Mogućnost da se stvaraju složene strukture stoji sasvim na vrhu među crtama koje snovima tako često pružaju jedan fantastičan izgled, tako što se preko ove mogućnosti uvode elementi u sadržaj sna koji nikad nisu mogli biti predmet percepcije. Psihički proces konstruisanja  složenih  slika  u  snu  očigledno  je  isti,

. * Ako sumnjam iza kojih osoba što se pojavljuju u snu treba da tražim svoje, ja se onda pridržavam sledećeg pra­ vila: Lice koje u snu podleže jednom afektu koji  kao  spa­ vajući  osetim,  ono  krije  moje ja.

kao kad u budnom životu sebi predstavimo kentaura ili zmaja ili ga kopiramo. Razlika je saiViO u tome što je kod fantastičnog stvaranja u  budnoći  merodavan sam nameravani utisak nove tvorevine, dok je mešo- vita tvorevina determinisana jednim momentom koji leži izvan njenog oblikovanja, onim što je zajedničko u mislima sna. Složena struktura u snu može se izvo­ diti na veoma mnogostruke načine. Najnaivnije  od ovih postupaka predstavlja samo osobine jednog pred­ meta, i ovo prikazivanje praćeno je znanjem da važi takođe za jedan drugi objekt. Brižljivi ja tehnika uje­ dinjuje crte jednog kao i drugog objekta u jednu novu sliku i pri tom se služi spretno sličnostima koje oba objekta eventualno imaju i u stvarnosti. Ova nova tvorevina može ispasti potpuno apsurdna, ili čak kao fantastično uspela, već prema tome kako to materijal  i duhovitost pri sastavljanju omogućuju. Ako su ob­ jekti koji treba da budu sažeti u jednu jedinicu isu- više disparatni, onda se rad sna često zadovoljava time da stvori složenu strukturu sa jednim razgovetnijim jezgrom kome se prilagođavaju manje razgovetni ob­ lici. Proces ujedinjenja u jednu  sliku  ovde  kao  da nije uspeo; oba predstavljanja su superponirana i stvaraju nešto kao nadmetanje vizuelnih slika. Kad bismo hteli sebi da predočimo stvaranje jednog poj­ ma iz individualnih perceptivnih slika, mogli bismo doći do sličnih predstavljanja u jednom crtežu.

U snovima, razume se, sve vri od ovakvih slože­ nih tvorevina; nekoliko primera sam već dao u sno­ vima koje smo dosad analizirali; sad ću ih dodati još nekoliko. U  ranije pomenutom  snu, koji životni tok jedne   pacijentkinje   opisuje   „durch  die Blume",  ili

„verbliimt"  (=  zavijeno,  uvijeno),  ona u  snu  nosi u ruci rascvetalu granu, koja, kao što smo videli, ujedno označava i nevinost i seksualnu grešnost. Grana osim toga po načinu kako stoje cvetovi podseća na cvetove trešnje, cvetovi, uzeti svaki za sebe, su cvetovi kame­ lije, pored čega sve to zajedno čini još i utisak jedne egzotične biljke.  Zajednički  faktor u elementima ove složene strukture dolazi iz misli sna. Rascvetana gra­ na je sastavljena od aluzija na poklone,  kojima su je pobuđivali ili  je trebalo  da je pobude da  se pokaže popustljivom.  Tako  su  joj  u  detinjstvu  davane  tre ­ šnje, u kasnijim godinama kamelije. Egzotično je alu­ zija na jednog  prirodnjaka  koji  je  mnogo  putovao, koji je hteo da stekne njenu naklonost jednom slikom sa  cvećem.  Jedna  druga  pacijentkinja u snu stvara nekakvu  sredinu  između  kabina  za  kupanje na  mor­ skom kupalištu,  seoskih nužničkih  kućica i potkrovnih soba u našim gradskim  stambenim  kućama.  Obema prvim elementima zajednički je odnos prema čoveko- voj  nagosti  i  obnaživanju;  iz  kombinacije  sa  trećim elementom može se zaključiti da je (u njenom detinj­ stvu) i sobica pod krovom predstavljala scenu razgo- lićavanja.  Jedan  snevač  stvara  jedan  složeni  loka­ litet  od  dva  mesta,  u  kojima  se  obavlja  „kura",  od moje  sobe  za   ordinaciju  i  jednog   javnog   lokala  u kome se prvi put upoznao sa svojom ženom. Jedna de- vojka sanja,  pošto joj  je stariji brat obećao da će je počastiti kavijarom, o tom bratu, da su mu noge pre­ krivene   crnim  zrncima                  kavijara.                  Elementi  „zaraze"

