Ishrana

Ishrana ima tako dalekosežan uticaj na čovekov metabolizam da uopšte ne izne- nađuje to što postoje mnoge veze između onoga što jedemo i rizika od obolevanja od depresije. Međutim, pošto svi mi imamo različito genetsko poreklo i živimo u različitim sredinama, naša osetljivost na uzroke depresije vezane za ishranu varira od osobe do osobe.

Dakle, neke oblasti koje sam svrstao u kategoriju “vezano za ishranu” možda će zahtevati prisustvo određenog genetskog ili drugih faktora da bi došlo do ovog pore- mećaja. Ovakvo razmišljanje ne umanjuje važnost ovih faktora ili njihovu povezanost sa ishranom. Naprotiv, budući da osnovne

genetske ili metaboličke sklonosti jedne osobe često nisu poznate, treba da izabe- remo najraznovrsniju moguću ishranu.

Neke od oblasti vezanih za ishranu koje mogu izazvati ili povećati rizik od depresi- je nabrojane su u tabeli 4.

Tabela 4. Faktori ishrane koji utiču na mentalno zdravlje

-  Serotonin

-  Omega-3 masti

-  Folna kiselina

-  Vitamin B12

-  Homocistein

-   Zastupljenost  proteina  u  ishrani  i  rani pubertet

Nedovoljne količine serotonina i depresija

Nizak nivo serotonina u mozgu dopri- nosi nastanku depresije. Osim toga, sero- tonin se proizvodi u većim količinama u predelu frontalnog režnja (koji se naziva prefrontalni korteks) više nego u bilo kom drugom delu mozga. I, kao što se moglo očekivati, ako je frontalni režanj pasivan, nivo serotonina će, takođe, biti niži. Visok nivo serotonina u mozgu predstavlja važan faktor u lečenju depresije, ali njega nema ni u jednoj vrsti hrane niti u dodacima ishrani. On se može proizvesti samo u našem organizmu.

Našem organizmu su potrebne određene “sirovine” da bi proizveo sero- tonin. Jedna od tih sirovina je aminokiseli- na (ili “gradivni element proteina”) tripto- fan. Ishrana u kojoj su zastupljene adek- vatne količine triptofana stvara povoljne uslove za nastajanje serotonina.

Jedno istraživanje obuhvatilo je 15 že- na koje su ranije već patile od depresije, ali su se oporavile i bile mentalno zdrave i srećne bez upotrebe lekova. Ovim ženama sada je davana hrana siromašna tripto- fanom. Ovakav režim ishrane smanjio je koncentraciju triptofana u plazmi za 75%. Deset od petnaest žena imalo je privre- mene, ali klinički značajne simptome dep- resije.15 Neke od njih su tvrdile da im se

depresija “u potpunosti vratila”. Istraživači su zapazili da je jedna žena “doživela izne- nadni napad tuge, očaja i nekontrolisanog plača”.

Ovo istraživanje je bilo visoko cenjeno kao prvo koje je pokazalo da postoji direk- tna veza između ishrane i raspoloženja. Jedna od mojih pacijentkinja je primetila da je dovoljno samo jedan dan uzimati hranu siromašnu triptofanom da biste ponovo pali u depresiju i anoreksiju – odsustvo želje za hranom – što njoj služi kao veliki pokazatelj da je opet pala u depresiju. Poglavlje 4 objašnjava kako da putem ishrane unesete dovoljno tripto- fana.

Omega-3 masnoće i mozak

U novinama, časopisima i knjigama, pa i na televiziji, često se govori o tome kako je riblje ulje zdravo. Ono sadrži jednu važnu masnoću koje u velikim količinama ima u masnom tkivu riba koje žive u hlad- nim vodama. Ta mast spada u vrstu “omega-3” (naziv koji se koristi da bi ukazao na posebnu hemijsku strukturu te masti).

Omega-3 masnoće imaju blagotvorno dejstvo na organizam, počevši od spreča- vanja pojave bolesti srca do toga da smiruju mnoge upalne procese. One zaslužuju našu pažnju u ovom poglavlju zato što su i te kako vezane za naše men- talno zdravlje. Ozbiljne posledice koje mozak trpi zbog ishrane siromašne omega-3 masnim kiselinama nabrojane su u tabeli 5.17,18

Tabela 5. Kakao nedostatak omega-3 utiče na mentalno zdravlje

Ishrana siromašna Omega-3 masnim kiselinama:

-  Povećava rizik od depresije

-  Povezuje se sa povećanom agresivnošću kod zatvorenika

-   Kod beba će sniziti IQ (koeficijent inteligencije) za 9 do 10 bodova do zrelog doba

Prema podacima sa slike, očigledno je da omega-3 masne kiseline predstavljaju hranljivu materiju koja igra veoma važnu ulogu u smanjenju rizika od depresije. Veza između omega-3 masti i IQ zaslužuje da o njoj nešto kažemo.

