Onoga ko zamišlja da je na svetu, često iskušavaju pitanja, kao što su: Šta ja radim na ovome svetu?; Odakle dolazim, gde treba da idem? Koja je svrha mog života? Takva pitanja su veoma opasna, pogotovo za psihičko zdravlje, jer se zasnivaju na lažnoj pretpostavci. Odnosno, zasnivaju se na zamišljanju da se je na (u) svetu, kada u stvari, svet postoji (kao iluzija) u Tebi (Bogu – Stvarnosti). Pošto se zasnivaju na lažnoj pretpostavci, na takva pitanja nemoguće je dati istinit odgovor. Zbog toga, gore navedena pitanja, mogu dovesti do dubokih egzistencijalnih krizi. Da bi izašao iz takvih krizi, čovek izmišlja bezbroj svrha i ciljeva života: svrha života je...u životu je potrebno da...,...ima zadatak da... Tako nastaju religije, sekte, institucije... Na ovaj način se stvaraju uslovi za individualnu manipulaciju kao i za manipulaciju masa.Tako se neki samoizaberu, ili bivaju izabrani za predstavnike Boga na zemlji. Tako neki narodi, preciznije napisano, određeni pripadnici nekog naroda, još preciznije napisano, određene individue koje zamišljaju da pripadaju nekom narodu, zamišljaju da su Božji narod i da imaju poseban zadatak. Ovo vodi vezivanju za koncept, da se jeste posebni i potpaljuje zabludu podeljenosti između naroda. Zabluda podeljenosti naroda, je jedno posledično dejstvo zablude pojedinca da postoji kao entitet, odvojen od «ostatka» Kreacije.

 Veoma je teško dobiti korisne odgovore, ako se postavljaju beskorisna pitanja, odnosno štetna. Da bi se imali prikladni odgovori, potrebno je postaviti prikladna pitanja, a ne pitanja koja su plod opijenosti, kao što su: Šta ja radim na ovome svetu?; Odakle dolazim, gde treba da idem? Koja je svrha mog života? Pravo pitanje je: Šta rade svet, univerzum i Beskonačna Svest u Meni?

Ovo pitanje može dovesti do Spoznaje Sebe, dok ona pređašnja, uvećavaju neznanje o sebi i o Sebi. Zabluda ljudi (pacijenata, podanika, vernika, sledbenika...drugačije rečeno, neznalica Sebe), da su na svetu i da imaju neki zadatak, veliki je biznis za psihologe, psihijatre, političare, tzv. duhovne vođe, za institucije, odnosno za predstavnike tih institucija... Evo jedne zanimljive teme za razmišljanje: onaj ko predstavlja neku instituciju ( ili više institucija) koristi sebe za predstavljanje institucije ili koristi instituciju za predstavljanje sebe?

«Svrha» života je ta: da se Spozna da, u Stvar(nost)i, nema nikakve svrhe; da se Spozna da svrhe ima samo dotle, dok ima nekog ko zamišlja da ima neke svrhe; da se Spozna da samo Stvarnost Jeste i da Ti Jesi Stvarnost. «Znajući» Stvarnost, Zna se i da nema nikoga ko bi mogao imati neke svrhe, jer samo Stvarnost Jeste. Ostalo su samo fantazije i na svu sreću da su samo fantazije. Uostalom, i ovaj tekst je samo fantazija, a i onaj ko ga čita je samo san. Kao što je već obrazloženo, i sama ideja da je svrha života Spoznati Sebe, predstavlja zabludu. «Problem», naravno samo iluzorni, je sledeći: da bi se Znalo «kako stvari zaista stoje», potrebno je Znati «kako stvari zaista stoje». Znači, potrebno je Znati Stvarnost, Znati Stvarnost (ne)činjenica, odnosno Znati potpunu iluzornost činjenica. Da bi se Spoznalo da, u Stvar(nost)i, nema nikakve svrhe, potrebno je uzgajiti drvo sopstvenog života, osvešćivanjem sopstvene individualnosti, toliko da to drvo postane Beskonačno i Večno, tako da bi se mogla prevazići i sama Beskonačnost i sama Večnost, da bi se Spoznala Stvarnost. Zato je u početku Traganja, korisno imati cilj-svrhu da se Spozna Sebe. Sazrevajući duhovno, takav cilj-svrha će se raspršiti sama po sebi. U slučaju da se takav cilj, kao i svi ostali ciljevi, ne rasprše, to znači da je pojedinac u pitanju, «zaglibio» negde na putu individuacije sopstvene Svesti. Raspoznavanje raspršuje svaku sumnju. Ako sumnje ostaju, znači da nema Raspoznavanja. Još preciznije, u Stvar(nost)i, nema nikakvog Raspoznavanja. U Stvar(nost)i, nema nikoga ko bi mogao Raspoznavati. U Stvar(nost)i, nema šta da se Raspoznaje nešto od nečega, obzirom da samo Stvarnost Jeste. Veoma važno upozorenje: prihvatiti koncept, da život nema nikakve svrhe, odnosno da nema ikakve svrhe, kao puku činjenicu, može biti uzrok depresivnih stanja, ali i zaprepašćenosti. Koncept da nema nikakve svrhe – cilja, treba da bude prihvaćen kao stimulans za Spoznaju da je to «zaista tako». Ovakva Spoznaja, može biti samo posledica Spoznaje Sebe, inače gore pomenuti koncept, ostaje puki koncept, koji lako može da se fosilizuje u dogmu i da stvara veoma štetne posledice po psihičko zdravlje.  