{— Ansteckung) u moralnom  smislu  i  sećanje  na ospe (= Ausschlag)  u  detinjstvu,  koje noge prikazu­ ju prekrivene crvenim umesto crnim tačkicama, sje­ dinile su se ovde sa zrncima kavijara u jedan novi pojam o onome „što je dobila od svoga brata". Sa delovima ljudskoga tela postupa se u ovom snu kao sa predmetima, kao i inače u snovima. U jednom snu, koji je saopštio Ferenczi, pojavila se  neka  složena slika koja je bila sastavljena od ličnosti jednoga le- kara i jednoga konja, i povrh toga imala je na sebi još i noćnu košulju. Zajednički elemenat u  ova  tr i dela pokazao se iz analize, pošto se u noćnoj košulji prepoznala aluzija na oca snevačice u jednoj sceni iz detinjstva. U sva tri slučaja radilo se o  objektima njene polne radoznalosti.  Kao  dete,  njena dadilja ju je često vodila sobom u vojnu ergelu gde je imala prilike da svoju — u to doba još nesputanu — rado­ znalost  u  dovoljnoj  meri  zadovolji.

Malo ranije sam tvrdio da san nema sredstva ko­ jim bi izrazio relacije protivrečnosti, suprotnosti, da bi rekao „ne". Ja ću se sad prihvatiti toga da se ovom tvrđenju prvi put suprotstavim.  Jedna vrsta slučaja, koji se mogu obuhvatiti  zajedno   kao   „suprotnost", predstavljena  je  jednostavno  kroz  identifikaciju  kao što smo videli; to su slučajevi kad se predstava jedne zamene ili supstitucije može  dovesti  u  vezu sa  kon­ trastom.  Za  to smo već  više  puta navodili  primere. Jedan drugi deo suprotnosti u mislima sna, koji even­ tualno dolazi u kategoriju „obrnuto, naprotiv", dolazi do prikazivanja u snu na sledeći neobičan, gotovo da kažemo, na duhovit i šaljiv način. Upravo „obrnuto" nije predstavljeno u  sadržaju  sna  samo,  nego   svoje prisustvo u materijalu izražava time što se jedan deo već  konstruisanog  sadržaja  sna  koji  postoji  iz  dru­ gih razloga — tako reći naknadno — preokrene. Ovaj proces je lakše ilustrovati nego opisati. U lepom snu o  „Gore  i  dole"  predstavljanje   penjanja  u   snu   je obrnuto nego što je njegova slika u mislima sna, na­ ime u sceni uvođenja Dodeoue  Safo:  u  snu penjanje na početku ide teško, a kasnije lako, dok je u Dodeo- voj  sceni  penjanje  na  početku  lako,  a  kasnije  sve teže. I „gore"  i „dole" u snevačevom odnosu prema bratu u snu je predstavljeno obrnuto.  To ukazuje na prisustvo jedne obrnute ili suprotne relacije, između dva dela materijala u mislima sna; i nju smo pronašli u tome što u snevačevoj  fantaziji iz detinjstva ovoga nosi dadilja,  obrnuto nego što to junak romana nosi svoju draganu. I moj  san o  Geteovom napadu na go­ spodina  M.  (vidi  kasnije)  sadrži  u  sebi  jedno  takvo upravo  „obrnuto",  koje je  moralo  da  se ispravi  pre nego  što bi se moglo  doći  do  tumačenja sna.  U  snu je  Gete napao jednog mladog  čoveka,  gospodina  M; u  stvarnosti,  onako  kao  što  je  sadržavaju  misli  sna, jedan mlad čovek napao je jednog značajnog čoveka, moga prijatelja. U snu ja računam od datuma Geteo- ve smrti;  u stvari,  računanje je pošlo od  dana rođe­ nja paralitičara. Misao,  koja je merodavna u materi­ jalu sna pokazuje se kao  protivrečnost  tome   da sa Geteom  treba  postupati  kao  da  je  luđak.  Obrnuto, veli san,  ako knjigu ne razumeš,  onda si ti maloum- nik a ne pisac. U svima ovim snovima o preobrtanju izgleda mi da je povrh toga sadržana veza sa prezrivim smislom fraze („einem die Kehrseite zeigen" = pokazati nekom naličje, drugu stranu medalje,  prim. prev.).  (Snevačevo obrtanje u odnosu na brata u snu o Safo). Dalje je značajno i to koliko se često obrtanje upotrebljava baš u snovima koji proizlaze iz potisnu­ tih  homoseksualnih  impulsa.

