Poglavlje   42.

Šri Juktešvarovo vaskrsenje

“Gospode Krišna!” Avatarov blistavi lik  pojavio  se  u  svetlucavom  sjaju dok sam sedeo u sobi hotela “Regent” u Bombayu. Preko  puta,  nad  krovom visoke građevine, blistala je neizreciva vizija koja je  iznenada  došla  u  moje vidno polje dok sam gledao kroz prozor na trećem spratu. Božanski lik  mi  je mahnuo osmehujući se i  klimajući  mi  glavom  na  pozdrav.  Dok  sam  još razmišljao kako glasi tačna Gospodova poruka,  otišao  je  blagoslovivši  me pokretom. Čudesno oraspoložen, osećao sam da mi predstoji neki spiritualni doživljaj. Moje putovanje na Zapad za sada je bilo otkazano. Pre ponovnog odlaska u Bengal trebalo je da u Bombayu održim nekoliko  javnih  govora. Sedeći na krevetu svog hotela u Bombayu 19.  juna  1936.  godine  u  tri  sata posle podne - nedelju dana nakon što sam video Krišnu -  iz  meditacije  me  je prenulo blaženo svetlo. Pred mojim otvorenim i začuđenim očima cela soba se probrazila u neki neobičan svet, a sunčevo svetlo u nadzemaljski sjaj. Preplavili su me talasi ushićenja kada sam ugledao Šri Juktešvarov lik od krvi i mesa!

“Sine  moj”,  rekao  je  učitelj  bago,  a  na  licu  mu  je  titrao  očaravajući anđeoski  osmeh.

Prvi put u  životu  nisam  kleknuo  da  bih  ga  pozdravio,  već  sam  mu  prišao da ga željno zagrlim.  Jedinstvenog li trenutka! Sva bol   prošlih  meseci  bila  je danak koji  sam  smatrao  beznačajnim  u  poređenju  s  bujicom  blaženstva  koja  me je  sad  preplavila.

“Voljeni  moj   učiitelju,   zašto   ste   me   ostavili?”   Od   preterane   radosti govorio sam nesuvislo. “Zašto ste me  pustili  da  odem  na  Kumbha-melu?  Tako sam  se  gorko  kajao  što  sam  vas  napustio!”

“Nisam želeo da remetim tvoju  želju  da  vidiš  mesto  hodočašća  gde  sam prvi put sreo Babađija. Sem toga,  ostavio  sam  te  samo  na  kratko.  Zar  nisam opet  sa  tobom?”

“Ipak, da li ste to vi, učitelju, isti onaj božanski lav? Da  li  vam  je  telo jednako onom koje sam zakopao pod surovim peskom Purija?”

“Da, dete moje, isto je. To je telo od krvi i mesa.  Iako  ga  ja  vidim  kao etersko, ti ga vidiš kao fizičko.  Od  atoma  iz  kosmosa  stvorio  sam  potpuno  novo telo,  tačno  onakvo  kakvo  je  bilo  ono  fizičko  snovito   telo   koje   si   položio   u snoviti pesak u Puriju, u svom snovitom svetu. Ja  sam  zaista  uskrsnuo  -  ne  na zemlji,  nego  na  jednoj  astralnoj  planeti.  Njeni  stanovnici  zreliji   su   za   moje visoke zahteve nego što su  to  ljudi.  Jednog  dana  i  ti  i  tvoji  napredni  učenici doći  ćete  ovamo  da  budete  sa  mnom.”

“Besmrtni  učitelju,  pričajte  mi  još.”

Učitelj se kratko i veselo nasmejao. “Molim te,  dragi  moj,”  rekao  je,  “da malo olabaviš stisak svog zagrljaja.”

“Još samo malo!” Držao sam ga kao hobotnica. Mogao sam  da  osetim njegov karakterističan miris. I sada, kada se setim tih uzvišenih trenutaka, duž unutrašnje strane ruku i na  dlanovima  osećam  blaženi  dodir  njegovog  božanskog tela.

“Kao   što   su   proroci   poslati   na   zemlju   da   pomognu   ljudima   da   odrade

svoju telesnu karmu, tako je Gospod mene uputio na jednu astralnu planetu da služim kao spasitelj”, objasnio je Šri Juktešvar. “Planeta se zove Hiranyaloka, ili “Prosvetljena astralna planeta.” Tamo pomažem naprednim  bićima  da  se oslobode  astralne  karme  i  da  tako  prekinu  lanac  ponovnog  rođenja  u  astralu.

Stanovnici  Hiranyaloke  su  duhovno  veoma  razvijeni.  Svi  oni  su   u   svojoj poslednjoj zemaljskoj inkarnaciji stekli moć da  u  trenutku  smrti  svesno  napuste telo. Niko ko se na zemlji iz stanja savikalpa samadhija nije uzdigao u stanje nirvikalpa  samadhija,304    ne  može  ući  u  Hiranyaloku.

Stanovnici  Hiranyaloke  su  već  prošli  kroz  obične  astralne  sfere,   gde nakon smrti moraju da odu skoro sva zemaljska bića. Tamo su odradili mnoge semenke svojih prošlih akcija u astralnom svemiru. Otkupiteljski čin u astralnim svetovima mogu efikasno da izvrše samo napredna bića.305 Tako su, da bi potpunije oslobodile dušu karmičkh tragova u astralnom  telu,  ta  viša  bića kosmičkim zakonom privučena da se u novom astralnom telu  rode  na Hiranyaloki, astralnom suncu ili nebu, gde sam uskrsnuo da im pomognem. Takođe, u Hiranyaloki su i vrlo napredna bića koja su došla iz višeg suptilnijeg kauzalnog sveta.”

Bio sam  tako  savršeno  usklađen  s  učiteljem  da  mi  je  svoje  reči-slike prenosio delimično govorom, a delimično mislima, pa sam tako brzo uočavao mozaik  njegovih  misli.

“Čitao si u svetim spisima,” nastavio je učitelj, “da je Bog  ljudsku  dušu obukao  redom  u  tri  tela  -  ideju,  ili  kauzalno  telo,  suptilno astralno  telo,  sedište

čovekovog uma i osećanja, i grubo materijalno telo. Čovek na zemlji snabdeven je materijalnim čulima. Organi astralnog bića su svest i osećaji, i telo načinjeno od biotrona.306 Biće s kauzalnim telom ostaje u  blaženom  carstvu  ideja.  Ja radim  sa  onim astralnim  bićima  koja  se  pripremaju  da  uđu  u kauzalni  svet.”

“Obožavani učitelju, pričajte mi, molim vas, još o astralnom svemiru.”

Iako sam na Šri Juktešvarovu molbu malo olabavio stisak, i dalje sam ga držao zagrljenog. Moje  najveće  blago,  moj  guru,  koji  je  nadmudrio  smrt  da  bi se sreo sa mnom!

