C

SOMATSKI  IZVORI  SNA

Ako načinimo pokušaj da obrazovanog laika za- interesujemo za probleme sna pa mu u toj nameri postavimo pitanje iz kojih izvora po njegovom mi­ šljenju snovi potiču, primetićemo najpre da upitani misli da se sigurno nalazi u posedu ovog dela re- šenja. On odmah pomišlja na uticaj koji na san vrše smetnje u varenju ili otežano varenje („Snovi dolaze iz stomaka"), slučajni položaj tela i kratke  doživ­ ljaje za vreme spavanja, i izgleda da i ne sluti da i posle uzimanja u obzir svih ovih činilaca ipak preo- staje još nešto za što je potrebno objašnjenje.

Koju ulogu u stvaranju sna naučna literatura priznaje  somatskim  nadražajnim   izvorima,   o  tome smo opširno  raspravljali  u  uvodnom  odeljku,  tako  da je ovde potrebno samo da se setimo rezultata ovog istraživanja. Čuli smo da se razlikuju tri vrste so- matskih   nadražajnih   izvora:   objektivni   čulni   nadra-

1 Činjenica da su snovi naslagani  u  slojevima  jedan  iz­ nad drugog predstavlja jedan od najtugaljivijih, ali i najsa- đržajnijih problema tumačenja sna. Ko zaboravlja na ovu mogućnost lako će zalutati i biti  zaveden  da  postavi  neodr­ živa tvrđenja o suštini sna. Ali o toj temi suviše je malo istraživano. Dosad je samo O. Ran k  temeljno  proučio,  pri ­ lično pravilno, stratifikaciju simbola u snu koju izaziva na - dražaj bešike.

žaji  koji  polaze  sa  spoljnih  objekata,  samo  subjek­ tivno utemeljena unutrašnja stanja nadraženja čulnih organa i somatski nadražaji koji dolaze iz unutrašnjo­ sti tela, i zapazili smo sklonost autora da pored ovih somatskih nadražajnih izvora eventualne psihičke iz­ vore sna potisnu u pozadinu ili ih u potpunosti isklju­ čuju.  Pri  ispitivanju  prava  koja  se  polažu  u  korist somatskih  nadražajnih  izvora,  mi  smo   saznali   ovo: Značenje  objektivnih                                                   nadražaja    čulnih       organa  — delimično slučajni nadražaji za  vreme  spavanja,  de- limično  takvi  koji  deluju  čak  i na  uspavani  duševni život utvrđeno je mnogobrojnim posmatranjima i eks­ perimentalno potvrđeno.  Izgleda  da je uloga subjek­ tivnih čulnih nadražaja dokazana vraćanjem hipnago- gičkih čulnih slika u snovima; i mada se, doduše,  ne može u potpunosti dokazati da slike i predstave koje se javljaju u našim snovima mogu biti svedene na in­ terne somatske nadražaje u  onoj  meri  u  kojoj  se  to tvrdilo, ipak ovo poreklo nalazi podrške u priznatom uticaju koji na naše snove vrše stanja uzbuđenja pro- bavnih  organa,  organa  za mokrenje i  seksualnih  or­ gana.

Nervni nadražaj i somatski nadražaj bili bi dakle somatski izvori sna, tj. prema mnogim autorima uop- šte jedini izvori sna.

Ali mi smo već poklonili pažnju čitavom nizu su­ mnji koje izgleda da su napale ne samo tačnost so­ matske  teorije  nadraženja  nego  i  njenu  dovoljnost.

Ma koliko se zastupnici ovog učenja osećali si­ gurni u odnosu na njegove stvarne osnove — osobito ukoliko dolaze u obzir akcidentalni i spoljašnji nerv­ ni nadražaji — za koje ne treba nikakav napor pa da se u sadržini sna ponovo pronađu — ipak niko nije bio daleko od toga da uvidi da bogata predstavna sa- držina snova ne dopušta da se izvodi jedino iz spolj­ nih nervnih nadražaja. Mis Meri Viton Kelkins (Mary Whiton  Calkins)  ispitivala  je  svoje  sopstvene  snove i snove jedne druge osobe u toku šest nedelja, pola­ zeći sa toga gledišta, i našla samo 13,2 procenata, od­ nosno 6,7 procenata, u kojima se mogao dokazati ele­ ment spoljašnje čulne percepcije; i samo dva primera

iz njene zbirke mogla  su se svesti  na organske sen­ zacije. Statistika  nam  ovde  potvrđuje  ono  što  nam je dopustio da naslutimo već jedan površan pregled naših sopstvenih  iskustava.

često su se zadovoljavali i time  da „nervni na- dražajni san" ističu kao jednu dobro ispitanu pod­ vrstu sna ispred njegovih ostalih oblika. Spita je sno­ ve delio na nervni nadražajni  san  i  asocijacioni  san. Ali bilo je jasno da je rcšenje ostalo nezadovoljava­ juće sve dok nije uspelo da se dokaže postojanje veze između somatskih izvora sna  i  predstavne  sadrži- ne  sna.

Prvom prigovoru — nedovoljna učestalost spo- ljašnjih nadražajnih izvora — pridružuje se još i dru­ gi prigovor — nedovoljno objašnjenje snova koje ova­ kvim uvođenjem izvori daju. Zastupnici ovog učenja duguju nam dva objašnjenja: prvo, zašto se spoljašnji nadražaj jednog sna ne može percipirati u svojoj stvarnoj prirodi, nego se redovno pogrešno prepozna (uporedi snove o budilniku), i drugo: zašto rezultat re­ akcije percipiraj uće duše na ovaj neprepoznati na­ dražaj može ispasti tako neodredljivo promenljiv. Kao odgovor na ovo pitanje čuli smo od Strimpela da duša zbog svoga okretanja od spoljašnjeg sveta za vreme spavanja nije u stanju da da pravilno tumačenje ob­ jektivnog čulnog nadražaja, nego je primorana da stvara iluzije na osnovu onoga što je u mnogim po­ gledima jedno neodređeno nadraživanje; on kaže:

„Čim za vreme spavanja u duši kroz jedan spo­ ljašnji ili unutrašnji nervni nadražaj  nastaje  senza­ cija ili kompleks senzacija, ili osećaj, ili uopšte neki psihički proces i biva od duše percipiran, ovaj proces izaziva senzorne slike iz kruga iskustava  koje  su  u duši preostale od budnog stanja, dakle ranije percep­ cije, koje su bilo gole ili pak sa pripadajućim psihič­ kim vrednostima. Proces tako  reći  oko sebe prikup­ lja jedan veći ili manji broj takvih slika, preko kojih utisak koji dolazi od nervnog nadražaja dobij a svoju psihičku vrednost. Obično se i ovde kaže, kao što to jezik čini i za budno držanje, da duša za vreme spa­ vanja tumači utiske nervnih nadražaja. Rezultat ovog

15 Frog'd,  Odabrana dela, VI

mmmmmi^mmmmmmmm

22 6                                 Tumačenje   snova,   X

tumačenja jeste takozvani nervni nadražajni san,  tj. san, čiji su sastavni delovi uslovljeni nervnim nadra- žajem koji stvara psihičke efekte u duši prema zako­ nima  reprodukcije."

