2. poglavlje

Skrivene opasnosti depresije

Depresija je dobro poznata reč kojom se opisuje bolest koja čoveka često zbu- njuje i nije mu sasvim jasna, a koja se ogleda na licima mnogih.

Ed Haris je bio jedan od tih “mnogih”. Iako je bio uspešan biznismen i poštovan starešina svoje crkve, Ed je imao zdrav- stvenih problema. Čuo je da uspešno lečim pacijente zato što tražim identitet (porek- lo) i osnovni uzrok bolesti umesto da samo lečim simptome lekovima, pa je zakazao pregled kod mene. Ed i njegova žena, Keri, došli su u moju ordinaciju. Nakon što smo se pozdravili i popričali malo o uobičajenim temama, upitao sam ga za jake glavobole koje je naveo kao glavni problem.

Javljaju mu se gotovo svakodnevno već skoro dve godine. Ed je već bio kod svog porodičnog lekara koji mu je prepisao neke lekove i MR (magnetnu rezonancu, koja se koristi u dijagnostičke svrhe) – skup i savremen niz trodimenzionalnih slika mozga, lobanje i sinusa. I pored leko- va, Edove glavobole nisu prošle. Njegov lekar ga je poslao kod specijaliste, jednog uvaženog neurologa. Kada je video Edove dobre rezultate MR, neurolog mu je prepisao jači lek protiv bolova. U početku su Edove glavobolje bile slabije, ali se bol kasnije pojačao pošto je Ed postao otpo- ran na taj jači lek.

Kada mi je Ed opisao svoje glavobole, upitao sam ga: “Da li ikada osećaš umor?” Odgovorio mi je da uopšte nema energije i rekao: “Čak mi je teško i da ustanem ujutru.”

Upitao sam ga: “Da li se ikada osećaš jako tužno i  bezvredno?” i “Da  li imaš problema sa spavanjem i koncentracijom?”

Ed je odgovorio da se nikada ne oseća tako i da nema problema sa spavanjem i koncentracijom, ali je Keri klimanjem glavom pokazala da Ed ne govori istinu.

Uvukavši Keri u razgovor, rekao sam: “Ede, tvoja žena se, očigledno, ne slaže sa tobom.” Potom sam je upitao: “Keri, zašto klimaš glavom?” Kada je opisala neka od Edovih iskustava, on je uporno tvrdio da ona nisu važna. Međutim, kada je Keri nastavila da navodi primere, Ed je konač- no rekao: “Doktore, nisam ranije o tome razmišljao na takav način, ali ću morati da priznam da je ona u pravu.”

Kada je Edova istorija bolesti bila goto- va, priznao je da se sedam simptoma teške depresije (navedenih u 1. poglavlju) odnose na njega. Preostala dva, “mor- bidne misli” i “promene u apetitu”, bili su jedini simptomi koje nije nerado priznao. Nakon fizičkog pregleda, pogledao sam Edove rezultate analize krvi i rendgenski snimak i potom mu objasnio moju dijag- nozu. Rekao sam mu da je verovatno teška depresija uzrok njegove hronične jake glavobole. Predložio sam mu da oba- vimo specijalan razgovor i pregled kako bismo utvrdili uzrok njegove depresije (tema 3. poglavlja). Pored medicinskog lečenja, preporučio  sam  mu i promenu načina ishrane i života uopšte.

Izgleda da je Edu bilo neprijatno, pa je i dalje izražavao sumnju po pitanju dijag- noze. Pronalazeći neke logične argumente, tvrdio je da ima fizičku bolest sa stvarnim, fizičkim bolom zbog kojeg ponekad ne može ništa da radi. Nije se dao ubediti da bi njegov fizički bol mogao biti posledica depresije, mentalne bolesti. Na kraju, Keri

je bila uporna: “Slušaj, Ed, ništa što si do sada učinio nije te oslobodilo glavobolje. Mislim da ovo što doktor predlaže vredi makar pokušati!”

Edu i mnogim drugim depresivnim osobama teško je da poveruju da depresi- ja nije prosto mentalna bolest sa mental- nim simptomima (ukratko izneseno u 1. poglavlju, tabela 9). Ovakvo gledište je delimično rezultat pogrešnog, vekovima starog shvatanja kojem su nas učili staro- grčki filozofi, a to je da su um i telo odvo- jeni. Pojam “mentalna bolest” često oteža- va široj javnosti da pravilno razume o čemu je reč, kao što je to bilo u Edovom slučaju.

Ako čovek ne shvati usku povezanost između uma i tela, imaće pogrešno shva- tanje o zdravlju i bolesti. Pogrešno je miš- ljenje da mentalna bolest nije povezana sa fizičkim zdravljem i da fizička bolest nije povezana sa mentalnim zdravljem. U stvarnosti, mentalni i fizički aspekt zdravlja i bolesti nerazdvojno su povezani.1 Budući da je depresija i uzrok i posledica, ona ume da iskomplikuje ostale bolesti.

Da izaziva samo mentalne simptome, depresija bi bila dovoljno ozbiljna bolest. Međutim, depresija može da bude i osnovni uzrok simptoma koji su opasni po život. Kada je osoba fizički bolesna, depre- sija može drastično da pojača tu bolest, čak dotle da izazove smrt. Nekoliko ozbilj- nih bolesti na koje depresija utiče u velikoj meri navedene su u tabeli 1.2,3

Tabela 1. Uticaj depresije na smrtonosne bolesti

Depresija povećava rizik od:

-  Kobnog moždanog udara za 50 odsto.

-  Iznenadne srčane smrti 2,5 puta učestali- je među onima koji su preživeli srčani udar.

-  Umiranja od raka.

-  Umiranja od upale pluća.

Depresija i moždani udar

Moždani udar je prvi na listi bolesti koje se mogu pogoršati pod uticajem depresije.

Najčešći fizički faktor kod moždanog udara je ateroskleroza ili stvaranje suženja - plakova u arterijama koje snabdevaju mo- zak. Arterije se na kraju začepe izazivajući smrt tkiva u mozgu koje se snabdeva krvlju putem ovih oštećenih arterija. Zapazite da se kod ljudi koji pate od depresije za 50% povećava rizik od kob- nog moždanog udara.4 Zašto? Depresija menja krvne pločice koje cirkulišu u krvo- toku, na taj izazivajući njihovu hiperak- tivnost, što, opet, povećava rizik od začep- ljenja arterija u kojima postoje naslage holesterola. Verovatnoća dobijanja možda- nog udara povećava se i oslobađanjem hormona stresa iz adrenalnih žlezda6 koje se nalaze iznad bubrega.

Depresija i srčano obolenje

Srčani udar, druga po redu bolest na listi onih na koje utiče depresija, pred- stavlja najčešći uzrok smrti u SAD i celom svetu.7 Pacijenti koji su doživeli srčani udar mogu da se, nakon oporavka od fizičkih simptoma, osećaju nesposobnima da se vrate uobičajenim životnim obavezama. Mogu da osećaju neki nemir i tugu ili nedostatak energije koji ne umeju da objasne. Normalno je da se pacijenti koji su doživeli srčani udar osećaju tužno zbog svoje bolesti. Međutim, nije normalno da ta tuga traje duže od dve sedmice, naroči- to ako su se, u fizičkom smislu, uspešno oporavili. Produženo stanje očaja treba lečiti na odgovarajući način, kao što je objašnjeno u tabeli 2.