Obrtanje, pretvaranje jedne stvari u suprotnost, uostalom, jedno je  od najomiljenijih sredstava pred­stavljanja koje rad sna najviše voli i koje je sposobno za najmnogostraniju primenu. Ono na prvom mestu služi za to da izrazi ispunjenje želja u odnosu na određeni elemenat u mislima sna. Kad bi samo bilo obrnuto! Istina, često je najbolji izraz za reakciju ja — neki neprijatan deo sećanja. Ali naročitu vrednost dobija obrtanje u službi cenzure, jer ono ostvaruje čitavu jednu masu izopačen ja u materijalu koji tre ­ ba predstaviti, a to upravo najpre koči svaki pokušaj razumevanja sna. Ako, dakle, san uporno odbija da otkrije svoj smisao, uvek vredi pokušati da sa iz- vesnim delovima njegove manifestne sadržine izvrši­ mo obrtanje, posle čega čitava situacija često odmah postaje  jasna.

Pored sadržajnog obrtanja ne smemo prevideti ni vremensko obrtanje. Jedna sasvim obična tehnika izopačavanja sna sastoji se u tome da se ishod nekog događaja ili kraj jednog misaonog toka prikažu na početku sna, a da se na kraju sna naknadno stave premise na kojima se zaključak zasniva  ili  razlozi koji su doveli do zbivanja. Ko god nije  pomislio na ovo tehničko sredstvo izopačavanja sna, taj  stoji bes­ pomoćan pred  zadatkom tumačenja  sna.1

1 Istom tehnikom vremenskog obrtanja služi se ponekad histerični napad da bi od posmatrača sakrio svoj smisao. Jed ­ na histerična devojka  je,  na  primer,  u  jednom  napadu  imala da predstavi jedan mali roman, koji je isfantazirala u svom nesvesnom u vezi sa jednim susretom u tramvaju. Kako je dotični,  privučen  lepotom  njene  noge,  oslovljava  dok  ona čita; kako zatim polazi s njim i doživljava zanosnu ljubav­ nu scenu.  Njen  napa d  počinje  prikazivanjem  ove  ljubavne scene trzajima tela (pri tome pokreti usnica pr i ljubljenju, urkštanje  ruk u  za  zagrljaj);  posle  toga  ona  trči  u  drugu

U mnogim slučajevima dobijemo smisao sna tek

pošto  smo  u  sadržaju  sna  izvršili  višestruko  obrtanje,

prema raznim relacijama. Tako se,  na primer,  u snu

jednog mladog neurotičara koji je patio od prinudnih

predstava  sećanje  na  infantilnu  želju  za  smrću  oca

koga  se  plašio  krije  iza  sledećeg  teksta:  „Njegov  otac

ga  grdi  što  tako  kasno  dolazi  kući."  Ali  smisao  psiho­

analitičke  kure  i  snevačeve  pomisli  dokazuju  da  bi

on morao najpre da glasi:  On je ljut na oca i,  zatim,

što  mu  otac  u  svakom  slučaju  suviše  rano  (tj.  suviše

brzo)  dolazi  kući.  Snevač  bi  više  voleo  da  mu  otac

uopšte nije  došao  kući,  što  je  opet  identično  sa  že­

ljom  za očevom smrću.  Snevač  je,  naime,  kao mali

dečak  za  vreme  očevog  odsustvovanja  skrivio  jednu

seksualnu  agresiju prema jednom  drugom licu  i bio

kažnjen pretnjom: „Čekaj samo dok ti se otac vrati!"

Ako želimo da i dalje pratimo odnose između sa­ držaja sna i misli sna, onda će najbolje biti da kao polaznu tačku uzmemo sam san i da postavimo pita­ nje šta znače pojedine formalne karakteristike me­ toda predstavljanja u snu u odnosu na misli sna. Uz ove formalne karakteristike, koje nam u snu moraju padati u oči, spadaju pre svega razlike u čulnom in­ tenzitetu pojedinih slika sna i u razgovetnosti poje­ dinih delova sna ili čitavih snova upoređenih među sobom. Razlike u intenzitetu pojedinih slika sna po­ krivaju čitavu skalu od oštrine definicije koju smo skloni, mada bez ikakve garanti je, da stavimo iznad realnosti, pa sve do dosadne nejasnoće koju progla­ šavamo karakterističnom za snove, pošto se zapravo ne može u potpunosti uporediti ni sa jednim stepe- nom nerazgovetnosti koju na objektima realnosti per­ cipiramo. Povrh toga mi obično utisak koji dobijamo od  nekog  nejasnog  objekta  u  snu  obeležavamo  kao

„fliichtig"  (=  nepostojan,  nestalan,  brz),  dok  o  raz-

sobu, seda na  stolicu,  podiže  haljinu  đa  bi  pokazala  nogu, čini pokrete kao da čita iz knjige i oslovljava me (odgovara na  moja  pitanja).  Uporedi  uz  ovo  Artemidorovu   napomenu :

„Pri tumačenju snova moramo baciti pogled jednom od po­ četka  ka  kraju,  a  drugi  pu t  od  kraja  ka  početku... "

govetnijim slikama u snu mislimo da su  percipirane za duže vreme. Postavlja se dakle pitanje koji ušlo vi u materijalu sna determinišu ove razlike  u živahno- sti pojedinih delova sadržine sna.

