Setite se velike slike

Nista se ne moze materijalizovati u trecoj dimenziji dok se ne pozove na dva nacina. Na nivou duse, osoba koja ima problem je zelela da dobije lekciju koju kasnije mora da predaje. I na nivou svesti mora imati neke misli i osecanja koja iniciraju dogadjaj.

Ali, nije nasa duznost da nekoma objasnjavamo kako dolazi do materijalizacije. Treba samo da ga volimo i zagrlimo i drzimo u narucju kao trogodisnje dete kada padne i izgrebe koleno. Da li treba da objasnjavamo detetu da je asfalt tvrdji od kolena i da li je Bog dobar ili los? Dete bi vise volelo kolace i vec za tren oka ce nastaviti da se igra.

Nase je jedino da ponudimo isceljenje tako sto cemo upotrebiti snagu svojih misli i skloniti se da ne smetamo.

Kada primetimo problem, mozemo da osudjujemo uzroke i da smisljamo nacin kako da problem resimo, ali to je sve pogresno. Da bismo doneli preciznu procenu, morali bismo da znamo celokupnu karmicki istoriju i buducnost te osobe. A to je nemoguce dok se nalazimo u fizickom telu.

Mozemo samo da u svoje misli dozovemo tu osobu i da joj kazemo da zelimo da bude istinski srecna. Onda ce nam vodjstvo dati resenje sta treba da radimo. Mozda ce nam pasti na pamet rec harmonija ili snaga i to mozemo da posaljemo mislima toj osobi.

Ako su nedovoljno cisti, treba da posaljemo cistu belu svetlost. Svetlost je energija koja hrani prirodno stanje bica.

Kada ponudimo drugima isceljenje, ne treba nista da ocekujemo. Tajming ne zavisi od nas. Imamo tendenciju da ponudimo svoje molitve, a onda brze bolje pitamo: "Da li je uspelo? Da li je uspelo? Boje da ih jos jednom pozovem. Da li se vec osecate bolje?" Tako smo na dobrom putu da se razocaramo jer uspeh isceljenja zavisi od toga koliko je druga osoba spremna da primi.

Ali nasa zelja da pomognemo nikada nije uzalud. U ovom univerzumu svako ponudjeno isceljenje ce kad tad biti prihvaceno. Ako iz svoje perspektive zakljucimo da ono nije uspelo, znaci da se oslanjamo samo na sopstvene snage, a ne na dobronamernu Bozju silu. On predvidja da se svaka molitva ispuni.

Ponekad, pozitivna potvrdna informacija o isceljenju moze i da smeta. Moze potpuno da zbuni naš um. Moze nam se uciniti da ne zasluzujemo da budemo iscelitelji. U tom slucaju univerzum nece da dovodi u pitanje nasu ideju da smo nedovoljno korisni, t.j. nece da ugrozava nasu slobodnu volju.

Mnogo cesce, ipak, pozitivna povratna reakcija jaca nase isceliteljske sposobnosti. Mozemo od univerzuma da zatrazimo pozitivnu povratnu reakciju kako bismo nastavili da negujemo svoje samopouzdanje.

 

Isceljenje i parapsiholoske sposobnosti

Bilo da ste na Zemlji samo kao povremeni posetilac koji dolazi samo kada je potrebno, ili ste cvrsto ukljuceni u skolski sistem kao ucenik dvanaestog razreda, imate visoko razvijene parapsiholoske sposobnosti. Te sposobnosti mozemo da nazovemo i intuicijom, meditacijom, molitvim, nije vazno.

Ako ne koristimo svoje uvecane psihicke sposobnosti za prikupljanje informacija i isceljenje bilo bi kao kada bismo gledali samo jednim okom, slusali samo jednim uvom ili hodali na jednoj nozi.

Ovo je blesavo za nekoga ko moze da funkcionise neograniceno. Svako od nas na razlicit nacin prima intuitivne informacije. Ne postoje pravila. Neko ima vizuelizacije, a neko direktno zna. Ostali su empaticni i sve direktno osecaju u svom telu. Niko na planeti nije bez alata za pristup neogranicenom. Svako ima sopstveni nacin da se podesi na frekvencije.

Knjige koje kazu da moramo da sedimo u lotos polozaju sedamdeset dva sata nedeljno kako bismo ponasli duh, ne odnose se na ucenike dvanaestog razreda. Kako god da se konektujemo sa univerzumom, on se ne buni. Nema veze.

Mnogima sine i javi se ideja dok voze ili setaju. Dnevno sanjarenje, ako nije samo prisecanje na prethodne dogadjaje, odlicna je meditacija.

Mnogima je receno da "prestanu da sanjare" dok su bili deca. Dnevno sanjarenje nije gubljenje vremena. Tako se dobija velika inspiracija. Mozemo da ga pretvorimo u veoma korisnu igru. Mozemo da zatrazimo da dobijemo ideju za novu muziku, umetnost ili pronalazak kroz sanjarenje. Mozemo i da zatrazimo da nam se pokazu drugi planovi realnosti na kojima mozemo da radimo.

Uvek i na svakom mestu mozemo da aktiviramo nase psihicke oci i usi. Nije potrebno da sednemo u stolicu za meditaciju. Mozemo da odlucimo da se podesimo na necije frekvencije dok cekamo u redu u bakalnici (obicno smo veoma spremni da na ovakvom mestu pripomognemo nekome kome treba pomoc).

Sve sto osetimo, narocito spontano, je dobra informacija i moze biti poziv za pomoc. Nikada ne mozemo da osetimo da smo nekome potrebni pre nego sto univerzum da autorizaciju da smo sposobni da pomognemo.

Kroz istoriju, oni koji funkcionisu intuitivno, bili su poznati kao proroci. Oni su u svakoj civilizaciji bili u sukobu sa svestenicima. Svestenici, koje je placao kralj, nisu mogli da bez ikakvih izmena reprodukuju informacije koje su donosili proroci.

Proroci su imali vizije i snove o buducnosti. Govorili su o dogadjajima koje kralj nije mogao da kontrolise. Kraljevima se to nije dopadalo pa su razvili nezgodnu naviku da progone ili pogube proroka.

Sada kada smo svi vec proroci u drugim inkarnacijama, ustrucavamo se da se uplicemo. Imamo podsvesni strah da ce nas spaliti na lomaci.

Danas smo mnogo sigurniji nego u ranijim inkarnacijama. Biramo kada i gde nam je zgodno da radimo parapsiholoski. Mozda ce nam se u ovom zivotu podsmevati, ali nas nece spaliti na lomaci.