Neki istraživači se posebno bave proučavanjem razvoja dečjeg mozga. Jasno je da su omega-3 masti neophodne za optimalni razvoj mozga u toku kritičnog formativnog stadijuma u ranom periodu života. Nažalost, i kravlje mleko i uobičaje- na hrana za bebe sadrži vrlo malo omega- 3 masnih kiselina. S druge strane, majčino mleko sadrži mnogo veće količine. Začu- đujuće je to što čak ni na početku trećeg milenijuma ove značajne omega-3 masne kiseline nisu postale jedan od sastojaka hrane za bebe.

Ove veze nisu samo teorijske. Istra- živači su otkrili da, kada je u pitanju naš mozak, nedostatak omega-3 masnih kiseli- na ostavlja trajne, doživotne posledice. Današnji odrasli ljudi koje su hranili kravljim mlekom i gotovom hranom za bebe imaju, u proseku, za 9 do 10 bodova niži IQ od onih koji su se hranili majčinim mlekom.

Ovo otkriće nameće još jedno pitanje. Da li, možda, osobe kojima nije davano majčino mleko imaju veće šanse da zapad- nu u depresiju čak iako danas unose dovoljne količine omega-3? Budući da nedostatak majčinog mleka izaziva poteš- koće u učenju, može li on smanjiti i otpor- nost na depresiju? Ako istraživači otkriju da nedostatak omega-3 ometa pravilan razvoj frontalnog režnja mozga, možemo s pravom očekivati da će kod onih osoba koje se nisu hranile majčinim mlekom tokom prve godine života postojati veći rizik od depresije.

Kako se štitimo od ishrane siromašne omega-3 mastima? Riba nije jedini izvor. U stvari, ribu treba izbegavati zbog njenog štetnog uticaja na zdravlje. Taj štetni uticaj uključuje zagađenost vodenih basena teškim metalima i drugim zagađivačima. Opasnosti od zagađenosti teškim metalima

su objašnjene kasnije u ovom poglavlju. Ostali štetni uticaji ribe navedeni su u 4. poglavlju.

Folna kiselina i mentalno zdravlje

Depresiju može izazvati ili se ista može pogoršati usled niske koncentracije vitami- na B zvanog folna kiselina (ili folat). U poslednje vreme, mediji mu poklanjaju dosta pažnje. Ova pažnja predstavlja reak- ciju na činjenicu da još nerođene bebe onih majki koje u trudnoći ne uzimaju dovoljne količine folne kiseline, mogu dobiti bolest srca, moždani udar ili oštećenje mozga ili kičmene moždine. Opasnosti od niske koncentracije folne kiseline u krvi navedene su u tabeli 6.

Tabela 6. Opasnosti od nedostatka folne kiseline

- Povećava rizik od depresije i Alchajmerove bolesti

-  Nerođeni fetus može dobiti bolest srca, moždani udar i oštećenje kičmene moždine

-   Standardni lekovi protiv depresije neće pomoći

Lekovi prikazani na toj slici koji neće uspeti da izleče čoveka od depresije nastale usled nedostatka folne kiseline su Prozac, Zoloft, Paxil, Elavil i Imipramin (ili potencijalno bilo koji trenutno dostupan antidepresiv).19 Učili smo da ispravno lečenje bilo koje bolesti zavisi od pravilne dijagnoze uzroka. Kada osoba ne reaguje dobro na lantidepresiv, analiza krvi – kon- centracije folata u njoj – može da otkrije zašto nema nikakvog poboljšanja. Poveća- nje koncentracije folne kiseline kroz ishra- nu kao što je ukratko opisano u 4. pog- lavlju u najvećem broju slučajeva će izleči- ti depresiju.

Otkriveno je da nizak nivo folne kise- line u krvi ne samo što povećava rizik od depresije, već i od Alchajmerove bolesti.20

Vitamin B12 i depresija

Vitamin B12 je od presudnog značaja za optimalno   zdravlje   nervnog   sistema.

