Poglavlje 5

Spoznaja istinskog sebe

Sadasnji trenutak je na najdubljem nivou neod­ vojiv od vase istinske prirode.

Mnoge su stvari u vasem zivotu vazne, ali samo je jedna apsolutno bitna.

Vazno je da li uspete iline uspete u ocima sveta. Vazno je da li ste zdravi ili niste, da li ste obra­ zovani ili ne. Vazno je da li ste bogati ili siro­ masni - to zaista u vasem zivotu pravi razliku. Da, sve su te stvari vazne, relativno govoreCi, ali one nisu bitne u apsolutnom smislu.

 

 

Postoji · nesto vaznije od svih tih stvari, a to je pronalazenje sustine onoga sto ste vi iza tog kratkovecnog entiteta, tog kratkotrajnog per­ sonalizovanog  oseeanja  sopstva.

Zastita  i jacanje  tog  laznog  oseeanja  sopstva zatim postaje vasa primarna motivaciona sila.

 

PronaCi eete mir ne putem promene  okolnosti svog zivota, vee shvatanjem istinskog  sebe na

najdubljem nivou.                                                                                            Mnoge fraze koje su u opstoj upotrebi, ponekad cak i sama struktura jezika, otkrivaju cinjenicu da  ljudi  ne  znaju  ko  su  u  stvari. Vi  kazete:

                                                                                               ,Izgubio je zivot", kao da je zivot nesto sto se moze posedovati ili izgubiti. Istina je: vi nemate

zivot, vijeste zivot.Jedan zivot, jedna svest koja

 

Reinkarnacija vam ne moze pomq;Ci ako vi ni u

svojoj sledeeoj inkarnaciji ne znate ko ste.

prozima citav univerzum i koja uzima privre­ meni oblik da bi iskusila sebe kao kamen ilivlat trave, kao zivotinju, osobu, zvezdu ili galaksiju.

 

 

Sve nesreee na ovoj planeti nastaju zahvaljujuei personalizovanom oseeanju ,mene" ili ,nas". To prikriva sustinu onoga ko ste vi. Ka.da niste svesni svoje unutrasnje sustine, ria kraju eete uvek stvoriti nesreeu. Upravo tako. Ka.da ne znate ko ste, vi umom stvarate sopstvo kao zamenu za svoje prelepo bozansko biee i cvrsto se drzite tog plasljivog i zahtevnog sopstva.

Mozete li da osetite da ste duboko u sebi to vee znali? Mozete li da osetite da ste vi vee To?

Za veeinu stvari u zivotu potrebno je vreme: da biste naucili novu vestinu, sagradili kueu, postali   strucnjak,   pripremili   soljicu   caja...

 

 

Vreme je, medutim, beskorisno  za najvazmJU stvar u zivotu, jedinu  stvar koja je zaista bitna: samospoznaju, sto znaci spoznaju ko istinski jesmo iza povrsine sopstva -iza imena, fizickog oblika, zivotne istorije, price.

Ne mozete pronaci sebe u proslosti iii buducnosti. Jedino mesto gde sebe mozete pronaci jeste u sadasnjem trenutku.

Duhovni tragaci traze samospoznaju u prosvet­ ljenju koje ce se dogoditi u buducnosti. Da biste bili tragac znaci da vam je potrebna buducnost. Ako je to ono u sta verujete, za vas vazi sledece: zaista ce vam trebati vremena dok ne shvatite da vam ne treba vreme da biste bili ono sto istinski jeste.

Kada gledate u drvo, vi ste svesni drveta. Kada imate misao iii osecanje, vi ste svesni te misli iii osecanja. Kada dozivljavate prijatno iii bolno iskustvo, vi ste svesni tog iskustva.

Ovo deluje tacno za ocigledne izjave, pa .ipak, ako ih temeljnije pogledate, otkricete da na jedan veoma suptilan nacin sama njihova struk­ tura sadrzi jednu fundamentalnu iluziju, iluziju koja je neizbezna kada koristite jezik. Misljenje i jezik stvaraju prividan dualitet i dele licnost tamo gde podele nema. Istina je: vi niste neko ko je svestan drveta, misljenja, osecanja iii dozivljaja. Vi ste prisustvo iii svest u kojem i putem kojeg se te stvari pojavljuju.

Mozete li biti svesni sebe kao svesti u kojoj se citav sadrzaj vaseg zivota odvija?

Kazete: ,Zelim da spoznam sebe". Vijeste ,ja". Vijeste spoznaja. Vijeste svest kroz koju se sve saznaje. A to ne moze spoznati samo sebe - ono to jeste.

Nista ne postoji iza toga, pa ipak, sve saznanje izrasta iz njega. ,Ja" ne moze da ucini sebe objektom saznanja, svesti.

 

 

Dakle, vi ne mozete postati objekat samome sebi. Upravo je to uzrok nastanka iluzije ego­ isticnog identiteta - jer vi ste sebe mentalno pretvorili u objekat. ,To sam ja", kazete vi. I onda pocnete da uspostavljate odnos sa samim sobom, i pricate drugima i samima sebi svoju pricu.

Spoznajom sebe kao svesnosti u kojoj se dogadaju i;ojavne stvari, vi postajete oslobodeni zavisnosti od pojavnih stvari i trazenja sebe u situacijama, mestima i stanjima. Drugim recima: ono sto se dogada ili ne dogada  vise  nije  vazno.  Stvari  gube  svoju

tezinu, ozbiljnost. uvas zivot stupa razigranost.

Pocinjete da dozivljavate ovaj svet kao kosmicki

ples, ples oblika - ni manje ni vise.

Kada spoznate istinskog sebe, nastupi6e trajno zivo ose6anje smirenosti. Ono bi se moglo naz­ vati i rados6u, jer je radost upravo to: vibrantno ziv mir. To je radost spoznaje sebe kao same sustine zivota pre nego sto je zivot uzeo oblik. To je radost Bi6a- bi6a koje vi istinski jeste.

Bas kao sto voda moze da bude cvrsta, tecna ili

gasovita,  mozemo  posmatrati  svest  kao  da je

,zamrznuta" poput kakve fizicke stvari, ,tecna"

kao urn i misao, ili bezoblicna kao cista svest.

Cista svest je zivot pre nego sto je otelotvoren, i taj zivot gleda na svet oblika kroz ,vase" oci zato sto ste vi svest. Kada spoznate sebe kao To, tada 6ete prepoznati sebe u svemu. To je stanje potpune jasno6e opazanja. Vi vise niste entitet cija teska proslost tvori filter pojmova kroz koji se tumaci svako iskustvo.

Kada budete opazali bez tumacenja, mo6i 6ete da osetite sta je  to sto opazate. Najvise  sto se

 

 

jezikom moze iskazati jeste da postoji polje budnog      spokoja u kojem se svi opazaji dogadaju.

Kroz ,vas" je bezoblicna svest postala svesna same sebe.

Ono sto vodi zivote najveceg broja !judi jesu zelja i strah.

Zelja je potreba cta nesto dodate sebi sa cilj m da vase ,ja" bude punije. Svi strahovi su stra­ hovi od gubljenja necega ina taj nacin nestaja­ nja i bivanja manjim.

Ta. dva kretanja zamagljuju cinjenicu da Bice ne moze biti dato iii oduzeto. Bice u svoj svojoj punoCi je vee u varna,  sada.