SPOUASNJE I UNUTRASNJE: KAKO IH SPOJITI?  

nuklearna moe bila bi pretvorena u kreativnu silu - jer sila je uvek neutralna; moze se upotrebiti za unistavanje  iii za stvaranje. Ali u

Mnoge civilizacije pre nasc su dozivcle vrhunac svog razvoja, ali su unistilc same sebc jcr su se razvijale neusaglaseno. Razvilc su visoku tehnologiju, ali su zaboravilc da cak i najveCi tehnoloski naprcdak ne­ ee uCiniti da ljudi postanu smircniji, ispunjeni ljubavlju, strastveniji.

Razvoj nase svesti nije isao u korak sa naucnim napretkom, sto je prouzrokovalo unistenje mnogih civilizacija. Stvorili smo mon­ struozne masine, ali smo sami i dalje zaostali, nesvcsni, skoro uspa­ vani. A vcoma je opasno dati moe nesvesnim ljudima.

To se sada desava. Politicari su najgora vrsta ljudi sto se svesti ti­

ce. Oni su pametni i domisljati. Ali su isto tako i zli, i trude se da ostvare samo jedan cilj, a to je da oni poseduju sto vise mo6. To je sve sto oni zele, vise moCi - a ne mir, istinu, ljubav.

Zasto im treba veea moe? Da bi vladali drugima, da bi ih unisti­

li. Sva moe se nasla u rukama nesvesnih !judi. Tako sa jedne strane imamo politicare koji su se razvili i umrli- bolje reCi poCinili samo­ ubistvo- koji su imali svu moe u svojim rukama. Sa druge strane, genij ljudskc inteligencije je unapredivao tehnologiju i nauku, da bi video da na kraju sve to zavr$i u rukama politicara.

Zemlju nccc uniStiti stanovnici neke druge planete mi sami se­

be sprcmamo za smrt. Bilo da smo svesni toga ili ne, mi sami sebi kopamo raku. Trenutno samo neke nacije poseduju nuklearno oruzje. Uskoro ce i mnoge druge nacije postati nuklearne sile. Kada destruktivna moe bude tolika da samo jedna nacija moze unistiti ze­ mlju, stvari ee izmaCi kontroli. Dovoljan je jedan ludak, jedan poli­ ticar, koji  ee, da bi pokazao svoju moe, unistiti celu civilizaciju, tako da cemo morati da pocnemo iz pocetka. Nece samo covecan­ stvo biti unisteno. Sa covecanstvom ee izumreti i zivotinje, drvece, ptice, cvece. Sve bi moglo da nestane, sve sto je zivo.

Razlog za ovu neravnoteZ.u  leZ.i u nasoj evoluciji. Mi nastavlja­

mo da razvijamo naucnu tehnologiju ne razmisljajuCi o tome da bi i nasa svest trebalo da se razvija u istoj meri. U stvari, njen razvoj bi trcbalo da bude  malo ispred tehnoloskog  napretka.

Kada bi nasa svest bila prosvetljena ... U rukama Gautama Bude

nuklearno oruzje vise ne bi bilo opasno. U rukama Gautama Bude

ovom trenutku, nase moCi su ogromne a covecnost nam je veoma mala. To je isto kao kad bi dali deci born be da se igraju s njima.

Ljudi se bore sa ovim od samog pocetka. To je neravnoteza iz­ medu  unutrasnjeg i spoljasnjeg.

Spoljasnje je jednostavnije, objektivnije. Na primer, jedan co­ vek, Tomas Alva Edison, otkrio je struju koju koristi celo covecan­ stvo; nema potrebe da je neko ponovo otkrije. Unutrasnji razvoj je potpuno drugaciji. Gautama  Buda moze  postati  prosvetljen  ali to ne znaCi da su idrugi to postali. Svaki pojedinac mora sam da nade istinu. Dakle, sve sto se dogada u spoljnjem svetu se akumulira, sku­ plja; svaki naucni napredak ide na jedno mesto, jer svaki naucnik pomaze sledeeem koji dolazi posle njega. Ali za razvoj svesti ne vaze isti zakoni. Svaki pojedinac mora sam da ih otkrije; njemu ne moze da pomogne  nijedan  prethodnik.