Tabela 2. Depresija nakon srčanog udara

Ako pacijent koji se oporavlja od srčanog udara postane depresivan:

-  Depresija ometa ozdravljenje.

-   Depresija u velikoj meri povećava rizik umiranja u roku od dve godine.

-  Depresija se mora lečiti.

Istraživanja pokazuju da je kod pacije- nata koji pate od umora, ali ne depresije, rizik od umiranja u roku od dve godine

nakon srčanog udara za 50% veći nego kod zdravih ljudi.8 Kod pacijenata koji su imali srčani udar, a pate od teške depresi- je verovatnoća da će umreti u roku od dve godine nakon udara veća je za 150% nego kod pacijenata koji su doživeli srčani udar, ali ne pate od depresije.9 Ovaj alarmantni porast smrtnosti može se delimično objas- niti fizičkim faktorima vezanim za depresi- ju. Depresija izaziva poremećaj srčanog ritma, umanjujući sposobnost srca da kuca brže u toku neke aktivnosti odnosno da kuca sporije u stanju mirovanja.10,11 Ove preteće brojke govore da je pronalaženje adekvatne metode lečenja depresije ili umora možda čak važnije od uzimanja pravog leka nakon srčanog udara.

Kada se dijagnostikuje začepljenje koronarne arterije, pacijentu se obično operacijom ugradi bajpas kako bi se poboljšao protok krvi do srca. Kada se oporave od operacije, pacijenti obično mis- le da je problem rešen i da više ne moraju da brinu za svoje srce. Kao što sam opisao u svojoj knjizi Zakoni zdravlja i izleče- nja, ako se ne koriguje nivo holesterola u krvi, krvni pritisak i zavisnost od duvana, bajpas će se začepiti za 1-10 godina.

Ono što nije bilo poznato u vreme kada sam pisao knjigu Zakoni zdravlja i izle- čenja jeste da postoji mnogo važniji fak- tor od nivoa holesterola, krvnog pritiska i pušenja – raspoloženje pacijenta kojem je ugrađen bajpas. Istraživanja pokazuju da je depresivnost nakon operacije ugradnje bajpasa dobar pokazatelj da će dotična osoba, za jednu do pet godina, ponovo osetiti bolove u grudima i dobiti začeplje- nje koje ih je i izazvalo.12 Ta istraživanja pokazuju da je u slučaju ponovnog začep- ljenja koronarne arterije depresija mnogo značajniji faktor rizika od onih dobro poz- natih faktora.

Jedno drugo istraživanje pokazuje da depresija utrostručuje rizik od obolevanja od neke bolesti srca kod muškaraca koji nikada nisu imali srčanih tegoba.13 Ovaj rizik je nezavisan od ostalih poznatih rizika od bolesti srca, uključujući pušenje, nivo

holesterola u krvi, dijabetes i visok krvni pritisak.

Kod starijih osoba, depresija povećava rizik dobijanja koronarnog srčanog obole- nja. Nedavno je završeno opsežno istraži- vanje vezano za depresivne muškarce i že- ne starije od 65 godina. Ovih 4.493 muš- karaca i žena, koji nisu bolovali ni od jedne poznate bolesti srca, bilo je analizirano radi utvrđivanja prisutnosti simptoma dep- resije. Neki od njih su pokazivali veliki broj simptoma depresije, dok drugi nisu imali nijedan. Za one koji su pokazivali veliki broj simptoma depresije rizik obolevanja od bolesti srca povećao se za 40%, a rizik umiranja za 60%. Autori ovog istraživanja su zaključili da među starijim Amerikanci- ma simptomi depresije upućuju na dodat- ni rizik obolevanja od koronarne bolesti srca i umiranja od te bolesti.14

Kada su u pitanju dijabetičari, depresi- ja u ogromnoj meri povećava rizik obole- vanja od bolesti srca u slučaju ovisnika o insulinu,15 no izgleda da ne povećava rizik kod žena mlađih od 65 godina koje nema- ju dijabetes.16

Depresija i rak

Šta reći o uticaju depresije na rak, drugi po redu uzrok smrti u SAD? Kada se rak proširi sa prvobitno zahvaćenog na ostale organe, u velikom broju slučajeva pacijent umire. Da li će pacijent umreti ili ne i koliko dugo će živeti nakon ulaska u terminalnu fazu bolesti zavisi od nekoliko faktora u koje spadaju: (1) tip raka, (2) mesto gde se proširio, (3) vrsta prepisane terapije i (4) mentalno zdravlje pacijen- ta.17,18,19

Istraživanja pokazuju da dobro mental- no zdravlje može da poveća šanse za izlečenje od raka kao što je pokazano u tabeli 3. Dobro mentalno zdravlje može da spreči negativan uticaj depresije na imuni sistem.20

Jedno istraživanje koje je izvršio Nacionalni institut za starenje u Betezdi (Bethesda), u državi Merilend, pokazuje da kod osoba starijih od 70 godina koje pate

Tabela 3. Depresija povećava rizik dobijanja raka

-  Dobro mentalno zdravlje može poboljšati šanse za izlečenje od raka

- Depresija slabi imuni sistem u borbi protiv ćelija raka

-  Stariji ljudi koji imaju depresiju tokom 6 godina imaju veći rizik od dobijanja raka.

od hronične depresije najmanje šest godi- na postoji dva puta veći rizik da će oboleti od raka nego kod njihovih mentalno zdra- vih vršnjaka.21 Ovaj veći rizik se odnosi na sve tipove raka.

Depresija i upala pluća

Pored raka i srčanog udara, upala pluća predstavlja jedan od pet glavnih uzroka smrti u SAD.22 Baš kao i kod raka i srčanog udara, depresija može da dovede do ozbiljnih komplikacija i u slučaju upale pluća (pneumonije). Iako se većina ljudi uspešno oporavi od upale pluća, istraži- vanja pokazuju da se rizik od umiranja od ove bolesti znatno povećava ako je paci- jent depresivan.23

Smrtnost

Kada je u pitanju smrt, depresija može da bude faktor rizika u svim životnim dobi- ma, ali to naročito važi za starije odrasle osobe. Jedno šestogodišnje istraživanje koje je obuhvatilo 5.200 Amerikanaca sta- rih 65 godina i više bavilo se ispitivanjem veze između simptoma depresije i smrti.24 Rizik od umiranja bio je za 25 do 43% veći među osobama koje su patile od teške depresije. Dalja istraživanja podataka pokazala su da čak i blaži oblici depresije kod odraslih osoba povećavaju rizik od smrti.

Poremećaj telesnih funkcija pod uticajem depresije

U tabeli 1, videli ste na koje sve nači- ne depresija može pogubno da utiče na četiri glavne bolesti. Depresija može da bude štetna i za veliki broj telesnih funkci-

ja koje mogu ili ne moraju da povećaju rizik od smrti, ali koje svakako umanjuju kvalitet života. Ukupno 11 mogućih štetnih efekata koje depresija može da ima na telesne funkcije navedeno je u tabeli 4.

Hajde da malo detaljnije razmotrimo ovih 11 telesnih funkcija.

