ŠESTI MESEC

Letimo sami

1.  dan

Rañamo se s beskrajnom mudrošću, a stalno je  gubimo  skupljajući  saznanja.  Saznanja  su  suvišne stvari, ona su svetovna, trivijalna. Mi neprestano dajemo dragoceno, a zauzvrat dobijamo beznačajno.

Postanite ponovo neznalice kada se radi o ovom takozvanom znanju. Zbacite ga sa sebe, zaboravite ga, a u momentu kada ono bude potpuno zaboravljeno u vama će početi da izvire mudrost. Ona je naša istinska priroda. Ne morate da je učite, ne morate da je tražite, nikuda da idete tražeći je. Ona je najskrivenija suština vašeg bića.

Meditacija je zaboravljanje saznanja radi ponovnog uspostavljanja mudrosti.

2.  dan

Čoveku su potrebni kuća, hrana, novac i odeća; on treba da pazi na sve to, ali te stvari ne treba da mu postanu važne. Odreñeno vreme i odreñeni prostor treba ostaviti za istraživanje unutrašnjosti. Ovo ja nazivam meditacijom; čovek sedi sam, druži se sam sa sobom, dostupan je sopstvenoj subjektivnosti.

Ova dostupnost i otvorenost vas ne otvara vama samima, nego samoj egzistenciji. Ukoliko čovek ne zna šta je život, živeće uzalud. Ukoliko čovek ne okusi tajnu ove jedinstvene lepote i zanosa koji ga okružuju

–   a oni već postoje, treba da budete samo malo budniji i osetljiviji - život ostaje prazan. Čovek se rodi a ostane neroñen, čovek živi a zapravo je mrtav.

U viñenju samog sebe čovek se ponovo raña. Susret sa samim sobom je novo roñenje, pravo roñenje. Čovek biva dvaput roñen.

3.  dan

Saznanja su na raspolaganju spolja. Spoznaja zahteva unutrašnje pročišćenje. Saznanja su podaci, spoznaja je vaša sposobnost viñenja i razumevanja. Saznanja nikada nikoga ne preobražavaju. Mogu da vas učine velikim predavačem, ali veliki predavači su obični papagaji. Predavač naprosto ponavlja; on nije ništa drugo do gramofonska ploča. Nasuprot tome, spoznavatelj spoznaje, on zna sam po sebi. On ne veruje, on vidi. On nije hrišćanin, nego Hrist; on nje budista, nego Buda.

Zapamtite ovo. Potrebna je ključna promena u vašoj svesnosti, potpuno nova vrsta svesnosti; budna, svesna, meditativna, puna ljubavi. Ovo su temelji koji će vam omogućiti viñenje. Nećete postati informisaniji, nego potpuno preobraženi.

Ja ne nastojim da vas obrazujem, nego da vas preobrazim. To je sve o sanjasu.

4.  dan

Saznanja su laka i jeftina. Čovek može da ih prikupi koliko god želi, može da ih pozajmljuje od drugih. Nasuprot njima mudrost je vrlo skupa i vrlo dragocena. Čovek je plaća svojim naporima, svesnošću, meditativnošću. Mudrost ne može da se dobije ni od koga, niti iko može da vam je oduzme. Samo ličnim naporom možete da stvorite svoju mudrost.

Ona postoji kao seme, samo kao seme. Morate ga zasaditi, negovati, zalivati i brinuti se o njemu – a sve to je sadržano u meditaciji. Ono raste vrlo polako. Tada postajete ružin grm na kome cveta mnoštvo

cvetova. U momentu kada se oni otvore, vaš miris se oslobaña na vetru i nastaje neopisiva radost – ne samo

u vama - čitava egzistencija se veseli s vama.

Uvek kada pojedinac postane prosvetljen, čitava egzistencija zakorači korak napred.

5.  dan

Svi mi u sebi nosimo zvezdu beskrajne lepote. Mi smo zvezde. Naravno da smo okruženi gustim dimom i oblacima, pa ako neko posmatra spolja ne može da pronañe zvezdu.

