SMRT OCA[19]

Pogreb moga oca bio je kao hladan hamburger. Sedeo sam preko puta
kapele u Alhambri i pio kafu. Čekala me je kratka vožnja do hipodroma kad sve bude gotovo. Ušao je čovek užasno rošavog lica na kome su bili okrugli cvikeri s debelim staklima. „Henri“, obratio mi se, a onda je seo i poručio kafu.
„Zdravo, Bert.“
„Tvoj otac i ja postali smo jako dobri prijatelji. Mnogo smo pričali o tebi.“
„Nisam voleo matorog“, rekao sam.
„Tvoj otac te je voleo, Henri. Nadao se da ćeš se oženiti sa Ritom.“ Rita je
bila Bertova ćerka. „Sada izlazi sa savršenim dečkom, ali on je ne uzbuđuje.
Izgleda da se pali na folirante. Ne shvatam je. Ipak, mora da ga pomalo i
voli“, dodao je, živnuvši, „uvek krije bebu u plakar kad on navrati.“
„Hajde, Bert, idemo.“
Prešli smo preko ulice i ušli u kapelu. Neko je govorio koliko je dobar
čovek bio moj otac. Došlo mi je da im ispričam svoju verziju. Onda je neko zapevao. Ustali smo i krenuli jedni za drugim pored kovčega. Bio sam poslednji. Možda ga pljunem, pomislio sam.
Majka mi je bila mrtva. Sahranio sam je prethodne godine, otišao na
konjske trke i posle jebao nešto. Red se pomerao. Onda je neka žena
kriknula: „Ne, ne, ne! On nije mrtav!“ Podigla mu je glavu iz sanduka i ljubila je. Niko je nije zadržao. Njene usne bile su na njegovim. Uhvatio sam oca za vrat i tu ženu za vrat i razdvojio ih.
Otac se svalio natrag u sanduk, a ženu su izveli napolje, sva se tresla.
„To je bila devojka tvoga oca“, rekao je Bert.
„Nije loša riba“, rekao sam.
Kad sam posle službe božje sišao niz stepenice, žena je čekala. Pritrčala
mi je.
„Izgledaš isto kao on! Ti jesi on!“
„Ne“, rekao sam, „on je mrtav, a ja sam mlađi i lepši.“
Zagrlila me je i poljubila. Gurnuo sam jezik među njene usne. Onda sam
se odvojio. „De-de“, glasno sam rekao, „priberite se!“
Ponovo me poljubila, i ovog puta sam rinuo jezik dublje u njena usta.
Penis je počeo da mi bubri. Neki muškarci i žene prišli su da je odvedu.
„Ne“, rekla je, „hoću da idem s njim. Moram da popričam s njegovim
sinom!“
„Hajde, Marija, molim te, pođi s nama!“
„Ne, ne, moram da popričam s njegovim sinom!“
„Imate li nešto protiv?“ upitao me čovek.
„U redu je“, rekao sam.
Marija je sela u moja kola i odvezli smo se do očeve kuće. Otvorio sam
vrata pa smo ušli.
„Razgledaj malo“, rekao sam joj. „Možeš da uzmeš šta god hoćeš od
njegovih stvari. Idem da se okupam. Uvek se oznojim na pogrebu.“
Kad sam izašao, Marija je sedela na ivici očevog kreveta. „O, nosiš njegov
kućni ogrtač!“
„Sada je moj.“
„Obožavao je taj ogrtač. Poklonila sam mu ga za Božić. Bio je tako
ponosan. Rekao je da će ga obući i prošetati oko čitavog bloka, da sve komšije vide.“
„Jel’ prošetao?“
„Nije.“
„Lep ogrtač. Sada je moj.“
Izvadio sam paklo cigareta iz komode.
„O, to su njegove cigarete!“
„Hoćeš jednu?“
„Ne.“
Pripalio sam. „Koliko ga dugo znaš?“
„Oko godinu dana.“
„I nisi provalila?“
„Provalila šta?“
„Da je bio neznalica. Okrutan. Patriota. Gramziv. Lažov. Kukavica.
Prevarant."
»Ne.“
„Čudi me. Deluješ kao inteligentna žena.“ „Volela sam tvoga oca, Henri.“
„Koliko ti je godina?“
„Četrdeset tri.“
„Baš si očuvana. Imaš krasne noge.“
„Hvala.“
„Seksi noge.“
Otišao sam u kuhinju i uzeo flašu vina s police, otčepio je, našao dve
vinske čaše i vratio se. Natočio sam piće i pružio joj čašu.
„Tvoj otac je često govorio o tebi.“
»Je l’?“
„Govorio je da nemaš ambicija.“
„Bio je u pravu.“
„Stvarno?“
„Jedina moja ambicija je da budem niko i ništa to mi izgleda najrazumnije
od svega.“
„Čudan si.“
„Ne, moj otac je bio čudan. Daj da ti sipam još. Dobro vino.“
„Govorio je da si pijandura.“
„Vidiš, ipak sam postigao nešto.“
„Toliko ličiš na njega.“
„To je samo izgled. On je voleo rovita jaja, ja tvrdo kuvana. On je voleo
društvo, ja samoću. Voleo je da spava noću, ja volim danju. On je voleo pse, a ja sam ih teglio za uši i zabadao im šibice u dupe. On je voleo da radi, ja volim da se izležavam.“
Primakao sam se i dohvatio Mariju. Rastvorio sam joj jezikom usne,
utisnuo usta u njena i počeo da joj usisavam vazduh iz pluća. Pljunuo sam joj niz grlo i nabio joj prst u dupe. Razdvojili smo se.
