III

SRCE I RAZUM

Zbogom, reče lisica. Evo moje tajne. Vrlo je jednostavna: samo se srcem dobro vidi.

Sustinu oči ne vide.' (Antoan de Sent Egziperi: Mali princ)

Herbert fon Karajan je jednog dana rekao da zivi samo za muzi- ku. Bez sumnje, ni sam nije znao do koje mere je to bilo tačno: umro je upravo one godine kada je otisao u penziju nakon trideset godina provedenih na čelu Berlinskog filharmonijskog orkestra. Ali, najvise iznenađuje da su dva austrijska psihologa mogla to da predvide. Dva- naest godina ranije proučavali su kako maestrovo srce reaguje na razne njegove aktivnosti. Najveće varijacije su zabelezili kada je dirigovao posebno osećajan pasaz Betovenove uvertire ,Leonora 3". U stvari, bilo je dovoljno da samo ponovo čuje taj pasaz da bi se primetilo isto ubrzanje srčane aktivnosti.

U toj kompoziciji je bilo vise pasaza fizički tezih za dirigenta. Kod Karaj ana su oni ipak samo slabo povećavali ritam srca.

Izgleda da je Karajan druge aktivnosti manje uzimao k srcu,

ako se tako moze reći. Njegovo srce nije puno primalo k znanju kad bi pilotirao avionom ili čak jedva izbegao katastrofu. Međutim, kad je napustio muziku, srce to nije podnelo.

Ko od nas nije čuo priču o starijem susedu koji je umro neko- liko meseci nakon smrti svoje supruge? Ili o rođaci koja je umrla nakon sinovljeve smrti? Narodna mudrost kaze da im je ,srce prepuklo". Dugo je medicinska nauka na takve slučajeve gledala sa prezirom, smatrajući ih čistom koincidencijom. Tek od pre dvadesetak godina vise ekipa ka- rdiologa i psihijatara su se zamislili nad tim ,anegdotama". Otkrili su da

je stres, kad je reč o srčanim bolestima, vazniji faktor rizika nego ciga- rete. Takode smo naučili da depresija bolesnika posle infarkta predviđa smrt pacijenta nakon sest meseci, preciznije od svakog drugog merenja srčane funkcije. Kad se emotivni mozak pokvari, srce pati i iscrpljuje se. Međutim, najvise čudi otkriće da je to obostran odnos. Ravnoteza naseg srca u svakom trenutku utiče na nas mozak. Neki kardiolozi i neurolozi čak govore o nepodeljivom ,sistemu srce-mozak".

Ako bi postojao lek koji bi omogućavao da se uskladi taj bliski odnos između srca i mozga, on bi imao blagotvorne učinke na orga- nizam u celini. Usporio bi starenje, smanjio stres i zamor, ugusio bi strepnju i sačuvao nas od depresije; noću bi nam pomagao da bolje spavamo, a danju da bolje funkcionisemo svojim kapacitetima koncen- tracije i preciznosti. Naročito, izjednačavajući odnos između mozga i tela, omogućio bi nam da lakse uspostavimo to stanje ,plime" koja je znak zadovoljstva. Bio bi to ujedno antihipertonik, anksiolitik i anti- depresiv. Kad bi postojao, svaki lekar bi ga prepisivao. Kao fluor za zube; vlade bi ga mozda konačno pustale i u pijacu vodu.

Taj čudesni lek, ipak, jos ne postoji. Umesto toga, odnedavno imamo na raspolaganju jednu prostu i efikasnu metodu, koja je dostupna svima, i koja, izgleda, stvara uslove za harmoniju između srca i mozga. Iako je ova metoda nedavno pronađena, vise istrazivanja je već poka- zalo njene delotvorne učinke na telo i osećanja onih koji njome vladaju, uključujući čak i podmlađivanje njihove fiziologije. Da bismo shvatili kako je to moguće, moramo se pre svega kratko zadrzati na sistemu funkcionisanja srce-mozak.