Sve sto je objektivno moze se preneti drugima, nauCiti u skoli, na fakultetu. Ali to ne vazi za subjektivno. Ja mogu da znam sve o unutrasnjcm svetu; pa ipak to ne mogu varna da prcnescm. Jedan od osnovnih zakona postojanja je da svaki pojcdinac mora sam da sc trudi da otkrije duhovnu istinu. Ona se ne mozc kupiti na pijaci, niti se mozc ukrasti. Niko vam je ne mozc pokloniti. Ona nijc arti­ kal, nije materijalna; ona je nematcrijalno iskustvo.

Po osobi se mozc videti da je imala ovo iskustvo; to se oglcda u

njenoj osobenosti, strasti, ljubavi, smirenosti, oglcda  se u njenom ponasanju. Ali to samo pokazuje da se toj osobi dcsila neka unutra­ snja promena. Ta osoba vas mozc ohrabriti, mozc vam rcCi da taj proces nije uzaludan: ,PronaCi ees bogatstvo, kao sto sam ga i ja pronasao." Svaki uCitclj je jedan argument, dokaz, occvidac. A is­ kustvo ostajc licna stvar.

Nauka i tehnologija su deo drustva; sfera subjektivnog je dco pojedinca. Osnovni problem je kako napraviti ravnoteZ.u.

U jednoj od najlepsih suma u Nemackoj, u poznatoj Crnoj sumi, drveee jc odumiralo bez ikakvog oCiglednog razloga. Ncmacka vla­ da je pokusala to da zataska, ali takve stvari ne mogu da se sakriju. Suma je umirala, i to ne od prirodnog uzroka. Razlog su bili gasovi

koji poticu iz fabrika, koji su se mesali u atmosferi, prouzrokuju6 kisele kise. Kada takva kiSa padne na drvo, ono poCinje da odumi­ re, jer je otrovano. Do sada je verovatno polovina sume izumrla.

Oko zemlje postoji ozonski omotac, koji ima ulogu da stiti njen

zivi svet. Nisu svi suncevi zraci zdravi za zivot, a ozonski omotac re­ flektuje neke od tih zraka. Ti zraci su smrtonosni; ako udu u atmos­ feru pocinju da unistavaju zivot. Omotac propusta samo one zrake koji pozitivno uticu na zivi svet. Ali mi smo naCinili glupost - na­ pravili smo rupe u omotacu. Jedan naCin je slanje raketa na mesec­ sto je jednostavan primer gluposti. Rakete prave rupe u omotacu kad izadu iz atmosfere i kad se vracaju nazad. Sada ti smrtonosni suncevi zraci ulaze u atmosferu.

Nakon sto ova civilizacija bude unistena, ljudi mogu pomisliti da je to hila prirodna nezgoda. Ipak nije, mi smo je izazvali. Zbog akumuliranja karbon-dioksida i drugih gasova, temperatura zemlji­ ne atmosfere poCinje da se povecava, sto stvara dodatne probleme. Led se na oba pola, Juznom i Severnom, topi zbog porasta tempera­ ture. Ako neko bude ispitivao ovaj fenomen nekoliko stotina godi­ na kasnije, mogao bi da pomisli da je to hila prirodna nezgoda. Ali nije. To je nasa glupost.

Mozemo nauCiti mnogo sta prated ono sto se dogada, a zatim to primeniti na civilizacijama koje su izumrle, bilo kao rezultat ratova bilo kao rezultat nepogoda koje su oCigledno bile prirodne. Ali ne mora da znaCi da su bile prirodne. Te civilizacije su mogle da urade ne8to glupo i izazovu nepogode. Zemlju su naseljavale visoko razvi­ jene civilizacije, ali su sve zavrsile u istom haosu koji i nas ceka. Svi su dospeli u isti mrak u koji mi sada ulazimo. Njihova svest se nije izgu­ bila - nisu je ni imali. I njihova svest je hila povr8na kao i nasa.

Sta vi radite da spreCite nesrecu koja je sve bliza svakim danom? Smrt ove planete nije daleko- doCi ce za desetak decenija najkasni­ je, a i to je optimisticka procena; sto se pesimista tice, to moze da se desi i sutra. Pa cak i ako vam damo sto godina, sta cere uraditi da pomognete covekovoj svesti da se uzdigne toliko da moze da spreCi globalno samoubistvo koje ce se dogoditi? To se sprema sa raznih strana. Nuklearno oruzje predstavlja najsigurniji naCin. Rat moze da pocne u bilo kom trenutku. Nece se postavljati pitanje slanja vojske i aviona kao odgovor. Ako u okeane dospe sav sneg sa Himala­ ja, Severnog iJuznog Pola, sa Alpa i drugih planina, podavicemo se.

