Društveni faktori koji povećavaju rizik od depresije

Iako se mnogi uzročni faktori depresije potcenjuju, društveni faktori koji mogu do- prineti pojavi depresije se, izgleda, uglav- nom precenjuju. Iako su društveni faktori

veoma važni, mislim da mnogi pacijenti počinju da se usredsređuju na njih kao na jedine uzročnike njihove depresije. Na pri- mer, jasno je da kod jedne žene koja se razvela postoji veći rizik da će zapasti u depresiju. Ako ova žena zaista zapadne u depresiju, ja bih je podstakao da pored društvene zbrke razmotri i neke druge fak- tore koji su mogli da izazovu njenu men- talnu bolest.

Važno je zapaziti su društveni faktori važan, ali ne nužno i neminovan uzrok takve depresije. Činjenica da mnoge žene koje se razvedu ne zapadnu u depresiju pomaže da se zauzme uravnotežen stav o uticaju društvenih faktora na depresiju.

Kako to, onda, dve osobe mogu da se suoče sa naoko istim sociološkim izazo- vom, a da ipak samo jedna od njih posta- ne klinički depresivna? Po mom mišljenju, društveni faktori nikada ne deluju u vaku- umu. Prisutni su i mnogi drugi faktori koji utiču na rizik od depresije. Poruka ovog poglavlja koje je usredsređeno na veliki broj faktora glasi: “Ne dajte se uhvatiti u uobičajenu zamku usredsređujući se samo na jedan uzrok depresije i smatrajući ga jedinim faktorom sa kojim morate da se uhvatite u koš- tac.”

Najbolji način da se suočite sa depresi- jom (ili vašom zabrinutošću pre nego što simptomi depresije postanu jasni i očigled- ni) jeste da sagledate širok dijapazon fak- tora. Kada u potpunosti razmotrite sve fak- tore koji, generalno, utiču na pojavu depresije, tada možete krenuti u uspešan napad na one faktore koji se odnose baš na vas.

Tabela 14 nabraja nekoliko društvenih okolnosti za koje se zna da povećaju rizik od depresije.

Razmotrimo svaku od ovih sedam društvenih okolnosti koje mogu povećati rizik od depresije. Prva među njima je raz- dvojenost roditelja.

Tabela 14. Društveni faktori koji povećavaju rizik od depresije

-  Baba i deda odgajaju decu

-  Razdvojenost roditelja

-  Seksualno zlostavljanje

-  Zavisnost od drugih

-  Niža društvena klasa

-  Odsustvo društvene podrške

-  Negativni, stresni događaji

Razdvojenost roditelja

Kao što smo videli, rizik od depresije ne zaobilazi ni adolescente. Naprotiv, oni predstavljaju visokorizičnu grupu, pri če- mu čak mnogo veći rizik postoji kod onih adolescenata koji ne žive sa svojim biološkim roditeljima.60 Iz ovog i mnogih drugih razloga, za mentalno zdravlje je veoma važno da deca žive sa oba svoja biološka roditelja. Međutim, kada u domu dođe do sukoba i neslaganja, roditelji mo- gu da koriste opravdanja za svoju razdvo- jenost ili razvod koji ne odgovaraju činje- nicama. Njihove klasične izjave se tako lako pamte, poput one: “Bolje je za našu decu da potiču iz podeljenog doma nego da žive u jednom takvom domu.” No, kada je u pitanju mentalno zdravlje njihove de- ce, ova izjava ne mora uvek da bude tač- na. Pokušati sačuvati – ili tolerisati – brak “koji prolazi kroz težak period” često je ono bolje rešenje.

Baba i deda preuzimaju roditeljsku odgovornost za malu decu

Baka je dovela svog unuka Šejna u ordinaciju. Zabrinula se zato što je dečak izgubio apetit, postao neraspoložen i po- čeo često da izostaje iz škole. Kada sam popričao sa Šejnom i njegovom bakom i izvršio rutinski pregled, više sam bio zab- rinut za zdravlje gospođe Latam nego za Šejnovo.

Nažalost, razvod je u ovoj generaciji pojava češća nego ikada u istoriji. To ne samo što povećava rizik od depresije kod dece, već može imati i mnoge druge šire

posledice. Često se dešava da jedine osobe koje su pouzdane i koje imaju vre- mena da se brinu o deci razvedenih roditelja nisu roditelji već babe i dede.