Ovde se, pre svega, moramo suočiti sa izvesnim očekivanjima koja se javljaju kao neizbežna. Pošto materijalu sna mogu za vreme spavanja pripadati i prave senzacije, verovatno ćemo pretpostaviti da  se one ili elementi sna izvedeni  od njih u sadržini  sna ističu naročitim intenzitetom, ili obratno, da će se sve ono što u snu ispada kao naročito živo, za vreme spa­ vanja, moći svesti na takve realne senzacije. Ali moje iskustvo ovo još nikad nije potvrdilo.  Nije tačno  da se elementi sna, koji su derivativi realnih utisaka za vreme spavanja (nervni nadražaji), ističu svojom ži­ vahnošću ispred ostalih utisaka što dolaze  iz  seća- nja. Faktor realnosti ne znači ništa za određivanje intenziteta  slika  u  snu.

Dalje bismo mogli očekivati da će čulni  inten­ zitet (živost) pojedinih  slika u snu  imati  neki odnos prema psihičkom intenzitetu elemenata koji im od­ govaraju u  mislima sna. U ovim poslednjim intenzi­ tet se poklapa sa psihičkom vrednošću: najintenziv­ niji elementi su upravo najznačajniji, oni stvaraju središte misli sna. Mi sad, doduše, znamo da su  to upravo ovi elementi koji zbog cenzure ne ulaze u sadržaj sna. Ali bi ipak moglo biti da njihovi najbliži derivativi, koji ih u snu zastupaju, mogu stvoriti viši stepen intenziteta, a da zbog toga ne moraju stvarati centar sna. Ali i ovo očekivanje se ruši uporednim posmatranjem snova i materijala iz kojeg  se oni iz­ vode. Intenzitet elemenata ovde nema  nikakve  veze sa elementima intenziteta  onde;  između  materijala sna i sna postoji  stvarno  jedan  potpuni  „preokret svih •psihičkih vrednosti" (Umivertung aller psychi- schen Werte). Direktni derivativ onoga što je preko- merno dominiralo u mislima sna može se češće otkriti samo u nekom prolaznom elementu sna, koji je potpu­ no pokriven  snažnijim slikama.

Intenzitet elemenata sna pokazuje se drukčije determinisan,  i  to  preko  dva  međusobno  nezavisna faktora. Najpre je lako videti da su oni elementi na­ ročito intenzivno prikazani kroz koje se izražava ispu­ njenje želja. A zatim nas  analiza uči da iz najživljih elemenata  sna proizlazi  najveći  broj  misaonih  toko­ va, da su dakle najživlji ujedno i najbolje determini- sani. Nije to nikakva izmena smisla, ako ovu posled- nju  empirijskim  putem  stečenu  rečenicu  izrazimo  u sledećem  obliku:                    najveći              intenzitet            pokazuju              oni elementi  sna  za  čije  je  formiranje  upotrebljen  naj­ izdašniji  rad  na  sažimanju.  Onda  možemo  očekivati da će se ovaj uslov, a i onaj drugi (naime o ispunje­ nju želja), moći izraziti i jednom jedinom formulom.

Problem o kome sam sada raspravljao — uzroci većeg ili manjeg intenziteta ili razgovetnosti pojedi­ nih elemenata sna — hteo bih da zaštitim od zamene sa jednim drugim problemom, koji se odnosi na raz­ ličitu razgovetnost čitavih snova ili delova sna. Tamo je suprotnost razgovetnosti — nejasnoća; a ovde — zbrkanost. U svakom slučaju očigledno je da porast i opadanje kvaliteta u obe skale  idu  uporedo.  Jedan deo sna, koji nam se čini jasnim, obično najvećim delom sadrži intenzivne elemente; naprotiv, nejasan san je sastavljen od manje intenzivnih elemenata. Ali je problem koji nam pruža skala koja ide od prividno jasnog do nerazgovetno — zbrkanog, mnogo kompli- kovaniji nego problem kolebanja živosti elemenata sna; o prvom problemu ovde još nećemo raspravljati iz razloga koje ćemo kasnije navesti. U pojedinim slu­ čajevima primećujemo, na svoje iznenađenje, da uti­ sak jasnoće ili nerazgovetnosti koji o jednom snu sti- čemo uopšte ništa ne znači za sklop sna, nego da pro­ izlazi iz materijala sna kao jedan od njegovih sastav­ nih delova. Tako se sećam jednog sna koji mi je posle buđenja izgledao isto tako lepo sklopljen, bez  praz­ nina i jasan, da sam još pospan odlučio da dopustim jednu novu kategoriju snova koji ne bi bili podložni mehanizmu sažimanja i pomeranja, nego bi mogli biti označeni kao „fantazije za vreme spavanja". Detalj­ nije ispitivanje  pokazalo  je da  je ovaj retki  san po­ kazivao iste pukotine i praznine u sklopu kao i svaki drugi;  stoga  sam  napustio  kategoriju  o  fantazijama