Tabela 4. Uticaj depresije

-  Smanjuje hipokampus

-  Povećava nivo hormona stresa

-  Osteoporoza

-  Hipertenzija (povišen krvni pritisak)

-  Astma

-  Glavobolja

-  Fizička nesposobnost, malaksalost

-  Moguća veća učestanost napada (infarkt, epilepsija)

-  Neplodnost

-  Smanjuje nivo polnih hormona

-   Teškoće u kontrolisanju nivoa šećera u krvi kod dijabetičara

Depresija smanjuje veličinu mozga

Prvi štetni efekat na našoj listi odnosi se na mozak. Prema jednom istraživanju obavljenom u Medicinskoj školi Univerzi- teta Vašington (Washington University School of Medicine) u St. Luisu, depresija ne samo što izaziva već poznate privre- mene promene u strukturi i funkciji mozga, već može dovesti i do trajnih promena. Upotrebom MR načinjena je trodimenzionalna slika mozga depresivnih i zdravih žena. Kod žena koje su često patile od depresije, hipokampus je bio manji za 9 do 13%.27

Ovaj deo mozga (hipokampus) učes- tvuje u procesu učenja i pamćenja, kao što je objašnjeno u 1. poglavlju. Žene u grupi obuhvaćenoj ovim istraživanjem izjavile su da su imale u proseku pet “depresivnih epizoda” u svom dotadašnjem životu, dok je jedna od njih imala 18. Kod žena koje su prijavile najviše takvih “epizoda”, hipokam- pus je bio manji nego kod onih ispitanica koje su prijavile manji broj istih. Žene koje su često patile od depresije imale su manje poena na testu koji je merio verbal-

no pamćenje, glavnu funkciju hipokam- pusa. Ovo istraživanje je, takođe, otkrilo da je i amigdala, deo mozga vezan za emocije, bila manja kod žena koje su češće patile od depresije.

Jedan od autora ovog istraživanja, dok- tor (medicinskih nauka), Ivet L. Šelin (Y. L. Sheline), izjavila je: “Otkriće da depresija smanjuje veličinu pojedinih moždanih struktura i da učestale depresivne epizode mogu još više smanjiti njihovu veličinu, govori koliko je važno lečiti i sprečiti depresiju.” Adekvatno lečenje može sprečiti patnju, obnoviti kvalitet života i ograničiti dugotrajno oštećenje određenih delova mozga.

Povećan nivo hormona stresa

Drugi štetan uticaj prikazan u tabeli 4 jesu hormoni stresa. Dok depresija zaus- tavlja određene umne i telesne funkcije, ona, zapravo, povećava proizvodnju naj- manje tri hormona: hipotalamičnog hor- mona, jednog od hormona hipofize i krvnog kortizola, hormona stresa koji proizvode adrenalne žlezde. Baš kao u igri domina, povećana proizvodnja prvog hor- mona može da izazove povećanu proizvodnju drugog hormona itd.28 Ovaj povećan nivo hormona stresa predstavlja objašnjenje za dugotrajno smanjenje veličine i poremećaj u funkcionisanju određenih delova mozga.

Kod zdravih osoba koje dožive stres, visok nivo kortizola može stvoriti osećaj povećane energije,  pomažući im na taj načina da “se bore” protiv stresa, dok kod depresivnih  osoba,  visok  nivo  kortizola smanjuje energiju i čini da depresija traje duže. Zbog visokog nivoa kortizola, posto- ji veća verovatnoća da će se nakon prvo- bitnog ozdravljenja depresija opet vratiti.29 Visok nivo kortizola u krvi koji traje duže od par dana nije poželjan kako za zdrave  tako  i  za  depresivne  osobe.  U stvari, u nekim slučajevima kortizol može biti vezan za postepeno smanjivanje onih delova mozga koji su odgovorni za verbal- no pamćenje.30,31 U 7. poglavlju, “Stres i

zabrinutost”, detaljnije ćemo razmotriti ovaj važan hormon. Govorićemo i o tome kako smanjiti nivo kortizola. Ovo značajno smanjenje (kortizola) takođe može da u izvesnoj meri ublaži efekat starenja mozga.32

Osteoporoza

Reč osteoporoza (stanjivanje kostiju) potpuno se odomaćila. Od ove bolesti oboli svaka treća žena na svetu starija od

50 godina.33 Iako ova bolest napada naročito belkinje u periodu nakon meno- pauzue, ona napada i muškarce i žene svih rasa. Prelom kuka predstavlja jednu od najčešćih i najopasnijih komplikacija osteoporoze, međutim, prelom kičme i ručnih zglobova je takođe uobičajena pojava u ovom procesu stanjivanja kostiju.

Verovatno znate jednu ili više osoba koje su slomile neku kost usled običnog pada. U SAD se svake godine dogodi oko 1,3 miliona preloma povezanih sa osteo- porozom. Više od polovine žena koje su izašle iz menopauze imaće u toku svog živ- ota neki prelom nastao zbog osteoporoze. Ovi prelomi mogu umanjiti kvalitet života i pripremiti teren za preranu smrt kao posledicu neke komplikacije poput upale pluća. Mediji prvenstveno ističu kalcijum kao oružje u borbi protiv stanjivanja kosti- ju, međutim, ovaj mineral je suviše pojed- nostavljen, imajući u vidu da zemlje sa najvećom potrošnjom kalcijuma takođe imaju i najveći broj obolelih od osteo- poroze na svetu.34 Potpunije informacije o ulozi ishrane i stila života na borbu sa ovom bolešću naći ćete u mojoj knjizi Zakoni zdravlja i izlečenja.

Možda se pitate: “Kakve veze ima depresija sa osteoporozom?” Istraživanja pokazuju da su one usko povezane. U jed- nom istraživanju, 24 depresivne žene upoređene su sa 24 mentalno zdrave žene. Prosečna starost – 41 godina. Prosečna gustina koštanog minerala kod depresivnih žena bila je za 6% manja u kičmi i za 10 do 14% manja u kuku. Autori ovog istraživanja su zapazili da je “doživ-

otni rizik od preloma vezanog za depresiju nepobitan”.35 Ova zapažanja potvrdilo je još jedno istraživanje koje je obuhvatilo i muškarce i žene, a bavilo se upoređiva- njem onih koji pate od teške depresije sa mentalno zdravim osobama. Ovo istraživa- nje je pokazalo da je kod depresivnih paci- jenata došlo do značajnog gubitka koštane mase u toku dvogodišnjeg perioda. Stepen gubitka koštane mase bio je veći kod dep- resivnih muškaraca nego kod depresivnih žena. Iako ovo novo istraživanje pokazuje prilično iznenađujuću vezu između dva na prvi pogled nevezana sistema u našem te- lu – mozga i kostiju – čini se da je Solo- munu još pre više od 2.500 godina bila otkrivena ova vezu. Tri od velikog broja njegovih izreka navedene su u tabeli 5.37

Tabela 5. Izreke o mozgu i kostima

“Vid očinji veseli srce, dobar glas goji kosti.”

Priče Solomunove 15,30

“Ljubazne su reči saće meda, slast duši i zdravlje kostima.”

Priče Solomunove 16,24

“Srce  veselo  pomaže  kao  lek,  a  duh žalostan suši kosti.”