SRCE OSEĆANJA

Mi osećanja dozivljavamo u telu a ne u glavi: čini se da se to barem samo po sebi razume. Već 1890. Vilijam Dzems (William James), profesor na Harvardu i otac američke psihologije, pisao je kako je osećanje pre svega stanje tela, a samo nakon toga percepcija u mozgu. On je svoje zaključke zasnivao na uobičajenom iskustvu nasih emocija. Zar u stvari ne kazemo kako osećamo ,strah u stomaku", ili ,lako nam je pri srcu", kako se ,jedimo", ili smo ,ranjeni"? Bilo bi pogresno u tim izrazima videti proste stilske figure. To su dosta precizne predstave onoga sto osećamo kad se nalazimo u različitim emotivnim stanjima. U stvari, već izvesno vreme se zna da utroba i srce imaju sopstvene mreze

od nekoliko desetina hiljada neurona koje su kao neki ,mali mozgo- vi" unutar tela. Ovi lokalni mozgovi mogu imati sopstvene percepcije, menjati svoje ponasanje u njihovoj funkciji i čak se promeniti nakon njihovih iskustava, odnosno na određen način formirati sopstvene uspo- mene.

Osim sto raspolaze vlastitom mrezom polunezavisnih neurona, srce je i mala fabrika hormona. Ono izlučuje sopstvenu rezervu adre- nalina koju oslobađa kada ima potrebu da funkcionise maksimumom svojih sposobnosti. Ono luči i kontrolise oslobađanje i jednog drugog hormona (ANF) koji regulise arterijski pritisak. Ono najzad izlučuje i svoju sopstvenu rezervu ocitocina, hormona ljubavi. Ovaj se oslobađa u krvi, na primer, kada majka doji dete, kada se dva bića jedno drugom udvaraju i u toku orgazma (6). Svi ovi hormoni direktno deluju na mo- zak. Najzad, srce poziva na učesće čitav organizam varijacijama svog sirokog elektromagnetskog polja, koje se moze otkriti na vise metara od tela, ali čije se značenje jos uvek ne zna (7). Vidimo, dakle, da značaj srca u jeziku osećanja nije samo slika. Srce opaza i oseća. I kada se ono izrazava, to utiče na čitavu fiziologiju organizma, počev od mozga.

Za Mari su ova razmatranja bila daleko od teoretskih. Sa pede- set godina, ona je već godinama patila od naglih napada uznemirenosti koji su je mogli iznenaditi u bilo kom trenutku i na bilo kom mestu. Prvo bi joj srce počelo brzo da lupa, veoma brzo. Jednog dana je na nekom prijemu njeno srce iznenada tako zalupalo da se morala osloniti na jed- nog nepoznatog gospodina, a noge su joj se podsekle. Ta konstantna nesigurnost u ponasanju sopstvenog srca vrlo ju je mučila. Počela je da smanjuje svoje aktivnosti. Od te epizode na koktelu izlazila je u drustvo samo u pratnji pouzdanih prijatelja ili ćerke. Vise nije sama vozila do svoje vikend kuće iz straha da je srce ,ne izda", kako je govorila, na autoputu. Mari nije imala nikakvu ideju odakle su kretali ti napadi. Bilo je to kao daje njeno srce odjednom odlučilo da se nečega plasi, nečega sto ona nije znala; misli su joj postale konfuzne, uznemirene i čitavo telo počinjalo bi da se trese.

Njen kardiolog je dijagnostikovao ,spadanje srčanog zaliska", dakle benignu bolest jednog od srčanih zalistaka sto, kako joj je govo- rio, ne treba uopste da je uznemirava. Prepisao joj je betablokatore da bi odstranio lupanje srca, ali ti su je lekovi umarali i od njih je dobijala kosmare. Prestala je, po vlastitoj volji, da ih uzima. Kada je kod mene dosla na konsultaciju, upravo sam bio pročitao članak iz American Journal od Psychiatry (Američki časopis za psihijatriju) prema kojem

su neki od ovih pacijenata vrlo dobro reagovali na antidepresive, kao da ta neugodna ubrzanja imaju izvor u mozgu a ne na nivou srčanog zaliska (8). Međutim, moj tretman nije bio nista efikasniji od onog mog kolege kardiologa, a pri tom je Mari bila i vrlo nezadovoljna zbog tezine koju je dobila uzimajući lekove koje sam joj prepisao. Marijino srce se smirilo tek kada je naučila da ga direktno pripitomljuje. Skoro da sam zazeleo da kazem: ,kad je naučila da mu govori".

