SIGMUND FROJD

TUMAČENJE  SNOVA

 

NAUČNA LITERATURA O PROBLEMIMA SNA

©  1942  by  Imago  Fublisbing  Co.  Ltd.,  London

Na sledećim stranicama pružiću dokaze za to da postoji jedna psihološka tehnika koja  dozvoljava ob­ jašnjavanje snova i da se primenom ovog postupka svaki san pokazuje kao smisaona psihička tvorevina koja se na mestu koje je mogućno naznačiti može uvrstiti u duševna zbivanja budnog stanja. Pokušaću^ dalje, da objasnim zbivanja od kojih potiču neobičnost i nerazgovetnost sna i da od tih zbivanja izvedeni za­ ključak o prirodi psihičkih sila iz čijeg se zajedničkog ili suprotnog delovanja rađa san. Kada dotle dođem, moje će izlaganje prestati jer  će  dostići  onu  tačku gde se problem snevanja uliva u obimnije probleme čijeg se rešenja treba latiti na osnovu drugog mate­ rijala.

Pregled radova i rezultata ranijih autora, i  pre­ gled sadašnjeg stanja problema snova  u  nauci  izno­ sim unapred zato što u toku raspravljanja neću  imati često povoda da se na to vraćam. Je r naučno razume- vanje sna, uprkos višehiljadugodišnjim nastojanjima, napredovalo je veoma malo. Ovu činjenicu pisci tako jednodušno ističu da  izgleda  izlišno  navoditi  pojedi­ ne glasove. U  delima  čiji  spisak priključujem  na  kra­ ju svoga rada nalaze se mnoge  napomene  koje  mogu dati  podstreka,  i  obilje   zanimljivog   materijala   za našu  temu,  ali tu nema ničega,  ili  malo  čega od  onog što bi pogađalo suštinu sna ili što bi definitivno moglo resiti jednu od njegovih zagonetaka. Još manje zna­ nja o tome, naravno, stekli su obrazovani laici.

Kakvo je shvatanje našao san u praistorijskim vremenima čovečanstva kod primitivnih naroda,  i  ka­ kav je uticaj mogao imati na stvaranje njihovih pred­ stava o svetu i o duši, to predstavlja temu od tako ve­ likog interesa  da  je vrlo nerado isključujem iz obrade u vezi sa  ovim.  Skrećem  pažnju  na  poznata  dela  ser Đ.   Luboka   (Sir  J.  Lubbock),  H.   Spensera   (Spencer),

E. B. Tajlora (Tylor) i drugih. Dodaću samo to da nam značaj ovih problema i  spekulacija mogu  postati shvatljivi tek pošto smo resili zadatak „tumačenja snova«  koji  nam  lebdi  pred  očima.

Odjek praiskonskog shvatanja sna očigledno sa­ činjava osnovu važnosti koju snovima pripisuju  na­ rodi klasičnog starog veka.1 Kod njih je postojala pretpostavka da snovi stoje u vezi sa svetom nadljud­ skih bića u koja su verovali i da oni donose otkrove- nja od strane bogova i demona. Osim toga im se na­ metalo shvatanje da snovi imaju značajnu svrhu  za onog koji ih sanja, da mu po pravilu objave buduć­ nost. Izvanredna raznovrsnost u sadržini i utisku sno­ va stvarala je svakako teškoću da se sprovede jedin­ stveno shvatanje snova; ona je primoravala ljude da stvaraju raznovrsna razlikovanja snova i da ih raspo­ ređuju u grupe, uvek prema njihovoj vrednosti i po­ uzdanosti. Kod pojedinih filozofa staroga veka oce- njivanje sna nije, razume se, bilo nezavisno od polo­ žaja koji su oni uopšte bili spremni da priznaju man- tici.

U oba spisa filozofa Aristotela koji obrađuju  san, ovaj je već postao  objektom psihologije.  Mi saznajemo da san ne dolazi od bogova, da nije božanske, nego demonske prirode, pošto je priroda demonska a ne božanska;  to  jest,  san  ne  vodi  poreklo  od  nekog  nat-

1 Sledeći podaci prema pažljivom  prikazivanju  Biksen- šica (Biichsenschiitz) u delu: Traum und Traumdeutung im Altertum, Berlin 1861.

prirodnog otkrovenja, nego je posledica zakona ljud­ skoga duha koji je  svakako  srodan  sa božanstvom. San je definisan kao duševna delatnost čoveks koji spava, ukoliko spava.