Vuntova izjava je u svemu što je bitno identična sa ovom teorijom: predstave u snu proizlaze na svaki način najvećim delom  iz  čulnih  nadražaja,  naročito od cenestetičkih senzacija, pa su stoga najčešće fanta­ stične iluzije, verovatno samo manjim delom čiste predstave sećanja, pojačane  na  stepen  halucinacija. Za odnos  sadržaja  sna  prema  nadražajima  sna,  koji se prema ovoj teoriji zbiva, Strimpel nalazi zgodno poređenje (str. 84) kad kaže: „kao da deset prstiju jednog čoveka potpuno neveštog muzici  prebiraju dirke klavira". San na ovaj način ne bi izgledao kao duševni fenomen, ponikao iz psihičkih motiva, nego kao rezultat — uspeh jednog fiziološkog nadražaja koji se izražava u psihičkoj simptomatologiji, pošto aparat pogođen nadražajem nije sposoban ni za kakav drugi izražaj. Na jednoj sličnoj pretpostavci, na pri- mer, izgrađeno  je objašnjenje  prinudnih  predstava koje je pokušao da da Majnert (Mevnert) čuvenim upoređenjem sa brojčanikom na kojem su pojedini brojevi  jače  ispupčeni.

Makar koliko omiljena postala teorija o somat- skim nadražajima sna i ma koliko privlačna nam ona izgledala, ipak je lako dokazati u njoj  postojanje jed­ ne slabe tačke. Svaki somatski nadražaj sna koji du­ ševni aparat za vreme spavanja poziva na tumačenje kroz stvaranje iluzije, može izazvati nebrojeno mno­ go takvih pokušaja tumačenja, može dakle biti za­ stupljen u sadržaju sna ogromnom raznovrsnošću predstava.1 A teorija Štrimpelova i Vuntova je nespo­ sobna da da bilo kakav motiv koji sređuje odnos iz-

1 Svakome bih savetovao da pročita opširne i tačne  pro ­ tokole o eksperimentalno izazvanim snovima koje je  Mourlv Vold prikupio u dve knjige, da bi  se  uverio  o  tome  koliko malo objašnjenja nalazi sadržaj pojedinog  sna  u  datim  opit- nim uslovima, i uopšte koliko je neznatna korist takvih ekspe­ rimenata   za   razumevanje   problema    sna.

Somatski izvori  sna                                     22 7

među nadražaja spol ja i predstave u snu izabrane za njegovo tumačenje, da objasni dakle „neobični izbor" koji „nadražaji dovoljno često vrše u toku svoje pro­ duktivne delatnosti" (Lips, Lipps, Grundtatsachen des Seelenlebens, str. 170). Ostali prigovori upravljeni su protiv osnovne pretpostavke celokupnog učenja o ilu­ ziji, da duša za vreme spavanja nije u stanju da pre­ pozna pravu prirodu objektivnih senzornih nadražaja. Stari fiziolog Bnrdah dokazuje nam da je duša i za vreme spavanja svakako vrlo sposobna da pravilno tumači sve čulne utiske koji do nje dođu i da reaguje onako u saglasnosti sa pravilnim tumačenjem: on iz­ laže da izvesne čulne utiske koji pojedincu izgledaju važni možemo izuzeti iz opšteg zanemarivanja za vre­ me spavanja (dadilja i  dete) i da nas naše sopstveno ime dal oko sigurnije budi nego neki ravnodušan slu- šni utisak, što naravno pretpostavlja da duša i za vre­ me spavanja pravi razliku između senzacija  (Odeljak I, str. 55). Burdah iz ovih posmatranja zaključuje da za vreme stanja spavanja ne treba pretpostaviti da postoji nesposobnost za tumačenje čulnih nadražaja nego nedostatak interesa za njih. Isti argumenti koje Burdah iznosi 1830. godine vraćaju se ponovo godine 1883. neizmenjeni kod Lipsa u borbi protiv somatske nadražaj ne teorije. Duša nam, prema tome, izgleda kao spavač u anegdoti koji na pitanje „Spavaš li?" odgovara „ne", a posle drugog oslovljavan ja, „pa on­ da mi pozajmi deset forinata" osigurava sebe izgovo­ rom:  „ja  spavam".

Nedovoljnost teorije o  somatskim  nadražajima sna može se dokazati i na jedan drugi način. Posma- tranje pokazuje da ja spoljnim nadražajima ne bivam primoran na snevanje, mada se ovi nadražaj i javlja­ ju u sadržini sna, čim sanjam i u slučaju da sanjam. Protiv jednog nadražaja kože ili pritiska, na primer, koji mi se dogode za vreme spavanja, stoje mi razli­ čite reakcije na raspolaganju. Mogu da nadražaj pre­ ču j em i da zatim prilikom buđenja vidim da mi, na primer, jedna noga nije bila pokrivena, ili je ruka bila pritisnuta; patologija mi pokazuje najbrojnije sluča­ jeve da raznovrsni senzorni i motorni nadražaji koji

15*

snažno deluju mogu za vreme spavanja da ostanu bez efekta. Ja mogu da osetim senzaciju za vreme spava­ nja, tako reći u toku spavanja, kao što to po pravilu biva sa bolnim nadražajima, ali tako da bol ne uple­ teni u san; ja se, kao treće, na nadražaj  mogu probu­ diti da bih ga uklonio.1 Samo jedna četvrta mogućna reakcija može da me nervnim nadražaj em podstakne da sanjam; ostale mogućnosti ostvaruju se najmanje isto tako često kao i mogućnosti stvaranja sna.  Ovo se ne bi moglo obaviti da motiv snevanja nije izvan somatskih  nadražajnih  izvora  sna.