Između 1980. i 1990. godine broj dece koja žive sa babom i dedom ili nekim drugim rođacima povećao se za skoro 44%. Do 1997. godine, skoro 4 miliona dece u SAD, živelo je, poput Šejna, privre- meno kod babe i dede. Statistika pokazuje da babe i dede koje odgajaju svoje unuke udvostručuju kod njih rizik od depresije.61 Takva deca su, takođe, nesigurnija od druge dece. Dok je lako spekulisati zašto je to tako, istraživanje je ustanovilo da dede i babe kao isključivi staraoci nad svo- jim unucima povećavaju sopstveni rizik od depresije.

Seksualno zlostavljanje

Danas psihoterapeuti podstiču svoje pacijente da sami sebi pomognu (engl. do- it-yourself psychoterapy). Mnogi slučajevi slučajevi seksualnog zlostavljanja u proš- losti mogu se smatrati uzrokom depresije. Ako se seksualno zlostvaljanje ponavlja, ono povećava rizik od depresije.62

Odsustvo društvene podrške

Glavna stvar na koju se Linda žalila bila je depresija. Zadivljujuće je bilo to koliko je mnogo znala o tome kako sačuvati zdravlje. Osim toga što je uživala u sop- stvenom vrtu, radila je fizičke vežbe, pra- vilno se hranila i odvajala dovoljno vreme- na za odmor. Međutim, često je imala promene raspoloženja nakon čega je bila bezvoljna i demotivisana. Najgori od svega bili su periodi kada je osećala neko bez- nađe. Kada smo proučili sve moguće uzroke njenih simptoma, usredsredili smo se na one najočiglednije da bismo ih odmah počeli lečiti. Linda je označila usamljenost kao jedan od mogućih razloga za svoju depresiju. Nedavno je napustila svoj posao i prešla na drugo radno mesto.

Očigledno je da je, generalno gledano, društvena podrška izuzetno važna za men- talno zdravlje ljudi. Zanimljivo je da se ona

pokazala kao faktor rizika koji utiče na depresiju i kod životinja. U Harloovim (Harlow) klasičnim eksperimentima, maj- muni koji su bili odvojeni od svojih majki pokazivali su simptome očaja.63 Važnost društvene podrške prikazana je u tabeli 15.64

Tabela 15. Depresija i društvena podrška

-  Postoji izuzetno tesna veza između depre- sije i nedostatka društvene podrške.

-  Osobe koje smatraju da nemaju dovoljnu društvenu podršku suočavaju se sa većim rizikom od depresije.

Zapazite da je važno osetiti snažnu društvenu podršku. Da bi društvena podrš- ka mogla da pomogne depresivnoj osobi, ona se žrtvi depresije mora otvoreno i jasno pokazati. Mnogi psiholozi teoretičari uvrštavaju nedostatak društvene podrške u svoj model uzroka depresije i načina njenog lečenja.65,66,67

Objasnio sam Lindi da ona, baš kao i njeno presađeno cveće, ima oštećen ko- ren. Kada je shvatila da je njen novi posao privremeno oštetio korenje koje je ranije usadila, napravila je listu aktivnosti i ljudi koji bi joj mogli pomoći da ostvari nove kontakte. Potom je razmislila o vrstama stresa koji možda remete njeno mentalno zdravlje.

Negativni stresni događaji u životu

U mnogim izveštajima, iznenadni napad depresije se povezuje sa negativ- nim stresnim događajima iz bliske proš- losti.68,69 Teški stresni događaji kao što su smrt bračnog druga ili gubitak posla mogu prouzrokovati “situacionu depresiju”. Ona, pak, može izazvati težak oblik depresije. Stres koji dugo traje takođe može dovesti do depresije. Istraživači sa univerziteta Džons Hopkins (Johns Hopkins University) ispitali su 905 stanovnika Baltimora koji rade puno radno vreme, uključujući tu sekretarice, nastavnike, građevinske rad- nike i upravnike.70 Kada radnik nema mno-

go prava da odlučuje na poslu, a nosi veli- ki teret i odgovornost, povećava se učes- tanost onoga što se naziva pritisak na rad- nom mestu. Ustanovljeno je da pritisak na radnom mestu predstavlja veliki faktor rizika kada je u pitanju depresija, kao što je prikazano u tabeli 16.

Tabela 16. Pritisak na radnom mestu

Radnici koji su izloženi velikom pritisku na radnom mestu imaju pet puta veće šanse da zapadnu u depresiju nego oni koji nisu izloženi tolikom pritisku.