Priče Solomunove 17,22

(Biblija, Stari zavet)

Hipertenzija

Četvrta telesna funkcija u tabeli 4 na koju utiče depresija jeste krvni pritisak. Od hipertenzije (visokog krvnog pritiska) pati svaki šesti Amerikanac. Ona, više od svega ostalog, doprinosi stvaranju naslaga i začepljenju glavnih arterija u našem orga- nizmu. Iako postoje mnogi drugi uzroci visokog krvnog pritiska, depresija i stres se najviše ističu među njima. Mnogi depre- sivni pacijenti su stalno zabrinuti, a ta kon- stantna zabrinutost (anksioznost) je men- talni poremećaj povezan sa depresijom. Kombinacija depresije i zabrinutosti u velikoj meri povećava rizik od hipertenzije, kao što je prikazano u tabeli 6.38

U ovom istraživanju koje je obuhvatilo više od 3.000 ljudi, starosti od 25 do 64

Tabela 6. Depresija može da povisi vaš krvni pritisak

Rizik od dobijanja hipertenzije kod 3,310 depresivnih i stalno zabrinutih osoba:

Grupa      Povećan rizik od hipertenzije

Muškarci	50%
Žene (bela rasa)	70%
Žene (crna rasa)	200%

godine, bilo bi razumno očekivati različite zdravstvene probleme, uključujući tu i stil života i faktore rizika. Otkrio sam da, ako želim da na pravilan način lečim nekog pacijenta od visokog krvnog pritiska, moram najpre da odredim uzrok njihove depresije i zabrinutosti pa tek onda da pokušam da im ponudim trajno rešenje za njihov problem.

Šećer u krvi

Dalekosežne posledice depresije mogu se videti i u borbi sa dijabetesom kod insulin zavisnih pacijenata. Istraživanja pokazuju da je šećer u krvi teže kon- trolisati kada je pacijent koji boluje od dijabetesa pored toga i depresivan, zabri- nut ili se nalazi pod jakim stresom.39 Na primer, određene terapije opuštanja koje se prepisuju za svakodnevno praktikovanje u kući mogu da pomognu u snižavanju nivoa šećera u krvi kod pacijenta koji nije depresivan. Međutim, terapija relaksacije ne utiče na nivo šećera u krvi dijabetičara koji pati od depresije ili se nalazi pod stre- som. Depresija onemogućava delovanje ove terapije. Kao i u prethodno pomenu- tom istraživanju, ovo istraživanje potvrđu- je da je najbolji pristup pronaći i lečiti uzrok depresije.

Astma

Astma je na šestom mestu na listi bolesti koje se pogoršavaju pod uticajem depresije. Depresivnije odrasle osobe i one koje su pod većim stresom imaju dva puta veću šansu da obole od astme.40 U stvari, čini  se  da  depresija  i  zabrinutost  u

najvećoj meri doprinose pojavi astme, naročito kod nepušača. Adekvatna kontro- la stresa i lečenje depresije mogu ne samo da spreče nastanak astme, već i da potpo- mognu kontrolisanje pogoršanja kod onih koji već imaju ovu bolest.

Glavobolja

Dva do tri procenta Amerikanaca ima hroničnu glavobolju praćenu napetošću koja izaziva bol u obe strane glave i vratu, koji može da traje od pola sata do nekoliko sedmica. Jedno istraživanje pokazuje da je skoro polovina onih koji se žale na hroničnu glavobolju i napetost depresivna i stalno zabrinuta. Mnogi pacijenti koji imaju glavobolje ne pokazuju vidljive znake depresije i zabrinutosti i lekar ih uoči tek nakon razgovora i procene, kako kaže vodeći pisac dr. Lipšik (G. Lipchik) sa uni- verziteta Ohajo (Ohio University).41

Mnoge od pacijenata obuhvaćenih istraživanjem koje je sproveo dr. Lipšik glavobolja je mučila toliko dugo vremena da nisu mogli da se sete koji simptom im se prvi javio - glavobolja ili depresija. Stoga oni koji su sprovodili ovo istraživanje nisu mogli da odrede da li su se psihološki problemi javili pre nego što su počele gla- vobolje ili su nastali kao posledica glavo- bolja. Ja sam u svojoj lekarskoj praksi otkrio da odgovarajući režim lečenja često doprinosi otpunom prestanku glavobolja. Upravo to sam rekao Edu Harisu, našem pacijentu sa početka ovog poglavlja.

Fizička onesposobljenost

Oko 20% starijih osoba pokazuje neke znake depresije. Ako inače zdrave osobe starije od 70 godina pokazuju makar samo jedan simptom depresije, postoji veća verovatnoća da će u naredne četiri godine postati onesposobljene.42,43 Što je veći broj simptoma (lista simptoma se nalazi u

1.     poglavlju), veći je i rizik. Istraživanja pokazuju da je “prevencija i lečenje simp- toma depresije možda jedan od najefikas- nijih načina intervencije, čiji je cilj sma- njenje fizičkog propadanja i produžavanje

vremenskog perioda tokom kojeg stariji ljudi neće biti onesposobljeni”.44 Dakle, lečenje čak i blažeg oblika depresije kod starijih osoba može sprečiti njihovo propadanje, tako što će se prekinuti kruž- na iterakcija između progresivne spirale depresije i fizičkog propadanja. To da li je starijoj osobi potrebna kućna nega možda je više vezano za mentalno nego za fizičko zdravlje. Rizici od onesposobljenosti sa kojima se suočavaju starije osobe prikazani su u tabeli 7.

Tabela 7. Depresija među starijim osobama

-  Dovoljan je samo jedan simptom depresi- je da bi se rizik od onesposobljenosti pove- ćao.

-  Što je više simptoma, veći je i rizik.

-  Lečenjem simptoma rizik se smanjuje.

-  Lečenjem čak i blagog oblika depresije taj rizik se može smanjiti.

Napadi

Kao što je svima poznato, još uvek nismo otkrili sve načine na koje depresija može da utiče na fizičko zdravlje. Osim toga, neke od bolesti koje smo naveli kao posledicu depresije mogu biti indirektna posledica nečeg drugog. Na primer, kao što je ranije rečeno, preterana količina kortizola, kojeg luče adrenalne žlezde kao odgovor na depresiju, može da izazove osteoporozu i visok krvni pritisak. Među- tim, jedna stvar je jasna – depresija je usko povezana sa mnoštvom fizičkih bolesti i simptoma.

Potrebno je još detaljnije istraživati ove mnogobrojne ostale veze. Na primer, stari- ji odrasli ljudi koji su depresivni imaju šest puta veće šanse da dobiju epileptične napade od njihovih srećnijih vršnjaka.45 Ovo otkriće ukazuje na to da, bar u nekim slučajevima, neki treći faktor može da bude osnovni uzrok i depresije i epilep- tičnih napada.

Neplodnost i polni hormoni

Preostaje nam da navedemo još samo dve stvari vezane za uticaj depresije na telesne funkcije – neplodnost i polni hor- moni. Još jedna povezanost koja ukazuje na potrebu detaljnijeg istraživanja pokazu- je da su žene koje ne mogu da rađaju često depresivne. Prema nekim istraživa- njima, one mogu biti isto tako depresivne kao i oni koji boluju od raka, side ili srča- nog obolenja. Neki od ovih slučajeva mogu biti direktno povezani sa depresijom.

Jedno istraživanje je obuhvatilo 174 neplodne žene. Neke su bile depresivne, a neke ne. Sve su pohađale desetosedmični kurs za savladavanje stresa da bi se vide- lo da li će to izlečiti neplodnost. Oko 60% depresivnih žena je dobilo bebu nakon ovog kursa, dok je samo 24% onih koje nisu bile depresivne dobilo bebu po završetku tog istog kursa.46 Zaključeno je da je: (1) depresija bila uzrok neplodnosti kod mnogih od ovih žena i da će (2) leče- nje depresije rešiti ovaj problem u mnogim slučajevima.

