Slušanje života

Vi, dakle, imate potrebu za svesnošću i hranom. Potrebna vam je zdrava i solidna hrana. Naučite da uživate u dobroj hrani. Dobro jelo, dobro vino, dobra voda. Okusite ih. Ostavite se razmišljanja i vratite se sebi. Vratite se zadovoljstvima čula i zadovoljstvima uma. Lepo je čitati, kada uživamo u dobroj knjizi, ili u nekom zanim- ljivom razgovoru, ili razmišljanju. To je čudesno.

Međutim, ljudi su poludeli i postaju sve ovisniji, jer ne umeju da uživaju u tolikim divnim stvarima koje im život nudi. Zato traže sve nova i nova veslačka sredstva koja će ih dalje stimulisati.

Sedamdesetih godina, američki predsednik Karter apelovao je na svoju naciju da se uozbilji i postane strožija u odnosu na sebe i druge. Tada  sam pomislio:  bolje  da im je rekao da nauče da uživaju u životu. Veći deo američkog naroda izgubio je tu sposobnost.

Ubeden sam čak da je većina stanovnika bogatih zemalja izgubila ovu sposobnost. Opsednuti su potrebom da pribave sve brojnije i skuplje stvari; ne znaju da uživaju u jednostavnim stvarima života. Postoje prodavnice u kojima je nagomilano na hiljade ploča, ali ko ih sluša? Nema se vremena, nema se vremena. Krivi su - nemaju vremena da uživaju u životu. Hiperaktivni su - samo napred, napred. i napred.

Kada biste stvarno znali da uživate u životu i jednostavnim čulnim zadovoljstvima, razvili biste izuzetnu disciplinu životinja. Životinja nikada ne jede previše. Kada je prepuštena svojim prirodnim navikama, nikada se neće preterano ugojiti. Nikada neće popiti ili pojesti nešto što bi joj naškodilo. Nikada nismo videli neku životinju da puši. Ona se uvek kreće onoliko koliko joj je to potrebno - posmatrajte svoju mačku posle obroka, pogledajte kako se opušta. Posmatrajte je kad se sprema za neku akciju, gledajte kako je živo i sposobno njeno telo.

Mi smo sve to izgubili. Izgubljeni smo u svom umu, u svojim idejama, idealima itd., i samo mislimo: napred, napred, napred. U nama se neprekidno odvija sukob koji kod životinja ne postoji. I neprestano osuđujemo sami sebe i primoravamo sebe da se osećamo krivim. Dobro znate o čemu govorim.

Jedan moj prijatelj rekao mi je: "Skloni taj tanjir sa kolačima, jer u njegovoj blizini gubim slobodu." To je važilo i za mene - gubio sam slobodu pred gomilom stvari, ali tome je kraj! Potrebno mi je vrlo malo toga, i u tome intenzivno uživam. Kada se u nečemu intenzivno uživa, ne treba nam mnogo.

To je kao kada su ljudi obuzeti planovima za letovanje - mesecima to rade, zatim stižu tamo, i već su nestrpljivi da rezervišu avion za povratak. Sve u svemu, fotografišu razne stvari, i onda vam pokazuju te slike u albumu, fotografije mesta koja nikad nisu videli, već samo fotografis-ali. To je simbol modernog života.

Nikada neću moći dovoljno da vas uputim na oprez od ove vrste nakaradnog asketizma. Usporite malo, gu-stirajte, omirišite, slušajte i gledajte, divite se, dajte svojim čulima šansu da se probude. Ako želite život usmeren ka misticizmu, samo mirno sedite i osluškujte sve šumove oko sebe. Nemojte se usredsrediti samo na jedan zvuk -pokušajte da čujete sve oko sebe. O, videćete kakvo će se čudo desiti u vama kada vaša čula ne budu više blokirana! A to je krajnje važno za proces promene.