u snu.1 Ali je reducirana sadržina sna bila što sam svome prijatelju iznosio jednu tešku i dugo traženu teoriju o biseksualnosti, i  ispunjavajuća  snaga  sna bila je kriva što nam je  ova  teorija  (koja  uostalom nije bila saopštena u snu) izgledala jasna i bez praz­ nina. Ono, dakle, što sam smatrao kao sud o gotovom snu bio je zapravo samo deo, i to bitni deo sadržaja sna. Rad sna ovde je, tako reći, posegao u prvo budno mišljenje i preneo mi kao sud o snu onaj deo mate­ rijala sna, čije  tačno  prikazivanje  u snu  nije uspelo. Nešto sasvim suprotno tome dozi veo  sam  jednom kod neke pacijentkinje koja najpre  uopšte  nije htela da ispriča san koji je spadao u analizu — „jer je tako nejasan i zbrkan" —,  naposletku uz ponovljene pro­ teste da nije sigurna da je njeno iznošenje tačno,  iz­ javila je da se u snu pojavilo  više  lica,  ona  sama, njen muž i njen otac, i kao da nije znala da li je njen muž njen otac, ili ko joj je zapravo otac ili tome nešto slično.  Sastavljanje  ovoga  sna  sa  njenim  pomisli  ma u toku analitičke seanse pokazalo je kao nedvosmi­ sleno da se radi o jednoj  prilično svakodnevnoj isto- riji jedne služavke koja je morala priznati  da  oče­ kuje dete, pa sad čuje sumnje o tome: ,,ko je zapravo otac (deteta)".2 Nejasnoća koju je san pokazao bila je, dakle, ovde deo materijala koji je san izazvao. Jedan deo ove sadržine bio je predstavljen u obliku  sna. Oblik sna ili snevanje upotrebljava se  sa  iznenađuju­ ćom učestalošću  za  prikazivanjem  prikrivene  sadr­ žine.

Glose o snu, prividno bezazlene primedbe o nje­ mu, često služe za to da jedan deo snevanog prikri­ ju na najrafiniraniji način,  dok ga zapravo ipak oda­ ju. Tako, kad na primer jedan snevač izjavljuje: Ovde je san izbrisan, i analiza daje infantilnu  reminiscen­ ciju na prisluškivanje jedne osobe koja se posle  de- fekcije čisti. Ili u jednom drugom slučaju koji zaslu­ žuje da se opširno ispriča: Neki mlad čovek sanja je-

1   I danas ne znam da li sam to s pravom učinio.

* Prateći histerični simptomi: izostajanje periode i  ve­ liko  neraspoloženje,  glavne  bolesti  te  bolesnice.

dan veoma jasan san koji ga podseća na fantaziju iz njegovog dečaštva koja mu je ostala u svesti: on se uveče nalazi u jednom letnjem hotelu, zabuni se  u broju sobe i dolazi u jednu prostoriju u kojoj  se svlače jedna starija dama i njene dve  kćeri,  da  bi legle u krevet. On nastavlja: Zatim ima nekoliko praznina u snu, tu nešto nedostaje, i najzad je u  sobi bio jedan čovek koji me je hteo izbaciti,  i sa kojim sam se morao boriti. On se uzalud trudi da bi se se- tio sadržaja i namere te dečje fantazije na koju san očigledno aludira. Ali  najzad  mu  se  skreće  pažnja na to da je tražena sadržina već data izjavom o ne­ jasnom mestu u snu. „Praznine" su genitalni  otvori žena koje se spremaju da legnu; „tu nešto nedostaje" opisuje glavnu  karakteristiku  ženskih  genitalija.  On je u onim mladim godinama goreo od radoznalosti da vidi jedan  ženski  polni  organ,  i  bio  je  još  sklon  da se drži infantilne seksualne teorije koja  ženi  pripi­ suje da ima muški  organ.

U sasvim sličan oblik prikrila se analogna remi­ niscencija drugog jednog snevača. On sanja: Idem sa gospođicom K. u restoran u Folksgartenu1...  zatim dolazi jedno tamno mesto, jedan prekid ... , onda se nalazim u salonu jedne  javne kuće,  u kome vidim dve ili  tri  osobe,  jednu  u  košulji  i  gaćicama.