Simptomi nedostatka ovog vitamina su slaba koordinacija, česta zaboravnost i depresija.21 Nedostatak vitamina B12 može čak štetno uticati i na čovekovu ličnost. Kod mnogih pacijenata koji su imali nedostatak ovog vitamina postavljena je pogrešna dijagnoza, naime mislilo se da imaju Alchajmerovu bolest.

Informacije o ovoj važnoj hranljivoj materiji nalaze se u tabeli 7.

Tabela 7. Činjenice o vitaminu B12

-   Nalazi se u obogaćenoj biljnoj hrani i proizvodima životinjskog porekla.

-  Nedostatak se može javiti kod vegetari- janaca i kod onih koji jedu meso.

-  Obolelima se savetuje uzimanje dodatnih količina B12.

Ovaj preko potreban vitamin se naj- pouzdanije može naći u proizvodima živo- tinjskog porekla i obogaćenoj biljnoj hrani. Međutim, čak i ona ishrana koja sadrži dovoljne količine B12 ne obezbeđuje dovoljnu koncentraciju ovog vitamina u krvi. Vitamina B12 ima jedan od najkomp- likovanijih procesa apsorpcije među svim hranljivim materijama. On zahteva odgo- varajuće interakcije u ustima i želucu pre nego što se uspešno apsorbuje u tankom crevu.

Sasvim je normalno da moć apsorpcije digestivnog trakta sa godinama slabi. Stoga, ako se do svoje 80. godine osloni- mo samo na hranu kao izvor vitamina B12, postoje jedna petina šanse da ćemo imati ozbiljnih problema i veliki nedostatak ovog vitamina. U tom slučaju preporučljivo je uzimanti dodatke (u vidu tableta) vitamina B12, ali ih je bolje žvakati nego cele progu- tati.

Iako se nedostatak vitamina B12 često povezuje sa potpunim vegetarijancima (veganima) ili vegetarijanskim načinom ishrane, samo mali procenat ljudi koji imaju nedostatak ovog vitamina čine vegetarijanci.

Homocistein i depresija

Homocistein je aminokiselina (ili “gra- divni element proteina”). Povišen nivo ovog jedinjenja se pouzdano povezuje sa moždanim udarom, infarktom i drugim problemima vezanim za začepljenje krvnih sudova. Čini se da osobe sa prekomernom koncentracijom homocisteina imaju i veće šanse da obole od depresije.22,23 Međutim, veoma je teško reći da li je homocistein jedini krivac za to.

Ova zbunjenost dolazi otuda što su mnogi poznati uzroci povišenog nivoa homocisteina istovremeno i uzroci depresi- je. Kao što smo videli, nedovoljna koncen- tracija vitamina B grupe, uključujući vita- min B6, folnu kiselinu i B12, može izazvati depresiju, a niži nivo ovih vitamina u krvi povećava, takođe, koncentraciju homocis- teina. Ova činjenica nameće pitanje: “Da li homocistein predstavlja problem kada dođe do depresije – ili je veća koncentraci- ja homocisteina, jednostavno, indikator prisustva još nekih drugih faktora rizika?”

Da bi ova stvar postala još kompliko- vanija, kao što ćemo kasnije videti, moždani udar – čak i onaj koji ni ne pre- poznate – može izazvati depresiju. Pošto povišen nivo homocisteina, izgleda, izaziva moždani udar, imamo slično pitanje vezano za učešće vitamina B grupe u svemu tome. Da li samo homocistein, bez nekih drugih faktora, izaziva depresiju ili su ti slabi moždani udari koje on izaziva glavni krivci? Dakle, veza između niskog nivoa homocisteina i depresije možda i nije samo prosta uzročno-posledična veza.

Zastupljenost proteina u ishrani i rani pubertet

Kod žena je rizik od depresije u kasni- jem periodu života povezan sa ranim pu- bertetom. Kod devojčica koje su na polovi- ni pubertetske faze razvoja, do 11 godine života ili mlađe, postoji povećan rizik od depresije. Šanse da će pokazati znake depresije u svojim tinejdžerskim godinama i u odraslom dobu dva puta su veće.24

Početak pubertetske faze više nije mis- terija. Nama su danas poznati mnogi fak- tori koji utiču na to kada će devojčice ući u reproduktivni period života. Informacije o ranom pubertetu kod devojčica predstav- ljene su u tabeli 8.25

Tabela 8. Rani pubertet kod devojčica

-  Japanke prvu menstruaciju dobiju u pro- seku u 17. godini života

-  U SAD, devojčice prvu menstruaciju dobi- jaju u proseku u 12. godini

-  Ishrana u Japanu sadrži manje proteina životinjskog porekla nego u SAD

Izgleda da manje količine proteina živ- otinjskog porekla u ishrani, naročito pre adolescencije, odlažu početak puberteta.