“Postoji veliki broj astralnih planeta na kojima sve vrvi od astralnih bića”, počeo je učitelj. “Stanovnici koriste ravnine ili mase svetla koje su brže od elektriciteta ili radioaktivne energije, da bi putovali s jedne planete na drugu.

Astralni svemir koji se sastoji od različitih suptilnih vibracija svetla i boje,

nekoliko stotina puta je veći  od  materijalnog  svemira.  Cela  materijalna  kreacija kao  mala  čvrsta  korpa  visi  pod  golemim  blistavim  balonom  astralne  sfere.  Kao

što svemirom lutaju mnogobrojna materijalna sunca i zvezde, tako postoje i bezbrojni astralni sunčevi i zvezdani sistemi. Astralni svet je nepojmljivo lep, čist skladan i sređen. Nema mrtvih planeta ni pustoši. Zemaljske  mrlje,  kao  što  su korov, bakterije, insekti i zmije ne postoje. Suprotno različitoj klimi i  godišnjim dobima na zemlji, na astralnim planetama uvek je proleće. Ponekad  padne blistav sneg i šarena kiša.  Astralne  planete  obiluju  jezerima  boje  opala, providnim morima  i  rekama  duginih boja.

220        U savikalpa samadhiju poklonik je duhovno napredovao do stanja u kojem je u  sebi sjedinjen s Bogom, ali tu svoju kosmičku svest ne može  da  održava  ako  nije  u  nepokretnom transu. Upornom meditacijom dostiže više stanje nirvikalpa samadhija u kojem se slobodno kreće u svetu i izvršava svoje dužnosti, ne gubeći ni trenutak  zajedništva  sa  Bogom.  Kalpa  znači vreme, eon. Savikalpa znači podložan vremenu ili promeni - zadržana je veza sa prakrti ili materijom. Nirvikalpa znači bezvremen, nepromenljiv, “bez semena”.

221      Većina ljudi toliko  bi  uživala  u  lepoti  astralnih  svetova,  da  bi  spiritualni  napredak  smatrala

nepotrebnim.

222       Šri Juktešvar je upotrebljavao reč prana  koju  sam  preveo  rečju  biotroni.  Hinduističi  sveti spisi ne spominju samo atom, anu, nego i paramanu, “ono što je s one strane atoma”, finije elektronske energije, a takođe i  pranu,  “stvaralačku  biotronsku  silu”.  Atomi  i  elektroni  su  slepe sile.  Prana je po svojoj suštini inteligentna.

Običan astralni svemir - ne visoko astralno nebo Hiranyaloke - nastanjen je milionima astralnih bića koja su pre ili kasnije stigla sa zemlje, a takođe i mnoštvom vila, morskih sirena, riba, životinja, goblina, gnoma, polubogova i duhova  koji  borave  na  različitim  planetama  u  skladu sa  svojom  karmom.  Dobri i zli duhovi  ne  stanuju  u  istim  vibratornim  sferama.  Dobri  mogu  slobodno  da se  kreću,  dok  su zli  ograničeni  na  određeno područje.  Isto  kao  što  ljudska  bića

žive na površini zemlje, crvi u zemlji, ribe u vodi, a ptice  u  vazduhu,  tako  i različita astralna bića,  već  prema  stepenu  razvoja,  žive  u  području  vibracija  koje im  odgovaraju.

Pali crni anđeli koji su proterani iz drugih  svetova  međusobno  se  bore  i ratuju biotronskim bombama i vibracijama mentalnih mantri.307 Ta bića borave u mračnim  regionima  nižeg  svemira,  odrađujući  lošu  karmu.

U prostranim područjima iznad mračnog astralnog zatvora  sve je blistavo i lepo. S Božjom voljom i s njegovim planom savršenstva, astralni svemir je usklađeniji od zemlje. Svaki astralni predmet manifestuje se uglavnom Božjom voljom, a tek delimično voljom astralnih bića. Ona imaju moć da izmene ili povećaju draži i oblike svega  što  je  Gospod  već  stvorio.  Svojoj  astralnoj  deci dao je srećnu  priliku  da  menjaju  ili  ponovo  slažu  astralnu  materiju.  Na  zemlji se čvrsto stanje materije u tečnu ili neku drugu formu mora transformisati prirodnim ili hemijskim procesima, dok se astralna kruta tela menjaju u astralnu tečnost, gas ili energiju trenutno i isključivo voljom astralnih bića.

Zemlja je zamračena ratovanjem i ubijanjem u vodi,  na  kopnu   i  u vazduhu,” nastavio je moj guru, “ali astralna bića žive u harmoniji sreće i jednakosti. Astralna bića mogu po želji daango  ili  neko  drugo  željeno  voće, cvet, ili bilo koji drugi plod. Postoje neka kosmička ograničenja, ali u astralnom svetu svi oblici su podjednako poželjni. U svemiru vibrira stvaralačko  Božje svetlo.

Niko se ne rađa od žene.  Astralna  bića  kosmičkom  voljom  materijalizuju potomstvo u kondenzovane astralne oblike. Biće koje je  tek  nedavno  napustilo svoje materijalno telo, stiže u astralnu porodicu koja ga je pozvala,  privučeno sličnim mentalnim i duhovnim sklonostima.

Astralno telo nije osetljivo na hladnoožja svetlost.

Niko se ne rađa od žene. Astralna bića kosmičkom voljom materijalizuju potomstvo u kondenzovane astralne oblike. Biće koje je  tek  nedavno  napustilo svoje materijalno telo, stiže u astralnu porodicu koja ga je pozvala,  privučeno sličnim mentalnim i duhovnim sklonostima.

Astralno telo nije osetljivo na hladnoću, ni na vrućinu, a  ne  podleže  ni ostalim prirodnim uslovima. Njegova anatomija uključuje astralni mozak ili hiljadulatični lotos svetla i šest  probuđenih  centara  u  astralnoj  cerebrospinalnoj osi. Srce crpi kosmičku energiju i svetlo iz astralnog mozga i pumpa  je  u astralne živce i telesne ćelije ili biotrone. Astralna bića  mogu  na  svoje  telo  da deluju biotronskom  silom  ili  vibracijama  mantri.

Astralno telo je tačna  kopija  poslednjeg  materijalnog  tela  na  zemlji. Astralna bića zadržavaju izgled koji su  imala  u  mladosti  prilikom  svog poslednjeg boravka  na zemlji. Ponekad neko astralno biće  odluči da zadrži svoj izgled iz starijeg doba kao, na primer, ja”. Učitelj, koji je zračio kao u  cvetu mladosti, veselo se nasmejao.

223      Takve mantre su zvučne semenke kojima se mentalno puca iz puške  koncentracije.  Purane (drevne šastre ili rasprave) opisuju ratove mantrama između deva i asura (bogova  i  demona). Jednom je neki asura pokušao da ubije nekog devu moćnim pojanjem. No, zbog pogrešnog izgovora, mentalna bomba je delovala kao bumerang i ubila demona.

