Kada je kralj Ebrahim došao do svog Majstora, ovaj ga je upitao: “Jesi li spreman prihvatiti sve što ti budem rekao?”

“Spreman sam na sve”, odgovori kralj. “Zato sam i došao - što god ti kažeš ja ću učiniti”. Majstor ga je pogledao i rekao: “Dobro, neka ti bude. Skini sa sebe svu odjeću”.

Učenicima koji su stajali u blizini počelo je da biva pomalo nelagodno. Ebrahim je bio veliki kralj, i to je bilo stvarno nepotrebno. Isti zahtjev nikome nije postavio - zašto je onda ovaj uvjet postavio baš jednom kralju?

Zbog toga mu je jedan od učenika došapnuo na uho: “Zar to ipak nije previše? Istu stvar niste ni od koga tražili!”

Ne obazirući se na sve to, Majstor je nastavio po starom: “... a kada se skineš, uzmi ovu moju papuču u ruku, izađi s njom na ulicu i, dok budeš optrčavao grad, udaraj se papučom po glavi!”

Ebrahim ga je poslušao bez prigovora. Potpuno nag, istrčao je na ulice svog grada - glavnog grada - udarajući se papučom iz sve snage po glavi. Kaže se da se vratio apsolutno probuđen.