Jedno nedavno obavljeno istraživanje pokazuje da je problem zaista u velikoj količini proteina životinjskog porekla u ishrani SAD. Kao rezultat ispitivanja režima ishrane 67 žena bele rase u SAD, otkriveno je da što je veća zastupljenost proteina životinjskog porekla u ishrani u periodu od treće do pete godine života, to se i prva menstruacija ranije javlja. Za razliku od toga, devojčice koje su unosile veće količine proteina biljnog porekla u periodu između svoje treće i pete godine, prvu menstruaciju su dobile znatno kasnije.26

Nagli rast karakterističan za adolescen- ciju javio se ranije kod devojčica koje su unosile hranu bogatu mastima u periodu između svoje prve i druge godine, a veće količine proteina životinjskog porekla između svoje šeste i osme godine. Rana menstruacija sa sobom, naravno, nosi i neke druge fizičke i socijalne rizike, kao što je veći broj slučajeva trudnoće među tinejdžerkama, a u velikoj meri povećava i rizik od raka dojke.27 Kod ovih devojčica, takođe, postoji i veći rizik od pojave pore- mećaja u ishrani i paničnog poremećaja.

Ove važne činjenice bi trebalo da pod- staknu stanovnike zapadne hemisfere da preispitaju svoju ljubav prema hrani boga- toj proteinima životinjskog porekla. Ovaj, kao i mnogi drugi dokazi potvrđuju da

prosečan Amerikanac unosi previše pro- teina kroz meso i mlečne proizvode.28

Postoje neke pretpostavke, zasnovane na čvrstim naučnim dokazima, vezane za pitanje zašto ishrana bogata proteinima može da izazove simptome depresije čak i kod odraslih osoba. Kao što je rečeno, triptofan je potreban u ishrani za stvaranje serotonina koji, sa svoje strane, može da spreči pojavu depresije ili da je čak izleči. Tirozin, valin, izoleucin, leucin, fenilalanin, a takođe i velike neutralne aminokiseline takmiče se sa triptofanom na svom puto- vanju kroz arterije do tkiva mozga.29 Ovo su aminokiseline koje su u velikim količina- ma zastupljene u proteinima životinjskog porekla.

Istraživači sa Univerziteta u Milanu (University of Milan) merili su i razmatrali proporcionalni odnos između triptofana i ovih pet aminokiselina u krvi. Otkrili su da što je ta proporcija niža, to je veći rizik od depresije ili drugih mentalnih bolesti.30 U budućnosti ćemo, možda, morati da raz- matramo proporcionalni odnos ovih aminokiselina u hrani da bismo utvrdili na koji način hrana može da utiče na naše respoloženje. Jedna slika u 4. poglavlju pokazuje proporcionalni odnos ovih aminokiselina u različitim vrstama hrane.

Osim što ubrzava nastupanje faze puberteta, preterano unošenje proteina može na različite načine indirektno uticati na depresiju. Ishrana bogata proteinima, bez bilo kojih drugih komplikovanih fakto-

Ostale hranljive materije pomažu u borbi protiv depresije

Važno je imati izbalansiranu ishranu koja podrazumeva dovoljne količine svih osnovnih vitamina i minerala, ne samo gore navedenih hranljivih materija. Na primer, jedno istraživanje je otkrilo da je ishrana prilično velikog procenta depre- sivnih pacijenata sadržala manje od PDP (preporučenih dnevnih potreba) jedne ili više hranljivih materija.33 Ono o čemu vredi razmisliti jeste činjenica da mnogi depresivni pacijenti ne osećaju glad. To može dovesti do nedovoljnog unošenja hrane, što, takođe, može dovesti do ne- potpune i nedovoljne ishrane i pogoršanja depresije.

Toksini oštećuju mozak

U očigledno sve zagađenijem svetu, toksini se često smatraju uzročnicima hroničnih promena u ponašanju i mental- nih bolesti. Čovek je od prvih dana ljudske civilizacije dolazio u dodir sa metalima. O toksičnosti metala se vekovima govorilo i pisalo. Izloženost metalima nije ograniče- na samo na industrijska postrojenja budu- ći da se zna da metali zagađuju vodu i ulaze u lanac ishrane.

