SLUŽBA

Isprva su vladali oni smerni knezovi,
Da njivu, žito i ralo osvećuju i pravo
Žrtava i mera u rodu
Da vrše smrtnika, koji žedne

Za nevidljivim pravičnim vladanjem,
Koje Sunce i Mesec u ravnoteži drži
I čije večno zračeće prilike
Patnje i smrti ne poznaju svet.

Sveti red sinova božanskih davno se
Ugasio, a čovečanstvo ostalo samo,
U zanosu naslade i patnje, daleko od postojanja,
Večito postajanje bez mere i posvete.

Ali života pravog poimanje izumrlo nije nikada
I dužnost je naša da u propadanju
Igrom znakova, slikom i pesmom
Očuvamo opomenu svetog strahopoštovanja.

Možda će se nekad izgubiti tama,
Možda će se jednom vremena okrenuti,
Da nam Sunce opet kao bog vlada
I iz ruku naših žrtvene, uzima darove.