Ako šef ne sluša ono šta mu govorite a posao se i dalje nagomilava, vrlo lako možete zapasti u depresiju. Ovo može biti jedan od razloga zašto se zabrinutost i depresija u velikoj meri poklapaju. Ovaj važan razlog ćemo detaljnije razmotriti u poglavlju 7.

Pasivno zavisno stanje

Svaki čovek je društveno biće. U Bibliji piše da je Tvorac, nakon što je stvorio Adama, rekao: “Nije dobro da je čovek sam; da mu načinim druga prema nje- mu.”71 Potom je stvorio Evu, njegovu že- nu. Dobro je da svako od nas zavisi od drugih i da bude svestan da ta zavisnost postoji. Svi smo mi stvoreni da budemo društvena bića. U širem smislu, svaka osoba treba da “zavisi od nekog drugog” pošto je međusobna zavisnost među ljudi- ma najbitniji element zdravog življenja. Upravo zato boravak u samici predstavlja jednu od najgorih zatvorskih kazni.

U svetu psihologije, reč “zavisnost od drugih” ima drugačije značenje. Njome se označava nezdrava, preterana zavisnost od drugih. Od sada pa nadalje, reč “zavis- nost od drugih” koristiću u njenom psi- hološkom značenju – nezdravo društveno stanje. Ljudi koji zavise od nečega, poput alkoholičara, često se povezuju sa ljudima koji zavise od drugih ljudi. Ta reč se koristi u opisivanju opsesije ili čak zavisnim veza- ma, do koje često dolazi zbog nepotpunog ili  nezdravog  odnosa  između  roditelja  i

deteta.72 Ti roditelji su, možda, zlostavljali dete i/ili nisu mogli da odgovore na nje- gove emocionalne potrebe zbog alkoholiz- ma, mentalne ili fizičke bolesti.73

Svaki čovek ima onu Bogom danu pot- rebu da voli i bude voljen. Kada deca ne dobiju dovoljno ljubavi i pažnje od svojih roditelja, mogu postati nesigurna i, u suš- tini, provesti svoj život tražeći ljubav. Oni postaju bukvalno “gladni ljubavi”. U knjizi Love Is A Choice (Ljubav je izbor) Hemfelt, Minirt i Majer (Hemfelt,  Minirth, Meier) tvrde da je zavisnost od drugih proizvod praznih “rezervoara ljubavi”.74 Ovim oso- bama nedostaje ona psihička sigurnost koja nastaje kao rezultat otvorenog poka- zivanja ljubavi i nežnosti od strane oba emocionalno stabilna roditelja.

Nataša R. Lindli (Natasha R. Lindley) je nedavno analizirala kakvo mišljenje o sebi imaju osobe koje zavise od nekog drugog. Nakon višestrukih ispitivanja, došla je do zaključka da je nisko mišljenje o sopstve- noj ličnosti glavni razlog zašto neko ne može da ostvari normalnu prijateljsku ve- zu.75 Nimalo ne iznenađuje činjenica da među onima koji zavise od drugih ljudi ima mnogo slučajeva depresije.76

Mnogi psiholozi se usredsređuju samo na zavisnost od drugih ljudi kao na os- novni uzrok bilo koje zavisnosti ili svih nez- dravih društvenih odnosa. Oni, takođe, pretpostavljaju da bukvalno svaka depre- sivna osoba ima taj problem zavisnosti od drugih, bar u nekoj meri. Ovakvim stavom, oni krajnje pojednostavljuju uzrok depresi- je zbog čega pacijentima često daju pog- rešne i pogubne psihološke savete. Stvar je u tome što su mnoge vrste zavisnosti, kao i neki nezdravi društveni odnosi, pos- ledica loše procene, a ne nužno grešaka roditelja ili njihovog čestog odsustvovanja od kuće. Međutim, tradicionalne terapije za lečenje zavisnosti od drugih stavljaju u drugi plan lošu procenu same osobe i pri- pisuju krivicu sredini u kojoj je osoba odrastala i, konačno, roditeljima. Psiholog tada zahteva od svog pacijenta da se vrati u to vreme i “izađe na kraj” sa ljudima

(starijim odraslim osobama) koji su prouzrokovali ovo stanje. To, kako se misli, dopušta žrtvi zavisnosti od drugih da “nas- tavi dalje” i prevaziđe to žalosno stanje nezdravih društvenih odnosa. Nažalost, psihološko savetovanje usmereno na hva- tanje u koštac sa problemima iz prošlosti u većini slučajeva se nije pokazalo kao uspešno. U 5. poglavlju ćemo govoriti o terapijama koje pomažu u prevazilaženju zavisnosti od drugih.