“Astralne  sfere  mogu  da  se  vide  sveobuhvatnim  šestim  čulom  -  intuicijom

-      a ne spoznaju se samo sa pet čula, kao trodimenzionalni prostor materijalnog sveta”, nastavio je Šri Juktešvar. “Sva  astralna  bića  vide,  čuju,  mirišu,  probaju ukus i dodiruju isključivo intuicijom. Imaju tri oka od kojih su dva delimično zatvorena. Treče, glavno  astralno  oko  smešteno  je  okomito  na  čelu  i  otvoreno je.  Astralna  bića  imaju  sve  spoljašnje  čulne  organe  -  uši,  oči,  nos,  jezik  i  kožu

-     ali koriste moć intuicije  da  bi  doživeli  osete  putem  bilo  kojeg dela  tela.  Mogu da vide uhom, nosom ili kožom, itd.308

Čovekovo fizičko telo izloženo je bezbrojnim opasnostima i lako ga je povrediti ili osakatiti.  Astralno  telo  može  ponekad  da  se  poseče  ili  zgnječi,  ali se odmah isceljuje jednostavno - htenjem.”

“Gurudeva, da li su sva astralna bića lepa?”

“U astralnom svetu lepota je spiritualni kvalitet, a ne spoljašnji oblik”, odgovorio je Šri Juktešvar. “Stoga astralna bića slabo mare za crte lica. Ona, međutim, imaju priliku da se  po  volji  obuku  novim  šarolikim  astralnim  telima. Baš kao što ljudi na zemlji u nekim prilikama oblače svečana odela,  tako  i astralna bića nalaze prilike da se obuku u posebno smišljene oblike. Na višim astralnim planetama, kao što je Hiranyaloka, održavaju se velike svečanosti kada se neko biće duhovnim  napretkom  oslobodi  astralnog  sveta  i  postaje  spremno da uđe u nebo kauzalnog sveta.  U  takvim  prilikama  nevidljivi  nebeski  otac  i  s njim sjedinjeni sveci matrijalizuju se u telima koja sami odaberu, i pridružuju se astralnom   svetu.   Da   bi   ugodio   voljenom   pokloniku,   Gospod   poprima   svaki

željeni oblik. Ako je poklonik išao putem predanosti, vidi Boga  u  liku  Božanske Majke. Isus je prvenstveno video Boga u očinskom aspektu Onoga koji je beskonačan. Stvoritelj je sva svoja stvorenja obdario individualnošću,  pa  sada mora da udovoljava svim zamislivim i nezamislivim zahtevima!” Moj guru  i  ja veselo smo se nasmejali.

“Prijatelji iz drugih života u astralnom svetu lako se prepoznaju”, nastavio je Šri Juktešvar svojim lepim melodičnim glasom. “Raduju se  besmrtnosti prijateljstva jer shvataju da je ljubav neuništiva, u šta su često sumnjali prilikom tužnih varljivih susreta svog zemaljskog života. Svojom intuicijom  astralna  bića mogu da posmatraju ljudske aktivnosti na zemlji, ali čovek ne može  da  vidi astralni svet ako mu šesto čulo bar donekle nije razvijeno. Hiljade zemaljskih stanovnika su za trenutak ugledali neko astralno biće ili astralni svet.309

Napredna  bića  Hiranyaloke  provode  duge  astralne  dane  i  noći  uglavnom u budnoj ekstazi, pomažući u rešavanju složenih problema kosmičke uprave i oslobađanju “izgubljenih sinova” - duša vezanih za zemlju. Kada  bića  sa Hiranyaloke spavaju, imaju ponekad astralne vizije slične snovima. Duh im  je obično u svesnom stanju najvišeg nirvikalpa blaženstva.

Svuda u   astralnim  svetovima stanovnici još   osećaju duševne patnje.

Osetljiva bića na planetama kao što je Hiranyaloka osećaju  dubok  bol  zbog svake greške u  ponašanju,  ili  pri  spoznavanju  istine.  Ta  napredna  bića  nastoje da im svaki čin i svaka misao budu u skladu sa savršenim duhovnim zakonom.

Stanovnici astralnog sveta komuniciraju isključivo astralnom telepatijom i televizijom. Pometnja i nesporazumi koje na  zemlji  izaziva  pisana  ili  izgovorena reč, tamo su nepoznati. Kao što posredovanjem niza svetlosnih slika izgleda da se  ljudi  na  filmskom  ekranu  kreću  i  rede,  ali  zapravo  ne  dišu,  isto  tako  i

224      Primera takvih moći ima i na zemlji, kao u slučaju Helen Keller i drugih retkih bića.

225      Čista  deca  na  zemlji  mogu  ponekad  da  vide  graciozna  astralna  tela  vila.  Drogama  ili  pićem koje svi sveti spisi zabranjuju, čovek može toliko da poremeti svoju svest da vidi ogavne likove

astralna bića hodaju i rade kao inteligentno  i  koordinirano  vođene  svetlosne slike, a da im pri tom nije potreban kiseonik. Čovek zavisi od čvrstih  tela, tečnosti, gasova i enegije. Astralna bića se održavaju  u  životu  uglavnom kosmičkom svetlošću.”

“Učitelju,  da  li  astralna  buća  uopšte  nešto  jedu?”  Upijao  sam  njegova

čudesna objašnjenja svim svojim sposobnostima - umom, srcem i  dušom. Nadsvesne percepcije istine su trajne i nepromenljive, dok su prolazna čulna iskustva i utisci uvek samo privremeni i relativno istiniti,  a  u  sećanju  brzo blede. Reči mog gurua toliko su se utisnule u moje biće,  da  mogu  jasno  da doživim taj božanstveni osećaj u svako doba, prenoseći se u nadsvesno stanje.

“Blistavo sjajno povrće obilno rađa na astralnom tlu”, odgovorio mi je. “Astralna bića jedu povrće i piju nektar iz astralnih reka i potoka. Kao što nevidljive slike osoba na zemlji mogu da se izvuku iz etera i da se televizijskim aparatom učine vidljivim, da bi se opet poslala u prostor, tako i  nevidljive astralne šeme povrća i biljaka koje je Bog stvorio, lebde u eteru  i  silaze  na astralnu planetu voljom njenih stanovnika. Svojom razigranom maštom ta bića materijalizuju cele bašte mirisnog cveća, da bi ih kasnije vratila u etersku nevidljivost. Stanovnici nebeskih planeta kao što  je  Hiranyaloka,  skoro  su oslobođeni potrebe za jelom. Još nezavisnije su, međutim,  skoro  sasvim oslobođene duše u kauzalnom svetu koje ne jedu ništa osim mane blaženstva.