U pravednom proveravanju gore otkrivene pra­ znine u objašnjenju sna pomoću somatičkih nadraža- ja, drugi autori — Šerner, kome se pridružio filozof Folkelt — pokušali su da pobliže odrede duševne ak­ tivnosti koje iz somatskih nadražaj a stvaraju šarene slike sna, dakle ipak suštinu snevanja preneli na du­ ševno i na jednu psihičku aktivnost. Šerner nije dao samo jedan poetski žarko oživljeni opis psihičkih oso- benosti koje  se  prilikom  stvaranja  sna  razvijaju;  on je verovao i da je pogodio princip, po kome duša po­ stupa sa nadražajima koji su joj pruženi. Prema Ser- neru rad sna u slobodnom radu fantazije oslobođene njenih dnevnih okova teži za tim da prirodu organa od kojeg nadražaj potiče, i vrstu toga nadražaj a pri­ kaže simbolički. Tako se dakle stvara neka vrsta sa- novnika kao uputstvo za tumačenje snova, pomoću koga se iz slika sna može izvesti zaključak o telesnim osecanjima, organskom i nadražajnom stanju. Tako slika mačke izražava ljutito neraspoloženje duše, slika svetlog i glatkog peciva nagotu tela. Covekovo telo kao celinu fantazija sna prikazuje kao kuću, pojedini tele- sni organ jednim delom kuće. U „zubnim nadražajnim snovima" organu usta odgovara visoko zasvođeni trem, a  spuštanju  ždrela  prema  jednjaku  odgovaraju  ste-

1 Upoređi uz to K.  Lanđauer,  Handlungen  des  Schlafen- den (Zeitschrift fiir die gesamte Neurologie un d Psychiatrie, XXXIX, 1918). Postoje za svakog posmatrača vidljive i smi- saone radnje snevača. Snevač nije apsolutno otupavljen, na ­ protiv,  on  može  raditi  logično  i  sa  snažnom  voljom.

penice; u „snu glavobolje" vrh glave je predstavljen sobnom tavanicom prekrivenom odvratnim paucima, nalik na krastave žabe"  (str.  39;. — „Ove simbole san u  mnogostrukom  izboru  upotrebljava  za  isti  organ; tako pluća koja dišu nalaze svoj simbol u plamenom ispunjenoj peći sa njenim hujanjem; srce u šupljim sanducima i korpama, mokraćna bešika u okruglim predmetima u vidu kese, ili uopšte  samo  u  izdublje­ nim predmetima. Naročito važno je  da  se  na  kraju sna nadražujući organ ili njegova funkcija često pri­ kazuju neprikriveni, i to većinom na sopstvenom telu snevačevom. Tako se „zubni nadražajni san" obično završava time što snevač „sam sebi  izvadi  zub"  (str. 35). Ne može se reći da je ova teorija tumačenja  sna naišla na  mnogo   naklonosti  kod  autora.  Pre  svega, ona je izgledala  ekstravagantna;  oklevalo se  čak da se u njoj pronađe i jedan deo opravdanja na koje  po mome shvatanju može polagati pravo.  Kao  što  vidi­ mo, ona vodi ponovnom oživljavanju tumačenja sna pomoću simbolike, kojom  su  se  služili  stari,  samo  što se oblast iz koje se tumačenje uzima ograničava na granice čovekovog tela. Nedostatak jedne naučno shvatljive tehnike pri tumačenju mora teško škoditi granicama primene Šernerove teorije. Samovolja u tumačenju snova nipošto ne izgleda isključena, pogo­ tovu što se i ovde nadražaj može ispoljiti  mnogobroj­ nim zamenama u sadržaju sna; tako već Sernerov pri­ stalica  Folkelt  nije  mogao  potvrditi   tačnost   gledišta da telo predstavlja kućom. Negodovanje što se i  ovde duši rad sna nameće kao  beskorisna  i  besciljna  funk­ cija mora se takođe izazvati, pošto se prema ovoj teo­ riji o kojoj raspravljamo duša zadovoljava time da fantazira o nadražaju kojim je  okupirana,  a  da  se  pri tom u daljini nigde ne pojavljuje nešto kao oslobo­ đenje   nadražaj a.

Ali Šernerova teorija o simbolizovanju telesnih nadražaj a kroz san teško je pogođena jednim pri­ govorom. Ovi telesni nadražaji postoje u svako  doba, duša je po opštem mišljenju pristupačnija za njih za vreme spavanja negoli u budnom stanju. Onda je neshvatljivo  zašto  duša  ne  sanja  kontinuirano  preko

cele noći, i to svake noći o svima organima. Ako hoće­ mo da se izvučemo iz ovog prigovora pod uslovom da bi iz oka, uva, iz zuba, creva itd. morali polaziti na­ ročiti nadražaji, da bi probudili aktivnost sna,  onda se nalazimo pred teškoćom da ove intenzifikacije na- dražaja prikažemo kao objektivne, što je mogućno samo u malom broju slučajeva. Ako san o letenju predstavlja simbolizovanje dizanja i spuštanja  pluć­ nih krila pri disanju, onda bi se taj san, kao što već Strimpel primećuje, morao mnogo češće sanjati ili bi se moralo dokazati da postoji povećana aktivnost di­ sanja za vreme takvog sna.  Moguć je još jedan treći slučaj, najverovatniji od svih, da naime s vremena na vreme deluju naročiti motivi, da bi poklonili  pažnju ravnomemo prisutnim visceralnim senzacijama, ali ovaj  slučaj  vodi već  dalje  od  cilja šernerove  teorije.

Vrednost  raspravljanja   Šernera   i  Folkelta   leži u tome što skreću pažnju na jedan niz karakteristič­ nosti sadržaja sna kojima je potrebno  objašnjenje  i kao da prikrivaju nova saznanja. Sasvim pravilno je da snovi sadržavaju simbolizovanja telesnih organa i funkcija, da voda  u  snu  često  upućuje  na  draženje na mokrenje, da se muški polni organ može prikazati uspravno stojećim štapom ili stubom itd. U snovima koji pokazuju vrlo pokretno vidno polje i sjajne boje, nasuprot zamućenosti drugih snova, može se teško odbaciti tumačenje kao „nadražajni san vida"; isto tako ne može se osporiti uloga koju u snovima igra­ ju iluzije, a koje karakterišu larma i zvučna zbrka. Jedan san kao što je Sernerov san da  se  dva  reda lepih plavokosih dečaka na jednom mostu nalaze je­ dan prema drugom, da jedni druge napadaju, zatim ponovo zauzimaju svoja mesta, dok snevač najzad ne sedne na most i ne izvuče dug zub iz svoje vilice; ili jedan sličan san Folkeltov, u kome igraju ulogu dva reda fijoka,  i koji se opet završava vađenjem jednog zuba:  ovakve  tvorevine  sna,  iznete  kod  oba  autora u velikom broju, ne dozvoljavaju  da  Šernerovu  teo­ riju odbacimo u stranu kao kakav  izlišan  pronala­ zak, a da ne potražimo zdravo jezgro u njoj. Postav­ lja  se naposletku  zadatak  da  za  tobožnje  simbolizo-

vanje tobožnjeg zubnog   nadražaja   donesemo  jedno drugačije              objašnjenje.