Aristotelu su poznate neke karakterističnosti sna; na primer da neznatne nadražaje, koji se javljaju u toku spavanja, san tumači kao nešto veliko („čovek veru je da ide kroz vatru i da se zagrejao kad se ovaj ili onaj deo tela sasvim neznatno  zagreje"). Iz toga stanja Aristotel izvodi zaključak da snovi vrlo lako mogu odati lekaru1 prve znake neke promene koja je počela da se javlja u telu, a koji danju nisu bili pri- mećeni.

Poznato je da ljudi pre Aristotela san nisu sma­ trali tvorevinom duše  koja  sanja,  nego  nadahnućem od strane božanstva, i oba suprotna  strujanja  koja ćemo uvek naći  prisutna  u  procenjivanju  sna  došla su već kod njih do izražaja. Oni su razlikovali istinite i dragocene snove, poslate čoveku u snu da bi ga opo- menuli ili da bi mu objavili budućnost, od praznih/ varljivih i ništavnih snova, čiji je cilj da čoveka zava­ raju ili da ga gurnu u propast.                                 ^

U svome delu: Griechische Mythologie und Re- ligionsgeschichte, str.  390  Grupe  (Gruppe)  daje  ova­ kvu   podelu   snova   prema   Makrobiju   i   Artemidoru:

„Snovi se dele na dve klase.  Na jednu  grupu  treba da utiče samo sadašnjost (ili prošlost), dok je ona bez značaja za budućnost; ta grupa je obuhvatala insomnia, koja neposredno odražava datu predstavu ili  njenu  suprotnost,  na  primer  glad  ili  njeno  stišavanje,  i , koja datu predstavu fantastično proširuje,  kao na primer   mora,  Efijalt  (Ephialtes  =

zastareli naziv za moru — prim. prevodioca). Druga grupa, naprotiv, smatra se da određuje budućnost; u nju spadaju: 1) direktno predskazivanje koje čovek prima  u  snu (                     ,  oraculum),  2)  proricanje

predstojećeg  događaja (       , visio), simboličan san

1 O odnosu sna prema bolestima raspravlja grčki lekar Hipokrat  (Hippokrates)  u  jednoj  glavi  svoga  čuvenog  dela.

kome je potrebno tumačenje (ovEiopg-, somnium). Ova teorija se održala kroz mnoge vekove.           /

Sa ovim promenljivim procenjivanjem snova sta­ jao je u vezi zadatak „tumačenja sna". Pošto su od snova uglavnom očekivana važna objašnjenja,  i  po­ što ljudi sve snove nisu razumeli neposredno to nisu mogli znati da li neki nerazumljivi san možda ipak predskazuje nešto značajno, time je dat podstrek na­ stojanju koje bi nerazumljivu sadržinu sna moglo za- meniti shvatljivom i pri tom sadržajnom.  Kao  naj­ veći autoritet u tumačenju snova važio je u kasnom starom veku Artemidor iz Daldisa, i njegovo obimno delo nam mora nadoknaditi štetu za izgubljena dela iste sadržine.1

Prednaučno shvatanje sna kod starih bilo je sva­ kako u potpunoj saglasnosti sa njihovim celokupnim pogledom na svet koji je u spoljašnji  svet projicirao kao realnost sve ono što je imalo realnost samo unu­ tar duševnog života. Osim toga, taj pogled na  svet vodio je računa o glavnom utisku koji budno stanje prima od sna preko preostalog sećanja ujutru; jer u ovom sećanju san se pojavljuje što je ostaloj psihič­ koj sadržini kao nešto strano, kao nešto što, tako reći, dopire iz nekog drugog sveta. Bilo bi, uostalom, po­ grešno misliti da učenje o natprirodnom poreklu sno­ va danas kod nas nema pristalica; bez obzira na sve pietističke i mističke pisce — koji dobro rade što ostatke nekad veoma prostrane oblasti natprirodnog drže sve dok ih objašnjenje prirodnih nauka ne osvo­ ji —, nailazimo ipak i na oštroumne ljude, nenaklo- njene svemu što je pustolovno, koji svoje religiozno verovanje u postojanje i u uplitanje nadljudskih  du-

