SINTETSKA  ILI KONSTRUKTIVNA METODA

Borba sa nesvesnim je proces ili, u zavisnosti od shvatanja, trpljenje ili rad koji je dobio naziv trans- cendentne funkcije1 pošto  predstavlja  funkciju  koja se zasniva na realnim i imaginarnimili racionalnim i iracionalnim podacima i na taj.način premošćava por nor između svesnog i nesvesnog. Ona je prirodni pro­ ces, manifestacija energije potekle iz napona suprot­ nosti i sastoji se od niza maštanih zbivanja, koja se spontano javljaju u snovima i  vizijama.2 Isti proces zapaža se u početnim stadij umima izvesnih oblika ši­ zofrenije. Klasičan opis jednog  ovakvog toka nalazi se, na primer, u autobiografskom prikazu Aurelia Gerarda de Nervala (Gerard de Nerval). Literarno najznačajniji primer svakako da je Faust II deo. Pri­ rodni proces sjedinjavanja suprotnosti postao mi je model i osnova metode,  koja se u suštini sastoji od toga da se ono što se pd prirode dešava nesvesno i spontano, namerno izazove i integriše u svest i njeno shvatanje. Nesreća mnogih slučajeva sastoji se u tome što nemaju sredstvo ni načine da duhovno savladaju

1   Naknadno sam otkrio da se pojam »transcendentne« funkcije sreće i u višoj matematici, i to kao naziv funkcije realnih i imaginarnih brojeva. Up. moj članak Die transzen- dente Funktion u Geist und Werk, Rhein-Verlag, Ziirich, 1958. Ges. Werke, Bd. 8.

2   Prikaz serije snova nalazi se u Psychologie und Al- chemie, Ges. Werke,  12.

događaje koji se zbivaju u njima. Ovde mora da pri­ skoči u pomoć lekar u obliku posebne metode tera­ pijskog postupka.

Kao što smo  videli,  s početka pomenute teorije zasnivaju se na isključivo kauzalno reduktivnom po­ stupku, koji san (ili fantaziju) razlaže na reminiscen­ cije i nagonska zbivanja koja su mu u osnovi. Već sam pomenuo opravdanost kao i ograničenja ovog po­ stupka. Ovaj postupak dostiže svoj kraj u trenutku kada se simboli sna više ne mogu redukovati na lične reminiscencije ili stremljenja, tj. kada izrone slike kolektivno nesvesnog. Bilo bi besmisleno pokušavati da se ove kolektivne ideje svedu na lično, i to ne samo besmisleno već i štetno, kako me je neprijatno na­ učilo iskustvo. Naime, teško i posle dugog oklevanja, konačno poučen neuspesima, odlučio sam da u nazna­ čenom smislu odbacim samo personalističku orijen­ taciju medicinske psihologije. Najpre sam morao sa­ svim da se uverim djt »analizu«, ukoliko je samo raš- članjavanje, neophodno mora pratiti sinteza, i da po­ stoje psihički materijali koji praktički uopšte ništa ne znače ako su samo raščlanjeni, ali koji razvijaju obi­ lje smisla ako se ne raščlanjavaju već potvrde u svom smislu i još prošire svim svesnim sredstvima (tzv. amplifikacija3).

Slike ili simboli kolektivno nesvesnog odaju svo­ je vrednosti samo onda kada se podvrgnu sintetskom terapijskom postupku. K a  o    što analiza simbolički ma­ štat i   matprijal  raslaž p   11   njpgov p   komponente ,    tak n ga i sintetski postupak integriše u opšti i razumljivi izraz. Ovaj postupak nije baš jednostavan; zbog toga ću navesti primer na kome se može razjasniti celo-- kupni proces.

Jedna pacijentkinja, koja se upravo nalazila na kritičkoj, graničnoj tački između analize lično nesve­ snog i pojave sadržaja kolektivno nesvesnog, imala je sledeći san. Ona hoće da prede preko širokog potoka. Tu nema mosta. Ali ona nalazi mesto gde može da ga

* Definicije  v.  Psychologie und  Alchemie,  2.  izd.  1952,

S. 397, Ges. Werke, Bd. 12. Dalje J. Jacobi, Die Psychologie von C. G. Jung, 2. izd. 1945, S. 132.

pregazi. Upravo kada je nameravala da to učini, grabi je kracima rak, skriven u vodi, za stopala i ne pušta je. Ona se budi sa strahom.