Neki metali i toksini koji se povezuju sa mentalnim bolestima navedeni su u tabeli 9.34

Tabela 9. Metali i mentalne bolesti

ra, povećava rizik od raka dojke čak i ako pubertet nastupi kasnije.31 Druge hronične bolesti, kao što su rak prostate, kamen u bubregu i osteoporoza takođe su poveza- ne sa povećanim unošenjem proteina živ-

-  Olovo

-  Živa

-  Mangan

-  Arsen

-  Bizmut

-  Organotin

-  Trimetiltin-hlorid

otinjskog porekla.32

Ove i druge hronične fizičke bolesti zapravo povećavaju rizik od depresije. Održavanje fizičkog zdravlja zapravo smanjuje rizik od depresije, a izbegavanje hrane sa visokim sadržajem proteina može višestruko koristiti celokupnom organizmu.

Otkriveno je da u nekim sredinama postoji opasnost od trovanja olovom, kao što je prikazano u tabeli 10.

Olovo

Trovanje olovom našlo se među udar- nim vestima širom sveta u oktobru 2000. godine kada je objavljeno da je izvršena

Tabela 10. Gde se krije opasnost od trovanja olovom

je sa tim koliki umor ti ljudi osećaju toga dana.35 Kod ljudi sa više od 40 mg olova po decilitru krvi primećena je pojačana

-  Prašina

-  Prljavština

-  Voda za piće

-  Dodaci kalcijuma (u vidu tableta)

-  Boje na bazi olova

-  Sredine sa razvi- jenom industrijom

depresija baš kao i konfuznost, umor i bes.36,37

Kod dece se izloženost olovu ne pove-

zuje sa depresijom, već sporijim reagova- njem, antisocijalnim ponašanjem i oslab- ljenom pažnjom.38 Kod dece izložene dej- stvu olova može doći i do snižavanja inteli-

analiza kose čuvenog kompozitora Ludviga

Van Betovena. U njegovoj kosi nalazila se tako visoka koncentracija olova da su stručnjaci smatrali da je bolovao (verovat- no izgubivši sluh) i umro od trovanja olo- vom.

Olovo je bio jedan od najranije istraže- nih otrova koji deluju na nerve i mozak. Danas se koristi uglavnom u nekoliko industrijskih grana kao što je proizvodnja baterija, a rizičnu grupu čine uglavnom oni radnici koji su najviše izloženi njegovom dejstvu. Olovo se više ne koristi u proiz- vodnji boja, benzina, vodoinstalaterskih delova i drugih proizvoda.

U nekim industrijskim granama, radnici su još uvek u velikoj meri izloženi štetnom dejstvu ovog metala, tako da i dalje pos- toji veliki rizik od trovanja. Pošto su sluča- jevi ozbiljnog trovanja postali ređi, pažnja je preusmerena na suptilnije oblike tok- sične izloženosti olovu.

Veliki broj istraživanja je otkrio da izloženost olovu može izazvati mnoge poremećaje. Neki od njih su navedeni u tabeli 11.

Kod onih koji su svakodnevno izloženi dejstvu olova, nivo olova u krvi se povezu-

Tabela 11. Poremećaji izazvani olovom

-  Pojačana depresija

-  Apatija

-  Razdražljivost

-  Umor

-  Konfuznost

-  Smanjena sposobnost kontrolisanja besa

-  Oslabljena sposobnost mozga i negativne promene u ponašanju

gencije i gubitka sluha.

Upotreba olova u proizvodnji boja u SAD zabranjena je 1975. godine, što je dovelo do toga da je sve manje dece izloženo dejstvu olova. Sa olovom se može doći u dodir i preko prašine, prljavštine i vode za piće, naročito ako voda prolazi kroz olovne cevi.

Još jedan način da se izložite dejstvu olova jeste da zapalite sveću sa metalnim jezgrom u fitilju, kao što je mirišljava ili obredna sveća. Dr. Džerom Nriagu (Jero- me Nriagu), profesor zdravstvene ekologi- je na Univerzitetu u Mičigenu (University of Michigan), upozorava da se, kada određene vrste sveća napravljene i u Kini i u sad gore sat vremena u zatvorenoj pros- toriji, koncentracija olova u vazduhu može u ogromnoj meri povećati. Ta koncentraci- ja može biti 30 puta veća od one koju je Agencija za zaštitu sredine Sjedinjenih Država (Environmental Protection Agency (EPA)) proglasila nezdravom i nebezbed- nom. Ako fitilj sveće sija, postoji moguć- nost da sadrži olovo ili cink, pa je ne treba paliti u zatvorenim prostorijama.