1     O  daljoj  sudbini tumačenja  snova  tokom  srednjeg  veka

v. u Diepgen-a, a i u specijalnim istraživanjima M. Ferstera (Forster), Gotharda (Gotthard) i drugih. O tumačenju snova kod Jevreja raspravljaju Almoli, Amram, L6winger, a u naj ­ novije doba,  vodeći računa o psihoanalitičkom  gledištu,  Lauer. Sa arapskim tumačenjem snova upoznavaju nas Drexl,  F. Schwarz  i  misionar  Tfinkdji;  sa  japanskim  Miura  i  Iwaya; sa  kineskim  Secker;  sa  indijskim  Negelein.

hovnih snaga pokušavaju da zasnivaju baš na neob- jašnjivosti pojava u snu (Hajfner). Uvažavanje do­ življavanja snova od strane mnogih filozofskih škola, na primer šelingijanovaca, predstavlja  jasno  sećanje na božanstvo sna koje je u starom veku bilo neospor­ no; ali ni raspravljanje o diviatornoj snazi sna, kojar predskazuje budućnost, nije još završeno, jer nema dovoljno psiholoških pokušaja objašnjenja da bi se savladao celokupni materijal, pa ma koliko nedvosmi­ sleno simpatije svakog čoveka koji se posvetio nauč­ nom načinu mišljenja bile sklone da se ovakvo tvrđe­ nje  odbaci.

Pisati istoriju našeg naučnog saznanja o proble­ mima sna teško je zato  što se u ovom saznanju, ma koliko da je na pojedinim mestima postalo dragoceno, ne može primetiti neki napredak u izvesnim pravci­ ma. Nije se došlo do izrade jednog temelja od osigu­ ranih rezultata, na kome bi sledeći istraživač gradio dalje, nego svaki novi autor hvata iste probleme iz­ nova i uvek, tako reći, u samom početku.  Kad  bihr hteo da se držim reda autora i da ukratko za svakog pojedinog kažem koja  je  shvatanja  o  problemu  sna on iznosio, morao bih se odreći pokušaja da dam jed­ nu preglednu celokupnu sliku o sadašnjem stanju po­ znavanja sna; stoga sam pretpostavio da svoje izla­ ganje vežem za teme umesto za pisce, i navešću kod svakog problema sna celokupan materijal za njegovo rešavanje koji se nalazi u literaturi.

Ali pošto mi nije pošlo za rukom da savladam celokupnu i u tolikoj meri rasturenu literaturu koja prelazi i u druge oblasti, moram svoje čitaoce zamo­ liti da se zadovolje ako se samo neka osnovna činje­ nica i nijedno značajno gledište u mom izlaganju nisu izgubili.

Do nedavna većina pisaca smatrala se  pobuđe­ nim da o spavanju i o snu raspravljaju kao o jednoj povezanosti, i da po pravilu tome pridodaju i ocenji- vanje analognih stanja koja spadaju u psihopatologi­ ju, i slučajeva sličnih snu (kao što su  halucinacije, vizije itd.). Nasuprot tome, pojavljuje  se  u  najnovi­ jim radovima težnja da se tema ograniči i da se kao predmet  raspravljanja  uzme  eventualno  neko  poje- dinučno pitanje iz oblasti doživljavanja sna. Ja bih u toj  promeni želeo da vidim izraz jednog uverenja da se  u  tako  tamnim  stvarima  objašnjenje  i  saglasnost mogu postići samo nizom detaljnih ispitivanja.  Ovde ja ne mogu dati ništa drugo do jednu takvu detaljnu raspravu,  i  to  specijalno  psihološke  prirode.  Nisam imao mnogo povoda da se bavim problemom spava­ nja, jer je to u suštini psihološki problem, mada se u karakteristici  stanja spavanja mora sadržavati zajed­ no i promena uslova funkcije duševnog aparata. Pre­ ma tome, ovde je izostavljena i literatura o spavanju.

Naučno interesovanje za fenomene sna kao takve dovodi do sledećih pitanja koja se međusobno delimično isprepliću: