C

SREDSTVA  PREDSTAVLJANJA U  SNOVIMA

Osim oba momenta sažimanja i pomeranja sna, koje smo pronašli da deluju prilikom pretvaranja la­ tentnog misaonog materijala u manifestnu  sadržinu sna, naići ćemo prilikom nastavljanja  ove  rasprave još na dva  dalja  uslova  koji  vrše  nesumnjiv  uticaj na izbor materijala što u san dopire. Čak i uz opa­ snost da izgleda da smo na našem putu stali,  ja bih

držinu. Ta mi tako često nešto i u  snu  radimo;  pomislimo samo na bajku,  na  tako  smele  i  duhovite  tvorevine  fantazije za koje bi samo neki nerazuman čovek mogao reći: To je besmisleno!  Je r  to  nije  moguće."

„Kad bismo samo uvek umeli da snove pravilno pro­tumačimo, onako kao što si ti baš  sad  uradio  s  mojim!"  — reče   prijatelj.

„To sigurno nije  lak  zadatak,  ali  uz  malo  pažnje  moralo bi samom snevaču svakako uvek uspeti. — Zašto mu obično ne polazi za rukom? Čini se da kod vas u snovima ima ne­ što skriveno, nešto nečedno sopstvene i više vrste, neka ta ­ janstvenost u vašem biću koja se teško može do kraja za­ misliti; i zato vam vaše  snevanje  tak o  često  izgleda  bez smisla, da je čak i besmisleno.  Ali  u  najdubljem  smislu  to nije tako; štaviše, tako ne može uopšte ni biti, jer je čovek uvek isti,  bilo da je budan ili da  sanja."

pre  svega hteo da bacim  prvi  pogled na  procese iz­ vođenja tumačenja snova.  Ne  krijem od sebe da bih najpre uspeo  da ove razjasnim i da njihovu  pouzda­ nost  odbranim  od  svakog  prigovora  kad  bih  jedan pojedinačan  san  uzeo  za  primer  i  izveo  njegovo  tu­ mačenje,  kao što  sam to  pokazao u  drugom odeljku pri  tumačenju  sna  o  Irminoj  injekciji,  pa  da  zatim misli sna koje sam otkrio sastavim i sada iz njih re- konstruišem formiranje sna, dakle ako analizu snova dopunim njihovom sintezom. Ovaj rad obavio sam na više primera za svoju sopstvenu pouku; ali ja ga ovde ne  mogu  nastaviti  pošto  me  za  ovu  demonstraciju u tome sprečavaju raznovrsni obziri prema psihičkom materijalu,  koje  će  svako  ko  pošteno  misli  morati da odobri. Kod analize sna ovi obziri su manje sme­ tali,  jer je  analiza  smela  da  bude i  nepotpuna  i  za­ državala  je  svoju  vrednost,  iako  nas  je  samo  malo uvela u tkivo sna.  Ali u  slučaju sinteze ne bih znao ništa,  osim  da  ona  mora  biti  potpuna  da  bi  mogla ubediti. Jednu potpunu analizu mogao bih dati samo o snovima takvih osoba koje su čitalačkoj publici ne­ poznate.  A  pošto  mi  sredstva  za  nju  pružaju  isklju­ čivo pacijenti, neurotičan, to ovaj deo opisa sna mora biti odložen — na jednom drugom mestu biću u mo­ gućnosti da psihološko objašnjenje neuroza dovedem dotle da se može uspostaviti dodir sa našom temom.1 Iz pokušaja da snove sintetički izgradim iz misli

sna znam da je materijal koji se dobija  pri  tuma­ čenju različite vrednosti. Jedan deo toga materijala sačinjavaju bitne misli sna, koje dakle san u potpu­ nosti zamenjuju i koje bi bile same dovoljne za tu zamenu — kad za san ne bi postojala cenzura. A za drugi deo smo navikli da snu pripisujemo neznatno značenje. Takođe ne pridajemo nikakvu vrednost tvr -

1    Potpunu  analizu  i  sintezu  dva  sna  dao  sam  otada  u

„Bruchstuck  einer Hysterienanalyse" —  (Odlomak jedne  ana ­

lize  histerije.  Sabrana  dela,  sv.  V).  —  Kao  najpotpunije  tu ­

mačenje  jednog  dužeg  sna  mora  se  priznati  analiza  O.  Rank a

„Ein Traum, der sich selbst  deutet " (San koji se   sam  tu ­ mači).

đenju da su sve te misli imale udela u tvorbi sna; na­ protiv, među njima se mogu naći pomisli koje se na- dovezuju na doživljaje posle sna, između momenata snevanja i tumačenja. Ovaj udeo materijala obuhvata sve spojne puteve koji su vodili od manifestnog sadr­ žaja sna pa sve do latentnih misli sna, kao i posredu- juće i povezujuće asocijacije preko kojih smo za vre-; me rada na tumačenju došli do poznavanja ovih spoj- nih  puteva.

Nas na ovom mestu interesuju isključivo bitne misli sna. Ove se većinom otkrivaju kao kompleks misli i sećanja najsavršenijom strukturom sa svim atributima misaonih tokova koji su nam poznati iz budnoga stanja. Nisu to retko nizovi misli koji polaze iz više od jednog centra, ali nisu bez dodirnih tača- ka; gotovo redovno, pored jednog toka misli stoji nje­ gova kontradiktorna strana, povezana s njim asoci­ jacijom  kontrasta.

Pojedini delovi ove komplikovane strukture sto­ je, naravno, u najrazličitijim logičkim  relacijama među sobom. Oni tvore pročelje i pozadinu, digresije i objašnjenja, uslove, dokazivanja i pregovore. Ako zatim čitava masa ovih  misli  sna  podleže  pritisku rada  sna,  pri  čemu  se  njeni  elementi  okreću,  mrve i guraju zajedno, otprilike kao sante leda na  vodi, onda nastaje pitanje šta se dešava sa logičkim veza­ ma koje su dotle ovaj sklop stvarale. Kako će u snu biti predstavljeni „ako, zato, kao da,  premda,  ili — ili" i sve ostale prepozicije1, bez kojih rečenicu i go­ vor ne možemo razumeti?

Najpre moramo odgovoriti na to da san za ove logičke relacije među mislima sna nema nikakva sredstva na raspolaganju da bi ih izrazio. Najvećim delom on sve ove prepozicije ne uzima u obzir i pre­ uzima na obradu samo stvarnu sadržinu misli sna. Prepušta se tumačenju sna da ponovo uspostavi me­ đusobnu vezu koju je rad sna uništio.

1   Ovde je sigurno Frojdov  „lapsus calami",  jer to nisu

prepozicije (predloži)  nego konjunkcije (sveze).  (Prim. prev.).

Mora biti krivica do psihičkog materijala od ko­ jeg je san izgrađen ako nema te mogućnosti izraža­ vanja. Pod sličnim ograničenjem nalaze se i likovne umetnosti, slikarstvo i plastika u poređenju sa poezi­ jom, koja se  može  služiti  govorom,  a  i  ovde  razlog za nemoć leži u materijalu čijom obradom obe likov­ ne umetnosti teže da nešto izraze. Pre nego što je slikarstvo došlo do toga da upozna zakone izražava­ nja koji važe za njega, ono se trudilo da ovaj nedo­ statak savlada. Na starim slikama  iz  usta  naslika­ nih osoba visili su listići koji su donosili govor u vidu pisma, jer je slikar bio očajan kako da na slici to prikaže.

Možda će se i  ovde pojaviti neki prigovor  koji će osporavati da san nije u stanju da prikazuje lo­ gičke relacije. Postoje snovi u kojima se zbivaju naj- komplikovanije operacije duha, u kojima se obrazla­ že i poriče, prave dosetke i upoređuje kao u budnom mišljenju. Ali i ovde izgled vara:  ako se upustimo u tumačenje takvih snova, saznaćemo da je sve ma­ terijal sna, a ne prikazivanje intelektualnog  rada  u snu. Data je  sadržina misli sna prividnim mišljenjem u snu, a nisu dati odnosi misli sna jednih prema dru­ gima, u čijem se utvrđivanju  sastoji  mišljenje.  Za ovo ću navesti nekoliko primera. Ali najlakše je utvrditi da svi govori koji se  u  snovima  javljaju  i koji se izričito obeležavaju kao takvi jesu samo ne- izmenjene ili samo malo modifikovane kopije govora koji se isto tako nalaze u sećanjima materijala sna. Govor je često samo aluzija na neki događaj  sadržan u mislima sna;  smisao  sna sasvim je  drugi.