Meditacija deluje tako da prodire kroz tamne oblake koji vas okružuju i dopire do središta gde se nalazi večna svetlost, gde je život plamen radosti, dobar je i neopisive lepote. Iskustvo tog najskrivenijeg plamena jeste iskustvo božanskog.

Putovanje je teško, ali vredi poći na put. Teško je samo u početku, dok se ne prilagodite radosti otkrivanja nepoznatog, slobodi i uzbudljivosti nepoznatog, zatim više nije tako. Svaki trenutak tog putovanja

je pun tako skupocene lepote, tako izuzetne radosti, tako prelepog zanosa da je čovek spreman da proñe kroz sve nevolje. Spreman je čak i da umre za to, jer je saznao da ni smrt zapravo nije smrt.

6.  dan

Ljubav zahteva mnogo hrabrosti. Zapravo ni za šta drugo ne treba toliko hrabrosti kao za ljubav, jer je njen osnovni zahtev smrt ljudskog ega. Tek kada rastočite svoj ego u vama prostruji ljubav. Ego je prepreka, a potrebna vam je odvažnost da biste ga odbacili. Čovek ga se drži grčevito, smatra da je on sam jedino ego; zato je jako preplašen. „Šta će mi se dogoditi ako odbacim svoj ego? Izgubiću identitet. ”

Tačno, doći će vreme kada ćete izgubiti svoj identitet, lažni identitet, jedno razdoblje u kome nećete znati ko ste, ali zatim će se razviti pravi identitet.

Zen-budisti kažu: „Pre meditacije reke su reke, a planine planine; u meditaciji reke više nisu reke, niti su planine planine; a kada je meditacija potpuna, kada se ostvarite, reke su ponovo reke, a planine ponovo planine.”

Izmeñu ove dve stvari postoji praznina – prethodnog napuštanja i budućeg dolaska – koja će biti pomalo zbrkana; zato vam je potreban učitelj koji vam pomaže da to prebrodite, koji vas drži za ruku i hrabri

za to vreme: „Ne bojte se. Svitanje nije daleko. Ne osvrćite se, gledajte pred sobom… jer nema povratka. Život se nikada ne vraća, on je uvek sledeći trenutak.”

Prema Budinim rečima Čaraiveti: Nastavite da napredujete – dok ne doñete do tačke gde više ne postoji ni jedna želja. To je trenutak ispunjenja, dobrote, blagoslova.

7.  dan

Voleti znači biti religiozan. Iskreno voleti postojanje znači moliti. Čovek mora stalno da usavršava način na koji moli. Mora da ga učini bezuslovnim, nemotivisanim, nezahtevnijim, što manje dominirajućim, što nesebičnijim. Kada vaša ljubav bude potpuno čista dopreće do Boga. Za to vam nije potrebno ništa drugo. Stižete do krajnjeg savršenstva života. Ljubav je suština, zato dopustite da vas vodi.

8.  dan

Ljubav – ova jedna jedina reč sadrži sve što je vredno življenja, što je vredno imati u životu. Ako čovek zaboravi na Boga ništa nije izgubljeno, ali ako zaboravi na ljubav tada će izgubiti sve. Kada postoji ljubav Bog mora da se dogodi jer je Bog vrhunac iskustva ljubavi. Nasuprot tome, bez ljubavi nije moguć čak ni Bog. Bez ljubavi ništa nije moguće; nema dobrote, nema blagoslova, nema istine, nema slobode. Ljubav je nektar; pruža vam iskustvo besmrtnosti. Ona je most izmeñu vremena i večnosti.

9.  dan

Zapamtite da ste vi sami ljubav. Društvo sve prisiljava da na to zaborave. Društvo stvara svakojake okolnosti koje vam ne dozvoljavaju da se setite da ste ljubav.

Svuda gde je ljubav, tamo je Bog. Ljubav je miris božjeg prisustva.