Astralno biće koje dolazi sa zemlje susreće mnoštvo dece, majki, žena, muževa i  prijatelja  koje  je  steklo  tokom  različitih  inkarnacija  na  zemlji310  i  koji se s vremena na vreme pojavljuju u različitim delovima astralnog područja. Ono tako ne razume koga treba da voli, pa  uči  da  voli  sve  podjednako,  kao  decu Božju i kao  individualni  izraz  Boga.  Iako  spoljašnji  izgled  voljenih  osoba  može da se promeni prema razvoju novih svojstava u poslednjem životu neke duše, astralno biće nepogrešivom  intuicijom  prepoznaje  sve  one  koje  je  nekad  volelo na drugim nivoima postojanja i želi im dobrodošlicu  u  njihov  novi  astralni  dom. Pošto je svaki  atom  obdaren  neuništivom  individualnošću,311  astralni  prijatelj  će biti prepoznat bez obzira na odelo, kao što na zemlji  glumac  biva  prepoznat uprkos kostimu i maski.

Vremenski raspon života mnogo je  duži  nego  na  zemlji.  Prosečni  životni vek naprednog astralnog bića, mereno zemaljskim merilima, traje između pet stotina i hiljadu  godina.  Isto  kao  što  neko  drveće  živi  i  po  hiljadu  godina  duže od ostalog, a neki jogiji nekoliko stotina godina, iako većina ljudi umire pre navršene šezdesete godine života, tako i  određeni  broj  astralnih  bića  živi  mnogo duže od uobičajenog trajanja astralne egzistencije.

Posetioci astralnog sveta borave tamo kraće ili duže vreme u skladu  sa svojom telesnom karmom koja će ih u određenom trenutku privući natrag  na zemlju.

Astralna bića ne poznaju samrtne muke kad dođe vreme da odbace svoje svetlosno telo. Neka među njima ipak blago strepe  pri  pomisli  da  će  napustiti svoje astralno obličje i zameniti ga finijim kauzalnim. U astralnom svetu  nema bolesti, starosti  ni  smrti  protiv  volje  bića.  To  su tri  prokletstva  na  zemlji,  gde  je

226      Jednom su upitali Buddhu zašto treba sve jednako voleti. “Zato što je svaki čovek u svojim brojnim inkarnacijama bio blizak svakom drugom biću”, odgovorio je veliki učitelj. Istu misao Isa-upanišad izražava drugim rečima: “Onaj koji u sebi  samom  vidi  sva  bića,  a  samog  sebe  u svima njima,  ne može nikome naneti zlo.”

227       Osam elementarnih sila  sadržanih  u  svakom  stvorenom  životu,  od  atoma  do  čoveka   su:

zemlja, voda, vatra, vazduh, eter, kretanje, um (čulna svest) i individualnost (Bhagavad gita VII, 4).

čovek dozvolio  svojoj svesti  da  se  skoro potpuno   poistoveti   s  krhkim   fizičkim telom  kome  je,  da  bi  uopšte  postojalo,  stalno  potreban  vazduh,  hrana  i  san.

Telesna smrt praćena je prestankom daha  i  raspadanjem  telesnih  ćelija. Astralna smrt sastoji  se  u  raspršivanju  biotrona,  tih  manifestovanih  jedinica energije koje sačinjavaju život astralnih bića. Prilikom smrti čovek gubi svest o fizičkom  telu  i  postaje  svestan  svog  finijeg  tela  u  astralnom  svetu.  Doživevši astralnu  smrt,  kada  za  to  dođe  vreme,  biće  tako  prelazi   iz   svesti   astralnog rođenja i smrti u svest telesnog rođenja i smrti. Ti ciklusi astralnog i fizičkog utelovljavanja koji se stalno ponavljaju, su  neizbežna  sudbina  svih  neprosvetljenih bića. Definicije raja i  pakla  u  svetim  spisima  mogu  u  čoveku  da  probude uspomene na dugi niz doživljaja u blaženom astralnom,  i  patnjom  ispunjenom zemaljskom svetu, uspomene koje dolaze  iz  još  dubljih  slojeva  nego  što  je podsvest.”

“Ljubljeni učitelju, da  li  ćete  mi,  molim  vas,  detaljnije  opisati  razliku između ponovnog rođenja na zemlji i ponovnog rođenja u astralnim kauzalnim sferama?” zamolio sam.

“Čovek kao individualna duša ima kauzalno telo”,  objasnio  mi  je  moj guru. “To telo je promera tredeset i pet Božjih ideja - osnovnih ili kauzalih misaonih sila - koje  je  Bog  kasnije  podelio,  da  bi  stvorio  suptilno  astralno  telo od devetnaest elemenata i grubo materijalno telo od šesnaest elemenata.

Elementi astralnog tela su mentalni, emocionalni i biotronski. Devetnaest komponenti su: inteligencija, ego, osećaji, um (čulna svest), pet instrumenata spoznaje koji odgovaraju čulima vida, sluha, njuha, ukusa i dodira,  pet instrumenata akcije koji mentalno odgovaraju sposobnostima produženja vrste, izlučivanja,  govora,  hodanja  i  manuelnim  sposobnostima,  i  pet  instrumenata

životne sile koji u telu vrše funkcije kristalizacije, asimilacije, eliminacije, matabolizma i cirkulacije. Suptilno astralno telo nastavlja da živi i posle smrti fizičkog tela koje je sačinjeno od šesnaest grubih organskih elemenata.

U trideset pet misaonih kategorija kauzalnog tela, Bog je razradio sve složenosti čovekovih devetnaest astralnih i šesnaest fizičkih elemenata koji se međusobno dopunjavaju. Kondenzacijom vibratornih sila, u početku suptilnih,  a zatim grubljih, stvorio je čovekovo astralno telo i najzad njegov  fizički  oblik.  U skladu sa zakonom relativnosti prema kome prvobitna jednostavnost postaje zbunjujuća složenost, kauzalni kosmos i kauzalno telo razlikuju se od astralnog kosmosa i astralnog tela,  a  isto tako  se i  fizički  kosmos i  fizičko telo  razlikuju po svojim svojstvima od ostalih oblika kreacije.  Bog  je  u  sebi  smislio  različite ideje i projektovao ih u snove. Dama kosmičkog sna rodila se tako ukrašena beskonačnim brojem ukrasa relativnosti.

Telo od krvi i mesa načinjeno je od Stvoriteljevih čvrsto  objektivizovanih snova. Na zemlji je uvek prisutna dualnost: zdravlje i bolest, uživanje  i  bol, dobitak i gubitak. Ljudska bića su ograničena trodimenzionalnom materijom koja im pruža  otpor.  Kada  je  čovekova  želja  za  životom  duboko  pokolebana  bolešću ili nekim drugim  uzrokom,  nastupa  smrt.  Duša  privremeno  odbacije  svoj  kaput od mesa, ali ostaje obučena u astralno i kauzalno telo.312 Privlačna sila koja sva tri   tela   drži   na   okupu,   jeste   želja.   Neispunjene   želje   su   u   korenu  svakog

čovekovog ropstva.