Razume se da neću osporavati da i kritički mi­ saoni rad, koji nije prosto ponavljanje materijala iz misli sna, ima svoga udela u njegovom stvaranju. Uticaj ovoga faktora moraću osvetliti na kraju ovog raspravljanja. Onda će se pokazati da ova misaona aktivnost nije izazvana mislima sna, nego snom, koji je  u  izvesnom  smislu  već  završen.

Za sada, dakle, ostaje pri tome  da logičkim  re­ lacijama između misli sna nije dato jedno naročito prikazivanje u snu.  Gde se u  snu nalazi,  na primer,

kontradikcija, to je ili kontradikcija snu ili kontra­ dikcija iz  sadržine jedne od  misli  sna;  kontradikciji između misli sna odgovara kontradikcija u snu samo na  veoma posredovan  način.

Ali kao što je slikarstvu, najzad, uspelo da bar nameru naslikanih osoba da žele govoriti, nežnost. pretnju, opominjanje i slično izrazi na drukčiji način nego pomoću lelujavog listića  stavijenog  dotičnoj osobi u usta, tako se i za san pružila mogućnost da posveti pažnju pojedinim logičkim  relacijama  izme­ đu misli sna jednom pripadajućom modifikacijom u metodu prikazivanja karakterističnog za san. Iskustvo nas uči da razni snovi u ovom pogledu idu različito daleko; dok jedan san uopšte ne vodi računa o lo­ gičkom sklopu svoga materijala, drugi opet pokušava da taj sklop, što je mogućno razgovetnije, nagovesti: San se u ovom više ili manje udaljuje od teksta koji se pred njim nalazi da bude obrađen. Slično variraju i snovi u svojoj obradi (hronološki) vremenskog reda misli sna, ako je takav red stvoren u nesvesnom (kao što je, na primer, u snu o Irminoj  injekciji).

Ali kojim sredstvima rad sna može nagovestiti relacije u materijalu sna koji se  teško mogu prika­ zati? Pokušaću da ih nabrojim pojedinačno.

Najpre, u celini san vodi računa o nepobitno po­ stojećoj vezi  između svih delova misli sna tako  što ovaj materijal jednom kombinacijom sjedinjuje kao situaciju ili događaj. On logičku povezanost reprodu- kuje kao istovremenost; pri tom postupa  kao  slikar koji udružuje sve filozofe ili pesnike za sliku jedne škole Atine ili Parnasa, koji nikad nisu bili zajedno ni u jednoj dvorani ili na nekoj planini, ali koji za misa­ ono posmatranje predstavljaju  neku  zajednicu.

Ovaj način prikazivanja sna nastavlja u pojedi­ nostima. Cim pokaže dva elementa jedan blizu do drugog, on garantuje da postoji neka naročita intimna povezanost između elemenata koji im u mislima sna odgovaraju. To je kao u našem sistemu pisanja: ab znači da  oba  slova treba  izgovoriti  u  jednom  slogu; a i b, ako je između njih slobodan prostor, prikazuje nam a kao poslednje  slovo jedne reci,  i  o  opet kao

prvo slovo neke druge reci. Prema tome, kombinacije sna ne stvaraju se od bilo kojih, potpuno odvojenih sastojaka materijala sna, nego od takvih koje se i u mislima sna nalaze u tešnjoj povezanosti.

Da bi prikazao kauzalne odnose, san raspolaže sa dva postupka, koji se u suštini svode na jedno. Češći način prikazivanja, ako misli sna na primer glase: po­ što je to bilo tako i tako, moralo se dogoditi to i to — sastoji se u tome da sporednu rečenicu iznese kao prethodni san, a zatim glavnu rečenicu  priključuje kao glavni san. Ako sam pravilno protumačio, može vremenski red biti i obrnut. Uvek glavnoj rečenici odgovara opširnije izvedeni deo sna.