Asocijacije:

Potok: predstavlja granicu koja se teško može prekoračiti, — ja moram savladati prepreku; — ona se odnosi na to da isuviše polako napredujem; — tre­ balo bi da pređem na drugu stranu.

Plićak: prilika da se sigurno pređe; —  mogući put; — inače potok bi bio isuviše širok! U terapijskom postupku postoji mogućnost da se savlada prepreka.

Rak: Rak se nalazio sasvim skriven u vodi, pret­ hodno ga nisam videla; — rak je užasna bolest, neiz- lečiva (sećanje na gospođu X, koja je umrla od raka); plašim se ove bolesti; — rak je životinja koja ide unazad — i očigledno hoće da me uvuče u potok; — on me je neprijatno stegao kracima a ja sam se uža­ sno uplašila; — šta me zapravo sprečava da pređem? Ah, da, ponovo sam imala strašnu scenu sa mojom prijateljicom.

Sa ovom prijateljicom povezane su posebne okol­ nosti. Radi se o dugogodišnjem, sanjalačkom prijatelj­ stvu, na ivici homoseksualnosti. Prijateljica je po mnogo čemu slična pacijentkinji i isto tako neurotič­ na. Obema je zajedničko izrazito interesovanje za u- metnost. Pacijentkinja  je, međutim, jača ličnost  od prijateljice. Kako je njihov međusobni odnos isuviše intiman i na taj način isključuje mnoge druge životne mogućnosti, obe su neurotične i, uprkos idealnom pri­ jateljstvu, dolazi do žestokih svađa koje počivaju na međusobnoj razdražljivosti. Na ovaj način nesvesno želi da između njih postavi distancu, ali one to neće da uvide. Skandal obično počinje time što jedna do­ lazi do zaključka da ne postoji dovoljno razumevanja, da je potrebno više međusobnog poveravanja, na šta obe, sa poletom, pokušavaju da sve ispričaju jedna drugoj. Samo po sebi je razumljivo da pri tom ubrzo dolazi do nesporazuma, koji dovodi do scene, žešće od prethodne. Faute de mieux dugo vremena je sva­ đa bila za obe surogat uživanja, koga nikada nisu hte- le da se odreknu. Naročito moja pacijentkinja dugo

nije mogla da se odrekne slatkog bola koji joj je zadavalo nerazumevanje njene prijateljice, uprkos či­ njenici što ju je svaka scena iscrpljivala  »do smrti« i što je odavno uvidela da je ovo prijateljstvo zaka- snelo i da je samo zbog pogrešne sujete verovala da će ipak iz njega moći da stvori ideal. Pacijentkinja je već prema majci imala zanosan, fantastičan odnos i posle majčine smrti osećanja je prenela na prijate­ ljicu.

Analitičko (kauzalno-reduktivno) tumačenje*

Ovo tumačenje može se sažeti u jednu rečenicu:

»Jasno mi je da treba da preko  potoka dospem na drugu stranu (naime, da prekine odnos sa prijatelji­ com); ali radije bih želela da me prijateljica ne pusti iz njenih klešta (tj. zagrljaja), odnosno, kao infantilna želja, majka bi želela da me ponovo privije sebi onim poznatim, zanosnim zagrljajem.« Nespojivost želje le­ ži u jakoj, homoseksualnoj donjoj struji, koja je do­ voljno dokazana činjenicama. Rak je grabi za stopa­ la, pošto pacijentkinja ima velika »muška« stopala; prema prijateljici ona igra mušku ulogu, uz odgova­ rajuće seksualne fantazije. Kao što je poznato  sto­ palo ima falusno značenje.5 Celokupno tumačenje da­ kle glasi: razlog zbog čega neće da se odvoji i ode od prijateljice su potisnute homoseksualne želje koje gaji prema prijateljici. Pbšto su ove želje moralno i estet­ ski nepodnošljive sa tendencijama svesne ličnosti, one su potisnute i zbog toga više ili manje nesvesne. Strah odgovara potisnutoj želji.