Zbog toga zapamtite ovo i uništite ono što je društvo u vama stvorilo kako bi vas sprečilo da se setite svoje realnosti. Stvoreni smo od ljubavi i za ljubav.

10.  dan

Čovek ne živi u harmoniji. Čovek živi kao gomila svadljivaca. U vama postoje mnogi ljudi, ne samo jedan čovek; koji se meñusobno stalno bore, svañaju i svi se pretvaraju da su gospodari. Sve je podeljeno; svaki delić želi da poñe u svom smeru, ni jedan se ne slaže ni sa jednim drugim. Čoveku je potrebno sjedinjavanje svih tih delića u celinu, stvaranje sklada.

Kada se kristališete postajete jedinstveni; a kada se svi ti raspršeni delići rastope i stope u celinu, javlja se neopisiva radost jer nestaju svi sukobi. Kada sukobi nestanu, tada započinje svečanost.

Sve meditativne tehnike su oblikovane tako da mogu da zbliže i sprijatelje vaše sukobljene deliće i

stvore harmoniju.

11.  dan

Strast je najprimitivniji oblik svesnosti, a čovečnost najuzvišeniji. Ovaj primitivni oblik ne sme se poricati, nego ga treba preobraziti. Treba ga iskoristiti kao lestve. U prošlosti su takozvani religiozni ljudi bili veliki protivnici strasti i posle vekova njihovih učenja stvoreno je šizofrenično društvo. Podelili su čoveka na dva dela, niži i viši, a ta podvojenost je uzrok jada, patnje i nezadovoljstva.

Kada počnete o sebi da mislite kao o dva odvojena bića, o višem i nižem, tada nastaje stalan sukob. Pokušavate da prevladate ono nisko, de se borite s njim i da ga uništite – a nije moguće uništiti ga. Preobražaj je moguć, uništenje nije moguće.

Ništa što postoji ne može da se uništi. Stvari mogu samo da se promene. Voda može da postane para, isto kao i led, ali je to samo promena. Voda ne može da nestane. Ni jedna stvar ne može da postane ništavilo, niti se išta može stvoriti. Jedino se menjaju kombinacije.

Strast je najniža, a čovečnost najviša prečka na lestvama, a obe su na istim lestvama. Upamtite da će se strast, kada postane svesna, pretvoriti u čovečnost. Dok bude nesvesna biće okrutna, ružna i životinjska.

Samo unesite u svoje biće više svesnosti i pokrenućete se prema božanskom; od životinje prema Bogu. Ljudi su lestve koje su postavljene izmeñu ova dva nivoa.

12.  dan

Dobrota je najviši nivo radosti. Prvo je uživanje – ono je životinjsko. Sledeća je sreća – ona je ljudska. Dobrota je božanska.

Dobrota je cilj, jer kada ste dobri dotičete najudaljeniju tačku svog bića; ostvarujete se potpuno. Čovek je izgrañen na tri etaže. Prizemlje je životinjsko, što ne znači da nije dobro; ja nisam protiv njega ali bih voleo da svako upozna bar malo od onih viših prostora. Neka najniže bude osnova, ali ne ostajte zatvoreni u njemu. Drugi sprat je ljudski, a treći je božanski.

Upoznajući dobrotu čovek upoznaje svoje božansko, on je Bog. Ako se to ne ostvari, zapamtite da život postaje neispunjen, ostaje duboko nezadovoljstvo, žalost. Samo kada dosegnete svoju najuzvišeniju

tačku bićete srećni, mirni, tihi i beskrajno zahvalni time što ste do nje stigli.

13.  dan

Čovek postaje nezgrapan iz jednostavnog razloga što postaje samosvestan; samosvest je vrlo štetna za lakoću. Zato lako razgovarate sa svojim prijateljima, a kada se obratite mnogobrojnoj publici, kada vas slušaju hiljade ljudi, gubite svu ovu lakoću. Postajete nezgrapni, znojite se, drhtite, zaboravljate sve.