Lep  primer  za  ovakvo  prikazivanje  kauzalnosti dala  mi  je  jednom  jedna  moja pacijentkinja;  i  njen san ću kasnije u potpunosti ispričati. San se sastojao od jedne kratke predigre i veoma obimnog dela sna, koji je u velikom stepenu bio centriran i koji je mo­ gao nositi naslov: Durch die Blume  (=  uvijeno,  zavi- jeno). Prethodni san je glasio ovako: Ona odlazi u kuj- nu gde su obe služavke i prekoreva ih što nisu gotove

,,s ono malo jela" (= mit dem bissl Essen).  Pri tom vidi  u  kuhinji  vrlo  mnogo  grubog  kuhinjskog  posuđa i izvrnutog da bi se ocedilo, i to nagomilano  jedno preko drugog. Obe služavke idu po vodu i pri tom kao da moraju ući  u jednu  reku  koja  dopire  sve  do  kuće ili  do  dvorišta.

Zatim dolazi glavni san koji počinje ovako: Ona silazi  sa  visine,  preko  neobično  napravljenih  ograda, i raduje se što joj  haljina  pri  tom  nigde  nije  zapela itd. Prethodni san se odnosi na roditeljsku kuću te dame. Reci u kuhinji je svakako toliko puta slušala u kući svoje majke. Gomile grubog posuđa  dolaze iz jedne obične prodavnice posuđa koja se  nalazila  u istoj kući. Drugi deo sna  sadržava  jednu  aluziju  na oca koji se mnogo vrzmao oko služavki i koji se ka­ snije, prilikom jedne poplave — kuća je stajala blizu rečne obale —, smrtno razboleo. Misao koja se krije iza ovoga prethodnog sna jeste dakle: Pošto vodim po­ reklo iz ove kuće, iz ovako sitnih i neprijatnih prili­ ka.  Glavni san prima istu misao i dovodi je u izme-

njenom obliku, izazvanom ispunjenjem želje: Ja sam visokog porekla. Zapravo ovako: Pošto sam niskog porekla, bio je tok moga života ovakav i onakav.

Koliko vidim, podela sna na dva nejednaka dela ne znači uvek kauzalni odnos između misli oba sastav­ na dela. često izgleda kao da je isti materijal u oba sna prikazan sa različitih gledišta; ovo sigurno važi za niz snova koji se završava polucijom u jednoj noći, u kojoj somatička potreba iznuđuje izraz koji poste­ peno postaje sve razgovetniji. Ili su oba sna ponikla iz odvojenih centara u materijalu sna i ukrštavaju se u sadržini, tako da je u jednom snu centar ono što u drugom sudeluje kao aluzija, i obratno. A u izvesnom broju snova razdvajanje u kraći prethodni san i duži kasniji san stvarno znači kauzalni odnos između oba dela. Drugi način prikazivanja odnosa kauzaliteta na­ lazi primenu kod manje obimnog materijala i sastoji se u tome što se jedna slika u snu, bilo slika jedne osobe ili stvari, menja u drugu. Samo tamo onda vi­ dimo da se ova promena u snu dešava, kauzalna po­ vezanost se ozbiljno ističe; ne tamo gde samo prime- ćujemo da je sad, umesto jedne, došla druga slika. Rekao sam da se oba postupka prikazivanja kauzal­ nog odnosa svode na isto; u oba slučaja, kauzacija je predstavljena temporalnom sekvencom; u jednom slu­ čaju sekvencom snova, a drugi put neposrednom pro- menom jedne slike u drugu. U najvećem broju sluča­ jeva, naravno, kauzalna  relacija uopšte se  ne pred­ stavlja, nego pada, gubi se u konfuziji elemenata ko­ ja je i u procesu sna neizbežna.

Alternativu ,,ili-ili" san  uopšte  ne može izraziti; on njene članove kao ravnopravne prima u tekst sna. Jedan klasičan primer za to sadržava san o Irminoj injekciji. U njegovim latentnim mislima  očigledno stoji: Ja nisam kriv za dalje trajanje Irminih bolova; krivica je ili do njenog opiranja da prihvati moje re - šenje, ili u tome što živi pod nepovoljnim seksualnim uslovima koje ja ne mogu da izmenim, ili njeni bolovi uopšte nisu histerične prirode nego organske. A san ispunjava sve ove tri mogućnosti koje se međusobno gotovo isključuju  i ne libi se da iz želje u snu doda

jedno četvrto rešenje. To ili-ili umetnuo sam ja posle tumačenja sna u kontekst misli sna.

