3. poglavlje

Šta izaziva depresiju?

Kada je prvi put došla u moju ordinaci- ju, Tanja mi je rekla da je umorna od toga da bude umorna. Prošla je ovakav rutinski pregled već mnogo puta pre toga. Kada se nije osećala dobro, obično je odlagala odlazak kod lekara, nadajući se da će se problemi rešiti sami od sebe. No, kada je na kraju neki simptom postao takav da je morala da obrati pažnju na njega, nerado je zakazala pregled kako bi pronašla dok- tora koji bi mogao odmah da je primi.

U poslednje dve godine, posetila je mnoge doktore zbog ovih simptoma, ali je zbog svog odlaganja bila primorana da pri- hvati bilo koji hitan pregled za koji je pos- tojao slobodan termin. U većini slučajeva, pregled se nije razlikovao od prethodnih i završio bi se tako što bi joj doktor prepisao neki lek.

Rekla mi je da je “suviše zauzeta da bi unela sve te komplikovane promene u svoj život, kao što su promena načina ishrane, više fizičkih vežbi i uzimanje odmora s vre- mena na vreme. Lakše je uzeti lek”.

Kada dijagnostikuju depresiju, lekari danas gotovo automatski prepišu pacijen- tu neki lek. To je tipična praksa i može da pomogne u “lečenju depresije”. Ona, tako- đe, može da poveća rizik od samoubistva, ali ne mora nužno da bude i propusnica za život bez depresije. Jednostavno rečeno, lekovi mogu da izleče simptome depresije, ali ne uspevaju da izleče njen osnovni uzrok.

Tokom prve posete, Tanju je očito boleo stomak. Bila je povijena unapred i obema rukama je obuhvatala svoj struk. Budući da je bila novi pacijent, Tanja još uvek nije poznavala moj metod lečenja.

Očigledno je očekivala da joj dam nešto protiv bolova pre nego da je učim kako da dobije psihički podstrek.

Medicinska škola naglašava koliko je važno nikada ne dati nekome lek protiv bolova u stomaku – bez obzira koliko je taj bol jak – pre nego što se obave detaljna ispitivanja. Zašto? Lek može da zamaskira bol i u mnogome oteža lekaru da odredi uzrok. Postoji čitav niz različitih uzroka za ovu uobičajenu bolest. Isto važi i za depre- siju. Lekovi antidepresivi, poput lekova protiv bolova, mogu ukloniti simptome, ali otežavaju lekaru da odredi uzrok depresi- je. Ako se uzrok bola u stomaku ili depre- sije ne otkriju, bol u stomaku često neće prestajati, već će se ponovo javiti ili posta- ti još jači.

Osim toga, bol nije uvek vezan za ono što se može činiti najočiglednijim uzrokom. Stoga mi prvo postavljamo pitanja da bismo shvatili o čemu je reč. Na kraju sam otkrio da Tanjin bol nije direktno vezan za deo tela koji je tako pažljivo štitila.

Po definiciji, težak oblik depresije obuhvata kombinaciju simptoma, ali dijag- nostikovanje simptoma ne određuje uzrok bolesti. Da bi se pronašlo dugotrajno reše- nje, neophodno je utvrditi uzroke depresi- je i sistematično lečiti svaki od njih. Na žalost, kao što je Tanja zapazila, taj proces obično nije tako jednostavan kao prepisati lek. Poput većine hroničnih bolesti, depre- sija je jedna složena bolest i predstavlja rezultat međusobnog delovanja više različitih faktora. Najefikasnije metode lečenja na širokom frontu napadaju svaki uzrok koji se može odrediti.

Postoji osam glavnih faktora koji mogu ili prouzrokovati depresiju ili u velikoj meri tome doprineti. Ovi faktori su klasifikovani u tabeli 1, koja nam daje okvir koji ćemo koristiti u istraživanju komplikovanih osobina depresije i njenog lečenja.

Tabela 1. Faktori koji mogu uzrokovati ili povećati rizik od dobijanja depresije

-  Nepromenljivi faktori

-  Faktori povezani sa ishranom

-  Socijalni faktori

-  Drugi faktori vezani za način života

-  Medicinski uslovi

-  Neizbalansirana električna aktivnost mozga

-  Neuobičajevi uzroci depresije

-  Nedokazani uzroci depresije

Nepromenljivi faktori rizika

Jasno je da postoje neki faktori rizika koji se ne mogu promeniti. Kada čovek postane svestan toga, plamen depresije se ponekad može čak još više razbuktati. Uostalom, pomisliti da se stalni napadi depresije uopšte ne mogu izbeći, može biti zaista obeshrabrujuće.