Prema jednom drugom istraživanju, depresija povećava rizik od steriliteta i kod muškaraca.47 Kod muškaraca koji su imali tako tešku depresiju da su morali biti hos- pitalizvoani, nivo testosterona je bio mno- go niži u toku dana i noći. Povišen nivo kortizola u krvi, koji je povezan sa depre- sijom, mogao bi predstavljati objašnjenje za to.

Depresija utiče na ponašanje

Videli smo da depresija može da na različite načine utiče na čovekove telesne funkcije. Ona može loše uticati i na naše ponašanje, kao što je delimično prikazano u tabeli 8. Hajde da ispitamo tih pet obli- ka ponašanja.

Ometa učenje i izglede za zaposlenje

Kod mladih ljudi, depresija može da na- nese ozbiljnu, pa čak i nenadoknadivu štetu, kao što je prikazano u tabeli 9.

Tabela 8. Oblici ponašanja pod uticajem depresije

-  Ometa učenje i izglede za zaposlenje

-   Povećava  šanse  da  ćete  imati  prob- lematičnu decu

-  Ovisnost o nikotinu

-  Alkoholizam

-  Samoubistvo

Tabela 9. Depresija kod mladih

Kod mladih ljudi, depresija može da izazove ozbiljne posledice

-  Umanjuje sposobnost učenja

-  Ometa obavljanje posla

-  Umanjuje težnju za sticanjem višeg obra- zovanja

-  Ima tendenciju da stvori društvenu izo- laciju

Studentima – nezavisno od uzrasta – koji pate od depresije veoma je teško da pravilno funkcionišu u školi i društvenom okruženju. Stariji studenti i odrasli ljudi koji pate od depresije, koja bi se mogla svrstati u onu između srednjeg i jačeg intenziteta, obično izostaju iz škole, odnos- no sa posla. Depresija može da spreči stu- dente da uspešno završe školovanje i da im oteža da pronađu i zadrže posao u sve- tu odraslih. Ako se ipak zaposle, obično taj posao ne obavljaju kako treba. Konačno, izostajanje sa posla i neadekvatno obav- ljanje istog pogubno utiče na njihovo tre- nutno zaposlenje i izglede za neki budući posao.

Na žalost, depresija se danas mnogo češće javlja među mladim ljudima u na- šem društvu. Što je osoba mlađa u trenut- ku kada zapadne u depresiju, to je veća verovatnoća da će ova bolest umanjiti nje- nu sposobnost učenja i na kraju krajeva izglede za zaposlenje. U jednom istraživa- nju koje je obuhvatilo 500 depresivnih 30- ogodišnjaka, 43% je bilo u depresiji pre svoje 22. godine života ili u ranoj mladosti. Kod muškaraca i žena koji su patili od depresije  u  ranoj  mladosti  postojala  je

veća verovatnoća da će ostati neoženjeni, odnosno neudate i manja verovatnoća da će završiti fakultet. Kod žena koje su patile od depresije u ranoj mladosti postojala je dva puta veća verovatnoća da će ostati bez fakultetske diplome nego kod onih žena koje su patile od depresije u kasni- jem dobu. Ne samo da je ovo verovatno ograničilo izbor posla, već je umanjilo i godišnji prihod u periodu do 30. godine života. Očigledno je da je, kada se depre- sija javi u ranijim godinama, čak mnogo važnije pronaći uzrok i adekvatno ga lečiti.

Problematična deca

Depresivne majke imaju veće šanse da imaju problematičnu decu, kao što je opisano u tabeli 10.

Tabela 10. Deca depresivnih majki obično imaju:

-  Slabu veštinu govora

-  Drske stavove

-  Više problema u ponašanju

U jednom istraživanju na Univerzitetu u Severnoj Karolini koje je obuhvatilo 1.215 majki i njihove dece,48 55% majki nikada nije patilo od depresije, 38% su ponekad bile depresivne, a 8% je patilo od kliničkog oblika teške depresije. Trogodišnja deca klinički depresivnih majki nisu htela mnogo da sarađuju i ispoljavala su više problema u ponašanju od dece majki iz druge dve grupe.

Ova deca su imala i lošije rezultate na testu kojim se ocenjivao jezik izražavanja i verbalno razumevanje. Deca onih majki koje nikada nisu patile od depresije imala su najbolje rezultate, dok su rezultati dece čije su majke bile ponekad depresivne, ali nisu patile od teškog oblika depresije bili negde između druge dve grupe.

Na sreću, depresija kod majke nije bio jedini faktor koji određuje rezultat kod deteta. Deca osećajnih mama koje poštu- ju svoju decu, podržavaju ono što ona rade i koje se ne mešaju bez potrebe,

bolje su prošla na testu inteligencije i je- zičkih sposobnosti i više su pomagala svo- jim mamama u sklanjanju igračaka. Negativan uticaj kliničke depresije bio je, čini se, donekle oslabljen kada je depre- sivna majka usto i osećajna.

Glavni autor ovog istraživanja upozora- va: “Jedna  stvar  na  koju ono  što  smo otkrili ukazuje jeste da bi bilo dobro da se oni koji pokušavaju da pomognu depre- sivnim majkama sa malom decom, osim na samu depresiju, usredsrede i na neke druge faktore. Nedostatak majčinske ose- ćajnosti i loš odnos između majke i deteta vrše negativan uticaj, naročito u porodica- ma u kojima depresivna majka ne oseća podršku društvenog okruženja i pod stal- nim je stresom zbog finansijskih poteško- ća.”

Ovisnost o nikotinu

Jedna od mogućih posledica depresije je ovisnost o nikotinu. Ljudi kod kojih je dijagnostikovan teži oblik depresije imaju tri puta veće šanse da postanu pušači.49 To (da depresivna osoba počne da puši) se obično dešava u periodu adolescencije. Ipak, imamo dobru vest. Kada depresivni pušači reše da odbace ovu štetnu naviku, nisu ništa manje uspešni u tome od svojih vršnjaka koji ne pate od depresije.50 O tome kako uspešno proći kroz taj težak proces odvikavanja od pušenja možete pročitati u 16. poglavlju knjige Zakoni zdravlja i izlečenja.51

Ovisnost o alkoholu

Mnogi ljudi koji su u nekom periodu svog života mnogo pušili ili pili moraju da izbegavaju sredinu koja podržava konzu- miranje alkohola i cigareta. Veoma je važno da shvate da kada se odbaci bilo koja štetna navika koja izaziva zavisnost, uvek postoji mogućnost da joj se čovek ponovo vrati. Da ne bi došlo do toga, bivši alkoholičar ne bi smeo sebi dozvoliti da popije u društvu čak ni samo jedno piće, već se mora potpuno uzdržavati od alko- hola.

Depresija može da oduzme čoveku moralnu snagu koja mu je potrebna da bi pobedio bilo kakvu vrstu zavisnosti. Jedno istraživanje obavljeno na ljudima koji su ležali u bolnici zbog ovisnosti o alkoholu pokazalo je da su se nakon lečenja depre- sivni pacijenti tri puta brže vraćali staroj lošoj navici od onih koji nisu patili od teškog oblika depresije.52 Ipak, neki paci- jenti nisu ponovo počeli da piju. Ova činje- nica ohrabruje i ne pruža mnogo moguć- nosti za izgovor onima koji se bore protiv zavisnosti.