A onde gde bi pripovedač prilikom reprodukova- nja sna mogao upotrebiti ili-ili: To je bila ili bašta ili soba za stanovanje itd., tu se u mislima sna ne pojav­ ljuje možda alternativa, nego ,,i", jednostavno reda­ nje. Sa ili-ili mi najčešće opisujemo jedan elemenat sna koji se još može razrešiti. Pravilo za tumačenje za ovaj slučaj glasi: Pojedine članove prividne alterna­ tive  treba  zajednički  među  sobom  povezati  svezom

,,i". Ja, na primer, sanjam, pošto sam duže vremena očekivao adresu svoga prijatelja koji boravi u Italiji, da sam primio telegram koji mi saopštava njegovu adresu. U plavo naštampanim slovima na listu tele­ grama vidim:  prva reč  je nejasna:

nešto  kao  via, ili villa,  druga reč je jasna:  Sezerno ili čak (Časa).

Druga reč koja zvuči kao neko italijansko ime i koje me podseća na naša etimološka raspravljanja iz­ ražava  i  moju  ljutnju  što  je  svoj  boravak  tako  dugo od mene krio; a svaki od članova predložene tri alter­native uz prvu reč može se u analizi prepoznati kao samostalna i ravnopravna polazna tačka jednog sple­ta  misli.

Noću, uoči sahrane moga oca, sanjam o jednoj štampanoj tabeli, plakatu ili oglasu — otprilike kao što su cedulje sa natpisom „zabranjeno pušiti", koje se nalaze u čekaonicama železničkih stanica:

Man bittet, die Augen zuzudriicken ili

Man bittet, ein Auge zuzudriicken1 što sam ja na ­ vikao da predstavim u ovom obliku:

die

Man bittet,                 Auge(n)         zuzudriicken.

ein

Svaka od ove dve verzije ima svoj naročiti smi­ sao i, u tumačenju snova, vodi u naročitom pravcu. Ja sam ceremonijal izabrao što je mogućno jednostav-

1 Umoljavate se da zatvorite oči. Umoljavate se da za­ tvorite  jedno  oko.

nije, jer sam znao kako je pokojnik mislio o ovakvim pripremama. Ali ostali članovi porodice nisu se složili sa ovakvom puritanskom jednostavnošću; mislili  su da ćemo se morati stideti od ljudi koji će prisustvo­ vati sahrani. Stoga tekst sna moli „da se jedno oko zatvori", tj. da budu popustljivi. Značenje nejasnoće koju smo opisali sa jednim ili—ili ovde se naročito lako može shvatiti. Radu sna nije pošlo za rukom da stvori jedan jedinstveni, ali onda dvosmisleni tekst za misli sna. Tako se obe glavne crte misli već u sadržim sna jedna  od  druge  odvajaju.

U nekim slučajevima podela sna na dva podjed­ nako velika dela izražava alternativu koju je teško prikazati.

Veoma upadljivo je držanje sna prema kategoriji suprotnosti i protivrečnosti. Ovo se  prosto  zanemaru­ je, te se čini kao da „ne" za san ne postoji. Suprot­ nosti se najradije sažimaju u jednu jedinicu ili se predstavljaju kao jedna jedina stvar. San uzima tako- đe slobodu da bilo koji elemenat predstavi suprotno- šću želje, tako da najpre ni za jedan elemenat sposo­ ban za suprotnost ne znamo da li je u mislima sna sadržan kao pozitivan ili negativan.1 U jednom od sno­ va koje sam među poslednjima spomenuo, čiju smo prednju rečenicu već protumačili („pošto sam takvog porekla"), snevačica silazi preko jedne ograde  i  pri tom drži rascvetalu granu u rukama. Pošto joj uz ovu sliku pada na pamet kako na slikama koje predstav­ ljaju  Blagovesti  Majke  božje  Marije  (i  ona  sama  se

1 Iz  jednog  rad a  K.  Abela,  Der  Gegensinn  de r  Urworte (= Suprotni smisao prareči, 1884,  vidi  moj  referat  u  Jahr - buc h f. Psychoanalyse II, 1910, Sabrana dela, sveska VIII) saznao sam za iznenađujuću i od ostalih istraživača  potvr­ đenu činjenicu da se najstariji jezici u ovoj stvari sasvim podjednako ponašaju kao i san. Oni u početku  imaju  samo jednu reč za obe suprotnosti na kraju jednog niza kvaliteta ili   detalnosti   (snažan-mlad,   star-mlad,   daleko-blizu,   vezati-