Jedini moguCi naCin da ovo izbegnemo jeste da rasirimo medi­ taciju po celom svetu. Ali ovaj svet je toliko lud, da to nekada izgle­ da  skoro  neverovatno.

Ako, u godinama koje dolaze, budemo podigli revoluciju, dosti­ gli novi nivo svesti, mozda budemo mogli da izbegnemo posledice onoga sto se do sada desilo. Moramo se potruditi da ih izbegnemo. Ovo je posebno mracan period, a postajace sve mracniji ako svi ne pronademo svetlost u sebi i ne pocnemo da isijavamo tom svetlo­ scu. Ako svi ne pocnu da dele svoju svetlost i plamen sa onima koji su ih gladni, nece nam tako lako svanuti. Moramo biti spremni da uCinimo sve sto je moguce da pomognemo svesti da se razvije.

To je teska borba protiv tame, koja istovremeno pruza ogrom­ nu priliku, izazov i uzbudenje. Ne morate joj priCi ozbiljni. To mo­ rate raditi s ljubavlju, uz pies i pesmu, svu svoju radost, zato sto je samo tako moguce docekati svitanje i odagnati tamu.

Jedan kosmicki zakon kaze: ,Sarno iz blata lotos moze da izra­ ste." Politicari, svestenici svih religija, vlade, birokratija - svi oni stvaraju dovoljno blata. Mi sada moramo da uzgajamo lotose. Ne smemo se ugusiti u njihovom blatu; moramo zasejati semenke lotosa.

Seme lotosa je carobno; ono pretvara blato u najlepsi ever. Na Is­ toku skoro obozavaju lotos iz dva razloga. Prvi je taj sto raste iz blata. Rec covek u stvari znaCi blato6• Arapska rec admi isto znaCi blato, jer je Bog stvorio ljudska bica od blata. A lotosov ever moze da izraste iz blata. To je veliki ever, koji otvara svoje latice samo kada sunce sija, price zapevaju i nebo postane sareno. Sa zalaskom sunca i dolaskom mraka, on ponovo zatvara svoje latice. On je ljubavnik svetlosti.

Drugi razlog je sto ima latice, pa cak i listove kao od plisa, da se tokom noCi rosa skuplja na njima. Na ranom jutarnjem suncu, ove kapi rose sijaju skoro kao biseri- ali lepse, stvarajuCi iluziju duge iz­ medu sebe. Ali najlepse od svega je to sto, iako se nalaze na laticama i listovima, kapi rose ih ne dodiruju. I najslabiji vetar koji dode vra­ ca ih u vodu, a one ne ostavljaju nikakav trag za sobom.

6     Human (engl.)    osoba (prim.prev.)

Lotosov cvet se koristi kao simbol na lstoku, jer tamo kazu da treba da zivis u ovom svetu ali dane dozvolis date on dodirne. Tre­ ba da ostaneS deo sveta, ali svet ne bi trebalo da ostane u tebi. Treba da prodd ovim svetom a da sa sobom ne poneses nikakve utiske, nikakav uticaj, nikakvu ogrebotinu. Ako na samrti mozd da kazes da je tvoja svest Cista i cedna kao sto je bila na dan rodenja, onda si ziveo religioznim, duhovnim zivotom. Zbog toga je lotosov cvet postao simbol duhovnog naCina zivota. On raste iz blata, a opet je nedodirljiv. On je simbol transformacije. Blato se pretvorilo u naj­ lepsi inajndniji cvet koji je planeta ikada videla. Gautama Buda je toliko bio zaljubljen u lotos da je govorio o ,lotosovom raju".

Ako praktikujemo meditaciju i pokazemo zahvalnost sto posto­ jimo, mozemo razviti vecu svest, doprineti rastu veeeg broja cveto­ va; zemlja moze postati lotosov raj.

Ali potrebna je ozbiljna borba da bi doslo do promene ljudske

svesti, i u toj borbi svi moraju da ucestvuju. Doprinesite koliko mo­ zete. Ceo svoj zivot morate posvetiti toj borbi. Neeete dobiti drugu sansu, nikakav drugi izazov nece doprineti vasem irazvoju ove div­ ne planete.