Lekovi protiv depresije nisu pomogli. Depresivni pacijenti koji su uzimali lekove protiv depresije vraćali su se svojim lošim navikama gotovo u isto vreme kada i depresivni pacijenti koji nisu pili lekove. Ova činjenica ponovo ističe potrebu da lekari u svom pristupu ovoj bolesti odu dalje od pukog prepisivanja lekova i pokušaju da pronađu i leče uzrok depresi- je.

Samoubistvo: Bliski rođak depresije

Samoubistvo je odgovorno za 31.000 smrtnih slučajeva godišnje i predstavlja osmi po redu uzrok smrti u SAD.53 Svake godine, pokušaj samoubistva dovede u prostorije hitne pomoći te zemlje 500.000 ljudi.54 U SAD, više smrtnih slučajeva ve- zanih za vatreno oružje nastaje kao rezul- tat samoubistva nego ubistva (50% više ljudi izvrši samoubistvo nego što ih neko drugi ubije).55 Kupovina vatrenog oružja može povećati rizik od samoubistva.56 Trenutno stanje po pitanju samoubistva u SAD ukratko je prikazano u tabeli 11.

Tabela 11. Trenutno stanje po pitanju samoubistva u SAD

- Pola miliona ljudi godišnje pokuša da izvrši samoubistvo.

-  Manje od 10% njih uspe u tome.

-  Oni koji pate od teške depresije predstav- ljaju najrizičniju grupu.

-   Adolescenti  i  starije  osobe  su  rizična grupa.

Danas je samoubistvo četvrti po redu uzrok smrti među onima između 10 i 15 godina, a treći po redu uzrok smrti među mladima između 15 i 25 godina.57 Broj mladih od 10 do 20 godina koji počine samoubistvo dramatično se povećao u poslednjih 50 godina.58,59 Iako se ovakve nesreće dešavaju u svim starosnim grupa- ma, depresivni adolescenti i stariji ljudi izvrše samoubistvo mnogo češće nego sve ostale starosne grupe. Ovo nije problem samo na Zapadu. Broj samoubistva je u nekim zemljama u razvoju poput Šri Lanke

–    naročito samoubistvo trovanjem – pet puta veći nego na Zapadu.60

Istraživanja pokazuju da filmovi, odre- đene vrste muzike i vesti na televiziji često izazivaju depresiju i podstiču želju za sa- moubistvom. Bolesti depresije (uključujući i oblik teške depresije) predstavljaju glavni uzrok samoubistva i  prisutne su u oko 35% svih slučajeva samoubistva.61 Dalje, što je depresija teža, veći je i rizik od samoubistva.

U slučajevima depresije koja je dovolj- no ozbiljna da se pacijent smesti u bolnicu, čak 15% će na kraju uspeti da izvrši samoubistvo.62 Rizik od samoubistva se povećava kada se depresija ne leči na odgovarajući način. U istraživanju koje se bavilo ljudima koji su patili od teškog obli- ka depresije, a koji su izvršili samoubistvo u toku jedne kalendarske godine u Finskoj, 45% se lečilo na psihijatriji u vreme kada se ta nesreća dogodila. Očigledno je da većina ovih pacijenata nije bila adekvatno lečena od depresije. Više od polovine samoubistava počinile su depresivne osobe koje se uopšte nisu lečile. Ovo zapažanje ističe neophodnost pravilnog i pravovremenog lečenja depresivnih osoba.

Istraživanja pokazuju da postoji mnogo faktora koji utiču na povećanje rizika od samoubistva. Njih četrnaest prikazano je u tabeli 12.63,64,65,66,67,68,69

Proučavajući ovu listu, primetićete da se neki od ovih faktora rizika ne mogu promeniti, kao što su pol, slučajevi samo- ubistva u porodici i neki gubitak koji je iza-

Tabela 12. 14 faktora rizika od samoubistva

podložnija samoubistvu nego osoba koja ne pati ni od kakve mentalne bolesti. Ova bolest je objašnjena u Dodatku V.

- Muški pol

- Različite mentalne bolesti

- Zloupotreba alkohola i droga

- Prethodni pokušaji samoubistva

- Sličajevi samoubistva u porodici

- Odbijanje da se potraži pomoć

- Stresni događaj u životu

- Ozbiljna fizička bolest

- Godišnjica gubitka neke drage osobe

- Povlačenje

- Homoseksualnost

- Hevi metal muzika

- Anomalije u fizičkom izgledu

-  Pristup smrtonosnim sredstvima, kao što je oružje

zvao stres. Na sreću, neki se mogu prome- niti, kao što su nespremnost da se traži pomoć, izbor muzike, upotreba alkohola ili droge i poremećaj po pitanju spoljnog izgleda. Pravilno tretiranje ovih faktora predstavlja osnovu lečenja i ozdravljenja.

Ispitajmo neke od ovih faktora rizika.

Pol

Muškarci imaju četiri puta veće šanse da izvrše samoubistvo. Žene imaju četiri puta veće šanse da budu depresivne i četiri puta veće šanse da pokušaju samoubistvo,70 što znači da muškarci koji pokušaju da oduzmu sebi život imaju 16 puta veće šanse da u tome uspeju.71

Različite mentalne bolesti

Panični poremećaj (epizode ozbiljnih simptoma stresa kao što su bol u grudima, ubrzano lupanje srca, crvenilo lica i snažan osećaj zabrinutosti bez vidljivog razloga) povećava rizik od samoubistva, naročito ako je osoba usto i depresivna.72 Osim toga, depresija u kombinaciji sa bilo kojom drugom mentalnom bolešću poput šizofre- nije može da postane smtronosna kombi- nacija.

Osoba koja pati od bipolarnog pore- mećaja je ona koja ima naizmenične peri- ode euforije i depresije. Takva osoba je

Zloupotreba alkohola ili droge

Upotreba alkohola ili droge mogu da dovedu do samoubistva čak i kada osoba nije depresivna. Prema mišljenju Ronalda Keslera (Ronald Kessler), profesora zdrav- stvene zaštite na Medicinskom fakultetu na Harvardu (Harvard Medical School) u Bostonu: “Ne morate biti alkoholičar; do- voljno je to što za vas ne postoji zabrana (upotrebom alkohola ili droge izgubili ste normalne kočnice) u datom trenutku – a to je loša vest.” Dok se privremena nemo- gućnost pravilnog rasuđivanja izazvana upotrebom alkohola ili droga često smatra sekundarnim uzrokom smrti, dr. Kesler je otkrio da kada je osoba depresivna, upotreba alkohola ili droga često direktno dovodi do pokušaja samoubistva.73

Neki tužni i zabrinuti ljudi piju alkohol ili uzimaju droge da bi ugušili svoj emo- cionalni bol. Ono što mnoge od ovih osoba ne shvataju je da ove droge na kraju pogoršaju njihovo raspoloženje i navode ih da češće razmišljaju o samoubistvu. Već godinama psihoterapeuti shvataju da upotreba alkohola ili droga povećava rizik od samoubistva. Kod 30% žrtava samo- ubistva pronađen je alkohol u krvi.74 Svake godine, mnogi zdravi ljudi umru tako što izvrše samoubistvo – ljudi koji uopšte nisu patili od depresije ili neke mentalne bolesti. Često je jedini faktor rizika kod ovih ljudi konzumiranje alkohola.