Fizičke  želje  izviru  u  egoizmu  i  čulnim  uživanjima.  Prisila  ili  iskušenje

čulnog doživljaja snažnije je od želje za astralnim ili kauzalnim percepcijama.

Središte astralnih  želja  je  uživanje  u  vibracijama.  Astralna  bića  slušaju etersku  muziku  sfera  i  opčinjena  su  pogledom  na  kreaciju  kao  neisrpan  izraz

228      Telo znači svaki omotač duše, bio on grub ili suptilan. Tri tela su kavezi za rajsku pticu.

promenljivog svetla. Astralna bića mogu da mirišu, okuse i dodiruju svetlost. Astralne želje su prema tome povezane sa sposobnošću astralnog bića da sve predmete i  doživljaje  percipira  kao  svetlosne  forme  ili  kao  kondenzovane  misli ili snove.

Kauzalne  želje  ispunjavaju  se  isključivo  percepcijom.  Skoro   sasvim slobodna bića koja su obavijena samo još kauzalnim telom, vide ceo svemir kao ostvarenje Božjeg sna - ideje.  Ona  sve  doživljavaju  u  mislima.  Stoga  kauzalna bića  smatraju  da  čulna  uživanja  i  astralne  radosti  guše  senzibilitet  duše.  Svojih

želja  oslobađaju  se  tako  što  ih  trenutno  materijalizuju.313    Oni  koji  su  obavijeni

samo tankim velom kauzalnog tela mogu da stvaraju svetove baš kao i sam Stvoritelj. Pošto  je  sve  stvoreno  sačinjeno  od  kosmičke  materije  snova,  duša  koja je  pokrivena  samo  još  finim  kauzalnim  telom  poseduje  veliku  stvaralačku  moć.

Duša  koja  je  po  prirodi  nevidljiva,  može  da  se  opazi  samo  ako  je odevena u jedno ili više tela. I  samo  postojanje  tela  znači  da  je  ono  nastalo zbog  neispunjenih  želja.314

Sve dok  je  čovekova  duša  obavijena  sa  jednim,  dva  ili  tri  telesna omotača koji su čvrsto zapečaćeni pečatima neznanja i želje,  on  se  ne  može stopiti s morem duha. Kada čekić smrti razori grubi fizički omotač, ostala dva omotača - astralni i kauzalni - i dalje sprečavaju dušu da se svesno pridruži Sveprisutnom Životu. Kad čovek putem mudrosti  stigne  u  stanje  bez  želja,  moć toga stanja razara preostala  dva  ogrtača.  Sićušna  ljudska  duša  konačno  je slobodna.  Sjedinila  se  s  Neizmernom  Amplitudom.”

Zamolio sam svog božanskog gurua da mi detaljnije objasni uzvišen i tajanstven kauzalni kosmos.

“Kauzalni svet je neopisivo suptilan”,  odgovorio  mi  je.  “Da  bi  ga razumeo, čovek bi morao da poseduje  tako  jaku  moć  koncentracije  da zatvorenih očiju može da vizualizuje ceo astralni i fizički  kosmos  -  svetleći balon i čvrstu korpu na njegovom dnu  -  samo  kao  ideje.  Kad  bi  tom nadljudskom koncentracijom ta dva kosmosa i sve njihove složenosti uspeo da pretvori u čiste ideje, dosegao bi kauzalni svet i stao na granicu gde se spajaju duh i materija. Tamo čovek sve stvoreno - čvrstu materiju, tečnosti, gasove, elektricitet, energiju, sva bića, bogove,  ljude,  životinje,  biljke,  bakterije  -  opaža kao oblike svetlosti, baš kao  što  kada  zatvori  oči  shvata  da  postoji,  iako  svoje telo ne vidi telesnim očima nego mu je ono samo u mislima.

Sve što ljudsko biće može da zamisli, kauzalno biće može da ostvari. Inteligentniji ljudi žive mašte mogu (naravno, samo u duhu) da obuhvate sve krajnosti misli, te da lebde s jedne planete na  drugu,  da  se  bacaju u  bezdani ponor večnosti ili da poput rakete sunu među galaksije te da  kao  reflektor prelaze mlečnim stazama i zvezdanim prostorima. Bića u kauzalnom svetu uživaju i u mnogo većoj slobodi, te bez napora mogu lako i trenutno misao da pretvore u stvarnost, bez ikakvih materijalnih ili astralnih prepreka ili karmičkih ograničenja.

Kauzalna bića shvataju da materijalni kosmos nije prvenstveno sačinjen od elektrona,   kao  ni  astralni   od  biotrona.   Oba   su  zapravo  stvorena   od  najsitnijih

229      Kao  što  je  Babađi  pomogao  Lahiriju  Mahasayi  da  se  oslobodi  podsvesne  želje  za  palatom,

želje koju je doneo iz nekog prošlog života. To  je opisano  u 34. poglavlju.

230      “Gdje je strvina onamo će  se  i  orlovi  skupiti.”  -  Luka  17,  37.  Gde  god  je  duša  zatvorena bilo u fizičko, bilo u astralno, bilo u kauzalno telo, tamo  će  se  skupiti  i  orlovi  želja  koji vrebaju na ljudske čulne slabosti ili na astralne i kauzalne vezanosti, da bi dušu zadržali u zarobljeništvu.

čestica  Božje  misli  usitnjene  i  razdeljene  mayom  -  zakonom  relativnosti  koji prividno odvaja stvoreno od njegovog Stvoritelja.

Duše u kauzalnom svetu prepoznaju se međusobno  kao  individualizovane iskre blaženog Duha. Njihove  misli-slike  su  jedini  predmeti  koji  ih  okružuju. Kauzalna bića vide  da  je  razlika  između  njihovog  tela  i  njihovih  misli  samo pojmovna.  Kao  što  čovek  kada  zatvori  oči  može  da  vizualizuje  blještavo   belo svetlo ili nežno  plavičastu  sumaglicu,  tako  i  kauzalna  bića  mogu  samo  u  mislima da vide, čuju, osete ukus, mirišu i dodiruju. Sve stvaraju i razaraju snagom svog kosmičkog duha.