Analiza: Gospođica K. je ćerka njegovog bivšeg šefa, kao što sam tvrdi, jedna zamena za njegovu sestru. Samo retko kad ima priliku da s njom razgo­ vara, ali jednom se među njima desio jedan razgovor u kome „smo se tako reći prepoznali u  svojoj  pol- nosti, kao kad bismo rekli: Ja sam muškarac, a ti si žena". U pomenutom restoranu bio je samo jedanput, u pratnji  sestre  svoga  zeta,  jedne  devojke,  koja  mu je bila sasvim ravnodušna. Drugi put je pratio neko društvo od tri dame sve do ulaska u taj restoran. Da­ me su bile njegova sestra, njegova snaha i već po- menuta sestra zeta, prema svima trima bio je ravno-

1 Volksgarten, što znači: Narodni (nacionalni) park, je­ dan divan park u Beču, na Ringu  (Prim.  prev.).

dušan u najvećoj meri, ali sv^ tri  su pripadale redu sestara. Javnu kuću je samo retko kada posećivao, možda samo dva ili tri puta u  životu.

Tumačenje se oslanjalo na „tamno mesto", „na prekid" u snu, i potvrdilo je čla  je on nekoliko puta, na svaki način samo retko, iz dečačke radoznalosti, posmatrao genitalije svoje nekoliko godina mlađe se­ stre. Nekoliko dana kasnije pojavilo  se  svesno  seća- nje na nepristojno delo naznačeno  u snu.

Prvi snovi iste noći pripadaju prema svojoj sa­ držim istoj  celini, njihovo razdvajanje u više delova, njihovo grupisanje i broj, sve to je puno smisla i može biti shvaćeno kao jedan deo saopštenja iz latentnih misli sna. Pri tumačenju snova koji se sastoje od više glavnih delova, ili uopšte takvih koji pripadaju  istoj noći, ne smemo zaboraviti ni na mogućnost da ovi različiti snovi koji  slede  jedan,  za  drugim  znače  isto, da izražavaju iste nadražaje  u  različitom  materijalu. San među ovim homolognim  slovima  koji  je  vremen­ ski raniji često je  izopačeniji,  bojažljiv,  dok  je  sle- deći  san  drskiji  i  razgovetniji.

Već biblijski san  faraonov o klasovima i  krava­ ma, koji je tumačio Josif, bio je san te vrste. U Jo- zefa (Jevrejske starine, Knjiga II, glave 5. i 6) prika­ zan je opširnije nego u Svetom pismu. Pošto je kralj ispričao prvi san, rekao je: „Posle ovog prvog snovi­ đenja probudih se, uznemiren, i počeh da razmišljam o tome šta bi san mogao da zn.ači, ali sam u tom raz­ mišljanju polako ponovo zaspao i imao jedan još neo­ bični j i san koji me je bacio u još veći strah i zbu­ njenost."  Pošto  je  saslušao  priču  o  snu,  Josif  reče:

„Tvoj san, o kralju, po svom izgledu svakako je dvo­ struki san, ali oba viđenja imaju samo jedno zna­ čenje."

Jung,  koji  u  svom  delu  B^itrag  zur  Psvchologie des Geriichtes (= Doprinos psihologiji fame) priča  o tome kako  su  skriveni  erotički s a  n  jedne  učenice  nje­ ne  prijateljice  razumele  bez  tumačenja  i  nastavile  ga u izmenama, te napominje, uz jednu  od  ovih  priča  o snu, ,,da poslednja misao u jednom dugom nizu slika snova sadržava  tačno  ono  što  je  već  prva  slika  te  serije pokušala da prikaže. Cenzura gura kompleks u stranu koliko god je to mogućno pomoću neprestano obnavljanih simboličkih prikrivanja, pomeranja, pre­ okretanja u bezazleno" (Zentralblatt fiir Psvchoana- lyse, I, 1910, str. 87).  Šerneru  su bile dobro poznate ove osobenosti prikazivanja sna i on ih opisuje  uz svoje učenje o organskim nadražajima kao naročiti zakon (str. 166). ,,A naposletku, fantazija se drži opšte važećeg zakona u svima simboličkim tvorevinama sna koje proizlaze iz određenih nervnih nadrazaja: na početku sna ona slika predmet od kojeg nadražaj do­ lazi samo  najudaljenijim  i  najnetačnijim  aluzijama, a na kraju, kad se slikarski izliv iscrpeo, ona prika­ zuje sam nadražaj u nagosti, odnosno njegov odgova­ rajući organ ili njegovu funkciju, čime san, obeleža- vajući  sam  svoj  stvarni  organski  povod,   dostiže kraj  ... "