Nova istraživanja potvrđuju da uzima- nje supstanci koje menjaju stanje uma nije povezan sa planiranjem samoubistva, što se slaže sa tradicionalnom pretpostavkom. Međutim, on je tesno povezan sa suicid- nim mislima i neplaniranim pokušajima.75 Ove misli i pokušaji mogu biti posledica konzumiranja samo “malih” količina alko- hola. Dakle, preporučujem potpuno uzdr- žavanje od alkohola kako onima koji su zdravi tako i onima koji pate od neke men- talne bolesti kao što je depresija.

Mediji konstantno podstiču “umereno” konzumiraje alkohola. Naići ćete na toliko izveštaja i istraživanja koja pokazuju da alkohol u manjim količinama smanjuje rizik od srčanog udara, no čudno je to da kada se objave istraživanja poput ovoga koje je obavio dr. Kesler, mediji ćute kao zaliveni. Oni ne objavljuju da umereno konzumira- nje alkohola ne samo što povećava rizik od smrti samoubistvom, već i ubistvom, nes- rećnim slučajem, izazvanu rakom, hepatiti- som C i gomilom drugih uzroka. Rizik od samoubistva kod onih koji umereno konzu- miraju alkohol objašnjen je u tabeli 13.

Tabela 13. Osobe koje umereno konzumiraju alkohol imaju povećan rizik od samoubistva

Posledice umerenog konzumiranja alkohola:

- Češća pojava suicidnih misli i neplaniranih pokušaja

- Privremeno remeti moć rasuđivanja

-   Može  direktno  dovesti  do  pokušaja samoubistva

- Alkohol je pronađen u krvi mnogih žrtava samoubistva

Kako mediji mogu da ćute o ovim oči- glednim štetnim posledicama, dok pokuša- vaju da ubede ljude u korisnost potencijal- no smrtonosne supstance za koju postoje čvrsti dokazi da predstavlja treći po redu uzrok smrti u Americi?76 Da nije po sredi novac koji se dobija od reklama? Detaljnije o opasnostima umerenog konzumiranja alkohola možete čitati u knjizi Zakoni zdravlja i izlečenja.77

Ovaj važan podatak o alkoholu i samo- ubistvu naglašava značaj zakonodavne po- litike. Mnoge države su mudro postupile pomerivši starosnu granicu za legalno konzumiranje alkohola sa 18 na 21 godinu, ali neke grupe zahtevaju od savezne vlade da traži poništenje ove odluke. Istraživanja pokazuju da bi, ako bi se ta odluka poništi- la, godišnje bilo oko 125 samoubistava više među mladima starim između 18 i 20 godina, koji ne bi ni pokušali da oduzmu sebi život da im nije dozvoljeno da konzu-

miraju alkohol.78 Osim što alkohol odnosi mnoge živote putem samoubistva, on to čini i putem ubistva i nesrećnih slučaja u ovoj istoj starosnoj grupi.

Možda se pitate: “Ako alkohol nije dobar za jednog 20-ogodišnjaka, zašto je dobar za nekog ko ima 21 ili 40 ili čak 70 godina?” Smatram da je važno poučavati svaku generaciju da objektivno ispita prednosti uzdržavanja od alkohola. To znanje može u mnogome doprineti sma- njenju bede, bolesti i smrti širom sveta.

Alkohol nije jedina supstanca koja menja stanje uma, a koja povećava rizik od samoubistva. U 6. poglavlju spominje- mo da lekovi antidepresivi poput SSRI (select serotonin reuptake inhibitors, to je grupa antidepresivnih lekova čije se dej- stvo sastoji na inhibiciji ponovnog preuzi- manja serotonina, prim.red.) pa čak i bilj- ka Kava-Kava povećavaju mogućnost samoubistva, no nedavno obavljena istraživanja pokazuju da i neki stimulativne droge isto toliko povećavaju rizik od samoubistva.79 U 9. poglavlju ćemo istraži- vati ovu vezu u slučaju frontalnog režnja mozga. Svima treba preporučiti uzdržava- nje od supstanci koje menjaju stanje uma, a naročito onima kod kojih su prisutni još neki faktori rizika kada su u pitanju depre- sija i samoubistvo.

Odbijanje da se potraži pomoć

Suicidne (samoubilačke) misli su nešto krajnje lično i većini ljudi je neprijatno da pričaju o tome. Kao lekar, ja prvo uspos- tavim odnos sa depresivnim pacijentom pa ga tek onda uptam da li mu se javljaju sui- cidne misli. Ovoj temi prilazim smireno, sa saosećanjem i bez kritike. Depresivni paci- jenti često izbegavaju da pričaju o samo- ubistvu, no postaviti im pitanje o samo- ubistvu ne znači staviti im tu ideju u glavu. Naprotiv, zapazio sam da pacijenti koji aktivno razmišljaju o samoubistvu često osete olakšanje kada mogu da razgovara- ju sa nekim o ovim neiskazanim mislima. Pravilan  pristup  ozbiljnosti  ovih  misli

omogućava depresivnoj osobi da upravlja njima.

Ja prvo utvrdim da li ove pacijente za- nima budućnost. Beznadežnost je onaj element depresije koji se najčešće vezuje za suicidno ponašanje.80 Ja ne pokušavam da odvratim ove pacijente od njihovih sui- cidnih misli, već ih razuveravam i nudim im nadu. Ova ponuda se zasniva na moguć- nosti da pronađu i leče osnovni uzrok sui- cidnih misli i na efikasnosti prilagođenih programa lečenja. Nakon razgovora sa pacijentom, ako sam uveren da postoji veliki rizik od samoubistva, ja intervenišem

–     idući čak dotle da, ako je potrebno, smestim pacijenta u bolnicu protiv njegove volje. Često je potrebno odmah reagovati kako bi se sprečila smrt depresivne i sui- cidne osobe.

Mnoge suicidne osobe neće svojevoljno potražiti pomoć, već će neko drugi morati da interveniše u njihovo ime. Njihovi razlozi mogu biti razni i kreću se od bez- nađa do straha. Neki mogu da pođu od pogrešne pretpostavke da se njihovo sta- nje ne može lečiti ili se možda plaše da će im ljudi staviti etiketu na kojoj piše men- talno bolestan ili suicidan. Drugi se možda plaše finansijskog kraha zbog troškova lečenja. Neki drugi se, pak, nalaze u nekoj vrsti društvene izolacije, bez prisnih pri- jatelja ili članova porodice koji bi prepoz- nali promene u njihovom mentalnom sta- nju. Izolacija povećava rizik od samoubis- tva kod onih ljudi koji žive sami, koji nisu u braku ili se često sele.81 Najvažnije je da depresivne i suicidne osobe dobiju pomoć koja im je potrebna. Njihovi prijatelji i članovi porodice moraju sa ljubavlju i nežnošću insistirati da se ta pomoć nađe kako bi se spasao život.