Ovo je jedina ziva planeta; njena smrt bi predstavljala veliku tragediju. A ona se moze izbeCi.

Naucna vizija objektivne realnosti i subjektivno iskustvo postojanja izgledaju

•    kao dve potpuno razlicite i nespojive dimenzije. Da li je to zbog prirode stvari, iii je to samo iluzija naseg uma?

Razlika izmedu naucnog i religijskog pristupa postojanju odu­ vek je hila nepremostiva. Razlog za to je u insistiranju starih religija na sujeverju, sistemu verovanja, poricanju istrazivanja i sumnje. Nauka i religija, u stvari, nisu nespojive. Ali religija je insistirala na verovanju- sto nauka  nije  mogla  da prihvati.

Verovanje samo prikriva nase neznanje. Ono nam nikada ne ot­ kriva istinu; pruza nam jedino odredene dogme, sisteme verovanja ijedino stood toga mozemo da dobijemo je iluzija da nesto znamo.

A to znanje nije nista drugo do jedna zabluda. Sve sto je bazirano na verovanju je lazno. Posto je religija insistirala na verovanju, a osnovna naucna metoda je sumnja, doslo je do njihovog razdvaja­ nja, i razlika je postala nepremostiva. Tako ee i ostati dok se religija ne suoCi sa izazovom sumnje.

Kako jato vidim, nauka je jedna, ali ima dve dimenzije. ]edna dimenzija se bavi spoljasnjom realnoseu, dok se druga bavi unu­ trasnjom. ]edna je objektivna, druga je subjektivna. Njihove me­ rode se ne razlikuju, niti dolaze do razliCitih zakljucaka. I obe polaze od sumnje.

Sumnja je osudivana toliko puta da smo zaboravili njenu lepo­ tu, bogatstvo koje sa sobom nosi.

Kada se dete rodi ono ne veruje, vee je njegova svest ispunjena znatizeljom, sumnjom i skepsom. Sumnja je prirodna, verovanje je neprirodno. Verovanje namecu roditelji, drustvo, obrazovni si­ stem, religije. Svi ovi ljudi sluze neznanju, i to rade vee hiljadama godina. Dr:lali su covecanstvo u mraku, a za to postoji i razlog: ako je covecanstvo u mraku, ne zna nista o realnosti, onda je lako isko­ ristiti ga, porobiti ga, obmanjivati ga, ddati ga u siromastvu, zavi­ snom polozaju. Sve su to razlozi da !judi Zive u neznanju.

Stare religije  nije zanimala  istina. Govorile su o njoj, ali su se

trudile da ljude udalje  od istine. Do sada su uspevale,  ali njihova moe je sada na izdisaju. Sto pre nestane, to bolje.

Zasto vam je uopste i potrebno verovanje? Ne verujete u ruzu, recimo. Niko vas neee pitati: ,Da li verujes u ruzu?" Sarno eete se nasmejati i reCi: ,Tu sene postavlja pitanje verovanja; ja znam ru­ zu." Znanju  nije potrebno verovanje.

Ali slepi veruju u svetlost; moraju, jer ne vide. A zbog verovanja je religiozna osoba slepa. Kada ne bi verovala, kada bi joj bilo rece­ no da je slepa ida se to moze izleciti, onda bi mozda iprogledala. Onog trenutka kada ugledate svetlost, ne postavlja se pitanje vero­ vanja vi znate. Svako verovanje ukazuje na vase neznanje, nato da ne vidite   ali vam daje lazan osecaj da znate.

Ako istrazujete, meditirate, ulazite duboko u sebe, otkricete izuzetnu realnost, ali necete na6 Boga. NaCi eete svest u njenom potpunom procvatu, u njenoj vecnosti, ali neeete naCi starca duge

brade -a ta brada bi do sada trebalo da bude veoma dugacka, neko­ liko kilometara, jer on vee vekovima sedi tu! Neeete naCi Boga. Sve religije se plase istrazivanja - zato se i jesu odvojile od nauke. Sve one su protiv nauke, zato sto ce se pre ili kasnije dokazati- a vee se i dokazalo- da nas njena metoda sumnje dovodi blize realnosti. Ona otkriva tajne zivota; izostrava inteligenciju, oddava paznju i dovo­ di do istinskog poznavanja istine.

