SHVATI ZAŠTO POSTUPAŠ TAKO PODLO

I ovo ti se čini stranim, znam. Ipak mi veruj: Kad 

A ti s i se pitao šta će tvoj sused reći na to i da li bi te poštenje moglo koštati stotinama, hiljadama, milionima puta nekoga povrediš, naneseš mu neizlečive rane, čak i ako u trenutku nakon svojih malih podlosti i ne znaš više šta si učinio, Veliki čovek pati umesto tebe zbog toga, ne zato što su to velika nedela, nego što su sitna. On bi želeo da shvati šta te je nateralo da povrediš svog bračnog partnera ako te je razočarao, da mučiš svoje dete ako se ne dopada pakosnom susedu, da prevariš svog prijatelja, da na dobrog čoveka s prezirom gledaš i da ga izrabljuješ, da se savijaš pred korbačem, da uzimaš tamo gde se daje, i da daješ gde od tebe traže, ali da nikada ne daješ gde se daje s ljubavlju; da palome ili onome koji pada daješ još jedan, onaj poslednji udarac, da lažeš tamo gde se traži istina i da proganjaš istinu umesto laži. Ti se uvek nalaziš na strani progonitelja, Mali čoveče.

Da bi zadobio tvoju naklonost, Mali čoveče, da bi stekao tvoje bezvredno prijateljstvo, Veliki čovek bi se morao prilagoditi tebi, govoriti isto kao i ti, ukrasiti se tvojim vrlinama. Ali, on ne bi bio veliki i pravi i jednostavni Veliki čovek kada bi imao tvoje vrline, tvoje prijateljstvo, kada bi govorio kao ti! Lako se možeš uveriti u to da tvoji prijatelji, koji govore isto kao ti, nikada nisu bili Veliki ljudi.

Dokazaću ti ovo što sam upravo rekao. 

Ne veruješ da bi tvoj prijatelj mogao da učini nešto veliko. Potajno samog sebe prezireš i onda, i to upravo onda kada najviše pokazuješ svoje dostojanstvo; i pošto sebe prezireš, ne možeš 12; poštovati onoga ko je tvoj prijatelj. Ti ne možeš poverovati da bi bilo ko sa kime si sedeo za jednim stolom ili stanovao u istoj kući, mogao da postigne nešto veliko. Zbog toga su svi Veliki ljudi bili usamljeni. U tvojoj blizini se ne može tako dobro razmišljati, Mali čoveče. O tebi se može razmišljati samo kad ti nisi prisutan. Jer ti kočiš svaku veliku, dalekosežnu misao.

Kao majka kažeš svom detetu koje razmišlja: ,,To nije za decu!“ K

ao profesor biologije kažeš: ,,To nije za prilježne studente!

Zar sumnjate u teoriju o klicama u vazduhu?"

Kao učitelj kažeš: „Deca moraju biti mirna i dobra, a ne radoznala".

Kao supruga kažeš: „Kakvo te otkriće spopalo! Ti i otkriće! Zašto lepo ne kreneš u kancelariju i zarađuješ da tvoja porodica pristojno „Klice u vazduhu" živi!“. Ali kad se o tome otkriću stane pisati u novinama, onda veruješ u njega, bez obzira na to da li ga razumeš. Šta pišu novine, li veruješ • razumeo to ili ne Kažem ti, Mali čoveče: Izgubio si smisao za ono najbolje u sebi. Ti si ga ugušio i ubijaš ga svuda gde ga u drugima otkriješ, u svojoj deci, svojoj supruzi, svome mužu, svome ocu i svojoj majci. Ti si mali i hoćeš da ostaneš mali, Mali čoveče. Otkuda ja to sve znam, pitaš. Reći ću ti: Doživeo sam te, s tobom sam to doživeo, doživeo sam te u sebi, oslobodio te kao lekar od tvojih sićušnosti, kao vaspitač sam te često izvodio na put iskrenosti i otvorenosti. Znam koliko se opireš iskrenosti, kakav samrtni strah te spopada kad treba da slediš svoje istinsko, pravo biće.

Ti nisi samo malen, Mali čoveče. Imaš, znam, svoje „velike trenutke" u životu, poznaješ i „ushićenje" i ,,polet“. Ali nedostaje ti istrajnost da još više uzletiš i pustiš da te nosi u veće visine; strah te je da se vineš, plaše te i visina i dubina. To ti je još Niče rekao mnogo bolje nego ja, ali ti nije rekao zašto si takav. On je hteo da te uzdigne do Ubermenscha, da prevaziđe u tebi čoveka. Njegov natčovek je postao tvoj Ftihrer Hitler, a ti si ostao Untermensch.