Kada sam Tanji skrenuo pažnju na njene nepromenljive faktore rizika, shvati- la je da ih ja ne naglašavam da bih je obeshrabrio. Naprotiv, ovaj podatak ju je podstakao da se bori protiv bola i depresi- je, usredsređujući se celim svojim bićem na faktore koje može da promeni.

Tanjin slučaj ohrabruje – niko nije osuđen na večitu depresiju. Usredsređu- jući se na faktore koji se mogu promeniti, često čak i ona osoba sa najgorom kombi- nacijom nepromenljivih faktora može u potpunosti otkloniti depresiju ili u velikoj meri smanjiti njen intenzitet. Pogledajmo pažljivo faktore rizika navedene u tabeli

2. Što je više ovih faktora prisutno u našem životu, to više moramo razmišljati o preventivnim strategijama pre nego što se javi ovaj uobičajeni poremećaj raspolože- nja.

No, dozvolite mi da dodam jednu važnu fusnotu. Ako vam se čini da ste izbegli sve

Tabela 2. Nepromenljivi faktori rizika za depresiju

-  Genetika

-  Godine života

-  Pol

-  Etničke razlike

-  Depresija “preležana” u periodu adoles- cencije

-  “Istorija” depresije u porodici

ove poznate, nepromenljive faktore, imaj- te na umu dve stvari. Prvo, možda ste nasledili sklonost ka depresiji koja nikada nije primećena ni kod jednog bliskog člana porodice. Drugo, u depresiju može da zapadne svako – uključujući i one koji nemaju nijedan od ovih nepromenljivih faktora.

Ljudi ponekad zanemaruju činjenicu da poznavanje sopstvenih faktora koji se ne mogu modifikovati može da ih na vreme upozori i pomogne im da spreče ovu bolest. “Trideset grama prevencije vredi isto koliko i 450 grama lečenja.” Tanja je pronašla mnogo trajnije rešenje za mnoge od svojih simptoma i sada smatra da je zdravije opredeliti se za stil života koji smanjuje rizik od depresije i komplikacija koje ona može izazvati nego ih privremeno izlečiti lekovima.

Genetika

Važno je istaći da nasleđene sklonosti (nazvane “genetika”) mogu pripremiti teren za depresiju. Međutim, samo nasled- ni faktor, bez nekih drugih faktora, nije uvek dovoljan da bi izazvao depresiju. Ljudi koji imaju naslednu sklonost ka depresiji mogu izbeći ovo stanje obraćajući pažnju na druge faktore rizika.

Jedna od primena genetike je da iden- tifikuje posebne gene koji su vezani za svako postojeće patološko stanje. Naža- lost, izgleda da ne postoji nijedan jedini gen koji je odgovoran za sklonost ka depresiji.1 Veća je verovatnoća da više- struki geni igraju različite uloge u pripre-

manju terena za depresiju, pri čemu su stil života i drugi faktori glavni igrači.

U širem smislu, genetika je odgovorna i vezana za naše etničke korene. Uprkos tome, iako postoji veza između gena i ovih tzv. “demografskih faktora” – kada su u pitanju društveni faktori i pol – važni društveni faktori takođe imaju svoju ulogu. Pogledajmo u sledećem odseku ove fak- tore zajedno sa faktorom godina života.

Depresija među omladinom

Depresija nije bolest koja pogađa samo odrasle. Pojava ove bolesti među našom omladinom ukratko je opisana u tabeli 3.

Tabela 3. Depresija među omladinom

-  Čak 20% adolescenata i odraslih pati od depresije.

- 14% mladih do 15 godina starosti pokuša- lo je da izvrši samoubistvo.

-  47% 17-ogodišnjakinja i 18-ogodišnjaki- nja u Los Anđelesu je bolovalo od teškog oblika depresije u trajanju od 5 godina.

-  Među adolescentima iz Južne Amerike i adolescentima crne rase zabeleženo je više slučajeva depresije nego kod njihovih vrš- njaka bele rase.

-   Žene su 2 do 3 puta depresivnije od muškaraca.