Ali  nauku  je  do sada zanimao  samo objektivni  svet koji  nas

okruzuje. Ja osudujem religije zato sto su ddale covecanstvo u mra­ ku, alii naucnike jer rade jednu glupu stvar- svesni su svega, i istra­ zuju sve na svetu osim sebe. Jedino je naucnik u laboratoriji izuzet od istrazivanja. Sve ostalo on istrazuje - i to veoma detaljno, bez ikakvih predrasuda. Ali zaboravlja ko je istrazivac.

Da lije bilo kakvo istrazivanje moguee bez istrazivaca? Da li se

moze objektivno posmatrati realnost bez posmatraca? To nauka ra­ di vee tri stotine godina. Religije su poCinile zloCin, ali nauka treba da preuzme cleo odgovornosti  doduse ne veliki, zato sto je stara tek tri stotine godina. Ali nauka ne moze da se izjasni o subjektiv­ nom svetu, da li je za ili protiv, posto ga nije ispitivala.

Religije moraju potpuno da nestanu - one su jedna vrsta raka ljudske duse -a nauka mora da prosiri polje svog istrazivanja da bi ga upotpunila. Do sada je ono bilo samo polovicno. Nauka posma­ tra samo objekat, zaboravljajuCi osobu koja ga posmatra. Ona mora da razvije novu dimenziju koja ce biti okrenuta onome sto je unu­ tra. Sumnja ce biti metod za oba istrazivanja, tako se nece dovesti u pitanje prevazilazenje njihovih razlika. Sumnja je centralna. Od tog centra moze se po6 ka objektivnoj realnosti- to je nauka radila do sada. Od istog tog centra moze se poCi ka unutrasnjem bieu coveka, a nauka to do sada nije radila. Zbog toga su se religije bavile subjek­ tivnim svetom.

Religije se pretvaraju da istrazuju subjektivni svet, svet svesti; to

je pretvaranje zato sto polaze od verovanja. Jednom kada pocnete da verujete u ndto vase istrazivanje je zavrseno. Vee ste unistili pi­ tanje, unistili ste potragu.

Istrazivanje ne moze da pocne od verovanja. U svako istraziva­

nje, bilo ono subjektivno  ili objektivno,  mora  se poCi  otvorenog

uma -a sumnja vam pru:la tu izuzetnu moguenost, da budete otvo­ renog uma. Nemojte da vas to zbuni, sumnjati ne znaCi ne verovati, jeri neverovanje je neka vrsta verovanja. Karl Marks i njegovi sled­ benici, komunisti, kazu da Bog ne postoji. Oni u to veruju. Ni Karl Marks, ni Lenjin, ni bilo koji drugi komunista nikada se nisu ni po­ trudili da ispitaju da li Bog zaista ne postoji. To su prihvatili isto ona­ ko kao sto su hriscani, hindusi i muhamedanci prihvatili postojanje Boga. Ja ne pravim razliku izmedu ateiste i vernika; svi su oni isti.

Ne pravim razliku izmedu jednog hriscanina, hindusa ikomuni­ ste. Na povrsini izgleda kao da izmedu njih postoji velika razlika. Komunista ne veruje u Boga; religije veruju u Boga. To je na povrsi­ ni; ako makar malo zagrebete ispod povrsine, bicete iznenadeni: i neverovanje i verovanje dovode u zabludu. I jedni drugi su prihva­ tili nesto na osnovu verovanja, bez ispitivanja. Zbog toga za komu­ nizam kazem da je ateisticka religija. Muhamedanci imaju Meku, Jevreji Jerusalim, komunisti Kremlj. Kremlj je veoma zanimljiv­ gleda kao crkva! Mozda i jeste bio crkva pre revolucije. Komunisti ga svakako nisu izgradili. Mozda je bio najveca crkva u Rusiji. Oni su ga samo osvojili i pretvorili u svoje centralno sediste. Ali arhitek­ tura pokazuje da je to crkva.

Nije u  pitanju  samo arhitektura  Kremlja;  mentalni  sklop ljudi

koji su vladali iz Kremlja isti je kao i kod papa, ajatolaha, sankara­ karija   nema razlike! U sustini bi se svi oni slozili. Komunisti veru­ ju u Kapital, hriscani u Bibliju, ali u cemu je razlika? Ove knjige se razlikuju, ali osoba koja veruje, urn koji veruje, isti je.