Odnos između osećajnog mozga i ,malog mozga" srca jeste jedan od ključeva osećajne inteligencije. Učeći da kontrolisemo svoje srce, mi učimo da krotimo svoj osećajni mozak, i obrnuto. Najsnazniji odnos između srca i osećajnog mozga je onaj koji je uspostavljen tako- zvanim ,autonomnim periferijskim nervnim sistemom", tj. delom ner- vnog sistema koji regulise funkcionisanje svih nasih organa i u isti mah izmiče i nasoj volji i nasoj svesti.

Autonomni nervni sistem čine dve grane koje ispunjavaju ner- vima svaki od telesnih organa polazeći od osećajnog mozga. Ona grana koja se naziva ,simpatičkom"4 oslobađa od adrenalina i noradrenalina. Ona kontrolise reakcije borbe i bezanja. Njena aktivnost ubrzava srčani ritam. Druga grana, koja se zove ,parasimpatička", oslobađa jedan drugačiji prenosnik neurona (neurotransmiter) koji prati stanja relak- sacije i mira.5

Njegova aktivnost usporava srce. Kod sisara su ova dva siste- ma - kočnica i ubrzanje - stalno u ravnotezi. To je ono sto sisarima omogućava da se na izuzetno brz način prilagode svim promenama koje se mogu desiti u njihovoj okolini. Zec, dok neometano zvaće travu is- pred svoje rupe, u svakom se sekundu moze zaustaviti, podići glavu, podići usi koje kao radar skeniraju okolinu i onjusiti vazduh da bi ot- krio prisustvo nekog napadača. Čim opasnost prođe, on se brzo vraća svom obroku. Samo fiziologija sisara ukazuje na takvu spretnost. Da bi se savladali nevidljivi preokreti postojanja, moramo imati u isti mah i kočnicu i ubrzanje; oni moraju savrseno funkcionisati i biti podjednako snazni da bi se uzajamno kompenzovali, ako se takva potreba ukaze (vidi sliku 2).

Termin ,simpatička" ima latinski koren koji znači , biti u odnosu , posto su grane tih nerava u odnosu s moidanom srii dui ćele kičme. Prenosnik neurona parasimpatičkog sistema je acetilholin.

 

 

Prvi međurebarni nerv

Mozdana ganglija gornja simpatička! Mozdana ganglija srednja simpatička

Kičmena ganglija

Mozdano-grudna ganglija

Druga grudna ganglija simpatička

Četvrta grudna ganglija simpatička

Slika 2: Sistem srce-mozak. Poluautonomna mreza neurona koja čini ,mali mozak srca" duboko je povezana sa mozgom u pravom smislu reci. Najzad, oni čine istinski ,sistem srce-mozak". Usled tog sistema, dva organa međusobno u svakom trenutku utiču jedan na drugi. Među mehanizmima koji povezuju srce sa mozgom autonomni nervni sistem igra posebno vaznu ulogu. Njega čine dve grane: ,simpatička" koja ubrzava srce i aktivira osećajni mozak i

,parasimpatička" koja koči i jedno i drugo.

Prema američkom istrazivaču Stivenu Pordzu (Stephen Por- ges) ova tanana ravnoteza između dve grane autonomnog nervnog sistema dozvolila je sisarima da tokom evolucije razvijaju sve slozenije i slozenije drustvene odnose. Najslozeniji među njimaje ljubavni odnos i, naročito, posebno delikatna faza zavođenja. Kada nas gledaju čovek ili zena koji nas interesuju i kad nam srce kao ludo lupa ili pocrvenimo, to znači da je nas simpatički sistem pritisnuo ubrzanje, mozda malo prejako. Ako duboko udisemo da bismo dosli sebi i da bismo razgovor nastavili na prirodniji način, mi smo u stvari pritisnuli parasimpatičku kočnicu. Bez ovih konstantnih modulacija ljubavni pristup bi bio mnogo haotičniji i tezi i bio bi predmet mnogobrojnih gresaka u tumačenju; to se često desava kod adolescenata koji jos uvek tesko postizu ravnotezu svog autonomnog nervnog sistema.

Međutim, srce se ne zadovoljava time da trpi uticaj central- nog nervnog sistema: ono vraća u osnovu potiljka nervna vlakna koja kontrolisu aktivnost mozga (9). Uz hormone, arterijski pritisak i mag- netsko polje naseg tela, ,mali mozak" srca moze, dakle, da deluje na emocionalni mozak putem direktnih nervnih veza. A kada srce prestane da radi pravilno, ono za sobom povlači i osećajni mozak. To je upravo ono sto je Mari dozi vela.