Lepu potvrdu ovog Šernerovog zakona dao je Oto Rank u svom  radu  Ein  Traum,  der  sich  selbst  deutet (= San koji sam  sebe  tumači).  San  jedne  devojke, koji on u tom delu iznosi, sastojao se od dva takođe vremenski odvojena sna  jedne  noći,  od  kojih  se  dru­ gi deo završio  polucijom.  Ovaj  polucioni  san  dopustio je jedno do pojedinosti sprovedeno tumačenje  uz obimno odricanje na doprinose snevačice, a bogatstvo odnosa između  obe  sadržine  snova  omogućilo  je  da se vidi da je prvi san u bojažljivom predstavljanju iz­ razio isto što i drugi, tako da je ovaj drugi, polucioni san, pripomogao da  se  potpuno  objasni  prvi.  Polazeći od ovoga primera, Rank s pravom raspravlja o  zna­ čenju   polucionih   snova   za   teoriju   snevanja   uopšte.

U takav položaj da jasnoću ili zbrkanosti sna tu­ mačimo prisustvom sigurnosti ili sumnje u materijalu sna, po mom iskustvu dolazimo samo u retkim sluča­ jevima. Ja ću  kasnije otkriti jedan dosad još nespo­ menuti faktor u stvaranju sna,  od  čijeg  delovanja ova  skala  kvaliteta  bitno zavisi.

U nekim snovima koji zadržavaju nešto dalje jednu situaciju u  scenariju  javljaju  se  prekidi  koji se opisuju sledećim recima: ,,A  onda  kao  da  je  u isto vreme bilo neko  drugo mesto  i  da se  tamo dogodilo to ili ono." Ono što na ovaj način prekida glavnu radnju sna koja se posle izvesnog vremena može ponovo nastaviti, to se u materijalu sna izdaje za sporednu rečenicu kao jedna umetnuta misao. Po­ godba se u mislima sna predstavlja u snu istovre- menošću:  (ako je postala,  i kad).

Šta znači senzacija inhibiranog  pokreta, koja  se tako često javlja u snu i koja je tako blizu straha? Čovek želi da ide, a ne miče se s mesta, želi da ne­ što obavi i neprestano nailazi na prepreke. Voz tre­ ba već da krene a mi ga ne možemo stići; podignemo ruku da bismo se osvetili zbog neke uvrede, a ona otkaže poslušnost itd. Mi smo na ovu senzaciju u snu naišli već kod ekshibicionih snova,  ali još nismo po­ kušali da je ozbiljno protumačimo. Zgodno, ali ne­ dovoljno je odgovoriti da  u  snevanju  postoji  motor­ na ukočenost i da mi nju opažamo kroz pomenutu senzaciju. Mi smemo pitati: Pa zašto onda stalno ne sanjamo o takvim inhibiranim pokretima? i možemo očekivati da ova  senzacija,  mada  se  u  svako  doba za vreme spavanja može izazvati,  služi  da  olakša neku naročitu vrstu predstavljanja i da je bila pro­ buđena samo kad materijal misli sna treba na ovaj način da bude predstavljen.

Nemogućnost da se nešto izvrši  ne  javlja  se  u snu uvek kao senzacija, nego je ponekad jednostavno deo sadržine sna. Jedan takav slučaj smatram naro­ čito pogodnim da baci svetlost na ovo snevanje. Sa- opštiću, u skraćenom obliku, jedan san u kome se pojavljujem kao optužen zbog nepoštenja. Mesto do­ gađaja  jeste  mešavina  jednog   privatnog   sanatoriju- ma i više  drugih  lokala.  Pojavljuje  se  jedan  sluga, da me pozove na istragu. U snu znam da nešto nedo­ staje, i da se istraga vrši zbog sumnje da  sam  pri­ svojio ono što  se  izgubilo.  Analiza  pokazuje  da  istra­ gu treba uzeti dvosmisleno i da ona uključuje i  le- karski pregled. Svestan svoje nevinosti  i  svoje  funk­ cije koju u  ovoj  kući vršim  kao  konzilijar,  ja  spokoj­ no krenem sa  slugom.  Na  jednim  vratima  dočekuje nas jedan drugi sluga i kaže, pokazujući na mene: Ovoga  ste  doveli,  pa  to  je  jedan  pristojan  čovek!  Ja zatim bez sluge odlazim u jednu  veliku  dvoranu  u kojoj stoje mašine, i ona me pođseća  na  pakao  sa svim  svojim  paklenim  oruđem  kazivanja.   Upregnu­ tog u jedan aparat vidim jednog kolegu koji  bi imao puno razloga da se zainteresuje za mene;  ali  on  ne vodi računa o meni. Zatim mi se  kaže  da  sada  mogu ići. Ali sad ja ne mogu da nađem šešir,  i  ipak  ne mogu   da   odem.