Ovo tumačenje je, naravno, zlobno obezvređiva­ nje jako napetog pacijentkinjinog ideala prijateljstva. U ovom stadiju analize ovo tumačenje mi pacijent­ kinja ne bi više uzela za zlo. Izvesne činjenice su je prethodno već odavno uverile u postojanje homosek-

4 Slično shvatanje obe vrste tumačenja nalazi se u knji­ zi Herbert Silberer, koja se može preporučiti: Probleme der Mystik und ihrer Svmbolik, 1914, 2. izd., 1961.

s     Dr Aigremont (Pseud. za Siegmar, Baron von Schultze-

-Gallera), Fuss- und Schuh-Symbolik und-Erotik, 1909.

sualnih tendencija, tako da je ovu sklonost mogla is­ kreno da prizna, iako joj nije bila prijatna. Da sam joj, dakle, u sadašnjem stadijumu terapijskog postup­ ka saopštio tumačenje,  ne bih se sudario sa njenim otporom. Neprijatnost ove nepoželjne tendencije već je bila prevazišla uvidevši njene osnove. Ali ona bi mi rekla: »Zašto uopšte još analiziramo ovaj san? On ponovo kazuje isto ono što već  odavno znam.«  Ovo tumačenje pacijentkinji ne kazuje u suštini ništa no­ vo; zbog toga je ono njoj neinteresantno i nedelotvor- no. Ovakvo tumačenje u početku terapijskog postup­ ka bilo bi nemoguće, jednostavno zbog toga što ne­ obična pacijentkinjina pritvorna smernost nikada ne bi mogla da prihvata nešto slično. »Otrov« uvida mo­ rao  se  vrlo  oprezno  razdeliti  u najmanje  doze,  sve dok pacijent nije postepeno postao razložniji. Ako sa­ da analitičko ili kauzalno-reduktivno tumačenje više ne donosi ništa novo, već. stalno isto u različitim va­ rijacijama, onda je došao trenutak kada se mora pa­ ziti na iskrsle arhetipske motive. Ako se jasno poja­ vi  takav  mdtiv,  onda  je  nastupio  trenutak  kada  je uputna. promena postupka interpretacije.  Kauzalno-

-reduktivni postupak, naime, u ovom slučaju ima izvesne nedostatke. Prvo i pre svega takav postupak ne uzima tačno u obzir dosećanja pacijentkinje, npr. asociranje bolesti sa rečju »rak«. Drugo, ostaje u ta­ mi činjenica posebnog izbora simbola. Zašto, na pri­ mer, treba prijateljica-majka da se pojavi  upravo kao rak? Lepše i plastičnije mogla bi, na primer, da bude predstavljena kao vodena vila. (»Pola ga je ona vukla, pola je on sam  tonuo« itd.). Ili polip, ili až- daja, ili zmija, ili riba odigrali bi istu ulogu. Treće, kauzalno-reduktivni postupak zaboravlja da je san subjektivni fenomen, i da se prema tome iscrpno tu­ mačenje raka nikada ne može vezivati samo za pri­ jateljicu ili majku, već se ono mora primeniti  i na subjekt, snevača. Snevač je ceo san, pacijentkinja je, dakle, potok, prelaz i rak, odnosno ove pojedinosti su izrazi uslova i tendencija u nesvesnom subjektu.