-odvajati) i stvaraju odvojene oznake za obe suprotnosti tek sekundarno lakim modifikacijama zajedničke prareči. Abel dokazuje postojanje ovih odnosa u velikoj meri na staroegi- patskom  jeziku,  ali  pokazuje  i  razgovetne  ostatke   istog   raz­ voja   i   u   semitskim   u   inđogermanskim   jezicima.

zove Marija) jedan anđeo nosi ljiljan u  rukama,  i kako u belo obučene devojke idu u procesiji na Telo- vo1, dok su ulice ukrašene zelenim grančicama, to je rascvetala grančica u snu sigurno aluzija na seksual­ nu nevinost. Ali grana je sva puna crvenih cvetova od kojih svaki liči na kameliju. Na kraju  njenog  puta, kaže se dalje u snu, cvetovi su već prilično opali, za­ tim dolaze očigledne aluzije na periodu. Tako je ista grančica koju kao ljiljan nosi kao nevina  devojka ujedno i aluzija  na  damu s  kamelijama  koja je, kao što je poznato, uvek nosila belu kameliju, a za vreme periode crvenu. Ista rascvetana grana (,,des Madchenš Bliiten" = cvetovi devojke u pesmama o mlinarici u Getea) predstavlja seksualnu nevinost i takođe njenu suprotnost. Isti san, koji izražava radost što joj je us­ pelo da neokaljana prođe kroz život, na nekim mesti- ma takođe propušta (kao na mestu gde opadaju cve­ tovi) suprotni misaoni tok, da je načinila razne grehe protiv seksualne neokaljanosti (naime u detinjstvu). Prilikom analize sna, mi razgovetno možemo razliko­ vati oba misaona toka, od kojih utešni tok izgleda smešten na površini, a onaj drugi, pun prebacivanja, dublje dole, i da su oni dijametralno suprotstavljeni jedan drugome, ali čiji su slični, mada suprotni ele­ menti, bili predstavljeni od istih elemenata u mani­ festnom snu.

Među logičkim relacijama, mehanizam stvaranja sna koristi u najvećoj meri jednoj jedinoj. To je re­ lacija sličnosti, slaganja, dodira, relacija  „kao  što"; ova relacija može se u snu, kao nijedna druga, pred­ staviti mnogostrukim sredstvima.2 Paralele koje po­ stoje u materijalu sna, ili slučajevi onoga „kao da i", prvi su temelji za stvaranje sna, i ne baš beznačajan deo rada sna sastoji se u tome da stvori nove para­ lele,  ako već postojeća paralela zbog cenzure otpora

1 Telovo (nemački „Fronleichnamsfest") je katolički pra ­ znik koji se u katoličkim krajevima svečano proslavlja kao uspomena  na  Hristovu  Tajnu  večeru.  (Prim.  prev.).

1 Uporedi Aristotelovu napomenu o pogodnosti da  neko bude  tumač  snova.

ne može dospeti u san. Predstavljanje relacije slično­ sti pomaže težnji rada sna za sažimanjem.

Sličnost,  slaganje,  posedovanje  zajedničkih  atri­buta predstavljeni su snom jedinstvenom unifikaci­ jom koja se može već nalaziti u materijalu sna, ili se može nanovo stvoriti.  Prvi deo možemo nazvati kao identifikaciju, a drugi deo kao mešovitu tvorevinu (kompoziciju). Identifikacija se  primenjuje  kad  se radi o licima; mešovita tvorevina onde gde predmeti predstavljaju materijal unifikacije; ali se i o licima stvaraju mešovite tvorevine (kompozicije). Lokaliteti se često tretiraju kao lica.