Direktni odraz ovog prometa između emocionalnog mozga i srca jeste normalna promenljivost srčanih otkucaja. Posto su obe grane autonomnog nervnog sistema uvek u ravnotezi, one nastavljaju da ubrzavaju i usporavaju srce, te razmak između dva uzastopna otkucaja nikada nije identičan (10). Ta promenljivost je vrlo zdrava postoje znak dobrog funkcionisanja kočenja i ubrzanja i, dakle, čitave nase fiziologije. Ona nema ničeg zajedničkog sa aritmijama od kojih pate neki pacijenti. Iznenadni udari ,tahikardije" (ta brutalna ubrzanja srca koja traju vise minuta) ili ona ubrzanja koja prate napade uznemirenosti simptom su jedne abnormalne situacije, gde srce vise nije podvrgnuto regulativnom efektu parasimpatičke kočnice. Druga krajnost je kada srce kuca kao metronom, bez i najmanje promene, sto je vrlo ozbiljan znak. Akuseri su prvi to primetili: kod fetusa, tokom porođaja, to odrazava mogućnu smrtonosnu bolest koju oni onda izuzetno pazljivo prate. I kod odraslog čoveka je to moguće, posto se zna da srce ne počinje kucati tako pravil- no osim nekoliko trenutaka pred smrt.

HAOS  

 T   USAGLASENOST

Sopstveni ,sistem srce-mozak" otkrio sam na ekranu kompju- tera. Vrh prsta su mi uvukli u mali prsten povezan sa masinom. Kompjuter je prosto merio razmak između uzastopnih otkucaja koje je otkrivao na jagodici mog kaziprsta. Kada je razmak bio nesto kraći

-    posto mi je srce zivlje kucalo - na ekranu se pojavila plava linija. Kada je razmak bio duzi - moje srce je malo usporilo - linija se pe- njala. Na ekranu sam video plavu liniju kako krivuda odozgo nadole bez uočljivog razloga. Sa svakim se otkucajem moje srce kao na nesto navikavalo, ali nije bilo nikakve međustrukture između vrhova i do- njih delova, između ubrzavanja i usporavanja. Linija koja se ocrtavala podsećala je na haotičan greben u planinskom vencu. Kucajući čak i 62 otkucaja u minuti, moje se srce moglo odmah popeti na 70 pa sići na 55, a da nisam mogao shvatiti zasto. Tehničarka mi je objasnila: to je bila normalna promenljivost srčanog ritma. Od mene je zatrazila da napravim mentalni proračun: ,Uzmite brojku 1356, smanjite je za 9, a zatim smanjujte za 9 svaki broj koji dobijete."

Lako sam to uradio, iako nije bas bilo prijatno sve to činiti pred grupom radoznalih posmatrača koji su taj sistem otkrivali u isti mah kada i ja. Odjednom, na moje veliko iznenađenje, trag je postao jos nepravilniji i haotičniji, a prosek mog pulsa se popeo na 72. Deset ot- kucaja vise po minuti, samo zato sto sam nesto brojao! Kako mozak prozdire energiju! Ilije pak bio posredi stres sto sam računao glasno i javno?

Tehničarka nam je objasnila da je trag postao jos nepravilniji dok se ubrzavao moj srčani ritam, sto je bilo vise znak anksioznosti no prostog mentalnog napora. Ja ipak nista nisam osećao. Zatim je od mene zatrazila da obratim paznju na svoje srce i da se setim nečeg prijatnog i srećnog. To me je iznenadilo. Obično, tehnike meditacije i relaksacije zahtevaju da ispraznimo svoj duh, kako bismo postigli unutrasnji mir, a ne da se sećamo prijatnih stvari. Ali, učinio sam kako je ona zatrazila i, eto iznenađenja, za nekoliko sekundi trag na ekranu se potpuno promenio: nepravilni i nepredvidljivi preskoci postali su niz lakih malih talasa, pravilnih, finih i elegantnih. Kao da se moje srce sada mirno kretalo između naizmeničnih ubrzanja i usporenja. Poput atlete koji napinje i opusta misiće pre napora, moje srce je izgleda htelo da.se uveri kako moze da uradi oboje, onoliko puta koliko je zelelo.

Prozorčić u dnu ekrana naznačivao je da sam presao sa 100% haosa u mojoj fiziologiji na 80% ,usaglasenosti". Bilo je dovoljno samo da se setim nečeg prijatnog da bih dobio ovaj rezultat!