Zbog toga sam uveo sledeću terminologiju: svako tumačenje koje izraze sna identifikuje sa realnim ob-

jektima,   nazivam   tumačenje   na   stupnju   objekta. Prema ovom tumačenju, stoji ono koje svaki komad sna, na primer sve aktivne ličnosti, dovrtHi n vp7.11  sa samim snevačem. Ovaj  postupak označavam kao tu­ mačenje na stupnju subjekta. Tumačenje na stupnju objekta je analitičko, pošto ono razlaže sadržaj sna u reminiscentne komplekse, koji se odnose na spolja- šnju situaciju. Nasuprot tome tumačenje na stupnju. subjekta je sintetičko, pošto ono osnovne reminiscent­ ne komplekse odvaja od spoljnih povoda i shvata kao tendencije ili delove subjekta  i  ponovo  pridružuje subjektu... (U doživljaju ne doživljavam samo objekt, već u prvoj liniji samog sebe, ali samo onda kada po- lažem računa o mom doživljavanju). U ovom slučaju su,  dakle,  svi  sadržaji  sna  shvaćeni  kao  simboli  za subjektivne sadržaje.

Sintetski ili konstruktivno interpretativni postu­ pak6 sastoji se, dakle, od tumačenja na stupnju sub­ jekta.

Sintetsko (konstruktivno) tumačenje

Pacijentkinja nije svesna da se u njoj samoj nalazi prepreka koju treba savladati: naime granica koju je teško prekoračiti i koja se suprotstavlja daljem na­ pretku. Ali moguće je prekoračiti granicu. Svakako da u tom trenutku preti posebna i neočekivana opa­ snost: naime nešto »životinjsko« (nečovečno ili nat- čovečno) što ide unatrag i u dubine i pacijentkinji u snu preti da nadole povuče celokupnu njenu ličnost. Ova opasnost je kao neka bolest koja ubija, a nastaje negde potajno i neizlečiva je (premoćna). Pacijentki­ nja uobražava da je prijateljica ometa i vuče nadole. Dok u ovo veruje, prirodno je da mora delovati na prijateljicu, da je »diže« podučava, popravlja; ona mora da čini beskorisne i besmislene idealističke na­ pore kako bi sprečila da je ova ne povuče nadole. Na-

* Up. Der Irihalt der Psychose, 2. izd., 1914. Nachtrag. Ges. Werke, Bd. 3. Na drugom mestu ovaj postupak nazvao sam i  »hermeneutička« metoda.

ravno da iste napore čini i prijateljica, pošto je  u istom položaju kao i pacijentkinja. Tako obe jurišaju jedna na drugu kao borbeni petlovi, i svaka od njih pokušava da onu drugu preleti preko glave. Sto jedna dostiže veću visinu, tim druga mora više da se muči. Zašto? Zato što obe smatraju da je problem u drugoj, u objektu. Shvatanje na stupnju subjekta donosi raz- rešenje ove besmislice. Naime, san pokazuje pacijent- kinji da ona ima nešto u sebi što je sprečava u j>reko- račenju granice, u prelasku iz jpdnop stani« ili  «n - zetog stava u drugo. Tumačenje promene mesta kao promene stava zasniva se na načinu izražavanja u izvesnim primitivnim jezicima, gde, na primer, re­ čenica »Imam nameru da idem« glasi »Ja sam na mestu hodanja«. Za razumevanje jezika snova na­ ravno da su nam obilno potrebne paralele iz primi­ tivne i istorijske simbolike, pošto snovi uglavnom potiču iz nesvesnog, koje sadrži rezidualne funkcione mogućnosti svih proteklih evolucionih epoha. Kla­ sični primer ovoga je »prelazak velike vode« u pro­ ročanstvu I Ginga?

Naravno, sve zavisi od razume van ja pojave raka u snu. U prvoj liniji znamo da je to nešto što se jav­ lja na prijateljici (pošto pacijentkinja vezuje rak za prijateljicu), i onda nešto što se javljalo i kod majke. U odnosu na pacijentkinju sasvim je irelevantno da li su majka i prijateljica stvarno imale ovu osobinu. Situacija se može promeniti samo  onda  ako  se  ona sama menja. Na majci se više ništa ne može prome­ niti,  pošto je  mrtva.  A prijateljica se  ne  može  pri- voleti na promenu. Ako hoće da se menja, onda je to njena lična stvar. Što se izvesno svojstvo zapaža već na majci, ukazuje na infantilno. Šta je zapravo tajna_ u odnosu pacijentkinje prema majci i prijateljici? Za"^" jedničko  je  žestoki,  sanjarski  zahtev  za  ljubavlju, čija strastvenost potpuno ovladava njome. Ovaj zah­ tev, dakle, ima znake preteranih infantilnih zahteva, koji su, kao što je poznato, slepi. Dakle, ovde se radi o neodgojenom,.nediferenciranom i nehumaniziranom

1924.

