U kontekstu duhovnog sanjanja, san o Kolektivnom ili Planetarnom Buđenju je jedan od najopasnijih snova. Opasnost tog sna, u smislu da može da spreči Buđenje, proističe iz toga da takvo sanjanje izgleda vrlo dobroćudno i toliko je očaravajuće, da postaje vrlo omamljujuće i uspavljujuće. Baviti se Planetarnim Buđenjem, znači sanjati na vrlo fini način, sanjanje koje može da se pretvori u duhovnjačku ekskluzivnost, odnosno duhovnjački elitizam. Da bi se moglo nekog Probuditi, mora se i sami biti Budni. Budan čovek, Budi čovečanstvo samim svojim postojanjem. Kada Je čovek zaista Budan, jednostavno Postoji, Bivajući više nego Svestan da Jeste i Biva Bivajući, više nego Svestan da Postoji i tako u drugima stimuliše najfiniji san, san o Buđenju. San koji je pozitivan, jer može dovesti do prevazilaženja sna, tj. do Spoznaje da, u Stvar(nost)i, nema ikakvog sna i može dovesti čoveka do toga, da Spozna Sebe kao Stvarnost. Čovek koji više ne sanja, jer mu je Svest Sazrela, rešava bezbroj problema na planetarnom nivou, jednostavno svojim Bitisanjem. (Ne)misao takvog čoveka, Jeste Božije Proviđenje. Onaj ko spava, može samo da navede sebe i druge da sanjaju drugačiji san, kao na primer, baš san o Kolektivnom Buđenju, odnosno san da se radi na evoluciji (iako bi preciznije bilo da se kaže na sazrevanju) Kolektivne Svesti. Jedini pravi način da se stimuliše sazrevanje Kolektivne Svesti, jeste stimulacija osvešćivanja sopstvene individualnosti, odnosno eliminacija prepreka za harmonično ispoljavanje karme. Onaj ko misli da može da pomogne drugom, da prestane da se drogira, a bez da je prvo izlečio sebe, taj se grdno vara. Najbolji način da se pomogne čovečanstvo, jeste Spoznaja Sebe. Ko nije Sebe Spoznao, ne Raspoznaje Sebe od sebe i ne može drugo da radi, nego da navodi i druge da stvaraju ideje o Sebi i o sebi. Zna se da svaka ideja o Sebi, pojačava zabludu da se ne Poznaje Sebe, ali takođe i svaka ideja o sebi, hrani iluziju da ima nekog ko može Sebe da Spozna. Nepismen čovek, ne može da nauči nekoga da piše, kad je i sam nepismen. Ni kada bi se sakupilo hiljadu nepismenih ljudi, oni ne bi mogli naučiti nikoga da čita ili da piše. Onaj, ko naprotiv zna da čita i da piše, može tome da nauči celi svet. Neznalica (Samog Sebe), može da prenosi samo neznanje. U ovom svetu neznalica, onaj ko je neznalica na poseban način, može izgledati drugima kao mudrac, međutim, samo onaj ko Zna Sebe, Jeste Mudrac. A jedino pravo Znanje, je Znanje o Sebi, što u suštini znači (Spo)Znati da, u Stvar(nost)i, nema nikoga, ko može nešto da zna, jer samo Stvarnost Jeste. Onaj ko spava, ne može da primeti, osim u veoma retkim slučajevima, ni svoj san, ni san drugih ljudi. Kada se započne bavljenje duhovnošću, često se usvaja, kao neka pesmica koja se uči napamet, koncept da čovek, u stvari, spava i da treba da se probudi. Ali pažnja, Biti Budan, znači da se prestalo zavaravati sebe, da ima nekog ko spava, jer, u Stvar(nost)i, nema nikog i ničeg. Samo Stvarnost Jeste. Biti Budan, znači Znati da su čovek, čovečanstvo, svet, univerzum ali i Beskonačno Znanje, Beskonačna Ljubav i Beskonačna Moć, samo san koji se (ne)događa «u» Bogu, koji Svako, u Stvar(nost)i, Jeste. Pišući metaforički, za Boga je čovečanstvo samo san, san koji Bog ne sanja, san koji sanja samog sebe, san koji liči na malecki blesak kojeg, u Stvar(nost)i, nema. Razborit je onaj, ko koristi ovaj malecki blesak za Spoznaju Sebe kao Boga.