Tokom deset poslednjih godina postojanje ovakvih sprava omogućilo je da opisem dva karakteristična modusa promene srčanog ritma: haos i usaglasenost. Najčesće, promene su slabe i ,haotične"; ubrzanja i kočenja se smenjuju bez reda, rasprseno i nepravilno. Suprotno tome, kada je promenljivost lupanja srca jaka i zdrava, faze ubrzanja i usporenja pokazuju brzu i pravilnu smenu. To proizvodi sliku skladnog talasa, koji savrseno opisuje termin ,usaglasenost" srčanog ritma.

Između rođenja, kada je promenljivost najsnaznija, i pribli- zavanja smrti, kada je ona najslabija, mi godisnje gubimo 3% promen- ljivosti (11).

To je znak da nasa fiziologija progresivno gubi svoju finoću, daje njoj sve teze i teze da se dobro prilagodi promenama nase fizičke i osećajne okoline. To je znak starenja. Ako promenljivost slabi, deli- mično je to stoga sto mi ne drzimo svoju fiziolosku kočnicu, tj. ,,to- nus" parasimpatičkog sistema. Misić kojim se ne sluzimo godinama progresivno atrofira. Drugim putem, mi ne prestajemo da se sluzimo nasim ubrzanjem - simpatičkim sistemom.

Tako je nakon desetina godina ovog rezima nasa fiziologija poput kola koja mogu da idu napred bez kočnica, ili da brutalno ubrzaju ali da, praktično, vise nisu sposobna da uspore.

Pad promenljivosti otkucaja srca povezan je sa skupom zdrav- stvenih problema izazvanih stresom ili starenjem: sa hipertenzijom, srčanom insuficijencijom, komplikacijama sa dijabetesom, infarktom, iznenadnom smrću i, čak, rakom. O tome govore vrlo prestizni i ne- sporni časopisi, kao sto su Lancet ili Cirkulacija (časopisi referentni u kardiologiji): kada promenljivost isčezne, kada srce skoro vise ne od- govara na nasa osećanja i, naročito, kada vise ne zna da ,koči", smrt je blizu (12).

HAOS

1 mn                           2mn                            3mn

USAGLASENOST

1 mn                           2mn                            3mn

Slika 3: Haos i usaglasenost. U stanjima stresa, anksioznosti, depresije ili besa promenljivost srčanog ritma između dva otkucaja postaje nepravilna ili

,haotična". U stanjima blazenstva, saosećanja ili zahvalnosti ova promenlji- vost postaje ,povezana": naizmeničnost ubrzavanja i stisavanja srčanog ritma je pravilna. Usaglasenost ubrzava promenu u toku jednog vremenskog ra- zmaka i vodi većoj i zdravijoj srčanoj promenljivosti. (Ova slika je izvučena iz ,Freeze-Framer" koji je proizveo Heartmath Institute iz Bolder Krika, Kalifornija.)

SARLOV DAN

Sari ima četrdeset godina i direktor je velike robne kuće u Parizu. Presao je mnogo stepenica u tom napredovanju i u potpunosti vlada svojom oblasću. Ali, već mesecima pati od ,lupanja srca" koja ga mnogo uznemiravaju i u vezi s kojima je konsultovao mnoge kardio- loge; oni nisu ukazali ni na najmanju bolest. Doslo je dotle daje prestao da se bavi sportom, posto se plasio da ne dobije ,napad" koji bi ga ponovo odveo u hitnu pomoć. Pazi i kad vodi ljubav sa svojom zenom, iz straha da suvise ne optereti srce. Ističe da su mu radni uslovi ,potpu- no normalni" i ,nista manje stresni nego drugi". Pri tom, tokom nasih seansi saznajem da planira da napusti svoje prestizno mesto. U stvari, predsednik grupacije često je prezriv i ciničan. Uprkos tome sto zivi u agresivnoj sredini, ostao je osetljiv i pogađaju ga neprijatne i ozbiljne primedbe njegovog gazde. Gazdin cinizam, kao sto je to često slučaj, podrazava čitava hijerarhija, odozgo nadole: Sarlove kolege iz marke- tinga, reklamnog i finansijskog odeljenja, namerno se odnose hladno i sebi dozvoljavaju da zajedljivo prigovaraju jedni drugima.