7    Richard Wilhelm, 7 Ging. Das Buch der Wandlungen,

delu libida, koji još ima prisilni nagonski karakter, dakle nije ukroćen domestifikacijom. Za ovakav deo životinja je apsolutno pogodan simbol. A ipak zašto je ta životinja baš rak? Pacijentkinja uz to asocira oboljenje rak, od koga je umrla gospođa X, i to sko­ ro u istom životnom dobu u kome se nalazi pacijent­ kinja. Dakle, moglo bi se raditi o nagoveštaju identi­ fikacije sa gospođom X. Zbog toga moramo dalje da tragamo za ovim. Pacijentkinja je ispričala o njoj sledeee: gospođa X je rano obudovela, bila je vesela i aktivna. Imala je niz avantura sa muškarcima, na­ ročito sa jednim osobenim čovekom, nadarenim umet- nikom, koga je lično poznavala i pacijentkinja i koji je na nju učinio čudnovato fascinantan i snažan uti­ sak.

Identifikacija može da usledi samo na osnovu ne- svjesiieT,neuQČene_sličnosiL.  Kakva  je  onda  sličnost naše pacijentkinje sa gospođom X?  Ovde sam bio u stanju da pacijentkinju podsetim na niz njenih rani­ jih fantazija i snova, koji su jasno pokazivali da i ona u sebi ima lakomislenu žicu, koju je, međutim, stalno strašljivo  potiskivala,  pošto  se  plašila  da  bi  je  ova tendencija,  koju  je  neodređeno  naslućivala  u  sebi, mogla da  dovede  do  nemoralne  promene  u njenom životu. Tako smo dobili bitan prilog za spoznaju »ži­ votinjskog« elementa. Naime, opet se radi o istoj ne­ sputanoj,  nagonskoj  požudi, koja je u ovom slučaju usmerena na muškarce. Na ovaj način razumljiv nam je i daljni razlog, zašto ne može da napusti prijate­ ljicu:  ona  mora  da  se  grčevito  drži  prijateljice  da njom  ne  bi ovladala ova  druga tendencija,  koja joj izgleda daleko opasnija. Tako se zadržava na infan­ tilnom, homoseksualnom stupnju, koji joj, međutim, služi kao zaštita. (Ovo je, shodno iskustvu, jedan od najaktivnijih  motiva  zadržavanja  na  neadekvatnim, infantilni m nđnnsimal. U ovom sadržaju, međutim, leži  i  njeno  zdravlje,  klica  buduće  zdrave  ličnosti, koja ne uzmiče pred rizicima života.

Ali pacijentkinja je  izvukla  drugačiji  zaključak iz sudbine gospođe X. Ona je, naime, njeno teško obo­ ljenje i ranu smrt shvatila kao kaznu sudbine za la-

komisleni život ove žene, zbog koga joj je pacijent­ kinja (svakako ne priznavajući) zavidela. Kada je u- mrla gospođa X, pacijentkinja je potenciranim mo­ ralnim likom prikrivala »ljudsku, isuviše ljudsku« zlu­ radost. Za kaznu zbog ovoga, primer gospođe X stalno ju je plašio od života i daljeg razvitka i opterećivao je mukama nedozvoljenog prijateljstva. Naravno da joj nije bila jasna ova povezanost, inače nikada ne bi činila tako nešto.  Tačnost ove konstatacije mogla se lako dokazati pomoću dobijenog materijala.