Za sve to vreme dok nas je zanimala teorija o somatskim izvorima sna, propustio sam da istaknem onaj argument koji se izvodi iz naših  analiza  sna. Ako smo jednim postupkom, koji drugi autori nisu primenili na svoj materijal snova, mogli pokazati da san ima svoju sopstvenu vrednost kao psihička akci­ ja, da jodna želja postaje  motiv  za  njegovo  stvara­ nje, i da doživljaji prethodnoga dana daju najbliži materijal za njegov sadržaj, onda je  svako  drugo učenje o snovima, koje zanemaruje jedan tako važan istraživački postupak, pa prema tome  san  prikazuje kao jednu beskorisnu  i  zagonetnu  psihičku  reakciju na somatske nadražaje, — osuđen i bez naročite kri­ tike. Jer morale bi postojati dve potpuno različite vrste snova, što je veoma neverovatno, od kojih je jedna došla samo pod moje  posmatranje,  a  druga samo pod posmatranje ranijih ocenjivača sna. Preo- staje još samo to da unutar naše teorije o  snu  na­ đemo mesto za činjenice na koje se oslanja  uobiča­ jena  teorija  o  somatskim  nadražajima  sna.

Prvi korak u tom pravcu već  smo  načinili  kad smo postavili tezu da je rad sna pod prinudom da u jednu jedinicu preradi sva istovremeno postojeća podsticanja na san. Videli smo, ako  su  od  prethod­ nog dana preostala  dva  ili  više  doživljaja  sposobna da stvore utisak da se želje izvedene od njih sjedi- njavaju u jednom snu; isto tako da se dragoceni utisak i indiferentni doživljaji prethodnoga dana u materijalu sna prikupljaju, pod pretpostavkom da se između njih mogu uspostaviti komunicirajuće pred­ stave. San,  prema tome, izgleda kao reakcija na sve što je u snevajućoj duši istovremeno prisutno kao aktuelno. Ukoliko smo dosad analizirali materijal sno­ va, videli smo da on predstavlja zbirku psihičkih ostataka, tragova sećanja kojima smo (zbog davanja prednosti recentnom i infantilnom materijalu) morali pripisati tada psihološki neodredljiv karakter aktuel- nosti. Sad nam ne stvara mnogo neprilika da unapred kažemo šta će se dogoditi ako se ovim sada aktuel-

232                         Tumačenje snova, I

nim sećanjima za vreme spavanja pridruži svež  ma­ terijal senzacija. Ovi nadražaji opet dobijaju važnost za san time što su aktuelni; oni se sjedinjuju sa osta­ lim psihički aktuelnim materijalom da bi dali rriate- rijal za konstrukciju sna. Da kažemo malo drukčije, nadražaji za vreme spavanja prerađuju se u jedno ispunjenje želje čiji su ostali sastavni delovi nama poznati psihički ostaci dana. Ovo sjedinjenje nej mora se obaviti;  već smo čuli  da je za vreme spavanja na telesne nadražaje moguć više od jednog načina rea- govanja. Onde gde se to sjedinjenje izvršilo, to znači da je  upravo  tu pošlo za rukom da se  pronađe ma­ terijal za sadržaj sna, koji će moći predstavljati obe vrste izvora sna, somatske kao i psihičke.

Suština sna se ne menja ako se psihičkim izvo­ rima sna pridruži somatski materijal; san ostaje ispu­ njenje želje, bez obzira na to na koji način je izra­ žavanje toga ispunjenja želja od aktuelnog materijala određena.

Ovde ću rado ostaviti mesto za  jedan  niz  čini­ laca koji značaj spoljnih nadražaja za san mogu na­ činiti promenljivim.  Ja zamišljam da jedno zajednič­ ko delovanje individualnih fizioloških i slučajnih fak­ tora, datih u svagdašnjim okolnostima, odlučuje o tome kako će se neko ponašati u pojedinim slučaje­ vima relativno intenzivnog i objektivnog nadraživa- nja za vreme spavanja. Habitualna akcidentalna  du­ bina  spavanja,  u  saradnji  sa  intenzitetom nadražaja, u jednom slučaju omogućiće spavaču da nadražaj savlada tako da mu san  ne  bude  prekinut;  a  drugi put će ga naterati da se probudi ili da potpomogne pokušaj  da  nadražaj  savlada  tako  što  će  ga  uplesti u san. U saglasnosti sa ovim mnogostrukim mogućim kombinacijama, doći će spoljašnji nadražaj do  izra­ žaja u snu kod nekog češće ili rede nego kod drugo­ ga. Kod mene,  koji sam izvrstan spavač i koji upor­ no odbijam da me bilo kakvim povodom ometaju u spavanju, vrlo retko je mešanje spoljnih nadražaja uzrok nastanka snova, dok me psihički motivi oči­ gledno vrlo lako dovode do snevanja. Ja sam zapra­ vo zabeležio jedan jedini san u kome se može raspo-

                                     Somatski            izvori            sna           233

znati objektivan, bolan nadražaj ni izvor, i baš u tom snu biće vrlo poučno da pogledamo efekat koji je spolni  nadražaj  u  njemu  postigao.

Jašem na sivom konju, najpre bojažljivo i ne­ spretno, kao da sam samo naslonjen. Tada sretnem kolegu P., koji sedi na konju obučen u odelo od ne­ valjana sukna i on mi skreće pažnju na nešto  (vero- vatno da ne sedim dobro). I sad se na veoma inteli­ gentnom konju sve  irise  i  više  snalazim,  sedim  ugod­ no i primećujem da sam gore sasvim kao  kod  svoje kuće. Kao sedlo imam neku vrstu jastuka koji u pot­ punosti ispunjava prostor između konjskog vrata i konjskih sapi. Tako jašem između dvoje sasvim pri- bliženih teretnih kola. Pošto sam  izvesno  vreme  ja­ hao ulicom, okrenem se i hoću da sjašem,  najpre ispred jedne male  otvorene  kapele  koja  stoji  kraj ulice. Zatim  stvarno  sjašem  pred  jednom  kapelom koja se nalazi blizu nje; hotel  je  u  istoj  ulici,  mogao bih ostaviti konja da ode sam tamo, ali ga radije sam odvodim. Kao da se stidim da  tamo  stignem  kao  ja­ hač. Pred hotelom stoji hotelski momak koji mi po­ kazuje jedan list hartije koji sam  bio  našao,  pa  me zato grdi. Na ceduljici stoji dvaput podvučeno: Ništa jesti, i zatim druga odluka (nejasno) kao: ništa ne raditi; uz to jedna nejasna ideja da sam u nekom stra­ nom  gradu  u  kome  ništa  ne  radim.