Prema mojim savetima, Sari je prihvatio da 24 časa meri promenljivost svog srčanog ritma. Da bi se omogućila analiza rezulta- ta, morao je da belezi u jednoj svesci, krajem svakog dana, sta je sve radio. Tumačenje traga nije bas bilo tesko. Ujutro, u jedanaest časova, miran, koncentrisan i efikasan, on je sedeći u svojoj kancelariji birao neke fotografije za katalog. Njegov srčani ritam pokazivao je zdravu usaglasenost. Zatim, u podne, odjednom, njegovo srce se pretvorilo u haos, sa ubrzanjem od 12 otkucaja po minuti. Bas u tom trenutku bio je krenuo prema predsednikovoj kancelariji. Minutu kasnije njegovo je srce lupalo jos brze i haos je bio totalan. To stanje je trajalo oko dva sata: rečeno mu je daje strategija razvoja koju je pripremao već sedmi- cama bila ,nula" i da bi, ako nije u stanju da se bolje organizuje, trebalo da nekom drugom prepusti da se time bavi. Izlazeći iz predsednikove kancelarije, Sarlu je, kao i obično, zalupalo srce zbog čega je, kako bi se smirio, morao da napusti zgradu.

Po podne je imao sastanak. Snimak je pokazao drugu haotičnu epizodu sa vise od trideset minuta. Kada sam ga ispitivao, Sari prvo nije mogao da se seti staje to moglo da izazove, ali, kad je razmislio, setk* se kako je direktor marketinga primetio, ne gledajući ga, da se teme kataloga lose uklapaju u nov imidz koji je kuća htela da promovise.

Kada se vratio u svoju kancelariju, haos je ustupio mesto relativnoj usaglasenosti: u tom trenutku Sari je bio zauzet ponovnim pregledom jednog plana produkcije do koga je mnogo drzao. Uveče, u gustom saobraćaju, njegovo nerviranje se direktno prevelo u jednu drugu haotičnu epizodu. Kad je dosao kući, zagrlio je zenu i decu i usledila je faza usaglasenosti od desetak minuta. Zasto samo deset minuta? Zato sto je nakon toga upalio televizor da pogleda dnevnik.

Razne studije su već utvrdile da negativna osećanja, bes, an- ksioznost, tuga, pa čak i banalne brige, utiču u velikoj meri na pad srčane varijabilnosti i seju haos u fiziologiji (13). Suprotno tome, druga proučavanja su pokazala kako pozitivna osećanja, radost, zahvalnost i, naročito, ljubav, najvise unapređuju usaglasenost. Za nekoliko sekundi ova osećanja uvode čitav talas u usaglasenost, sto se odmah moze videti na snimku srčane frekvencije (14).

Za Sarla, kao i za sve nas, haotični prelazi nase svakodnevne fiziologije jesu istinski gubici zivotne energije. U jednoj studiji, koja obuhvata nekoliko hiljada profesionalaca u velikim evropskim preduzećimaj vise od 70% njih su govorili da su ,umorni", bilo ,većim delom vremena", bilo ,praktično sve vreme", a 50% su se izjasnjavali kao potpuno ,iscrpljeni" (15). Kako su ljudi i zene, kompetentni i en- tuzijasti, za koje je posao bitan deo lične egzistencije, mogli dotle stići? Nagomilavanjem haotičnih prelaza, koje oni jedva primećuju, ti sva- kodnevni udari njihovoj osećajnoj ravnotezi duzim im dejstvom crpu energiju. Najzad počinjemo da sanjamo o nekom drugom poslu, a u ličnom zivotu - o nekoj drugoj porodici.

Suprotno haosu, mi zivimo i trenutke usaglasenosti. Oni nas ne određuju. To su samo umeci ekstaze ili odusevljenja. U jednoj laborato- riji u Kaliforniji, gde se proučava srčana usaglasenost, dvanaestogodisnji Dzos, sin jednog inzinjera, često je posećivao svog oca i njegovu ekipu. Uvek gaje pratila Mejbel, njegova labradorka.