Sa ovim, međutim, uopšte nismo pri kraju istori- jata ove identifikacije. Pacijentkinja je naknadno iznela da je gospođa X imala nimalo beznačajne u- metničke sposobnosti koje su se razvile tek posle smrti njenog muža, a koje su dovele do poznanstva sa umetnikom. Ovaj deo izgleda da spada u bitne motive identifikacije, ako se podsetimo da je pacijent­ kinja ispričala kako je snažan i neobično fascinantan bio njen utisak o umetniku. Takva fascinacija nikada ne prelazi isključivo sa jedne na drugu osobu, već je ova fenomen veze, kojoj pripadaju dve ličnosti uto­ liko što fascinirana" osoba mora doneti sa sobom od­ govarajuću dispoziciju. Ali dispozicija joj mora biti nesvesna, inače neće doći do fascinirajućeg dejstva. Fasciniranje je, naime, prisilan fenomen kome ne­ dostaje svesna motivacija, tj. to nije voljni proces već pojava koja se pomalja iz nesvesnog i prisilno prodire u svest.

Dakle,  može  se  pretpostaviti  da  pacijentkinja mora da poseduje  sličnu  (nesvesnu)  dispoziciju kao i umetnik. Prema tome ona je identifikovana sa muš- ) karcem.8    Setimo se analize sna, gde se susrećemo sa nagoveštajem  »muškog«  (stopala).  Stvarno pacijent­ kinja igra mušku ulogu u odnosu na prijateljicu, ona je aktivna, stalno daje ton, komanduje prijateljicom

i ponekad je prisiljava na nešto što samo ona želi. Njena prijateljica je izrazito ženstvena i svojom po­ javom, dok pacijentkinja očigledno ima izvestan rau-

8 Ne previđam činjenicu  da  dublji  razlog  identifikacije sa umetnikom leži u izvesnoj umetničkoj nadarenosti paci- jentkinje.

ški tip. Isto tako glas joj je jači i dublji od glasa pri­ jateljice. Gospođu X je opisala kao vrlo ženstvenu, po ljubaznosti i predusretljivosti slična njenoj prijate­ ljici, kako smatra pacijentkinja. To nas  navodi  na nov trag. Pacijentkinja očigledno igra ulogu umetnika gospođe X, ali prevedeno na njenu prijateljicu. Tako se nesvesno završava njena identifikacija sa gospo­ đom X i njenim ljubavnikom. Na taj način ona ipak doživljava njenu lakomislenu žicu koju je tako stra­ šljivo potiskivala, ali ona je  ne  doživljava  svesno, već se ova nesvesna tendencija igra sa njom, tj. ona je opsednuta kao nesvesni prikazivač svog kompleksa.

Tako već znamo  nribgo više  o raku. On pred­ stavlja unutrašnju psihologiju ovog neukroćenog dela libida. Nesvesne identifikacije stalno je uvlače u sve to. One imaju tu snagu pošto su nesvesne i zbog toga nepristupačne uvidu i korekciji. Stoga je rak simbol nesvesnih sadržaja. Ovi neprestano hoće da je vrate prijateljici i obnove vezu. (Rak ide unazad). Odnos prema prijateljici je, međutim, istoznačan sa bolešću, jer je u njemu postala nervozna.

Strogo uzev, ovaj deo još pripada analizi na stup­ nju objekta. Ali ne treba zaboraviti da smo do ovog saznanja došli samo primenom analize na stupnju subjekta, koja na taj način dokazuje da predstavlja važan heuristički9 princip. Covek bi, zapravo, mogao biti zadovoljan sa  do  sada  postignutim  rezultatom, ali mi moramo udovoljiti zahtevima teorije, pošto još nisu procenjena sva dosećanja, niti je dovoljno raz­ jašnjeno  značenje  izbora simbola.

Pređimo sada na pacijentkinjinu primedbu da je rak bio sakriven u vodi i da ga prethodno nije videla. Ona prethodno nije videla upravo opisane nesvesne odnose, oni su bili skriveni u vodi. Ali potok je pre­ preka koja sprečava da se pređe na drugu stranu. Zapravo sprečavala je ova nesvesna veza, koja ju je grčevito vezivala za prijateljicu. Dakle voda znači ne­ svesno, ili bolje, biti nesvestan, sakriven; rak je ta- kođe nesvesno, ali on je u nesvesnom skriveni dina­ mički sadržaj.

•   Heuristično  =  dragoceno za pronalaženje.