 

 Sveprisutna Božanska Ljubav, manifestuje se i kao poštovanje slobodnog izbora. Sveprožimajuće «Božansko pravilo»: svakome onaj san koji želi, neprekidno nudi priliku za traćarenje slobodnog izbora u sanjanju sna, koji «udaljava» od Sebe ili pak, nudi priliku iskorišćavanja slobode izbora, ma koliko ona bila ograničena u početku Traganja, za sanjanje sna, koji vodi prevazilaženju istog tog sna i ka Spoznaji Sebe. Pojedinac je taj koji bira, koji će san da sanja, čovek je taj koji odlučuje, da li će zaista da sazreva i da li da Spozna Boga - Sebe ili ne. Pojedinac je onaj koji izabira, da li sebi da oteža ili olakša Traganje, da li da nastavi da sanja uljuljkujući san ili da počne da sanja san koji vodi Buđenju... Drugi ljudi mogu dosta da utiču na osobine njegovog sanjanja, ali je u suštini pojedinac taj koji bira, koji će san da sanja. Naravno, manja zrelost Svesti, podrazumeva veći «spoljni» uticaj i veću ograničenost u odlučivanju, dok veća duhovna zrelost, znači i veća nezavisnost u ličnom izboru, ali je na kraju uvek pojedinac taj koji odlučuje, pogotovo kada se radi o njegovom duhovnom sazrevanju. Niko ne može umesto njega da odluči i svaka odluka je vredna poštovanja.

 

 Bog je savršeni i verni saveznik onoga ko čvrsto odluči da Spozna Sebe. Odlučiti čvrsto da se Spozna Sebe, znači započeti stvaranje uslova za postignuće takvog (ne)Rezultata. Svaka ljudska odluka, je «odluka» Boga u «ljudskom obliku». Kada čovek čvrsto i bez postavljanja ikakvih uslova, odluči da Spozna Sebe, Kreacija može samo potpuno da ga podrži u toj svojoj nameri. «Cilj» života svakog ljudskog bića, jeste da «u potpunosti» Spozna Sebe, to jest da mu Svest Sazri. Čitav Univerzum je u funkciji individuacije Boga putem ljudske forme. Iskrena odluka da se Spozna Bog, je lozinka koja otvara sef Kreacije u kojem postoji sve ono što je neophodno za Sazrevanje svakog čoveka.

 

 U snu zvanom Put ka Sebi, suštinski je važno biti duboko iskreni u Nameri, važno je da Odluka bude nepokolebljiva i da se ne postavlja nikakav uslov za sazrevanje. Spoznaja Boga, ne ostavlja prostora ni za beskrajno najmanji kompromis. Maksimalna iskrenost i duboka odluka da se sazri, otvaraju za to neophodna vrata, otvaraju, pogotovo, ona vrata za koja se nije ni zamišljalo da postoje i ona za koja se verovalo da se nikad ne bi mogle otvoriti. Iskreno Traganje, kategorično isključuje bilo kakvu nadu i sumnju i nudi samo izvesnost. Onaj Tragalac koji je iskren, odlučan i koji ne postavlja uslove, sigurno će Dostići do Cilja. Onaj koji neodlučno i neiskreno traga, neće moći da stigne do Cilja, ne makar, sve dok njegovo Traganje ne postane iskreno, odlučno i bezuslovno. Za iskrenog i odlučnog Tragaoca, prepreke na njegovom «putu», postaju prilike za sazrevanje, dok tragalac koji se koleba i koji postavlja uslove, sam sebi stvara prepreke, koje mu izgledaju nepremostive.

 

 Odluka čoveka je suštinski bitna. Na osnovu onoga što je odlučio, ostvariće se onakva ili ovakva budućnost. Važno je upitati se i odlučiti se: Želim li da se bavim duhovnošću i da budem duhovni turista ili hoću zaista da Sazrim? Želim da Spoznam Sebe ili želim samo da sanjam san duhovnog sadržaja? Bog neprestano «vidi» i «čuje» sve i svaka čovekova odluka je za Boga svetinja. Čovek može lagati sebe, ali ne može lagati Sebe-Boga. Bilo koju stvar čovek odluči ili uradi, Bog će to «ispoštovati». Bog ne kažnjava i ne sudi, uvek je čovek taj, koji sebe kažnjava i koji sebe sputava: nema veće kazne, koju uvek samo čovek sam sebi dodeljuje, od one da Ne Traži i da Ne Nađe Sebe.

 

Biti Realista

 

Svaki ideal je samo ideja.

Svaka ideja je samo san.

Svaki idealista je samo sanjar.

Svakom snu suđeno je da se rasprši.

Mnogo je bolje Biti Realista.

Jedino što preOstaje Jeste Biti Realista.

(kraj)