Jednog dana, inzinjerima je palo na pamet da izmere srčanu usaglasenost Dzosa i Mejbel. Razdvojeni, Dzos i Mejbel su bili u poluhaotičnom, polupovezanom stanju, potpuno običnom. Ali, Čim bi ih postavili zajedno, ulazili su u usaglasenost, i iz nje izlazili kada bi ih razdvojili. Za njih je činjenica da su zajedno bila pokretač usaglasenosti. Morali su daje osete intuitivno, posto su bili neodvojivi. Biti zajedno njima sigurno nije bilo neko izuzetno iskustvo, već nesto stoje hranilo

njihovo biće u svakom trenutku; nesto sto imje činilo dobro, nesto zbog čega se Dzos nikad nije zapitao da li bi mu bilo bolje da ima nekog drugog psa ili da Mejbel ima drugog gospodara. Njihova uzajamnost im je donosila unutrasnju usaglasenost koja je odjekivala u njihovom srcu.

Srčana usaglasenost utiče i na druge fizioloske ritmove. Naročito se prirodna promenljivost arterijskog pritiska i disanja brzo povezuju sa srčanom povezanosću, i ta tri sistema su sinhroni-zovana.

To je pojava koja se moze porediti sa izjednačavanjem ,u fazi" svetlosnih talasa u laserskom zraku, koji se i označava imenom usaglasenosti ili ,koherencije". Laseru njegovu moć i energiju daje upra- vo ta usaglasenost. Energija koja se neefikasno rasipa u svim pravcima preko sijalice od sto vati dovoljna je da, ako se usmeri ka usaglasenosti u fazi, napravi rupu u metalnoj ploči. Usaglasenost srčanog ritma pred- stavlja istinsku ustedu energije za organizam. Nema sumnje da se stoga, sest meseci posle jednog dana treninga srčane usaglasenosti, 80% na- vedenih profesionalaca nisu vise zalili da su ,iscrpljeni". Uz to, bilo je Sest puta manje onih koji su patili od nesanice, a osam puta manje onih koji su rekli da su ,napeti". Stvarno se čini daje dovoljno zaustaviti ne- potrebno gubljenje energije da bi se ponovo nasla prirodna vitalnost.

Sarlu je nekoliko seansi treniranja srčane usaglasenosti pred kompjuterom omogućilo da kontrolise svoja lupanja srca. U tome nema ničeg ni magijskog ni misterioznog. Nastojeći pomalo svaki dan da uđe u usaglasenost između seansi koje su omogućavale da proveri svoj napre- dak, Sari je u znatnoj meri ojačao aktivnost svog parasimpatičkog siste- ma, tj. svoje fizioloske kočnice. ,U formi", kao trenirani dzoger, njemu je sve lakse da to koristi. Sa kočnicom koja funkcionise i koju on kontrolise fiziologija ne izneverava čak i kad su spoljasnje okolnosti teske. Dva meseca nakon svoje prve seanse Sari je počeo ponovo da se bavi spor- tom, ponovo je vodio ljubav sa svojom zenom sa entuzijazmom koji su njihovi odnosi zasluzivali. Naučio je da u odnosu sa svojim sefom i dalje bude koncentrisan na ono stoje osećao u grudima, da bi sačuvao svoju

,usaglasenost" i da ne bi dozvolio svojoj fiziologiji da se otme kontroli. U stvari, postao je sposoban da odgovori sa vise takta i da lakse nađe reci koje neutralisu agresivnost drugih a ne povređuju ih.

UPRA VL JANJE STRESOM

Prema laboratorijskim ispitivanjima usaglasenost omogućava mozgu da bude brzi i precizniji (16). U svakodnevnom zivotu to je stanje u kome nase ideje teku prirodno i bez napora: bez oklevanja nalazimo reci da izrazimo ono sto hoćemo, a nasi gestovi su brzi i efikasni. To je takođe i stanje u kome smo najspremniji da se prila- godimo svemu nepredviđenom, posto je nasa fiziologija u optimalnoj ravnotezi, otvorena za sve, sposobna da nađe resenja za ono sto se trazi. Usaglasenost, dakle, nije stanje opustanja u tradicionalnom smislu reci. Ona ne zahteva da se izolujemo od sveta. Ona niposto ne zahteva daje okolina statična, čak ni mirna. Naprotiv, to je stanje prihvatanja spoljnog sveta, skoro u kostac, ali vise u smislu sklada nego sukoba.

Jedna studija, na primer, o deci od pet godina čiji su se roditelji

razveli omogućila je istrazivačima iz Sijetla da pokazu značaj fizioloske ravnoteze za njihov kasniji razvoj. Deca čija je srčana promenljivost pre razvoda roditelja bila mnogo visa, i koja su, dakle, imala najsnazniju sposobnost da uđu u usaglasenost, bila su mnogo manje zainteresovana za raspad svojih porodica kada su ih ispitivali tri godine kasnije (17). To su bili oni koji su očuvali najveću sposobnost za neznost, saradnju sa drugima i koncentraciju pri učenju.