Zato sto je nauka - iz nepoznatih razloga - porekla samo posto­ janje naucnika, ona nastavlja da se igra sa pacovima, da eksperimen­ tise. Naucnici rade sa pacovima, majmunima i ostalim stvarima. Naucno istrazivanje je dovelo do molekula, atoma, elektrona. Ali to­ kom svih ovih istrazivanja, naucnik je zaboravio na jednu stvar: da i on sam takode postoji. Bez naucnika, laboratorija je besmislena. Ko vrsi eksperiment? Sigurno je da tu postoji svest, odredeno znanje o necemu, odredeni entitet koji je sposoban da posmatra. To je tako jednostavna Cinjenica; ali nauka nije u stanju da prihvati ovu jedno­ stavnu Cinjenicu vee trista godina. I naucnici su krivi, jer da su pri­ hvatili ovu Cinjenicu i podvrgli je svom naucnom istrazivanju, religije

bi odavno izumrle. Ako religije i dalje postoje, nauka mora da pri­ hvati cleo odgovornosti.

Sarna rec nauka objasnjava moj pristup. Nauka znaCi biti upu­ cen u nesto. Da bi covek bio upucen u nesto, da bi znao, potrebne su tri stvari: objekat koji se saznaje, subjekat koji   saznaJe, a tzme­ du subjekta i objekta nastaje znanje.

Cak i da ljudi ne naseljavaju planetu, drvece i ruze bi bile tu, ali ne bi znali da su drvece i ruze. Oblaci bi bili na nebu, ali niko ne bi znao da je kiSna sezona. Sunce bi izlazilo, aline bi bilo nikoga da opi­ se njegov izlazak. Onaj koji zna je  najznacajniji  fenomen postojanja, a zato sto je nauka porekla postojanje onoga koji zna, dala je religija­ ma apsolutnu  slobodu  da propovedaju  svoja  zastarela  verovanja.

Moj posao je da pomognem religijama da umru  na miru. Pro­ stor koji su one zauzimale treba da preuzme nauka. Mozemo i da zaddimo dva imena, nauka za objektivnu  realnost i religija za su­ bjektivnu realnost, ali nema potrebe za tim. Bolje je da postoji jed­ no ime, nauka, koja ce imati dve dimenzije - jednu koja ce biti okrenuta unutrasnjem i jednu  koja ce se baviti spoljasnjim.

Naucna metoda polazi od sumnje. Ona sumnja sve dok ne dode do tacke kada je sumnja nemoguca. Kada se suoCi sa realnoscu, sumnja nestaje.

Religije su potiskivale sumnju. Jos nisam naisao na verskog vo­ du koji, duboko u sebi, ne sumnja. Njegova verovanja su mozda po­ tisnula sumnju, ali je nisu unistila. Pogledajte u sebe. Verujete u Boga, alizarine sumnjate pomalo? U stvari, ako ne sumnjate, zasto uopste verujete? Ako niste bolesni, zasto nosite gomilu  lekova sa sobom? Verovanje dokazuje postojanje sumnje; ali ono ostaje samo na povrsini; ono gura sumnju duboko u vase nesvesno. Ali je ne moze unistiti.

Verovanje nema snagu, nemocno je. Sumnja je ogromna energi­ ja. Verovanje je nesto sto je vee mrtvo, les. Mozete nositi le8 sa so­ born koliko zelite, ali zapamtite- ono vam predstavlja nepotreban teret. Ubrzo cete poceti da smrdite bas kao i taj les, ana kraju cete to i sami postati. Nije dobro druziti se sa mrtvima. Opasno je. Rec vera mora da nestane iz svih jezika. Sumnja mora zauzeti tron, vera mora biti svrgnuta.

Sumnja automatski povezuje subjektivno i objektivno. Oni su dva pola jedne iste realnosti, a sumnja je most koji ih povezuje.

Ljudi me uvek iznova pitaju: ,Da li verujete u ovo? Da li verujete u ono?" I ja im stalno odgovaram da je to glupo pitanje. IIi ndto znam iii ne znam. U mom bicu nema mesta za verovanje, nigde. Ako ne znam, pokusacu da saznam - tome sluze sumnja i istrazivanje. A ako znam, onda nema potrebe da verujem; licno sam to saznao. Za­ sto bih verovao u Isusa Hrista iii Gautama Budu? Nema potrebe.