Kaže se zapravo da um proradi kada se rodite i da radi sve do smrti; osim u vreme kada se obraćate publici. Tada prestaje da radi i iznenada nastaje praznina. Uz to, što se više pripremate, verovatnost za takvu prazninu se povećava jer sama priprema ukazuje na to da se bojite, da pokušavate nešto da sakrijete; pretvarate se.

Šta se dešava glumcima na pozornici? Zašto gube lakoću? Isti čovek tako lako razgovara sa svojim prijateljima. Ništa se nije promenilo, sve je isto, mogao bi da govori isto. Meñutim, zaboravlja da govori stvari koje bi trebalo da govori i sve postaje nespretno.

Divlje životinje su prirodne jer nisu samosvesne. Sve životinje su prirodne jer ništa ne izvode, naprosto žive svoj život. Ne brinu se o tome kako izgledaju. Samo čoveka brine vlastiti izgled, to kako sam izgleda drugima, prihvatali ga oni ili ne. Upravo takve brige upropašćavaju njegovu lakoću. Meñutim,

dobrota se zbiva samo u stanju lakoće.

14.  dan

Put do dobrote, do okeanske dobrote je u prekidanju poistovećivanja s kompleksom tela i uma. Čovek treba stalno da se podseća „Ja nisam telo.” „Ja nisam um.” „Ja sam posmatrač, svedok.” Ovo polako postaje tako prirodno da više nije potrebno podsećati se, to je naprosto tu, postaje unutrašnja struja. Čak i kada spavate znate „Nisam telo, nisam um, ja sam svedok.” Čak i u snovima znate „Ja sam svedok snova.”

Kada se to svedočenje produbi dovoljno, bićete na ivici proboja. Tada će svakog momenta nestati sva ograničenja i postaćete neograničeni, beskrajni.

15.  dan

Dobrota ima svoju sopstvenu svetlost. Jad je mračan, dobrota je sjajna. Jadna osoba baca senku na ostale ljude Ona je kao crna rupa, izvlači energiju iz ljudi. Samo njeno prisustvo je destruktivno, dok je prisustvo dobre osobe stvaralačko, okrepljujuće. Ona obasjava druge ljude. Takav čovek je blagoslov za egzistenciju.

16.  dan

Naše kraljevstvo je unutrašnje. Spolja smo osuñeni da ostanemo prosjaci. Šta god radili ova osnovna činjenica ne može da se promeni. Možemo imati mnogo novca, moći, ugleda, ali iza te fasade skrivaće se prosjak i ostaće prosjak.

Pogledajte duboko u oči bogataša i videćete prosjaka. Pogledajte političarima u oči, moćnicima, i videćete prosjake. Oni se kriju, pokušavaju na sve moguće načine da spreče da iko sazna ko su zapravo. Oni oko sebe stvaraju maskaradu, ali svako s bar malo inteligencije mora znati da su zapravo prosjaci.

Čim se okrenete k sebi, prosjak nestaje. Ulazite u kraljevstvo božje i prvi put ste zaista kralj. Isus je celog života govorio o tom unutrašnjem kraljevstvu, ali ga nisu razumeli, što važi i za sve druge probuñene ljude. Ne razumeju ih.

Isus nije imao veze s ovim svetom, ni s kraljevstvom na ovom svetu, niti s moćima na ovom svetu. Govorio je o nečemu drugom, a te reči je izgovarao kao metafore.

Pravo kraljevstvo je u  vama i ono je  već tamo, ne treba ga stvarati, treba ga se  samo setiti. Sve tehnike meditacije su tehnike samopodsećanja.

17.  dan

Kada ste u suzama vi se smešite, kada ste ljuti to ne pokazujete, to stalno potiskujete. Prirodno da ceo taj proces u vama stvara razdor. Suze su bile prave, ali im niste dozvolili da se pokažu, potisnuli ste ih. Osmeh je bio lažan, a vi ste pokušavali da se smešite. Takav osmeh ne može da dosegne duboko, on je samo na usnama, nema nikakve veze s vama.