U kauzalnom svetu smrt  i  ponovno  rođenje  događaju  se  u  mislima. Kauzalna bića goste se samo ambrozijom večno novog  znanja.  Piju  sa  izvora mira, lutaju po devičanskom tlu percepcija, plivaju u  beskrajnom  okeanu blaženstva. Njihova sjajna misaona tela jure pored triliona duhom stvorenih planeta, mehurića iz kojih će nastati novi svemiri, pored zvezda mudrosti  i snovitih zlatnih maglina koje se odmaraju na nebeskim grudima beskonačnosti! Mnoga bića ostaju u kauzalnom kosmosu hiljadama godina. Prolazeći  kroz  sve dublje ekstaze, oslobođena duša izvlači se iz malog kauzalnog tela pa se oblači u prostrani kauzalni kosmos. Svi odvojeni vrtlozi ideja, individualni talasi  moći, ljubavi, htenja, radosti, mira, intuicije, spokojstva, samokontrole i koncentracije, stapaju se u neiscrpnom moru blaženstva. Duša više ne doživljava radost kao individualizovani talas svesti, nego je uronjena u jedan jedini kosmički okean sa svim njegovim talasima - večnim smehom, ushitom, životom - sa dugo žuđenom raznolikošću  u  jedinstvu.

Kad duša izađe iz omotača  tri  tela,  zauvek  je  izbegla  dosegu  zakona relativnosti i postala je  neprolazno  večno  Postojanje.315  Pogledaj  leptira Sveprisutnosti - krila su  mu  posuta  zvezdama,  suncima  i  mesecima!  Duša proširena u duh ostaje sama  u  području  svetla  bez  svetla,  tame  bez  tame,  misli bez  misli,  opijena  ekstazom  radosti  u  Božjem  snu  kosmičkog  stvaranja.

“Oslobođena  duša”,  povikao  sam  sa  strahopoštovanjem.

“Kad duša konačno odbaci tri sloja telesnih obmana,” nastavio je učitelj, “sjedinjuje  se  s  Beskonačnim,  a  da  pritom  ne  gubi  ništa  od  svoje individualnosti. Hrist je zadobio tu konačnu slobodu  čak  i  pre  nego  što  se rodio  kao  Isus.  U  tri  faze  svoje  prošlosti,  koje  su  u  njegovom  zemaljskom

životu  simbolizovane  sa  tri  dana  između  njegove  smrti  i  uskrsnuća,  postigao  je moć da uskrsne u Duhu.

Nerazvijeni čovek mora da prođe kroz  bezbroj  zemaljskih,  atralnih  i kauzalnih inkarnacija da bi se oslobodio svoja tri tela. Kad postigne tu najveću slobodu, može da izabere da se vrati na zemlju kao prorok da bi druga ljudska bića vodio natrag Bogu, ili može, kao ja, da odabere da boravi u  astralnom svemiru. Tamo spasitelj preuzima deo karmičkog tereta316 stanovnika i tako im pomaže da završe ciklus reinkarnacije u astralu, te  da  zauvek  odu  u  kauzalne sfere. Oslobođena duša može ostati u kauzalnom svetu da pomogne njegovim stanovnicima da skrate boravak u kauzalnom telu i postignu  apsolutno blaženstvo.”

231      “Koji pobedi učiniću ga stubom  u  crkvi  Boga  svojega  i  više  neće  izići  napolje;  (tj,  neće  se više reinkarnirati). …Koji pobedi daću mu da sedi sa mnom na prestolu  mojemu,  kao  i  ja  što pobedih i sedoh s ocem svojim na prestolu njegovu. - Otkrovenje 3. 12, 21.

232      Šri Juktešvar je time  želeo  da  kaže  da  je,  kao  što  je  u  svojoj  zemaljskoj  inkarnaciji  ponekad

na sebe  preuzimao  bolest  učenika  da  bi  mu  olakšao  karmu,  njegova  misija  spasitelja  u astralnom svetu povezana s mogućnošću da preuzme određenu  astralnu  karmu  stanovnika Hiranyaloke,  i  time  ubrza  njihovo  napredovanje  u  viši,  kauzalni  svet.

“O, uskrsnuli učitelju,  želeo  bih  da  saznam  još  o  karmi  koja  nagoni  duše da  se  vraćaju  u  tri  sveta.”

Mogao  bih  stalno  da  slušam  svog  sveznajućeg  učitelja.  Tokom  njegovog

života na zemlji nikada nisam uspeo da u jednom danu usisam toliko njegove mudrosti. Sada sam prvi put dobio jasan i tačan uvid u zagonetne međuprostore na  šahovnici  života  i  smrti.

“Pre nego što može zauvek da ostane u astralnim svetovima, čovek mora do kraja da odradi fizičku karmu, tj. da ispuni sve svoje želje”, obavestio me je moj guru svojim  melodičnim  glasom.  “U  astralnim  sferama  žive  dve  vrste astralnih bića. Oni koji se još moraju osloboditi  zemaljske  karme  (pa,  prema tome, moraju ponovo da se nastane u grubom  materijalnom  telu  da  bi  otplatili svoje karmičke dugove), posle telesne smrti  postaju  privremeni  posetioci astralnog sveta, a ne njegovi trajni stanovnici.

Bića koja se nisu iskupila  na  zemlji,  ne  mogu  posle  astralne  smrti  da odu u višu kauzalnu sferu kosmičkih ideja, nego moraju da se  kreću  ovamo- onamo,  iz  fizičkog  u  astralni  svet  i  obratno,  naizmenično  svesni  fizičkog  tela  od

šesnaest  grubih  elemeata,  i  astralnog  tela  od  devetnaest   suptilnih   elemenata. Svaki put kad izgubi fizičko telo, nerazvijeno biće sa zemlje veći  deo  vremena provodi duboko omamljeno snom smrti i jedva da  je  svesno  predivne  astralne sfere. Posle astralnog odmora takav čovek se  vraća  na  materijalni  nivo  da  bi dalje učio. Ponavljanjem putovanja u astral, postepeno se navikava na suptilni astralni  svet.  Stalni  stanovnici  astralnog   univerzuma   su   oni   koji   su   oslobođeni svih  materijalnih  želja,  te  ne  moraju  više  da  se  vraćaju  u  grube  zemaljske vibracije.  Takva  bića  moraju  da  odrade  samo  još  astralnu  i  kauzalnu  karmu. Prilikom astralne smrti  prelaze  u  beskrajno  finiji  kauzalni  svet,  da  bi  posle izvesnog vremena, određenog karmičkim zakonom, odbacili misaoni oblik  svog kauzalnog  tela  i  vratili  se  na  Hiranyaloku  ili  sličnu  planetu   ponovo   rođeni   u novom  astralnom  telu,  da  iskupe  ostatke  svoje  astralne  karme.