Nauka bi trebalo da otvori vrata koja je religija dugo ddala za­ kljucana. Izvan nas nalazi se ogroman univerzum on je beskona­ can. Mozete ga istrazivati i istrazivati, ali on nema kraja. Ali, u nama se nalazi jos veCi univerzum, koji je tako blizu nadohvat ru­ ke! I njega, takode, mozete istrazivati. Doci cete do saznanja ko ste, ali to nije kraj; iskustvo se beskonacno prosiruje.

Osoba moze biti naklonjena i nauci i religiji, na taj naCin ona je kompletno ljudsko bice. Novo covecanstvo sam definisao na vise nacina, iz vise razliCitih uglova. Neka i ovo bude cleo definicije no­ vog covecanstva: bicemo kompletni, celoviti, upoznati isa spolja­ snjim i sa unutrasnjim svetom. Onog trenutka kada spoznate oba sveta, shvaticete da oni nisu razliCiti; to je jedna energija podeljena na dva polariteta. Jedan postaje objekat, a drugi subjekat. Nazvao bih to naukom unutrasnjeg. Ono sto je danas poznato kao nauka, nazvao bih naukom spoljasnjeg. Ali unutrasnje i spoljasnje su dve strane istog novCica. Spoljasnje ne moze da postoji bez unutrasnjeg, kao sto unutrasnje ne moze da postoji bez spoljasnjeg. Dakle, nema razdvajanja, tako da nema ni spajanja.

Pitanje spajanja nauke i religije se postavlja zato sto obicno go­ vorimo o polovicno definisanoj nauci i laznim religijama koje zavi­ se od verovanja a ne od istrazivanja.

Morate biti istra:livaci. ]edina vasa odgovornost bi trebalo da bu­ de da upoznate sebe. Ucili su vas tolikim odgovornostima, ali ne i ovoj. Rekli su vam da morate biti odgovorni prema svojim roditelji­ ma, supruzi, suprugu, deci, naciji, crkvi, covecanstvu, Bogu. Lista je skoro beskonacna. Ali najosnovnija odgovornost nije na tom spisku.

Zeleo bih da spalim taj spisak! Vi niste odgovorni nijednoj naci­ ji,  nijednoj  crkvi, nijednom  Bogu. Odgovorni  ste samo za jednu

stvar, a to je samospoznaja. A cudesno je to da, ako mozete da ispu­ nite ovu obavezu, moCi cete da ispunite jos mnogo drugih obaveza bez ikakvog napora. Onog trenutka kada spoznate svoje bice, ima­ cete potpuno novi pogled na svet. Vase shvatanje zivota ce se radi­ kalno promeniti. Promenice se vas stav prema novim obavezama - to nece biti tek nesto sto treba da obavite, nesto sto morate da ura­ dite, oseticete radost u njihovom ispunjavanju.

Nista vise necete raditi iz obaveze, zbog osecaja odgovornosti,

zato sto se to od vas ocekuje. Sve sto radite, radicete jer vas to Cini srecnim, zato sto time pokazujete ljubav i saosecanje. To vise nije pitanje odgovornosti, vee pitanje deljenja. usebi imate toliko ljuba­

vi i srece da zelite sve to da podelite sa drugima.

Ja ucim Sarno jednoj odgovornosti - odgovornosti prema sebi samima. Sve ostalo ce samo doCi na svoje mesto, vi se ne morate truditi. A kada se stvari dogode bez napora, sa sobom nose izuzetnu lepotu.

Nauka mora da shvati da je  odbacivala najznacajniji cleo postoja­

nja: covekovu svest. Jednom kada nauka pocne da ispituje covekov unutrasnji svet, religije ce nestati same od sebe. Postace beznacajne. Ako je znanje dostupno, ko ce jos verovati? Ako je iskustvo dostup­ no, ko ce jos hteti da o tome Cita u Bibliji, ili Kuranu? Ako vam je hra­ na dostupna imozete da je jedete, ne verujem da cete uzeti kuvar da Citate o njoj. To mozete uCiniti kasnije, a mozda i ne morate.

Imate tajni kljuc u sebi, ina nauci je da vam pomogne da ga pro­ nadete. Moja vizija religioznosti je naucna. Zato jane nudim nika­ kav sistem verovanja. Nudim metode, kao sto nauka ima metode. Ona ispituje objekte uz pomoc metoda; mi istrazujemo svoju svest uz pomoc metoda.

