože u vazduhu izazivajući fizičku bolest. U te materije spadaju alergeni, buđ i građevinski mate- rijali koji nisu još otpustili inertne gasove iz svog sastava kod novijih građevinskih ma- terijala. Iako se sindrom bolesne zgrade odlikuje različitim simptomima kao što su iritacija oka, glavobolje i problemi sa sinusima, on, takođe, može izazvati i depresiju.142 Međutim, depresija se može javiti tek nakon mesec ili dva svakodnev- nog izlaganja  takvim uslovima. Pravilna ventilacija zgrade, izlaganje ultraljubičas- tim zracima, bilo u ventilacionim kanalima ili kroz velike prozore, kao i čišćenje zgra- de od buđi mogu ukloniti simptome koji se javljaju kod stanovnika te zgrade.143

Infekcija i depresija

Određene infektivne bolesti se povezu- ju sa depresijom. Neki ljudi posmatraju te bolesti kao “zmije u dvorištu” ili “otrovne pauke u ormaru”. Ono što želim da kažem je da oni smatraju da se ti faktori vrlo retko javljaju (ako ne u svim, ono u većini slučajeva) i da ih, ako su oni čak i prisut- ni, nikada ne možete u potpunosti izbeći. Ja infektivne bolesti drugačije posmatram. Kao prvo, mi često možemo smanjiti ili potpuno  eliminisati  rizik  od  izlaganja

određenim vrstama mikroba. Drugo, čak i kada se izlaganje tim mikrobima ne može izbeći, naš način života može u mnogome da utiče na to da li ćemo podleći ozbiljnoj bolesti kada budemo izloženi klicama koje je izazivaju. Knjiga Zakoni zdravlja i iz- lečenja objašnjava na koje sve načine možemo da ojačamo naš imuni sistem.144 Iako mnogi ljudi povezuju dobar imuni sis- tem samo sa prevencijom raka, bolesti od kojih depresivan čovek oboleva treba da nas podstaknu da i depresiju stavimo na listu bolesti koje se mogu izbeći dobrim imunim mehanizmima.

Infekcija virusom Borna

Virus Borna predstavlja jedan od mno- gih virusa koji se mogu preneti sa životinja na ljude. On napada domaće životinje, uključujući konje, stoku, ovce i mačke, kao što je prikazano u tabeli 28.

Tabela 28. Virus Borna

-  Napada domaće životinje, uključujući ko- nje, stoku, ovce i mačke

-   Napada  krvne  mononuklearne  ćelije; može dugo da miruje u organizmu

-  Izaziva promene u ponašanju

-  Može da izazove težak oblik depresije kod ljudi

On, zapravo, može izazvati depresiju i kod zaražene životinje. Mnogi veterinari sada znaju da promene u ponašanju kod konja mogu da ukazuju na depresiju pove- zanu sa bolešću Borna.

Kao što je prikazano u tabeli 28, virus Borna može napasti mononuklearne krvne ćelije kod ljudi (vrsta belih krvnih zrnaca). Kada se useli u te ćelije, ovaj virus može mirovati i više godina. Iz tog razloga, kod čoveka se simptomi ne moraju pokazati odmah nakon izlaganja virusu Borna. Na žalost, ovaj virus može kasnije da se probudi i izazove veoma tešku depresiju kod ljudi.145

Kada je u pitanju ovaj neuobičajen uz- rok depresije, dijagnoza je izuzetno važna. Kada  se  otkrije  virus  Borna,  može  se

prepisati antivirusni agens (amantadin) koji će pomoći organizmu da se izbori sa ovom infekcijom. Čovek prestaje da bude depresivan kada se ovaj virus ukloni iz organizma.

Prioni

O prionima se mnogo pisalo u štampi pre skoro deset godina kada su ovi štetni proteini povezivani ne samo sa bolešću ludih krava, već i sa neizlečivom ljudskom bolešću poznatom pod nazivom nova vari- janta Krojcfeld-Jakobove bolesti (nvKJB). Ljudi mogu dobiti ovu bolest jedući meso zaraženih krava. Prvi znaci ove bolesti kod ljudi jesu promene u ponašanju i raspoloženju poput depresije. Dijagnostikovati ovu bolest ne predstavlja neku veliku utehu zato što nvKJB brzo napreduje i čovek umire obično u roku od dve godine od trenutka kada je postavlje- na dijagnoza.

Grip kod odojčadi

Dodir sa virusom gripa u periodu trud- noće može u velikoj meri povećati rizik od depresije.146 Žena koja u trudnoći oboli od gripa može preneti tu bolest i na svoje nerođeno dete. Takvo dete ima veće šanse da kasnije tokom života oboli od depresije. Prema tome, čak i prenatalni uticaji mogu prouzrokovati depresiju.

Zaključak

Kada pogledamo šta sve može da iza- zove depresiju, pravo je čudo što čak i više ljudi ne boluje od ovog veoma čestog mentalnog poremećaja. Otkrio sam da je mozak, u većini slučajeva, izuzetno otpo- ran. On se obično može suočiti sa kombi- nacijom od tri faktora rizika i osnovna uzroka depresije, a ipak i dalje normalno funkcionisati – bez pojave depresije. Međutim, kada se tu doda i četvrti faktor, depresija, čak će i najzdraviji mozak često podleći teškom obliku depresije.

Dugačka lista faktora koji mogu prouz- rokovati ili doprineti pojavi depresije uka- zuje na to koliko je važno pažljivo razmot- riti višestruke uzročne faktore. Ne morate biti lekar da biste bili u stanju da ustano- vite da li patite od depresije, kao što je opisano u ovoj knjizi. Ipak, pomoć lekara će vam biti potrebna u sledećoj fazi otkri- vanja uzroka depresije i određivanju odgo- varajućeg načina lečenja.

Izuzetno je važno potražiti stručnu pomoć kada je u pitanju depresija. Naj- bolje bi bilo postaviti pravilnu dijagnozu i odrediti pravi metod lečenja, ali i pažljivo tražiti sve osnovne uzroke. Dijagnoza i lečenje treba da uključuju jedan opsežan program koji se bavi što je moguće većim brojem ovih osnovnih uzroka.