Na snu  se najpre  neće ništa  primetiti da je  na­ stao pod utiskom, bolje rečeno pod primoravanjem jednog bolnog nadražaja. Ali  dan  ranije  ja  sam  pa­ tio od furunkula koji su mi svaki pokret učinili muč­ nim, i naposletku je jedan furunkul na korenu skro- tuma porastao u veličini jabuke i na svakom koraku stvarao mi naj nepodnošljivi je bolove i grozničav umor,  gubitak  apetita,  a  težak  dnevni  rad  koji  sam i pored toga obavljao sjedinio se sa bolovima izaziva­ jući smetnje mome raspoloženju. Nisam  bio  spo­ soban da obavljam svoje lekarske dužnosti, ali s obzi­ rom na vrstu i mesto na kome se ovo zlo  nalazilo, moglo se pomisliti  na  jedno  drugo  obavljanje  rada, za koje bi sigurno bio isto tako nesposoban kao i za svako  dugo,  naime  na  jahanje.  A  san  me  premešta

23 4                               Tumačenje snova, I                                   I

i baš  u  ovu  aktivnost,  to  je  najenergičnija  negacija patnje  koja  je  predstavi  pristupačna.  Ja   uopšte   ne umem  da  jašem,  ni  inače  ne  sanjam  o  tome,  sedeo sam  samo  jednom  na  konju,  i  onda  bez  sedla,  i  to mi nije godilo. Ali u ovom snu ja jašem kao da ne­ mam  furunkula  na  međici,  ne  baš  stoga  što  ga  ne želim  imati.  Moje  je  sedlo  prema  opisu  obloga  od kaše  koji  mi  je  omogućio  da  zaspim.  Verovatno  za vreme  prvih  časova  spavanja nisam  —  ovako  zašti­ ćen  —  osetio  ništa  od  bolova.  Zatim  su  se  pojavili bolni osećaji i hteli su me probuditi, ali je došao san i umirivajuće mi rekao: „Spavaj samo dalje, ti se ne­ ćeš probuditi! Ti uopšte i nemaš furunkule jer jašeš na konju, a sa furunkulom na tom mestu svakako se ne može jahati!"  I tako mu je  to uspelo;  bol je bio zaglušen,  i  ja sam  nastavio  da  spavam.

Ali se san nije zadovoljio time  da mi  „sugeriše da nemam" furunkule, držeći se uporno predstave ne­ spojive sa patnjama, pri čemu se ponašao kao halu- cinatorsko ludilo majke koja je izgubila sina1, ili trgovca kome su gubici odneli imanje; nego mu po­ jedinosti senzacije koju  poriče  i  slike  upotrebijene za njeno potiskivanje služe kao materijal da bi ono što se inače aktuelno nalazi u duši nadovezao na si­

Somatski   izvori   sna                                  235

jahača. Tako konj dolazi do simboličkog značenja pa­ cijentkinje (on je  u  snu  veoma  interesantan).  „Gore se osećam sasvim kao kod kuće" odnosi se na položaj koji sam imao u kući pre nego što me je P. zamenio.

„Mislio sam da sedite gore čvrsto u sedlu", rekao mi je pre kratkog vremena u odnosu na istu kuću jedan od mojih malobrojnih  zaštitnika među  velikim  leka- rima.  I  to  je  bila  majstorija  da  sa  takvim  bolovima osam do deset sati dnevno vršim psihoterapiju, ali ja znam  da  bez  potpunog  telesnog  zdravlja  svoj  naro­ čito težak posao ne mogu dugo nastaviti, i san je pun mračnih  aluzija  na  situaciju  do  koje  mora  doći  (ce­ duljica kakvu  neurasteničari  imaju  i  pokazuju je le- karu). — Ne  raditi  i  ne  jesti.  Pri  daljem  tumačenju vidim da je radu sna pošlo  za rukom da iz situacije želje jahanja nađe  put ka  vrlo  ranim scenama  dečje svađe koja se  morala  odigrati  između  mene i  moga nećaka  koji  sad  živi  u  Engleskoj,  uostalom  godinu dana starijeg od mene. Osim toga primio je i elemen­ te iz  mojih  putovanja po  Italiji;  ulica u  snu sastav­ ljena je od utisaka iz Verone i Sijene. Još dublje tu­ mačenje vodi ka seksualnim mislima sna,  i ja se se- ćam šta kod jedne pacijentkinje, koja nikad nije bila u  Italiji,  treba  da  znače  aluzije  sna  na  lepu  zemlju

1

tuaciju  sna  i  doveo  do  izražaja.  Ja  jašem  na  sivom

(gen  Italien

Genitalien),  ne  bez  istovremenog  nado-

konju, boja konja tačno odgovara dresu boje bih era i soli, u kome sam poslednji put sreo  kolegu  P.  na selu. Kao uzrok furunkuloze naveli su mi oštro za­ činjenu hranu, što svakako kao etiologiju treba pret­ postaviti šećeru na koji se kod furunkuloze može misliti. Prijatelj P.  voli  da  preko  puta  mene  sedne na visokog konja, otkako me je zamenio kod jedne pacijentkinje sa kojom sam  izvodio  velike  majstorije (u snu sedim na konju najpre tangencijalno kao umetnik jahač), a koja me je stvamo vodila kud god je  htela   kao   što  u  anegdoti   konj   vodi   nedeljnog

1   Uporedi  mesto  u  Grizingera   (Griesinger)  i  napomenu u mom drugom članku o odbrambenim neuropsihozama (Abewehr-Neuropsychosen), Neurologisches Zentralblatt 1896. (Sabrana dela, sv. I).

vezivanja  na  kuću  u  kojoj  je  prijatelj  P.  bio  lekar,  i

na mesto na kome se moj  furunkul nalazi.

U jednom drugom snu pošlo  mi  je  na  sličan  na­ čin za  rukom  da  otklonim  jednu  smetnju  spavanja kojoj je tada pretio jedan senzorni  nadražaj,  ali  to  je bio samo slučaj koji mi je omogućio da otkrijem vezu sna sa slučajnim nadražaj em sna  i  da  tako  san  shva­ tim. Jednoga jutra  probudih  se,  bilo je  to  usred  leta, na jednoj planini u Tirolu sa saznanjem da  sam  sa­ njao: umro je papa. Objašnjenje ovog kratkog, ne- vizuelnog sna nije mi pošlo za rukom. Sećao  sam  se samo jednog oslonca za san, naime da je u novinama kratko  vreme  pre  toga  bilo  javljeno  o  lakoj   bolesti

1   Gen  Italien  =  gegen Italien  (Prim. prev.).

Njegove Svetosti. Ali  u  toku  prepodneva  pitala  me je žena: „Jesi li čuo jutros ono strašno zvonjenje zvona?" Nisam znao ništa o tome da sam ga čuo, ali sam sad svoj san razumeo. San je bio reakcija moje potrebe za spavanjem na larmu kojom su pobožni Tirolci hteli da me probude. Ja sam im se osvetio zaključkom koji stvara sadržinu sna, i nastavio da spavam  bez  ikakvog  interesovanja  za  zvonjenje.