Selesta mi je vrlo dobro opisala kako se sluzi usaglasavanjem srčanog ritma. Kad joj je bilo devet godina, veoma se plasila da prome- ni skolu. Nekoliko sedmica pre kraja raspusta počela je da grize nokte, odbijala je da se igra sa mlađom sestrom i vise puta noću ustajala. Kad su je pitali kad najvise grize nokte, bez oklevanja je odgovarala: ,Kad mislim na novu skolu". Vrlo brzo je naučila, kao sto je to sa decom slučaj, da koncentracijom kontrolise ritam svog srca. Nekoliko dana kasnije mije ispričala daje polazak u novu skolu vrlo dobro protekao:

,Kad se uzbudim, vratim se svom srcu i govorim maloj vili koja je unutra. Ona mi kaze da će to dobro proći i, ponekad, čak, sta treba da kazem i da radim." Smesio sam se slusajući je. Zar ne bismo svi voleli da imamo malu vilu koja bi uvek bila uz nas?

Pojam usaglasenosti srca i činjenica da mozemo naučiti da ga lako kontrolisemo idu u prilog svim novim idejama o tome kako treba upravljati stresom. Hroničan stres izaziva anksioznost i depresiju. On, takođe, ostavlja dobro poznate posledice i na telo: izaziva nesanicu, bore, hipertenziju, lupanje srca, bol u leđima, probleme sa kozom, vare-

njem, povratne infekcije, neplodnost, seksualnu impotenciju. Stres najzad napada i nase drustvene odnose i profesionalne sposobnosti: dovodi do razdrazljivosti, gubitka moći slusanja, pada koncentracije, koncentracije na sebe samog i gubitka timskog duha. Ovi simptomi su tipični za zamor, koji se moze ticati kako posla tako i osećanja bloki- ranosti u afektivnom odnosu, energetske ispraznjenosti. U takvoj se situaciji najčesće usredsređujemo na spoljasnje okolnosti. Kazemo:

,Kad bih samo mogao da promenim svoju situaciju, mnogo bih se bolje osećao u glavi, pa bi mi odmah i telesno bilo bolje." U međuvremenu, stezemo zube, čekamo sledeći vikend ili raspust, sanjamo o boljim dani-ma, onim ,posle". Sve će se srediti ,kad zavrsim studije", ,kad nađem drugi posao", ,kada deca vise ne budu kod kuće", ,kad napu- stim muza", ,kad odem u penziju", i tako dalje. Nazalost, retko stvari idu takvim tokom. Isti problemi imaju tendenciju da se ponovo pojave na drugoj ravni, i fantazma o Raju nađenom ipak malo predaleko, na sledećem ukrstanju, brzo ponovo postaje nas glavni metod upravljanja stresom. Tuzno je da često tako idemo napred sve do dana svoje smrti.

Zaključak koji se moze izvesti iz proučavanja preimućstava srčane usaglasenosti je u antipodima: problem treba postaviti drugačije. Umesto sto neprestano nastojimo da postignemo idealne spoljasnje okolnosti, treba da počnemo sa kontrolom unutrasnjih, tj. sa sopstve- nom fiziologijom. Guseći fizioloski haos i povećavajući usaglasenost, mi se automatski osećamo bolje, i to odmah, i poboljsavamo svoj od- nos prema drugima, koncentraciju, spretnost, rezultate. Odjednom se stvaraju okolnosti koje smo neprestano trazili, ali to je kao neki izve- deni efekat, sekundarna prednost usaglasavanja: od trenutka kada smo prisvojili svoje unutrasnje biće, ono sto se desava u spoljnom svetu manje utiče na nas.

Kompjuter koji meri usaglasenost srčanog ritma upotrebljava se za istrazivanje na sistemu srce-mozak. On moze posluziti i da pokaze onima koji u to sumnjaju kako njihovo srce odmah reaguje na osećajno stanje. Međutim, sasvim je moguće vratiti se u usaglasenost i bez kompjutera, i osetiti, u svom svakodnevnom zivotu, dobre po- sledice odmah. Za to je potrebno naučiti ziveti sa usaglasenosću.