“Sada ćeš, sine moj,” nastavio je Šri Juktešvar, “bolje razumeti da sam uskrsnuo po Božjem nalogu da budem spasitelj duša  koje se iz kauzalne sfere vraćaju u astralnu, a ne onih astralnih bića koja dolaze  sa  zemlje.  Bića  sa zemlje koja još nose tragove materijalne karme, ne dolaze na tako visoko razvijene planete kao što je Hiranyaloka. Kao što većina ljudi na zemlji nije meditacijom  stekla  sposobnost  da  ceni  uzvišene  radosti  i  prednosti  astralnog

života,  pa  u  trenutku  smrti  žele  da  se   vrate   ograničenim   i   nesavršenim zemaljskim  uživanjima,  tako  ni  veliki  broj  astralnih  bića   tokom   normalnog raspadanja svog astralnog tela ne uspeva da zamisli uzvišeno stanje  spiritualne radosti u kauzalnom svetu, pa obuzeti  mislima  o  nesavršenoj  i  šarolikoj  astralnoj sreći čeznu za tim da se ponovo vrate u astralni  raj.  Takva  bića  moraju  još  da odrade tešku astralnu karmu pre nego što posle astralne smrti  mogu  trajno  da ostanu  u  kauzalnom  misaonom  svetu,  tako  blizu  Stvoritelja.

Tek  kad   čovek  više  ne  žudi  za  iskustvima  u  astralnom  kosmosu  i   ne može da dođe u iskušenje da se  tamo  vrati,  ostaje  u  kauzalnom  svetu.  Kad tamo iskupi svoju kauzalnu karmu (seme prošlih želja), zarobljena duša izbacuje poslednji od tri  čepa  neznanja  pa  se,  izašavši  iz  poslednjeg  kauzalnog  tela,  stapa sa Večnim.

“Da li sada razumeš“, upitao me je učitelj smešeći se!

“Da,  vašom  milošću.  Ne  mogu  da  govorim od radosti  i  zahvalnosti.”

Nikada me nijedna pesma ni priča nije inspirisala takvim znanjem. Iako hinduistički sveti spisi spominju kauzalne i  astralne  svetove  kao  i  čovekova  tri tela,  u  poređenju  sa  svežom  autentičnošću  mog  vaskrsnulog  učitelja  te  stranice

su mi se činile daleke i beznačajne.  Za  mog  učitelja  zaista  nije  postojala “neotkrivena  zemlja  s  obala  kojih  se  putnik  ne  vraća.”317

“Međusobno prožimanje čovekova tri tela, na mnoge načine je izraženo u njegovoj trostrukoj prirodi”, nastavio je moj veliki guru. “U  budnom  stanju  na zemlji, ljudsko biće je manje ili više svesno svoja tri tela. Kada  su  mu  čula zauzeta  osećanjem  ukusa,  mirisanjem,  dodirivanjem,  slušanjem  ili  gledanjem,

čovek pretežno deluje svojim fizičkim telom, a kada nešto  vizualizuje  ili  hoće, deluje pretežno astralnim. Njegovo  kauzalno  telo  dolazi  do  izražaja  kada razmišlja ili duboko uranja u introspekciju ili  meditaciju.  Stvaralačke  kosmičke misli dolaze čoveku koji  je navikao da bude  u vezi  sa svojim kauzalnim telom. U tom smislu  moguća je gruba klasifikacija ljudi na “materijalne”, “energične”, i “intelektualne” tipove. Čovek se oko šesnaest časova dnevno positovećuje sa svojim fizičkim telom. Zatim spava. Ako sanja, ostaje u astralnom telu stvarajući bez napora svaki predmet, kao  što  to  čine  astralna  bića.  Ako  spava  duboko  i bez snova, onda može  nekoliko  sati  da  prenese  svoju  svest  ili  osećaj  “to  sam ja” u kauzalno telo. Takav san okrepljuje. Čovek koji  sanja  nije  u  vezi  sa svojim kauzalnim telom nego sa astralnim, pa ga san ne osvežava  potpuno.” S ljubavlju sam posmatrao Šri Juktešvara, slušajući njegovo čudesno tumačenje. “Anđeoski učitelju,” rekao sam, “vaše telo  tačno  je  onakvo  kakvo  je  bilo  kad sam nad njim plakao u ašramu u Puriju.”

“O, da, moje novo telo je savršena kopija starog. Materijalizujem ga ili dematerijalizujem kada god zaželim, mnogo češće  nego  što  sam  to  činio  dok sam bio na zemlji. Brzom dematerijalizacijom sada mogu trenutno, svetlosnim ekspresnim vozom  da  putujem  s  planete  na  planetu  ili  iz  astralnog  u  kauzalni ili  fizički  kosmos.”

Moj božanski guru se smešio.  “Iako  si  ovih  dana  toliko  putovao,  nije  mi bilo  teško  da  te  nađem  u  Bombayu!”

“O,  učitelju,  toliko sam  patio  zbog vaše  smrti!”

“Zar sam, dakle, mrtav? Da li je tu nešto protivrečno?” Oči su  mu svetlele razigrano i s ljubavlju.

“Na zemlji si samo sanjao. Na toj zemlji  video  si  samo  moje  telo  od sna”, nastavio je.  “Kasnije si taj san zakopao. Sad je  moje finije  telo  od  krvi i mesa, koje u ovom trenutku  gledaš, pa čak i držiš u prilično čvrstom zagrljaju, vaskrsnulo na jednoj drugoj Božjoj planeti, takođe  od   snova.  Jednog  dana nestaće i to  telo  i  ta  planeta,  ni  oni  nisu  večni.  Svi  mehurići  od  snova  moraju na kraju da se rasprsnu od Božjeg dodira. Sine moj, Jogananda, razlikuj snove od  stvarnosti!”

Ta  ideja  o  usksnuću  koja  potiče  iz  vedante,318     duboko  me   je  pogodila.

Stideo  sam  se  što  sam  žalio  za  učiteljem  kada  sam  video  njegovo  beživotno  telo u  Puriju.  Konačno  sam  shvatio  da  je  moj  guru  bio  uvek  budan  u   Bogu, gledajući na svoj zemaljski život  i  smrt,  kao  i  na  svoje  sadašnje  uskrsnuće,  samo kao  na  relativne  božanske  ideje  u  kosmičkom  snu.

“Sada sam ti, Jogananda,  otkrio  istinu  o  svom  životu,  smrti  i  uskrsnuću. Ne žali za mnom. Radije proširi  svuda  vest  da  sam  s  ove  zemlje,  koja  je  Božji san,  uskrsnuo  na  jednoj  drugoj,  astralnoj  planeti,  koja  je  takođe  Božji  san!  To

233      Hamlet,  III čin,  scena 1

234       Život i smrt su samo relativni pojmovi. Vedanta ističe da je Bog jedina stvarnost,  a  sve stvoreno, tj. svako individualno postojanje  je  maya  ili  obmana.  Filozofija  monizma  dostigla  je svoj  najviši  izraz  u  Šankarinim  komentarima  Upanišada.

će uliti  novu  nadu  u  srca                          zemaljskih snevača  pritisnutih   bedom                                 i                              uplašenih smrću.”319

“Da, učitelju!” Rado ću podeliti s drugima svoju radost zbog njegovog uskrsnuća! “Moji standardi na zemlji bili su neugodno visoki,  neprikladni  za većinu ljudi. Često sam te grdio više nego što  je  trebalo.  Prošao  si  na  mom ispitu: tvoja ljubav je sijala kroz oblake svih mojih prekora.” Blago  je  dodao: “Danas sam došao da ti kažem da te neću nikad više pogledati strogo i prekorno.  Neću  te  više  grditi.”