Začini i vitamini iz Indije i verovatno iz nekih drugih zemalja mogu biti izvor veoma toksičnih koncentracija olova.39 Još jedan zastupljeniji izvor jesu dodaci kalci- juma u vidu tableta. Istraživači sa Univer- ziteta u Floridi (University of Florida) u Gejnsvilu nedavno su ispitali 22 vrste dodataka kalcijuma i otkrili da njih osam sadrži previsoku koncentraciju ovog otrov- nog metala, uključujući dodatak koji ljudi najviše koriste – Tums kalcijum karbo- nat.40 Iako nijedan od tih dodataka nije imao toliko visoku koncentraciju da bi mo-

gao da izazove probleme u nervnom siste- mu prilikom kratkotrajne upotrebe, olovo u dodacima kalcijuma još uvek predstavlja problem zato što mnogi ljudi svakodnevno uzimaju te proizvode godinama.

Deca u siromašnijim porodicama imaju najviše šanse da budu izložena dejstvu olova, a jedno istraživanje koje je obuh- vatilo 296 predškolske dece, stare između devet meseci i tri godine, pokazalo je da kod onih mališana u čijoj je ishrani bilo zastupljeno dosta masti postoji najveća verovatnoća da će imati opasne koncen- tracije olova u krvi.41 Deca izložena dej- stvu olova će, u stvari, apsorbovati manje olova ako budu unosila manje masnoća.

Koncentracija olova u krvi može pomoći u određivanju skorije ili hronične izloženosti olovu, ali ne i u određivanju izloženosti olovu u daljoj prošlosti. Dete za koje su roditelji nekada govorili da je “pravi mali anđeo”, a koje je kasnije posta- lo agresivno, počelo da se tuče, podmeće požare, pokazuje vandalske oblike pona- šanja i krade po prodavnicama, možda je bilo izloženo dejstvu olova. Nažalost, jedi- no je skup rendgenski snimak koji može da pokaže naslage olova u kostima u sta- nju da ustanovi uzrok takve promene u ponašanju.42 Za sada se jedino visoke koncentracije olova u krvi mogu lečiti (he- lativna terapija), dok se posledice izlože- nosti dejstvu olova u prošlosti, još ne mo- gu lečiti. Ove činjenice naglašavaju koliko je važno izbegavati izlaganje dejstvu olo- va, naročito u detinjstvu.

Izlaganje olovu ne samo što može štet- no da utiče i ošteti mozak, već i bubrege, a može i da poveća rizik od oštećenja zub- nih šupljina.43

Živa

Istorija već vekovima beleži slučajeve trovanja živom na radnom mestu, od kojih se najviše ističu slučajevi šeširdžija, koji su koristili jedno strogo čuvano hemijsko jedi- njenje – živin nitrat – u ukrućivanju klobu- ka šešira. Od ove istorijske činjenice potiče onaj izraz “lude šeširdžije”. Postoje četiri

moguće  neurološke  posledice  trovanja živom, kao što je prikazano u tabeli 12.

Tabela 12. Neurološke posledice trovanja živom

-  Slaba koordinacija

-  Nesposobnost normalnog hodanja

-  Oslabljena moć intelektualnog shvatanja

-  Promene u emocijama i raspoloženju

U emocionalne simptome spadaju po- većana osetljivost u odnosima sa drugim ljudima, razdražljivost, povlačenje u sebe i izbegavanje društva, depresija, umor i letargija.44 Klasičan primer je osoba koja postaje nervozna i stidljiva, lako pocrveni i zbunjena je u društvu. Takva osoba može da se žali da je drugi posmatraju i nastoji da izbegava ljude ili može da postane raz- dražljiva i svadljiva. Takva osoba na kraju može da napusti posao. Letargija, strep- nja, slaba koordinacija i oslabljena moć intelektualnog shvatanja makar u manjoj meri obično prate ove simptome.45

Gde se krije opasnost od žive? Odgovor se nalazi u tabeli 13.