Identifikacija  se  sastoji  u  tome  što  samo  jedna od  osoba  povezanih  u  mislima  sna  zajedničkim  ele­mentom dolazi do predstavljanja, dok druga, ili ostale osobe za san izgledaju da su potisnute. Ova jedna po­krivajuća osoba, međutim, u snu ulazi u sve relacije i situacije, koje se izvode od nje ili od pokrivenih oso­ba. U mešovitoj tvorevini (kompoziciji) koja je proši­rena na osobe, postoje već u slici sna crte koje su oso­bama svojstvene,  ali nisu zajedničke,  tako da se sje­dinjavanjem ovih crta objavljuje jedna nova jedinica, složeno  lice.  Sam  proces  kompozicije  može  da  se ostvari na razne načine.  S  jedne  strane,  osoba  sna može imati ime jedne osobe na koju se odnosi — mi u tom slučaju znamo na način koji je potpuno analogan našem budućem znanju da se misli na ovu ili onu oso­bu —, dok vizuelne crte mogu pripadati onoj  drugoj osobi;  ili  je  sama  slika  sna  sastavljena  od  vizuelnih crta koje,  u stvari, pripadaju jednim delom jednoj  a jednim delom drugoj osobi. Umesto vizuelnim crtama učešće druge osobe može biti zastupljeno takođe gri­masama  koje  joj  se  pripisuju,  recima  koje  joj  ostav­ljamo  da  govori,  ili  situacijom  u  koju  se  stavlja.  U ovom  poslednjem  slučaju  razlikovanje  između  kon­strukcije složene osobe počinje da se gubi. Ali se može takođe dogoditi da stvaranje   jedne   takve  mešovite osobe ne pođe za rukom. Onda se scena sna pripisu­je  jednoj  osobi,  a  druga — po  pravilu  važnija — na­stupa  kao  inače  prisutna   osoba   bez   ikakve   druge funkcije.  Snevač otprilike  pripoveda:  Moja majka je takođe bila tu (Stekel). Takav elemenat sadržine sna može se onda uporediti sa determinativom u hijero- glifskom pismu, koji ne služi za izgovor nego za obja­ šnjenje jednog drugog znaka.

Zajednički elemenat koji opravdava,  to jest pro­uzrokuje   ujedinjenje   obeju   osoba  može  u  snu  biti predstavljen ili može biti iz njega izostavljen. Po pra­vilu  identifikacija  i  stvaranje   mešovite    osobe   služe baš zato da uštede prikazivanje ovog zajedničkog elementa.  Umesto da ponavljam:  A mi  je neprijateljski raspoložen, a B takođe, ja u snu stvaram jednu mešo­vitu  osobu  od  A  i  B,  ili  zamišljam  osobu  A  u  nekoj drugačijoj  akciji koju nam B karakteriše. Tako konstruisana osoba sna pojavljuje mi se u snu u bilo kakvoj novoj vezi, a iz okolnosti što ona označava A kaoi  B  crpem  opravdanje  da  na  određeno  mesto  sna umetnem ono što je obema zajedničko,  naime nepri­jateljsko raspoloženje prema meni. Na ovaj način če­ sto  postižem  sasvim  izvanredno  sažimanje  za  sadr­žaj  sna;  ja  mogu  sebi  uštedeti  direktno  prikazivanje veoma komplikovanih odnosa koji su vezani za jednu osobu, ako sam uz ovu osobu našao neku drugu koja polaže isto pravo na jedan deo ovih odnosa. Lako se može razumeti u  kojoj  meri ovo predstavljanje kroz identifikaciju može služiti i za to da se zaobiđe cen­zura  otpora  koja  rad  sna  stavlja  u  tako  teške  uslove.

Podstrek za cenzuru može ležati upravo u onim pred­stavama koje su u materijalu povezane sa jednom oso­bom; ja sad nalazim jednu drugu osobu, koja je isto tako  povezana  sa  materijalom  kome  se  prigovorilo, ali samo prema jednom njegovom delu. Dodir između dve osobe koja nije slobodna od cenzure daje mi sada pravo  da  stvorim  jednu  mešovitu  osobu  koja  je  karakterisana  indiferentnim  crtama izvedenim od obe.

Ova osoba do koje se došlo identifikacijom ili kompo­zicijom može kao slobodna od cenzure da bude prim­ljena u sadržaj sna, i tako sam ja sam, koristeći sažimanje sna, udovoljio zahtevima cenzure sna.