Stresni događaj u životu

Samoubistva se dešavaju među svim starosnim grupama. Svaka faza života nosi sa sobom svoje oblike stresa i gubitka. Mladi ljudi doživljavaju stres zbog bolesti, gubitka posla ili gubitka prijatelja. Stariji često dožive višestruke gubitke i naročito

su osetljivi na samoubistvo. Stopa samo- ubistva među muškarcima bele rase stari- jih od 84 godine šest puta je veća od stope samoubistva za celokupnu populaciju uopšte.82 Starost i bolest se često udruže sa depresijom, podstičući tako suicidne misli. Osobe kojima je dijagnostikovan rak, koje su preživele infarkt83 ili one koje su onesposobljene zbog neke bolesti suoča- vaju se sa većim rizikom od samoubis- tva.84 Ovakve osobe često osećaju da za njih nema nade ili da su potpuno bezvred- ne. Njih treba lečiti ne samo od fizičke bolesti nego i od depresije. Duhovna sred- stva su veoma značajna za takve osobe. Naročito je važno da oni koji su pretrpeli neki gubitak ili su imali neku drugu stres- nu situaciju u životu pročitaju 7. poglavlje, “Stres i zabrinutost”.

Homoseksualnost

Homoseksualnost je faktor koji je prisutan u mnogim pokušajima samoubis- tva. Kod odraslih muškaraca koji su bili u vezi sa osobom istog pola (bilo da su biseksualci ili homoseksualci) postoji pet puta veća verovatnoća da će pokušati da izvrše samoubistvo nego kod muškaraca heteroseksualaca.85 Srednjoškolci koji su homoseksualci, biseksualci ili koji “nisu sigurni” kako su orjentisani imaju tri puta veće šanse da pokušaju da izvrše samoubistvo od svojih vršnjaka hetersek- sualaca.86

Muzika

Jedno istraživanje koje je obuhvatilo

121 srednjoškolca sa srednjeg zapada pokazalo je da je 75% devojčica koje su slušale hevi metal muziku razmišljalo o samoubistvu u poređenju sa 35% onih ko- je su slušale neku drugu vrstu muzike. Skoro 50% dečaka koji su slušali hevi metal muziku razmišljalo je o samoubistvu u poređenju sa 15% onih koji su slušali muziku u kojoj nema elemenata hevi metal muzike.87

Nasuprot tome, pokazalo se da ozbiljna muzika poboljšava raspoloženje, i iz sub-

jektivnog i iz objektivnog ugla. Ovu temu istražujem u 5. poglavlju koje govori o tome kako stil života može da pomogne u lečenju depresije.

Spoljašnji izgled

Mi smo deo društva koje ceni privlačno lice i telo, a ismeva ono što smatra neprivlačnim. Ovakav stav može da objas- ni zašto su žene sa prekomernom telesnom težinom i muškarci sa nedo- voljnom telesnom težinom skloniji depresi- ji i suicidnim mislima. Ljudi koji se osećaju depresivno često su impulsivni i jedu pre- velike količine kalorične hrane u nadi da će se osećati bolje.88

Jedno obimno istraživanje koje je obuhvatilo više od 40.000 odraslih stanov- nika SAD otkrilo je da gojazne žene imaju za 26% veće šanse da razmišljaju o samoubistvu i da kod njih postoji za 55% veća verovatnoća da su u protekloj godini pokušale da izvrše samoubistvo nego što je to slučaj sa ženama normalne telesne težine.89 Kod muškaraca imamo obrnutu situaciju. Mršavi muškarci imaju za 80% veće šanse da razmišljaju o samoubistvu nego oni normalne telesne težine. Kod njih je, takođe, postojala za 77% veća verovat- noća da su već pokušali da izvrše samo- ubistvo.

Autor ovog istraživanja, dr. Majls Fejt (Myles Faith), izjavio je da “postoje mnoge predrasude usmerene protiv gojaznih ljudi, naročito žena, tako da po mom mišljenju gojaznost (za žene) predstavlja veliki rizik kada je u pitanju depresij”. S druge strane, on kaže da zapadna kultura više ceni izra- zito muževne, mišićave muškarce od onih sitnije telesne građe, te da, po njegovom mišljenju, neki mršavi muškarci mogu smatrati sebe “žgoljavim ili slabićima”, što može umanjiti njihovo samopoštovanje i povećati rizik od depresije.

Kada osoba nije zadovoljna svojim fi- zičkim izgledom i te svoje nedostatke sma- tra fizičkim anomalijama, možemo govoriti o dismorfičnom obolenju. Ovaj problem postaje sve učestaliji i počinje da mu se

pridaje sve više pažnje. Iako može biti zabrinjavajuć i kod odraslih osoba, poseb- no je poguban za tinejdžere i adolescente. U nekim ozbiljnijim slučajevima, ovaj prob- lem može prerasti u anksiozni ili stresni poremećaj, a to je već mentalno obolenje.

Ovako nezdrava i preterana opsednu- tost zapravo nepostojećim ili, pak, neznat- nim fizičkim nedostacima, kod tinejdžera dovodi do depresije, izolacije pa čak i samoubistva.90 Osobe koje pate od ovog poremećaja gotovo neprestano razmišljaju o svom izgledu i stalno se gledaju u ogledalo. Tako se povećava rizik od pore- mećaja u ishrani, kao što su anoreksija (odbojnost prema hrani) ili bulimija (osoba jede, pa posle samu sebe tera na povra- ćanje). Pokazalo se da ovi poremećaji po- većavaju rizik od samoubistva.91

Zaključak

Posle ovakvih informacija, svima bi tre- balo da bude jasno da će pronalaženje i pravilno lečenje uzroka depresije otkloniti ogroman teret tuge i bede i sačuvati mnoge živote. Milioni ljudi koji sada pate mogli bi ponovo da žive punim životom – uspešnim i produktivnim, bez patnje i bolesti. Međutim, oni prvo moraju da nađu pomoć koja im je potrebna i započnu odgovarajući program lečenja. Ima nade.

Nažalost, nema svaka priča srećan završetak. Da li ste se pitali šta se dogodi- lo sa Edom Harisom o kome sam vam pričao na samom početku ovog poglavlja? Došao je samo na još jedan razgovor. Preporučio sam mu izuzetno uspešan pro- gram lečenja, ali je njemu bilo neprijatno i nije hteo da prihvati dijagnozu teškog obli- ka depresije. Posle toga, Ed više nikada nije zakazao pregled kod mene da bih mogao da primenim taj program koji sam mu preporučio.

Iz nekih drugih izvora sam saznao da on još uvek ima jake glavobolje koje zah- tevaju sve veće doze narkotičnih lekova. Izgledi za Eda nisu baš dobri. On sada živi jednim bednim životom ovisnika o narko- ticima, ne znajući tačno kakve još štete

njegova depresija može da mu nanese. I dalje ne želi da veruje da on, u stvari, pati od teškog oblika depresije koja uključuje osećaj neke praznine u životu i niže vred- nosti samog čoveka.

Ova priča nema srećan kraj. Ed ne može da poveruje da bi preuzimanje lične odgovornosti i primena odgovarajućeg programa lečenja otklonila ne samo nje-

gove mentalne simptome, već i one fi- zičke. On bi, uz malo (uloženog) napora, mogao da otkloni mnoge od simptoma koji komplikuju njegov život: umor, teškoće sa spavanjem i koncentracijom i glavobolje.

Nastavite da čitate da biste saznali šta Ed i toliko mnogo drugih ljudi treba da učini kako bi se oslobodili depresije i njenih štetnih posledica.