Vratimo se sada, argumentu o saobraćajnim nesrećama. Utešan podatak jeste, da je samo jedna smrt u odnosu na četiri, uzrokovana snom u klasičnom smislu te reči. Obzirom na to, koliko mesečara ima za volanom, saobraćajne nesreće zaista su veoma retke. Pravi raritet. Koliko tek fantaziranja «protiče kroz imaginaciju» vozača dok voze?! Ljubavnica - ljubavnik, dugovi, problemi, fantaziranje o budućnosti, žaljenje za prošlošću... Koliko slika «protiče kroz glavu» vozača?! Vozačka dozvola na bodove može biti i dobro rešenje, ali pravo rešenje je osvešćivanje uma vozača i putnika. Vožnja u pijanom stanju?! Onda bi bilo potrebno oduzeti vozačku dozvolu, odnosno ne izdati je, svima onima koji ne Raspoznaju Stvarnost od iluzije, obzirom da su pijani od neosvešćenih mentalnih tokova. Vožnja pod uticajem halucinirajućih supstanci?! Takođe, da bi se bilo pravedni, bilo bi potrebno oduzeti, odnosno, ne dati vozačku dozvolu, onima koji ne Raspoznaju Stvarnost od iluzije. Da li ima veće halucinacije od verovanja – ubeđenja da je svet percepiran čulima, Stvaran?!  A šta reći u vezi umnih poremećaja vozača? Dovoljno je pročitati u enciklopediji, na pravi način, šta je šizofrenija i koji su njeni simptomi, da bi se shvatilo da je, ustvari, svako ko ne Raspoznaje Stvarnost od iluzije, šizofreničar. Razlika se sastoji samo u načinu na koji se jeste šizofreničar, odnosno, u malim razlikama u stepenu šizofreničnosti. U svetu prepunog šizofreničara, šizofrenija ne biva ni primećena, odnosno kao šizofreničar biva definisan samo onaj, ko je šizofreničan iznad mere, koja određuje šizofreniju u okviru norme. Slična priča važi i za depresiju, halucinaciju, za višestruku ličnost, anksioznost i druge psihološke poremećaje. U određivanju psihičkog zdravlja neke osobe, parametar bi trebala da bude jedna zdrava i celovita osoba, odnosno čovek čija je Svest Sazrela, a ne tamo neki parametar zasnovan na prosečnom stepenu kolektivne neuravnoteženosti, po kojem se osoba koja je prosečno poremećena, čini normalna. Ne može se izgraditi čvrst krov sa trulim gredama. Da bi psihologija i psihijatrija napravile potreban kvalitativni skok, psihijatri i psiholozi moraće da uzmu u obzir i Svest (duhovni proces) i Dušu (jedna vibratorno energetska manifestacija Svesti). Psihijatri i psiholozi moraće, takođe, raditi na osvešćivanju svoje individualnosti, a ne samo na saznanju sadržaja sopstvenog uma. Uobražavati da se može zaista izlečiti nekoga, imajući u centru interesovanja samo um, jeste kao kad bi se od čorbe zahtevalo da sama sebe skuva. A to je, naravno, nemoguće! Da bi se čorba skuvala, potreban je kuvar, kojeg u ovom slučaju zastupa Svest. Uzroci psihičkih bolesti, nalaze se na nivou Svesti, a manifestuju se na nivou uma, uglavnom zbog niskog stepena usklađenosti vibracija emocija i misli sa Svešću. Um treba osvestiti. Svaka druga vrsta leka je potpuno relativna. Činjenica da je Duh (Svest), Matrica psihe (uma), ne sme da se zanemari. Za «dubinski rad» u rešavanju uzroka psihičkih poremećaja (u normi i van norme), mogu odlično da posluže molitve, kao što su: Molim Boga da reprogramira karmičke uzroke depresije (ime pacijenta). ; Molim Boga da reprogramira karmičke uzroke šizofrenije (ime pacijenta). ; Molim Boga da reprogramira karmicke uzroke...; Molim Boga da reprogramira samskare koje uzrokuju depresivno stanje. Molim Boga da reprogramira samskare vezane za ...