- Depresivni adolescenti imaju za 60% veće šanse da ponovo zapadnu u depresiju kada odrastu.

Činjenice navedene na ovoj slici su zapanjujuće. Poruka je jasna. Moramo jasno i glasno reći da omladina predstavlja visokorizičnu grupu kada je u pitanju depresija, a posledice njihove depresije veoma su ozbiljne. Vidimo da ta brojka kod adolescenata dostiže 20%, ukazujući na to da mladi odrasli ljudi pate od ovog poremećaja skoro isto koliko i stariji odrasli.2

Adolescenti koji su depresivni posebno su skloni nečemu što predstavlja verovat- no najtragičniju posledicu depresije – samoubistvu. Broj pokušaja samoubistva najveći je u periodu adolescencije. Zapre- pašćujućih 14% adolescenata starih do 15

godina priznaje da je pokušalo da izvrši samoubistvo.3

Tinejdžerke i mlade žene su sklonije depresiji od muškaraca.4 Iako se ne može reći da su tipični za celokupno stanovniš- tvo SAD, nedavno dobijeni podaci za Los Anđeles veoma su zabrinjavajući. Istraži- vači su tokom pet uzastopnih godina prou- čavali 155 mladih žena između 17 i 18 godina. Skoro 50% ovih žena imalo je bar jedan napad teške depresije u tom rela- tivno kratkom vremenskom periodu.5 Iz- gleda da su teškoće u školi ili ljubavni pro- blemi povećali rizik od depresije kod pri- padnika ove visokorizične starosne grupe.

U upravo navedenom istraživanju koje su obavili Emsli (Emslie) i kolege, isposta- vilo se da su učenici afričko-američke i južno-američke etničke grupe mnogo dep- resivniji od učenika bele rase.6 To je u oštroj suprotnosti sa statističkim podacima za starije odrasle kod kojih, čini se, rasna pripadnost nema nikakvog uticaja na depresiju.7

Pol je nešto drugo. Čak i u odraslom dobu, kod žena postoji veći rizik od depre- sije.8 Primećeno je da žene pate od teške depresije između dva i tri puta češće od muškaraca.9 Istraživanja na internacional- nom nivou pokazuju da kod velikog broja ovih žena depresija nije posledica delova- nja isključivo kulturnog faktora. Dok pol i kultura ne objašnjavaju sve statističke podatke, cifre jasno ukazuju na činjenicu da u mnogim narodima, uz neznatne izuzetke, žene pate od depresije češće nego muškarci.10

Depresija “preležana” u periodu adolescencije

Bez obzira koliko su, možda, neprijatne bile naše ranije borbe sa fizičkim i duhov- nim zdravljem, niko ne može ponovo da napiše svoju istoriju bolesti. Ako ste kao adolescent patili od depresije, postoji veći rizik da ćete zapasti u tešku depresiju u odraslom dobu. Vajsman (Weisman) i kolege sa Univerziteta Kolumbija (Colum- bia University) prikazali su ovu činjenicu u

jednom istraživanju. Među ljudima koje su proučavali, skoro dve trećine onih koji su patili od depresije kao adolescenti bili su depresivni i u odraslom dobu.11

Raniji slučajevi depresije u porodici

Postoji skoro opšta saglasnost da se rizik od depresije u velikoj meri povećava kada je još neko u porodici patio ranije od ovog poremećaja, naročito ako su u pita- nju najbliskiji rođaci, kao što su rođena braća ili sestre ili roditelji.12,13 Slučajevi depresije u porodici, ako ih ima, treba da budu jasan znak upozorenja.

Mentalna bolest može da se prenese sa roditelja na dete. Jedno istraživanje je po- kazalo da deca čiji su roditelji patili od teškog oblika depresije imaju devet puta veće šanse da budu depresivna nego deca u čijim porodicama nije bilo slučajeva depresije.14

Preporučujem ovim osobama da ozbilj- no shvate mogućnost dobijanja ove boles- ti. Ako depresiju ne shvatite ozbiljno, sta- tistika upozorava da ste vi, možda, sledeća žrtva.

Strategija bi trebalo da uključuje ozbi- ljan prilaz onim faktorima rizika kod kojih možete da učinite nešto. Među faktorima koji se mogu kontrolisati, a koje treba raz- motriti jeste ishrana.