Kako  su  mi  nedostajali  ti  prekori  mog  velikog  učitelja!  Svaki  od  njih  bio

mi je anđeo čuvar.

“Najmiliji  učitelju,  prekorite  me  milion  puta,  izgrdite  me  odmah!”

“Neću te više grditi.” Božanski glas zvučao je ozbiljno, ali se u njegovoj pozadini osećao smeh. “Ti i  ja  zajedno  ćemo  se  smešiti  sve  dok  se  naša  dva lika u Božjem snu budu činila različitim. Na kraju ćemo se zajedno stopiti s Kosmičkim Ljubljenim. Naši osmesi biće njegov osmeh, naša jednoglasna pesma radosti  vibriraće  večnošću  da  je  čuju  sve  duše  koje  traže  Boga!”

Šri  Juktešvar  objasnio  mi  je  još  nešto  što  ne  smem  ovde   da   otkrijem. Tokom dva sata  koja  je  proveo  sa  mnom  u  hotelskoj  sobi  u  Bombayu, odgovorio je na  svako  moje  pitanje.  Nekoliko  proročanstava  koja  su  se  odnosila na  svet,  a  koja  je  on  izrekao  tog  junskog  dana  1936.  Godine,  već   su   se ispunila.

“Sada te ostavljam, drago moje dete!” Na te reči osetio sam kako se učiteljevo  telo  topi  u  mom  zagrljaju.

“Dete moje,” zvonio je njegov glas koji  mi  je  prodirao  do  dna  duše, “kad  god  uđeš  u  nirvikalpa  samadhi  i  pozoveš  me,  ja  ću  ti  doći  u  telu  od  krvi i mesa, kao što sam došao danas.”

Šri Juktešvar mi se izgubio iz vida izgovarajući  to  nebesko  obećanje. Zatim sam čuo glas koji je zvučao kao melodična grmljavina  iz  oblaka:  “Reci svima! Ko god ostvari  nirvikalpa samadhi i tako spozna da je zemlja Božji  san, može da dođe  na  finiju  planetu  Hiranyaloke  (koja  je  takođe  Božiji  san),  i  može da me nađe vaskrslog u istom onakvom telu kakvo  je  bilo  na  zemlji.  Reci svima,  Jogananda!”

Nestala je sva  tuga  zbog  rastanka.  Žalost  i  bol  zbog  njegove  smrti  koje su mi dugo  remetile  san,  pobegle  su  silno  posramljene.  Blaženstvo  se  kao vodoskok izlivalo kroz sveže otvorene pore moje duše. Začepljene od neupotrebljavanja, sada ih je bujica ekstaze očistila  i  otvorila.  Pred  mojim unutrašnjim  okom  pojavile  su  se   moje   prošle   inkarnacije   u   pokretnim   slikama kao  na  filmu.  Dobra  i  loša  karma  iz  prošlosti   rastopile   su   se   u   kosmičkom svetlu  koje  je  učitelj  prosuo  oko  mene  za  vreme  svoje  božanske  posete.

235      Iz života u život svaki  čovek  vlastitim  tempom  (ma  koliko  nepravilan  bio)  napreduje  prema cilju svog obogotvorenja. Smrt koja zapravo ne  prekida  njegovo  kretanje  prema  napred, jednostavno mu nudi pogodniju atmosferu astralnog  sveta,  da  se  u  njoj  očisti  od  svojih nečistoća. “Da se ne plaši srce vaše! …Mnogi su stanovi u kući oca mojega” - Jovan 14, 2. Ne postoji nikakva osnova za često izražavan strah da je Bog, iskoristivši  svu svoju domišljatost za organizaciju ovoga sveta, za drugi ostavio samo svirku na harfi, a ne i nešto zanimljivije!

Smrt nije ukidanje postojanja, konačni beg od života, a ni vrata koja vode u besmrtnost. Onaj koji je svoje Jastvo izbegavao u zemaljskim užicima, neće ga ponovo naći ni u paučinastim dražima astralnog sveta. Tamo će samo prikupiti finije  percepcije  i  osetljivije  reakcije  na  lepo  i dobro (što je zapravo jedno te isto). Čovek koji  se  bori  mora  baš  na  nakovnju  ove  grube zemlje da iskuje neuništivo zlato svog spiritualnog identiteta. Držeći u ruci teško stečeni grumen samorodnog zlata, kao jedini dar što ga pohlepna smrt prima, ljudsko  biće se konačno oslobađa telesnih inkarnacija.

U ovom poglavlju svoje autobiografije poslušao sam svog gurua da širim radosnu vest o njegovom uskrsnuću, iako će  ona  možda  opet  da  zbuni ravnodušnu generaciju. Čovek dobro poznaje niskosti, a očajanje mu nije strano. To su, međutim, izopačenosti i nisu deo njegove sudbine. Onog dana kada ozbiljno reši, krenuće putem oslobođenja. Suviše  dugo  je  slušao  savetnike  koji kažu  “ti  si  prah”,  ne  mareći  za  besmrtnu  dušu.

Nisam jedini koji  je  bio  povlašćen  da  ugleda  vaskrslog  gurua.  Jedna  od Šri Juktešvarovih učenica bila je i starija žena koju smo od milja  zvali  Ma (majka), čiji je dom je bio blizu ašrama u Puriju. Učitelj bi često zastajao da s njom popriča za vreme jutarnje šetnje. Uveče,  16.  marta  1926.  Godine,  Ma  je došla u ašram da poseti svog gurua.

“Ali učitelj je umro pre nedelju dana!” Svami  Sebananda  koji  je  sada vodio  ašram  u Puriju,  tužno  ju je  pogledao.

“To je nemoguće”, odgovorila je ona smešeći se.

“Na žalost nije”. Sebananda joj je ispričao detalje sa sahrane. “DođI,” pozvao ju je, “odvešću te do njegovog groba u bašti ispred kuće.”

Ma je odmahnula glavom. “Za njega nema groba! Jutros u deset časova prošetao je, kao i obično, pored mojih vrata! Popričala sam  s  njim  nekoliko minuta na svetlu dana.

“Dođi  večeras  u  ašram”,  rekao  mi  je.”

“I došla  sam!  Blagoslov  se  slio  na  ovu  sedu  glavu!  Besmrtni  guru  želeo je  da  shvatim  da  me  je  ovog  jutra  posetio  u  transcendentalnom  telu!”

Zapanjeni Sebananda kleknuo je pred  nju.  “Ma,”  rekao  je,  “zahvaljujući tebi pao mi je kamen sa srca! On je vaskrsnuo!”