Među snovima pomenutim u predstojećim odelj- cima nalazi se  već  više  takvih  koji  mogu  poslužiti za preradu takozvanih nervnih nadražaja. Jedan od takvih jeste san o pijenju nadušak: u njemu je so- matski nadražaj verovatno jedini izvor sna,  a  želja koja proizlazi iz senzacije — žeđ — jedini motiv sna. Slično stoje stvari i u ostalim jednostavnim snovima, ako je somatski nadražaj sam po sebi  u  stanju  da stvori želju. San bolesnice koja noću zbacuje sa lica aparat za hlađenje pokazuje jedan neobičan način reagovanja ispunjenjem želje na nadražaje bola. Iz­ gleda da je bolesnici kratkotrajno pošlo za rukom da sebe načini analgičnom, pri čemu je svoje bolove podmetnula  jednom  strancu.

Moj san o trima Parkama očigledno je san gladi, ali  on  ume  da  želju  za  hranom  pomeri  natrag,  sve do čežnje deteta za majčinim grudima, i da bezazle­ nu požudu iskoristi kao pokrivač za jednu ozbiljniju koja se ne srne tako neuvijeno izraziti. U snu o gro­ fu  Tunu mogli smo videti kojim putevima se dovodi jedna  akcidentalno  data  telesna  potreba  u  vezu  sa najjačim,  ali  i  najjače  potisnutim  pokretima  dušev­ nog života. I  ako,  kao što je to slučaj  o kome priča Garnije (Garnier), prvi konzul prasak paklene mašine koja eksplodira upliće u  jedan san  o bitci,  pre nego što se budi, onda se u tome naročito jasno pojavljuje težnja, u čijoj se službi duševna aktivnost uopšte bri­ ne  o senzacijama   za   vreme   spavanja.  Jedan   mlad advokat koji,  pun misli o svom prvom velikom kon­ kursu, jedno popodne zaspi,  ponaša se sasvim slično kao veliki Napoleon.  On sanja o izvesnom  G.  Rajhu u  Husjatinu  (Husvatin)  koga  poznaje  iz  jednog  kon­ kursa,  ali  Husjatin  se  i  dalje  zapovednički  nameće;

on mora  da se  probudi  i tada čuje  svoju ženu,  koja pati od bronhijalnog katara, kako snažno kašlje.1

Uporedimo sad, prvo, ovaj  san  Napoleona,  koji je, uostalom, bio izvanredan spavač, i san onog stu­ denta koji je voleo dugo da spava i koji, kad ga je gazdarica probudila da mora u bolnicu, sanja da se nalazi u bolničkoj postelji i nastavlja da spava dalje sa motivacijom: Kad sam već u bolnici, ne moram ustajati da bih onamo otišao. Ovaj poslednji san si­ gurno je san komoditeta: spavač sam sebi otvoreno priznaje motiv svoga snevanja, ali time otkriva jednu od tajni snevanja uopšte. U izvesnom smislu svi sno­ vi su snovi komoditeta; oni služe nameri da san  na­ stave umesto da snevača probude. San je čuvar spa­ vanja, a ne njegov narušivalac. Ovo shvatanje oprav- daćemo na jednom drugom mestu u vezi sa činiocima koji bude, a koji su psihičke vrste, ali već ovde mo­ žemo dokazati da se san može primeniti na ulogu objektivnih spoljnih nadražaja. Duša se ili uopšte ne brine o povodima za senzacije za  vreme  spavanja, ako je to u stanju da uradi uprkos intenzitetu i zna­ čenju ovih nadražaja koje i  ona  dobro  razume;  ili pak san iskorišćuje za to da ove  nadražaje porekne, ili, treće, ako mora da ih prizna, ona za  njih  traži jedno takvo tumačenje koje će aktuelnu senzaciju predstaviti kao sastavni deo jedne situacije  koja  se želi i koja se sa spavanjem može složiti. Aktuelna senzacija uplete se u jedan san da bi mu otela real­ nost. Napoleon može i dalje da spava, to je samo se- ćanje sna na gruvanje topova kod Arkole što želi da ga  omete.2

Zelja za spavanjem, na koju se svesno Ja kon- centrisalo i koja, zajedno sa cenzurom sna i „sekun­ darnom obradom" koju ćemo kasnije spomenuti, predstavlja udeo svesnog Ja u  snevanju,  mora  se svaki  put  uračunati  kao  motiv  stvaranja  sna,  i  svaki

1   Kašljati  se  na  nemačkom  kaže  husten.  Otuda  sličnost u recima Hussyatin i husten  (Prim. prev.).

2 Dva izvora iz kojih ovaj san poznajem, ne pričaju sa- glasno  o  ovom  snu.

vspeli san  je  ispunjenje  te  želje.  Kakav  odnos  ova opšta, redovno prisutna želja i uvek ista želja za spavanjem  ima  prema  ostalim  željama  od  kojih   se kroz sadržinu  sna  ispunjava  čas  jedna  čas  druga,  to će biti predmet jednog  drugog  raspravljanja.  Ali  u želji za spavanjem mi smo  otkrili  onaj  faktor  koji može ispuniti prazninu u Strimpel-Vuntovoj teoriji i objasniti zabludu i kapricioznost u tumačenju  spolj- njeg nadražaja.  Pravilno  tumačenje,  za  koje  je  duša za vreme spavanja svakako sposobna,  polagalo  bi pravo na  aktivno  interesovanje,  postavilo  bi  zahtev da spavanju načini kraj; stoga  se od  svih uopšte  mo­ gućnih tumačenja mogu dopustiti samo ona koja su ujedinjena sa  apsolutistički  svršenom  cenzurom  želje za spavanjem. Otprilike: To je slavuj  a  ne  ševa.  Je r ako je ševa, onda je to kraj ljubavne noći. Među tu­ mačenjima nadražaja koji su, prema tome, dopušteni izabere se ono koje može dati najbolju vezu sa po­ kretima želje koji vrebaju u duši. Tako je sve nedvo­ smisleno određeno i ništa nije ostavljeno samovolji. Pogrešno tumačenje nije iluzija nego —  ako  tako  že­ limo — izgovor. A ovde moramo ponovo priznati, kao što je pomeranjem u korist cenzure sna izvršena za- mena, da je to jedan akt koji skreće sa normalnog psihičkog   procesa.