Tabela 13. Izvori zagađenja živom

-  Uvozni začini i vitamini

-  Industrijska zona

-  Određene kreme za kožu

-  Određene vakcine

-  Riba

-  Određena vrsta govedine i druga mesa

Trovanje živom nije uvek posledica bli- zina industrijskih postrojenja. Ono može biti posledica konzumiranja određenih za- čina i vitamina proizvedenih u Indiji i Ki- ni.46 Prema Savezu potrošača Hong Kon- ga, otkriveno je da dve varijante kineskog začina “Water Melon Frost” sadrže otrovnu koncentraciju žive. Krema za lice proizve- dena u Meksiku nedavno je u Teksasu i Arizoni prouzrokovala trovanje živom kod ljudi koji su je koristili i kod članova nji- hovih porodica. Kontaminirana krema, “Crema de Belleza Manning”, podstakla je opsežna zdravstvena ispitivanja u Arizoni,

ističući opasnost od kupovine određenih proizvoda u inostranstvu. Od 89 ljudi za koje se otkrilo da su koristili ovu kremu, mnogi su imali rane simptome trovanja živom, uključujući glavobole, slabost, promene raspoloženja i vrtoglavicu.47 Niska koncentracija žive otkrivena je u timerosalu (thimerosal), konzervansu koji se stavljao u neke vakcine u SAD pre 2001. godine.48

Živa u ribi

Jedan od najvećih izvora žive u lancu ishrane jeste riba. Godine 1996., Organi- zacija za zaštitu životne sredine (Environ- mental Protection Agency (E.P.A.)) je izjavila da se koncentracija unete žive veća od 0,1 mikrograma po kilogramu telesne težine smatra opasnom, naročito ako se redovno unosi hranom. Ribe kao što su brancin, škarpina, delfin, velika ploča, skuša, štuka, sabljarka i tuna sadrže 0,2 do 0,3 delova žive u milion (ppm) delova svoje telesne težine.49

Odrasla žena teška oko 60 kg dostigla bi prag “bezbednosti” za koncentraciju žive jedući 113 grama takve ribe jedanput sed- mično. Prema E.P.A. (Environmental Pro- tection Agency), bilo koja veća količina ribe u ishrani bila bi opasna. Ova činjenica ističe značaj unošenja omega-3 masnoća, koje sprečavaju pojavu depresije, iz bilja- ka umesto iz ribe. Poglavlje 4 objašnjava kako se to može postići.

U jednom izveštaju iz Francuske od 30. oktobra 2000. godine naglašeno je da je već poznato da zagađena govedina i druga mesa takođe mogu sadržati otrovnu kon- centraciju žive i drugih teških metala. Francuski dnevni list Le Parisien izveštava da su krave unosile olovo, živu, kadmijum, nikl, hrom, bakar i cink pijući vodu iz zagađenog kanala koji se stalno izlivao, plaveći pašnjake na kojima su ove životinje pasle. “Umesto da se rode crno-bela, neka telad su bila crvenkasto-braon bele boje”, izjavio je za taj list vlasnik tog stada. U Le Parisien-u piše da je od 84 krave koliko ih je živelo na tom pašnjaku između 1998. i

2000. godine više od 40 uginulo zbog zagađenosti. Većina ostalih krava, od kojih su neke poprimile braonkastu boju rđe zbog bakra koji su unosile, prodate su klanicama i postale govedina.

Mnogi zubari smatraju da amalgamske plombe ne predstavljaju neku veliku opas- nost za ljude. One su napravljene tako da se ne rastvaraju, već da ostanu kompak- tne. Drugi ortomolekularni naučnici kažu da treba koristiti samo cele plombe koje ne sadrže živu ili zlatne plombe zato što sma- traju da makar i mali rizik predstavlja suviše veliki rizik.

Ako je žena u trudnoći izložena dejstvu žive, postoji znatno veća verovatnoća da će novorođenče imati malu telesnu težinu i visok krvni pritisak.50

Trovanje živom koje se desilo u bliskoj prošlosti leči se helatnom terapijom. Ako se smrtonosna količina žive unese preko kože ili oralno, terapija ispiranjem (helira- njem) obično neće moći da sačuva život pacijenta.51,52

Mangan

Za razliku od olova i žive, mangan predstavlja mineral u tragovima koji je potreban organizmu u malim količinama. Mangan je u velikim količinama otrovan i povezuje se sa impulsivnim, hiperaktivnim ponašanjem koje je slično maničnim sim- ptomima bipolarnog poremećaja.53  U os- tale moguće simptome spadaju anoreksi- ja, gubitak težine i nesanica. Tipična teška depresija obično nije posledica trovanja manganom. Međutim, dugotrajna izlože- nost dejstvu mangana ili bakra na radnom mestu može prouzrokovati Parkinsonovu bolest.54 Trovanje manganom je uglavnom profesionalna bolest i mnogo je ređe od trovanja olovom ili živom.