Nase metode se zovu meditacije. One su kao nauka. Molitve ni­

su kao nauka, zato sto prvo morate verovati u Boga i tek onda se mozete moliti, zato sto molitva mora biti upucena nekome.

Meditacija ne mora biti upucena nikome; ona je samo metod koji se primenjuje da biste usli u sebe. I tu ste! Nema potrebe da verujete

da postojite. ustvari, cak i da zelite, ne mozete da poreknete sebe.

Sarno poricanje bi dokazalo vase postojanje. To je jedina stvar koja se ne moze poreCi. Sve ostalo moze. Mozda je to samo fatamorgana u

pustinji, iii mozda san, mozda halucinirate, ili ste hipnotisani, iii vidi­ te stvari koje nisu tu. Sve na svetu se moze poreCi, osim vas. Vi ste su­ stinska realnost koja se ne moze poreCi, u koju se ne moze sumnjati.

A pronaCi  sebe je  jedno  naucno  iskustvo.

ubuducem svetu, u novom covecanstvu, necemo morati da raz­ misljamo o nepremostivim razlikama izmedu nauke ireligija, o tome kako da ih priblizimo, kako da prekinemo njihov sukob i medusob­

no unistavanje - nece biti potrebe. Mozemo stvoriti nauku koja ce imati istu metodologiju kao i sve druge nauke. Meditacija moze po­ stati naucna metoda koja nije teska, svako to moze da uradi. Za toni­ je potrebna velika laboratorija - vi ste laboratorija! I vise nista nije potrebno, ni epruvete, ni plamenik ni hemikalije - bas nista.

Sve sto vam treba da upoznate sebe dobili ste jos na rodenju. Potrebna je samo mala promena za 180 stepeni.

Ako je istina naseg bica vee u nama, zasto ju je tako malo Ijudi otkrilo? I kako

•   mozemo da prepoznamo razliku izmedu istine ihaosa koji nas doceka kada uronimo u sebe da je trazimo?

Jedini razlog je nase neznanje. Nije da je nemamo- ona je odu­ vek tu - samo smo je zaboravili. Postali smo nesvesni njenog posto­ janja, vid nam se zamaglio. Vizija nam vise nija kristalno jasna i mora se ponovo izgraditi.

Da li ste bili u ovakvoj situaciji? Pokusavate da se setite neCijeg

imena. Znate ga, ali vam ne dolazi u secanje. Ostajete bez reCi. Kaze­ te da vam je navrh jezika. Kazete: ,Znam ga". Ali ako neko insistira­

,Ako ga znas, stone ka:les?"- vi jednostavno  kazete: ,Ne secam se."

Da li ste primetili? Znate ime, znate da ga znate, ali je tu rupa. A ta rupa nije prazna, niti pasivna. Ta rupa je veoma aktivna, izuzetno aktivna. Ta rupa trazi, ona sama je u potrazi za imenom.

Jos jednu stvar ste mogli da primetite: neko vam predlozi neko ime, a vi kazete: ,Ne, nije to." To je divno! Vine znate sta je tacno, ali ipak znate sta je netacno. Kazete: ,To nije to." Neko vam pred­ lozi drugo ime. Vi kazete: ,Ne znam koje je, ali to nije." Ta rupa ni-

je mrtva; dinamicna je. Zna sta je netacno, sta nije istina, iako je zaboravila   istinu.

Dakle, ako vas neko uci o laznom bogu, to cete odmah shvatiti.

Tu nema problema. Ako vam neko ponudi bilo sta sto je lazno, razumecete to. Vi ne znate sta je istinito, ne znate sta je istina, ali mozete odmah da osetite neistinu zato sto je istina skrivena u varna. Mazda ste je zaboravili, ali niste zaboravili da je tu.

Zbog toga kad god cujete istinu, nesto u varna je odmah opazi.

To nije pitanje vremena. Ostali koji ne mogu da je opaze pomislice da ste hipnotisani. Oni misle da covek mora da raspravlja, rasuduje, razmiSlja, premislja pa tek onda da poveruje. Ali kad god cujete isti­ nu, ona istog trenutka ispuni tu rupu jer je docekuje vasa istina.

Kad god cujete istinu, ona ne dolazi iz spoljnjeg sveta. Spoljasnji

svet samo pruia priliku unutrasnjem da se otvori. Vi istog trenutka znate sta je istina.