Sigurno je to ispunjenje želje sna da mi se oda priznanje da sam pošten čovek i da mogu otići: u mislima sna mora, dakle, postojati svakovrstan ma­ terijal koji sadrži kontradikciju tome. To što mogu otići, znak je da mi se oprašta; ako se, dakle, na kra­ ju sna dogodi nešto što će sprečiti moj odlazak, onda je blizu i zaključak da potisnuti materijal protiv­ ljenja ovim potezom sebi pribavlja vrednost. Sto ne mogu da nađem šešir, znači dakle: Pa ti nisi pošten čovek! Neostvarivanje sna je  izraz  protivljenja,  jed­ no „ne", i po tome treba korigovati moje ranije tvr­ đenje  da san  ne može izraziti  jedno  „ne."1

II drugim snovima u kojima se neostvarivanje po­ kreta ne javlja  samo kao situacija nego i kao senza­ cija ista kontradikcija izražena je snažnije  senzaci­ jom inhibicije kretanja, kao volja čijoj se volji su­ protstavlja protivvolja. Senzacija inhibicije kretanja predstavlja, dakle, jedan konflikt volje. Kasnije ćemo čuti da upravo motorna paraliza koja prati spavanje spada među fundamentalne uslove psihičkog procesa

1 Odnos prema jednom doživljaju iz detinjstva izlazi iz potpune analize sledećim posredstvom: — Crnac je izvršio svoju dužnost, crnac može ići. Pa  zatim  šaljivo  pitanje:  Ko­ liko je star crnac ako je izvršio svoj dug? Godinu dana, onda može ići (Kažu da sam  toliko  mnogo  crne  grgurave  kose  do- neo na svet da me  je  moja  mlada  majka  proglasila  crncem). Što ne mogu naći šešir, jeste jedan dnevni doživljaj upo- trebljen u više smisla. Sakrila ga je naša devojka koja je ge­ nijalna u sakrivanju.   —  I  odbijanje  tužnih  misli  na  smrt krije se iza ovog završetka  sna :  Ja  još  nisam  izvršio  svoju dužnost;  ja  još  ne   smem  otići.  —  Rođenje  i  smrt   kao  u  snu o  Geteu  i  paralitičaru,  koji  sam  kratk o  vreme  pr e  toga   imao.

za vreme snevanja. Impuls, prenet na motorne pu- teve, sad nije ništa drugo do volja i činjenica što smo toliko sigurni da ćemo ovaj impuls, inhibiran za vre­ me spavanja, osetiti kao ometen, čitav  ovaj  proces čini tako izvanredno pogodnim za prikazivanje akta volje i „ne" koji mu se suprotstavlja. Po mom obja­ šnjenju straha  može  se takođe lako shvatiti zašto je senzacija inhibicije volje  tako  blizu  strahu  i  zašto je tako često s njim u snu povezana. Strah je libidi- nozni impuls koji polazi od nesvesnog i koji je inhi­ biran od predsvesnog.1 Gde je,  dakle,  u  snu  senza­ cija inhibicije povezana  sa  strahom  u  snu  mora  da se radi o jednom aktu volje, koji je u isto vreme u stanju da razvije libido, to jest, mora da se radi o jednom  seksualnom  impulsu.

Na jednom drugom mestu (vidi kasnije) rasprav- ljaću o tome šta znači sud koji se često javlja za vre­ me sna: „Pa to  je  samo  san",  i  kojoj  psihičkoj  sili on treba da se pripiše. Ja ću ovde unapred reći da on treba da služi smanjivanju vrednosti onog što je sne- vano. Zanimljiv problem koji je povezan sa ovim, što se izražava time ako se  izvesna  sadržina  u  samom snu označava kao „snevana", zagonetka „sna u snu", resio je u sličnom smislu Štekel analizom nekih ubed- ljivih primera. „Snevanom"  u  snu  treba ponovo  da se oduzme vrednost, ono mora da bude lišeno real­ nosti. Ono što se posle buđenja iz „sna u snu" dalje sneva to će želja sna postaviti namesto izbrisane re­ alnosti. Može se, dakle, pretpostaviti da „snevano" sadržava predstavljanje realnosti, pravo sećanje, dok san koji se nastavlja, naprotiv, predstavlja samo ono što snevač želi. Uključivanje izvesne  sadržine  u  je­ dan „san u  snu"  treba,  dakle,  izjednačiti  sa  željom da se ono što je ovako opisano kao san nije trebalo dogoditi. Drugim recima: ako sam rad sna neku od­ ređenu činjenicu uvršćuje u jedan san, onda to znači najodlučniju  potvrdu  realnosti  te  činjenice,  najsnaž-

1     Ovo  više  ne  odgovara  novim  saznanjima.

nije njeno potvrdenje. Rad sna iskorišćava snevanje samo kao formu otklanjanja i time potvrđuje sazna­ nje  da  je  san  ispunjenje  želje.