Arsen

Arsen se već dugo koristi u kriminalne svrhe. Do profesionalnog trovanja danas može doći u farmaceutskoj i agrohemijskoj industriji, u preradi ruda, proizvodnji stak- la i industriji krzna. Masovna trovanja su

se događala kada se arsen slučajno pome- ša sa hranom, kada je umirao veći broj ljudi.

Neurološke posledice hroničnog trova- nja arsenom su mnogobrojne, uključujući slabost, letargiju, povremene vrtoglavice, umor, sve veću zabrinutost, emocionalnu nestabilnost, nesanicu, depresiju i, u ozbiljnim slučajevima, psihozu koja se odlikuje paranoičnim mislima i priviđenji- ma, narušenom sposobnošću rasuđivanja i brige o samom sebi.55 U ostale simptome spadaju dijareja i naleti vrućine.

Hronična izloženost dejstvu arsena mo- že biti posledica zagađene vode za piće i može doprineti nastanku raka kože, beši- ke, pluća i prostate. Ona se, takođe, pove- zuje sa anemijom, dijabetesom i srčanim obolenjima. Da li je voda koju pijete zaga- đena arsenom ili drugim štetnim materija- ma možete ustanoviti tako što ćete poslati 12 dolara Institutu za kvalitet životne sre- dine (Environmental Quality Institute (EQI)) na univerzitetu Severne Karoline (University of North Carolina) u Ešvilu. Institut će vam poslati posude u kojima ćete im poslati uzorke, a oni vama izveštaj o tome šta su pronašli u vašoj vodi. Filtracioni sistemi poput reverzne osmoze, destilacije i filtera na principu razmene anjona ukloniće arsen.

Bizmut

Bizmut, kojeg ima u Pepto Bismol, ko- risti se kao lek protiv lošeg varenja, dijare- je i u lečenju želudačne infekcije izazvane bakterijom Helicobacter Pylori. Ako se koristi redovno ili u velikim količinama, biz- mut može izazvati depresiju, zabrinutost, razdražljivost i podrhtavanje, koji mogu trajati od nekoliko sedmica do nekoliko meseci.56 Poznato je da do naglog pogoršanja može doći bez ikakvog upo- zorenja nekoliko godina nakon izlaganja, pri čemu se javljaju simptomi koji liče na moždani udar. Jedinstvena šema abnor- malnosti na sivoj materiji može se videti na CT ili NMR – skener i magnetna rezo- nanca - dijagnostičke metode.

Organotin

Organotini se koriste u proizvodnji insekticida, rodenticida i sredstava za de- zinfekciju. Kod radnika koji su bili izloženi dejstvu organotina zabeležen je jedinstven poremećaj raspoloženja uz naizmenične napade besa i teške depresije koji su tra- jali od nekoliko sati do nekoliko dana. Ove promene raspoloženja mogu trajati veoma dugo, budući da su bile prisutne na ponovnom ispitivanju između 9 i 34 mese- ca nakon perioda izloženosti dejstvu organotina. Još uvek nije jasno da li su ove promene direktna posledica organotina, post-traumatskog stresa nakon izloženosti ovim supstancama ili zavise od same ličnosti i načina na koje se njen organizam bori protiv tog štetnog dejstva.57

Trimetiltin-hlorid

Kod radnika u hemijskoj industriji izlo- ženim dejstvu trimetiltin hlorida primećeni su simptomi zaboravnosti, umora, gubitka motivacije, periodične pojave glavobolje i poremećaja sna.58

Sumnjivi otrovi za čiju toksičnost, međutim, nema dovoljno dokaza

Rastvarači sadrže hemijska jedinjenja koja se uglavnom koriste u industriji a obuhvataju karbondisulfide, toluen, per- hloroetilen i trihloroetilen. Iako je bilo slučajeva koji ukazuju na to da neke ili sve gore navedene hemijske supstance mogu izazvati depresiju ili neku drugu mentalnu bolest, ne postoji dovoljno dobrih i dos- tupnih istraživanja koja navode specifične posledice koje ove hemijske supstance zapravo ostavljaju.59

Isto važi i za supstance koje ulaze u sastav insekticida kao što su organofosfati.