„On me ljubio nežno“, rekla je Marija. „Voleo me.“ „Zajebi te priče“, rekao
sam. „Majka mi je bila pod zemljom samo mesec dana kad je počeo da ti
dudla sise i deli toalet-papir s tobom.“
„Voleo me.“
„Ne seri. Strah od samoće priveo ga tvojoj pizdi.“ „Govorio je da si gnevan
mladi čovek.“
„Nego šta. I sama vidiš koga sam imao za oca.“ Zadigao sam joj suknju i
počeo da joj ljubim noge. Krenuo sam od kolena. Stigao sam do unutrašnje strane njenih butina i ona ih je rastvorila za mene. Ujeo sam je, jako, a ona je poskočila i prdnula. „Oh, izvini“, rekla je.
„Nema problema“, rekao sam.
Sipao sam joj piće, pripalio cigaretu mrtvog oca i otišao u kuhinju po
drugu flašu vina. Pili smo još sat-dva. Popodne je tek prelazilo u veče, ali ja sam bio umoran. Smrt je imbecilna. To je najgora stvar u vezi sa njom.
Imbecilna je. Kad se jednom dogodi, ništa ne možeš da učiniš. Ne možeš da igraš tenis s njom ili je pretvoriš u kutiju bombona. Ona je tu kao izduvana guma. Smrt je glupa. Legao sam na krevet. Čuo sam Mariju kako skida cipele, odeću, onda sam je osetio u krevetu pored sebe. Glava joj je bila na mojim grudima. Gladio sam je iza ušiju. Penis mi je živnuo. Podigao sam joj glavu i priljubio usta na njena. Nežno sam to učinio. Onda sam uzeo njenu ruku i smestio je na kitu.
Suviše sam vina popio. Munuo sam ga. Trpao sam i trpao. Stalno sam bio na ivici, ali nikako da svršim. Pružio sam joj dugu znojavu beskonačnu jebačinu. Krevet se tresao i poskakivao, drmusao se i stenjao. Ljubio sam je i ljubio. Usta su joj vapila za vazduhom. „Gospode“, rekla je, „STVARNO ME JEBEŠ!“ Samo sam želeo da svršim, ali vino je otupelo akciju. Na kraju sam se svalio s nje.
„Gospode“, rekla je. „Gospode.“
Počeli smo da se ljubimo i sve je krenulo iznova. Munuo sam ga još
jednom. Ovog puta osetio sam kako se klimaks lagano bliži. „O“, rekao sam,
„o Isuse!“ Konačno sam svršio, ustao, otišao u kupatilo, izašao, pripalio
cigaretu i vratio se u krevet. Bila je gotovo zaspala. „Gospode“, rekla je,
„stvarno si me JEBAO!“ Zaspali smo.
Ujutro sam ustao, povratio, oprao zube, isprao grlo i otvorio flašu piva.
Marija se probudila i pogledala me. „Jesmo li se tucali?“ upitala je.
„Ti to ozbiljno?“
„Da, hoću da znam. Jesmo li se jebali?“
„Ne“, rekao sam, „ništa nije bilo.“
Marija je otišla u kupatilo i tuširala se. Pevala je. Onda se obrisala
peškirom i izašla. Pogledala me. „Osećam se kao pojebana žena.“
„Ništa nije bilo, Marija.“
Obukli smo se, pa sam je poveo u kafe iza ugla. Uzela je kobasicu i
kajganu, ražani tost i kafu. Ja sam uzeo paradajz sok i palačinku.
„Ne mogu da se saberem. Isti si on.“
„Nemoj samo jutros, Marija, molim te.“
Dok sam je posmatrao kako u usta trpa kajganu i kobasicu i ražani tost
namazan džemom od malina, shvatio sam da smo propustili sahranu.
Zaboravili smo da se odvezemo do groblja i gledamo kako matorog trpaju u rupu. Želeo sam to da vidim. Jedina dobra stvar u svemu tome. Nismo se pridružili pogrebnoj povorci, već smo otišli u očevu kuću i pušili njegove cigarete i pili njegovo vino.
Marija je strpala posebno veliki zalogaj jarkožute kajgane u usta i rekla:
„Mora da si me tucao. Osećam spermu kako mi curi niz butinu.“
„Ma to je samo znoj. Vrućina je jutros.“
Video sam kako zavlači ruku pod sto, pod suknju. Prst se vratio. Onjušila
ga. „Nije to znoj, to je sperma.“
Marija je završila s jelom pa smo izašli. Rekla mi je adresu pa sam je vozio tamo. Parkirao sam uz ivičnjak.
„Hoćeš li da uđeš?“ upitala me.
„Drugi put. Imam neka posla. Oko nasledstva.“
Marija se nagnula i poljubila me. Oči su joj bile krupne, unezverene,
bajate. „Znam da si mnogo mlađi od mene, ali mogla bih da te volim,“ rekla je. „Sigurna sam.“
Kad je stigla do vrata, okrenula se. Oboje smo mahnuli. Vozio sam do
najbliže prodavnice pića, uzeo flašu viskija i najnoviji Trkački glasnik. Osećao sam da me čeka dobar dan na hipodromu. Uvek sam bolje prolazio posle dana pauze.