Moral je upravo kao lažni osmeh. Vi živite moralnim životom, ali vam to ne daje dostojanstvo karaktera.

Dostojanstvo karaktera dolazi pomoću meditacije. Ne preduzimate ništa što bi se ticalo vašeg karaktera, ali se razvija vaš uvid. Vidite stvari onakvima kakve jesu i sam vaš život je preobražen u ovom novom svetlu, u ovom novom viñenju. Više se niko ne može prevariti jer uz pomoć meditacije čovek saznaje da nismo izdvojeni. Ne možete biti nasilni, niti da uživate u ranjavanju drugih jer sada znate da su drugi deo vas. Mi smo deo organskog svemira, uopšte nismo izdvojeni entiteti.

Tada ćete svakako imati dostojanstvo karaktera, a dostojanstvo će doći pomoću sjedinjenja. Zato zapamtite: meditacija mora da bude izvor stvarnog karaktera. Čovek može da zaboravi sve o karakteru – samo da uloži svu svoju energiju u meditaciju i odatle će proizaći karakter. On nije nešto što biste vi sastavljali, on se javlja spontano. Na kraju, kada karakter bude spontan imaće sopstvenu lepotu, on će biti radost. Ne teži nekom cilju, već je cilj sam sebi.

18.  dan

Postoji mogućnost da se bude dobar a da se ne bude mudar, ali takva dobrota nije istinska; ona je naprosto pojava koju ljudi nazivaju srećom. Ona dolazi i prolazi, ona je trenutna. Uz to, uvek vas ostavlja u velikom nezadovoljstvu i očaju. Cena je previsoka, ona ne vredi toliko.

Postoji mogućnost da budete mudri a da niste dobri, ali je i ta mudrost lažna i krivotvorena. To je ono što nazivamo saznanjima. Ona su pozajmljena, ona su preopterećenje. Sve što nije proizašlo iz vašeg sopstvenog iskustva uvek je ograničenje. Ono može da hrani vaš ego, ali ne može da otkrije vašu pravu

prirodu. Pravi tragač mora zajedno da pronañe dobrotu i mudrost. Mogu se lako pronaći jer su one dva krila

jedne iste ptice – meditacije.

Meditirajte; u jednu ruku postaćete dobri, a u drugu ruku mudri; obe te stvari se razvijaju istovremeno u vrsti duhovnog sklada. Na krajnjem stupnju dobrota postaje mudrost, a mudrost postaje dobrota.

19.  dan

Mudrost će se pojaviti jedino tada ako znate kako da budete sami. Mudrost je vaša lična priroda. Kada ste potpuno sami, kada ste zaboravili na ceo svet, kada ste vi upravo vi, naprosto dobri u sebi, nema potrebe za drugima, niti kakve želje za bilo čim drugim. U takvom mirovanju unutra u sopstvenom biću se javlja mudrost. Mudrost ne označava saznanja. Mudrost su uvid i jasnoća. Mudrost nije podatak, mudrost je preobražaj. Mudrost je potpuno nov način gledanja na život. Naučite da budete sami i dozvolite mudrosti da prekrije vaše biće. Tada možete da živite u svetu, meñutim u najvećoj gužvi ćete biti sami, ništa vas neće dodirivati, niti vam odvlačiti pažnju, niti ostavljati utiske na vas. Bićete u svetu, ali ne od ovoga sveta i ima- ćete mogućnost da vidite šta je ispravno, a šta neispravno. Nećete zavisiti od spoljašnjih zahteva. Nećete zavisiti od Biblije, Gite ili Korana. Pronašli ste svoje sopstvene knjige, pronašli ste glas božji u svom srcu. Više nema potrebe da se čita nastavak, niti traže već potrošena obaveštenja. Sada ste u neposrednoj vezi s Bogom.