Gde je u snu predstavljen zajednički elemenat obeju osoba, tamo je to obično mig da se traži neki drugi,  skriveni zajednički elemenat,   čije  je  prikazivanje cenzura onemogućila. Ovde se sigurno dogodilo pomeranje da bi, tako reći, omogućilo njegovo prika­ zivanje. Iz toga što se meso vita osoba u snu pokazuje s nekim indiferentnim zajedničkim  elementom  treba da zaključimo da se pronađe neki drugi, ali nipošto indiferentan  zajednički  elemenat.

Identifikacija ili stvaranje mešovite osobe, prema tome, služi u snu različitim svrhama; prvo da pred­ stavi jedan elemenat, zajednički obema osobama, za­ tim da predstavi jedan potisnuti zajednički  elemenat, a treće, da izrazi još jedan samo željeni zajednički elemenat. Pošto se želja da dve osobe imaju jedan za­ jednički elemenat često poklapa sa njihovom razme- nom, to je i ova poslednja relacija u snu takođe izra­ žena identifikacijom. U snu o Irminoj injekciji, ja že­ lim da ovu pacijentkinju zamenim sa jednom drugom: želim, dakle, da ona druga  bude  moja  pacijentkinja kao što je Irma; san vodi računa o ovoj želji tako što mi pokazuje jednu osobu koja se zove Irma, ali koja biva pregledana u jednom položaju kakav sam imao priliku da vidim samo kod one druge pacijentkinje. U snu o stricu je od ove zamene načinjena centralna tač- ka sna: ja se identifikujem s ministrom, tako što sa svojim kolegama ne postupam bolje i ne sudim bolje o njima nego on.

To je moje iskustvo za koje nisam našao nijedan izuzetak, da se svaki san bavi svojom sopstvenom lič­ nošću. Snovi su apsolutno egoistički.1 Gde se u sadr­ žim sna ne pojavljuje moje ja, nego samo jedna stra­ na osoba, onde mogu mirno da pretpostavim da  je moje ja skriveno identifikacijom iza one osobe. Ja smem da dopunim svoje ja. Drugi put, kad se u snu pojavljuje moje ja, pokazuje mi situaciju u  kojoj  se ono nalazi, da se iza ja krije neka druga osoba kroz. identifikaciju. San onda treba da me opomene da pri­ likom tumačenja' sna skriveni element, vezan za tu drugu osobu, prenesem na sebe. Postoje takođe snovi u  kojima  se  pojavljuje  moje  ja  pored  drugih  osoba*

1  Vidi uz. to, napomenu na strani 274.

 

I

koje se oslobađanjem  identifikacije  ponovo  otkriva­ ju kao moje ja. Te identifikacije sada treba da mi omo­ guće da sa svojim ja dovedem u vezu predstave čije je prihvatanje cenzura zabranila. Ja dakle mogu svo­ je ja višestruko predstaviti u snu, jedanput direktno, a drugi put posredstvom identifikacije sa stranim osobama. Sa više ovakvih identifikacija može se  sa­ žeti neobično bogat misaoni materijal.1 Sto se sneva- čevo sopstveno ja u jednom snu više puta pojavljuje, ili nastupa u raznim oblicima, u osnovi nije ni malo čudnovati je nego što je ono sadržano u jednoj sve- snoj misli više puta i na raznim mestima ili u vezama, na primer u rečenici: Ako ja na to mislim, kakvo sam zdravo dete ja bio.

I

Još providni je nego kod osoba oblikuje se raspa­ danje identifikacija kod mesta obeleženih ličnim ime­ nima budući da ovde ne smeta ja koje u snu zauzima nadmoćno mesto. U jednom od mojih snova o Rimu mesto u kome se nalazim zove se: Rim; ali ja sam za­ bezeknut mnoštvom nemačkih plakata na jednom uličnom uglu. Ovo je ispunjenje želje, uz koju mi smesta pada na pamet Prag; sam san može voditi po­ reklo iz jednog danas savladanog nemačko-nacional- nog perioda kroz koji sam prolazio u svom mladalač­ kom dobu. U vreme kad sam ovaj san sanjao, u Pragu je bio predviđen sastanak sa mojim prijateljem Fli- som: identifikacija Rima i Praga objašnjava se dakle jednim željenim zajedničkim elementom; ja bih pri­ jatelja radije našao u Rimu nego u Pragu, za taj sa­ stanak  zamenio bih  Prag sa Rimom.