Ako su spoljašnji nervni i unutrašnji somatski nadražaji dovoljno intenzivni da skrenu psihičku pa­ žnju na sebe, onda oni — pod uslovom da je njihov rezultat snevanje a ne buđenje — predstavljaju čvr­ stu tačku za stvaranje sna, jezgro u njegovom mate­ rijalu traži ispunjenje želje, koje će odgovarati tom jezgru, na sličan način kao (vidi gore) što se traže posredujuće predstave između  dva psihička nadraža­ ja sna. Stoga je za izvestan broj snova tačno  da  u njima somatski element diktira sadržinu sna. U ovom krajnjem slučaju budi se u  svrhu  stvaranja  sna  jed­ na ne baš aktuelna želja. A san nema druge alter­ native nego da predstavi upravo želju u jednoj situa­ ciji kao ispunjenu; on je, tako reći, stavljen pred zadatak da traži koja se želja može predstaviti kao ispunjena želja kroz sada baš aktuelnu senzaciju. Ako

je ovaj aktuleni materijal bolnog ili tegobnog karak­ tera, on ipak nije zbog toga neupotrebljiv za  stva­ ranje sna. Duševni život raspolaže i željama čije ispu­ njenje izaziva neprijatnost, što izgleda kontradiktor­ no, ali postaje objašnjivo ako se pozovemo na pri­ sustvo dveju psihičkih instanca i na cenzuru koja iz­ među  njih  postoji.

Kao što smo rekli, u duševnom životu postoje potisnute želje koje pripadaju prvom sistemu protiv čijeg ispunjenja se drugi sistem odupire. Kad ka­ žemo: postoje, ne mislimo možda na istorijsku kon­ stataciju, da je takvih želja bilo  i  da  su  one  zatim bile uništene; teorija o potiskivanju, koja nam je u psihoneurotici potrebna, tvrdi da  takve  potisnute želje još postoje, ali u isto vreme i jedna inhibicija koja na njima leži.  Jezik pogađa tačno kad govori  o

„suzbijanju"  takvih  imuplsa.  Psihičko   pripremanje koje omogućava da  se  takve  potisnute  želje  probiju do realizacije  ostaje sačuvano  i  sposobno  za upotrebu. A ako se  dogodi  da  se  jedna  takva  potisnuta  želja ipak izvrši, onda se savladana inhibicija drugog si­ stema (sposobnog svesti) javlja kao neprijatnost.  Da sada zaključimo  ovo  raspravljanje:  ako  se  u  snu  jave iz somatskih izvora senzacije neprijatne  prirode,  onda rad sna koristi ovu konstelaciju da bi prikazao ispu­ njenje jedne inače potisnute želje — sa više ili manje prisutnom    cenzurom.

Ovakvo stanje stvari omogućava jednu grupu snova straha, dok jedna druga grupa ovih za teoriju želja nepovoljnih tvorevina sna pokazuje neki drugi mehanizam. Strah u snu može biti, naime, psiho- neurotičan strah, on može voditi poreklo iz psiho- seksualnih nadražaja, pri čemu odgovara potisnutom libidu. Tada ovaj strah, kao i čitav san straha, ima značenje jednog neurotičkog simptoma, i mi se nala­ zimo na granici na kojoj želja ispunjavajuće tenden­ cije sna ne uspeva. Ali u ostalim snovima straha ose- ćanje straha dato je somatski (na primer kod plućnih i  srčanih bolesnika  sa  slučajnom  smetnjom  disanja), i onda se strah iskoristi za to da pomogne ispunjenje želje u obliku snova sa energično potisnutim željama,

koji  bi,  da  su  snevan i  iz  psihičkih  motiva,  doveli  do sličnih  oslobođenja  straha .  Nije   teško  sjediniti  oba prividn o   odvojena   slučaja.   U   ob e   grup e   snova   sa­ držan a  su  dva  psihička  faktora:  sklonost  afektu  i  sa­ držin a  predstava ;  obe  su  međusobn o  tesn o  povezane. Ako  je  jedn a  od  nji h  aktuelna ,   ona  onu  drug u  i  u sn u  ukida ;  u  jedno m  slučaju  somatsk i  determinisan i stra h ukid a potisnut u  sadržin u  predstava ,  a u drugo m sadržina  predstav a  s a  seksualni m  nadražaje m  koji  j e prati ,   pošto  je   oslobođena  od         potiskivanja,  uklanj a puštanj e  straha .  Možemo  kazat i  da  je  u  prvo m  slu­ čaju  somatički  determinisano m  afektu  dat o  psihičko tumačenje ,  dok  u  drugo m  slučaju,  mad a  je  sve  psi­ hički  determinisano ,   sadržina  koja  j e  bila  potisnut a može lak o  biti  zamenjen a somatski m  tumačenje m ko ­ j e   odgovara  strahu .   Teškoće  koje  sve   t o   pruž a  na ­ še m   razumevanj u   nemaj u   mnog o   veze   s a   snovima; on e  dolaze  iz  činjenice  da   ovde   dodirujem o   jeda n proble m  o  stvaranj u  strah a   i  proble m  potiskivanja.

Nesumnjivo je da se fizička cenestezija (opšte te - lesno raspoloženje) nalazi međ u interni m somatski m nadražajim a koji  mogu  diktirat i  sadržaj  snova.   On a to može uradit i — ne u smislu da može dat i  sadržaj snova — neg o u smislu  da  mislim a  sn a  može  namet ­ nut i  izbor  materijal a  koji  treb a  d a  bud e  predstavlje n u sadržaju, ističući jeda n de o materijal a ka o odgo­ varajući njeno m sopstvenom biću, a zadržavajući  dru ­ gi deo. Osim toga, cenestetička osećanja, preostal a od prethodno g dana, povezuju  ih  nesumnjiv o  sa  psihič­ ki m ostacima koji vrš e tak o važan  uticaj  n a  snove. Ovo opšte  raspoloženje  može  ostati  neizmenjen o  u snu, ili se može savladati, i tako, ak o je  neprijatno , može  se  pretvorit i  u  suprotno .

Tako, p o mo m mišljenju, somatsk i izvori nadra - živanja za vrem e spavanja (to  jest,  senzacije  za  vre - me spavanja), ako nisu neobičnog intenziteta , igraju ulogu u formiranj u snova koja je slična ulozi koju igraju recentni , ali indiferentn i utisci preostali od prethodnog a dana . Ja , naime , misli m d a s e oni  do ­ vode u pomoć  pr i  formiranj u  sna  ako  su  pogodni  da se  sjedine  sa   sadržajem  predstav a  psihičkih    izvora

sna, a u  drugo m  slučaju  ne.  S  njima  se  postup a  ka o sa jevtini m  materijalo m  koji  je  uve k  pr i  ruci,  koji se upotrebljav a ka d god se ukaž e potreb a za njim, suprotn o skupocenom materijal u koji sa m propisuje nači n n a koji im a biti upotrebljavan . D a  upotrebim o jedn o upoređenje : ak o neki  zaštitnik  umetnost i  jed ­ no m umetnik u donese reda k kame n ka o što je, n a primer , koma d oniksa, pa od njega zatraži da iz njega stvori  jedn o  umetničk o  delo,  tad a  i  veličina  kamena , i njegova  boja  i  linije pomažu pr i donošenju odluke o tom e kakv a glava ili  kakv a  scena  treb a  da  bud e  nji­ me predstavljena . Međutim , u slučaju ka d postoji uniformn i i obilan materijal, kao što je na prime r merme r ili peščar, umetni k s e samo  pridržav a  one ideje koja se u njegovom duh u nalazi. I samo na  taj način, tak o  mi  izgleda,  mi  možemo  objasniti  činje­ nic u  da  se  sadržaj  sna,  da t  somatski m  nadražajim a ne preterano g intenziteta, ne pojavljuje u  svima  sno­ vim a  i  svak e  noći.1

Možda ć e jeda n prime r koji na s ponovo vrać a n a tumačenj e sn a najbolje objasniti moje mišljenje. Jed ­ nog dan a muči o sa m s e d a bi h shvatio šta b i mogl o značiti osećanje sprečenosti, da se čovek ne može po ­ krenut i s mesta, da se nešt o ne može uradit i itd. Sle- deće noći  imao sa m ovakav san : Izlazim u  vrlo ne­ potpunoj toaleti  iz  jednog  stana  u  parteru  preko  ste­ penica  na  jedan  viši  sprat.  Pri   tom   svaki   put   preska­ čem  po  tri  stepenice,  radujem  se  što  se   stepenicama mogu  tako   spretno   penjati.   Odjednom   primećujem   da niz   stepenice   silazi   jedna   služavka,    dakle    da   mi   ide u susret. Ja  se  stidim,  hoću  da  požurim  i  sad  se  po­ javljuje     ovaj     osećaj      sprečenosti,    stojim     nepomično na   stepenicama   i  ne   mogu   da   se   pomerim.

Analiza: Situacija sna je uzet a iz svakodnevn e stvarnosti.  U  jedno j  kući  u  Beču  ja  drži m  dv a  stan a

1 Rank je u nizu svojih radova pokazao da  su  izvesni snovi buđenja, izazvani organskim nadražajima (nadražaj gonjenja na mokrenje, polucijski snovi) naročito pogodni da demonstriraju borbu između potrebe za spavanjem i zahteva organske potrebe^ kao i uticaj ove potrebe na sadržaj  snova.

16 Fro^d,  Odabrana dela, VI

242                                Tumačenje snova, I

koja su među sobom povezana samo stepenicama spo- lja. U visokom parteru nalaze se moj  lekarski stan i moja radna soba, a sprat više su stambene prostorije. Kad u kasne sate završim svoj  posao dole, ja se pe­ njem  stepenicama  u  spavaću  sobu.  Uveče  pre  ovog sna ovaj kratki put načinio sam zaista u malo deran- žiranoj  toaleti,  tj.  raskomotio   sam   kragnu,  odložio kravatu i  manžetne;  u  snu  se  od  toga stvorio jedan viši, ali kao obično, neodređeni stepen neobučenosti. Preskakanje stepenica je moj uobičajeni način penja­ nja  stepenicama,  uostalom  već  u  snu  priznato  ispu­ njenje želje,  jer  lakoćom  ovog  uspeha  često  sam  se tešio zbog stanja rada moga srca. Dalje je ovaj način penjanja  stepenicama  efikasna  suprotnost  smetnji  u drugom  delu  sna.  On mi  pokazuje — za  što   dokaz nije ni bio potreban — da san nema nikakvu teškoću da  sebi  predstavi motorne  akcije izvedene u  punom savršenstvu; pomislite samo na letenje u snu!

Stepenice kojima idem, međutim, nisu stepenice u mojoj kući; najpre ja ih  ne prepoznajem,  tek oso­ ba koja mi dolazi u susret daje mi objašnjenje na koje se mesto misli. Ova osoba je služavka one stare dame koju dva puta dnevno posećujem da bih joj davao injekcije: stepenice su takođe potpuno slične stepe­ nicama kojima moram onde dva puta dnevno da se penjem.

Otkud sad ove stepenice i ova ženska osoba dola­ ze u moj san? Stid koji osećamo zato što nismo pot­ puno obučeni ima nesumnjivo seksualni karakter; devojka o kojoj sanjam starija je od mene,  namćo- rasta i nimalo privlačna. Na ova pitanja ne pada mi sad na pamet ništa drugo nego ovo: Kad u ovoj kući obavljam svoju jutarnju posetu, obično me na stepe­ nicama obuzme  nakašljivanje  i tada pljujem na  ste­ penice. U oba ova sprata, naime, ne nalazi se nijedna pljuvaonica, a ja zastupam gledište da održavanje čistoće na stepeništu ne treba da ide na moj račun, nego da treba da se omogući postavljanjem jedne pljuvaonice. Domaćica zgrade, takođe jedna starija i džandrljiva osoba, ali sa istinktom za čistoću, što sam spreman da joj priznam, u ovoj stvari zauzima drugo

Tipični  snovi                              243

gledište. Ona vreba na mene, da li ću opet sebi dozvo­ liti pomenutu slobodu, i kad je to konstatovala, onda je jasno čujem kako gunđa. Takođe mi danima odriče uobičajeno poštovanje ako  se sretnemo. Na dan  pre sna dobila je domaćica zgrade pojačanje u vidu slu­ žavke. Kao i obično, ja sam žurno svršio sa posetom kod bolesnice kad me služavka u predsoblju zaustavi i načini napomenu: „Gospodin doktor  bi  mogli  da­ nas već da očiste cipele, pre nego što uđete u sobu. Crveni  tepih  je  opet  sasvim  prljav  od  vaših  nogu."

1 ovo je jedino pravo koje stepenice i služavka mogu ostvariti  da  bi  se  u  mom  snu  mogli  pojaviti.

Između mog letenja preko stepenica i  pljuvanja na stepenicama postoji uska veza. Katar ždrela i srča­ ne tegobe treba da predstavljaju kazne za porok pu­ šenja, zbog kojeg naravno  ni  kod  domaćice  zgrade ne uživam baš glas nekog velikog čistunca, u jednoj kući kao i u drugoj, koje je san stopio u jednu tvo­ revinu.

Dalje tumačenje ovoga sna moram odložiti za kasnije, kada budem u stanju da ispričam odakle do­ lazi taj tipični san o nepotpunoj odevenosti. Pomi- njem samo kao prethodni rezultat ispričanog sna da se senzacije sna o sprečenom kretanju izazivaju svu­ da gde za njima oseća potrebu neko stanje. Naročito stanje moga motiliteta za vreme spavanja nije moglo biti uzrok ove sadržine sna jer,  trenutak ranije,  vi­ deo sam samog sebe, kao za potvrdu ove  činjenice, kako lakih nogu jurim stepenicama.