Smrt "sebe"

Možemo li biti kompletan čovek, a da ne preživimo neku tragediju? Jedina tragedija koja postoji na ovom svetu je neznanje - sve zlo izvire odatle. Jedina tragedija na svetu je nedostatak svesnosti. Iz toga izvire strah, a iz straha sve ostalo, ali smrt u suštini nije tragedija. Čudesno je umreti, užasno je samo za osobe koje nikada nisu shvatile život. Samo tada se strahuje od života, strahuje se od smrti. Samo mrtve osobe strahuju od smrti. Oni koji su živi, međutim, nimalo ne strepe od smrti.

Jedan američki autor je dobro izrazio ovu ideju. Napisao je da je buđenje smrt vere u nepravdu i tragediju. Kraj sveta za jednu gusenicu je leptir. Smrt je vaskrsnuće. Ne govorimo o vaskrsnuću koje će se doživeti, već o onom koje se odvija sada i ovde. Ako ste umirali u prošlosti, ako umirete svakog minuta, tada ste puni života, jer samo je čovek pun života istovremeno pun smrti. Neprekidno umiremo u odnosu na razne stvari. Neprestano svlačimo sve sa sebe da bismo bili u punoj meri živi, da bismo vaskrsli u svakom trenutku.

Mistici, sveci i njima slični uložili su velike napore da probude ljude. Jer, ako se ne probude, nastaviće da trpe zanemarljiva zla kao što su glad, ratovi i nasilje. Najveće zlo predstavljaju uspavani ljudi, ljudi koji ništa ne

znaju.

Nemojte tražiti od sveta da se promeni, promenite se prvo vi. Tada ćete biti u stanju da sagledate svet onakav kakav je, onda ćete promeniti šta god vam se čini da bi trebalo promeniti. Uklonite povez sa očiju. Ako to ne učinite, izgubili ste pravo da promenite bilo koga i bilo šta. Sve dok ne budete svesni samih sebe, vi nemate pravo da se uplićete u svet i druge ljude.

Opasnost pokušaja da promenimo druge ljude ili stvari oko sebe kada nismo svesni, u tome je što se se onda stvari mogu menjati kako nama odgovara, kako odgovara našem ponosu ili dogmatskim ubeđenjima ili samo da bi se ublažila sopstvena negativna osećanja. Ja imam negativna osećanja i zato je bolje da se promeniš, da bih se ja osetio bolje. Ne - prvo se suočite sa svojim negativnim osećanjima, tako da, kad krenete da promenite druge, ne pođete od mržnje, već od ljubavi.

Može nam se učiniti čudnim da je moguće biti prilično neumoljiv prema drugima, pa ipak prepun ljubavi, Hirurg može biti neumoljiv prema nekom pacijentu, a da to ipak čini s ljubavlju. Ljubav može ponekad biti zaista neumoljiva.