Hoću da prestaneš da budeš Untermensch i da postaneš ono što jesi. Da ti budeš samo svoj, kažem, a ne ono što su od tebe načinile novine koje čitaš i mišljenje suseda koje slušaš. Znam da ti nije jasno šta si i kakav si zaista duboko u sebi. U dubini svojoj ti si plaha košuta, ti si svoj Bog, svoj pesnik, svoj mudrac. Ali ti veruješ da si član udruženja veterana rata, kuglaškog kluba ili Kju-kluks-klana. A pošto u to veruješ, postupaš upravo tako kako postupaš. I ovo ti je Hajnrih Man rekao u Nemačkoj još pre dvadeset pet godina, rekli su ti to Apton Sinkler i Dos Pasos u Americi. Nisi poznavao ni Mana ni Sinklera. Ti poznaješ samo bokserskog i fudbalskog šampiona i A1 Kaponea. Ako treba da biraš da li da odeš u biblioteku ili da gledaš kakvu makljažu u susedstvu, sigurno ćeš se odlučiti za makljažu.

34;

Moliš se za sreću u životu, ali ti je sigurnost važnija, čak i po cenu sopstvene kičme, pa i čitavog života. Pošto nikada nisi naučio da sam kuješ svoju sreću, da uživaš u njoj i da je čuvaš, tebi je nepoznata hrabrost poštenog čoveka. Hoćeš li da saznaš, Mali čoveče, kakav si? Slušaš na radiju reklame za laksative i zubnu pastu ili kremu za cipele ili dezodorans, ali ne čuješ muziku propagande koja ide uz njih. Ne poimaš beskrajnu glupost i odvratni neukus tonova koji su podešeni tako da namame tvoje uho. Da li si ikada pažljivo slušao viceve koje komičar u kabareu priča o tebi?

O tebi, o sebi samom, o celom tvom malom bednom svetu. Oslušni svoju reklamu za laksativ i saznaćeš ko si i kakav si.

Čuj, Mali čoveče: Beda ljudske egzistencije postaje sve očitija sa svakim od tvojih malih nedela. Nada u poboljšanje tvoje sudbine tone sve dublje sa svakom od tvojih ništavnosti. To je za žaljenje, Mali čoveče, za duboku i tešku tugu od koje se cepa srce. Da ne bi osećao tu tugu, ti smišljaš budalaste viceve i nazivaš ih „narodnim humorom“... 

Dok slušaš vic o sebi, od srca se smeješ. Ne smeješ se ti zbog toga što se s puno humora rugaš samom sebi. Smeješ se Malom čoveku, ali i ne slutiš da se smeješ samome sebi i da si ti taj koga ismevaju. I tako milioni malih ljudi ne znaju da ih ismevaju. Zašto ti se smeju, Mali čoveče, tako od srca, tako otvoreno, tako zlurado i to već vekovima? Da li si ikada uočio, kako je ,,narod“ smešno predstavljen u filmovima?

Želim da ti kažem, Mali čoveče, zbog čega ti se smeju, jer ja te shvatam ozbiljno, veoma ozbiljnol

Uvek i kao po pravilu razmišljaš mimoilazeći istinu, kao kakav lakrdijaš - strelac koji neprestano u dlaku promaši centar mete. Poričeš? Evo ti đokaza:

, Već bi se odavno uzdigao do gospodara sopstvene egzistencije kada bi se u načinu razmišljanja usmerio ka istini. Ali, ti razmišljaš ovako:

Jevreji su krivi za sve! „Šta je to Jevrej?“ pitam te.

„Ljudi koji imaju jevrejsku krv“, glasi tvoj odgovor.

„Kako razlikuješ jevrejsku krv od druge krvi?“ Ovo te pitanje zbunjuje. Zbunjen, oklevaš i odgovaraš:

„Mislim na jevrejsku rasu“. „Šta je rasa?“ pitam.

„Rasa? Pa to je bar jednostavno! Kao što postoji nemačka rasa, postoji i jevrejska rasa.“ „Kakve su karakteristike jevrejske rase?“ „Jevrej je crn, ima dug, povijen nos i  oštre uši. Jevreji su kapitalisti i pohlepni na novac." Da li si ikada video nekog Fracuza sa juga te zemlje ili Italijana u društvu sa nekim Jevrejem? Da li ih možeš razlikovati?" .... Ne, zapravo, ne...“ „Šta je, dakle, Jevrej? Njegova krvna slika ne razlikuje se od druge ljudske krvi. A ni po izgledu se ne razlikuje od Francuza ili Italijana. A da li si malo pogledao nemačke Jevreje?" „Izgledaju kao Nemci.“ ,,A šta je to Nemac?" „Nemac pripada nordijskoj arijevskoj rasi.“ ,,Da li su Indijci arijevci?" „Da.“ ,,Da li su oni Nordijci?" ,,Ne.“ ,,Da li su plavi?" „Ne.“ „Vidiš, ne znaš šta je Nemac, a šta je Jevrej." „Ali, Jevreja ipak ima!“ „Naravno da ima Jevreja, kao što ima i hrišćana i muslimana." „Ja mislim na jevrejsku religiju." ,,Da li je Ruzvelt bio Holandanin?" „Ne.“ „Zašto nazivaš Davidovog potomka Jevrejem, ako Ruzvelta ne nazivaš Holandaninom?“ ,,Sa Jevrejima je to drukčije!" „Šta je drukčije?" „Ne znam.“ Tako ti trabunjaš, Mali čoveče.