20.  dan

Ljudi ostaju zavisnici, a što više zavisite od drugog on će se više plašiti, želeće da pobegne jer postoji neutaživa unutrašnja potreba za slobodom. Želja za slobodom je uzvišenija od svih drugih želja; jača je i dublja od svih drugih želja. Zato čovek može da žrtvuje čak i ljubav, ali ne može da žrtvuje slobodu; to nije u prirodi stvari. Zato vam se prava dobrota može desiti jedino u samoći.

Samoća je umetnost, cela umetnost meditacije. Biti potpuno usredsreñen u sopstvenom biću bez ikakve žudnje za nekim drugim, biti u tako dubokom miru sam sa sobom da vam ne treba ništa drugo, to je samoća. Ona donosi večnu dobrotu. Ako se prvo ukorenite u svom biću, a zatim ulazite u neku vezu, tada će ta veza da bude potpuno drugačija pojava. Tada možete da delite, možete voleti i možete uživati u toj ljubavi. Makar je ona trenutna, možete igrati i pevati, a kada proñe prošla je – ne osvrćite se. Sposobni ste da stvorite drugu ljubav. Zato nema nikakve potrebe za tim da se bude zavisan. Zahvalni ste svom ljubljenom, zahvalni ste ljubavi koje više nema jer vas je obogatila, dala vam je neke poglede na život i učinila vas zrelijim.

Meñutim, to je moguće samo ako u svom biću imate odreñene temelje. Ako je ljubav sve što imate, bez ikakve meditativne podloge, tada ćete patiti, tada će svaka vaša ljubavna veza pre ili kasnije postati noćna mora. Zato naučite umetnost samoće i dobrote samoće – tada će sve biti moguće.

21.  dan

Pčela ne zavisi ni od jednog cveta. Ona sakuplja sa svih vrsta cveća, ali ostaje slobodna. Ići će i k ruži, ka nevenu i ka lotosovom cvetu. Pomeraće se od cveta do cveta sakupljajući med, ali neće biti vezana, neće biti zavisna.

Sledeća stvar koju treba zapamtiti jeste da, iako pčela skuplja med s mnogo cvetova, nikada ne razara ni jedan od njih. Ona to čini umetnički, s lakoćom, ona ne ranjava. Zapravo cvet oseća posebnu sreću kada mu pčela doleti. To je zaista kompliment. Pčela nikada ne razara. Ona skuplja sve što joj treba, ali na takav umetnički način, s toliko spretnosti da cvet ostaje potpuno isti kakav je i bio.

Živite na način na koji nikoga nećete povrediti. Živite na stvaralački način, s veštinom i umetnošću, živite na osetljiv način i nikada se ne vezujte. Uživajte u svim iskustvima, svim vrstama cveća. Samo

nastavite da se krećete, nemojte nigde da ostanete zarobljeni i tada je sigurno da ćete doseći Boga.

22.  dan

Jad proizvodi vezanost. Vezujemo se za stvari, ljude, mesta. M smo robovi vezanosti. Zavisni smo od bilo čega, a zavisnost donosi jad jer se život neprekidno menja, on je u stalnom pokretu, nikada nije statičan, čak ni u dva uzastopna trenutka.

Kada posmatrate prelep zalazak sunca, uživajte u njemu, ali nemojte se vezivati za njega – on nije fotografija. Uskoro će da nestane; on već nestaje, dok ga gledate već nestaje. Uskoro će pasti noć, ali zašto se brinuti zbog toga, jer i noć ima svoju lepotu – pojaviće se zvezde. Inače zavisnik je tako tup da će pokušati da se veže za prelep zalazak sunca, on bi želeo da zauvek ostane statičan. Takvi ljudi ne znaju šta traže. Oni će plakati za zalaskom sunca jer ga više nema i u tom plakanju će propustiti pojavljivanje novih zvezda.

Takav ograničen čovek uvek sve propušta. Mudar čovek u svemu uživa. Uživa i po danu i po noći. Uživa leti. Uživa zimi. Uživa u životu i smrti. On nije zavisnik; u nezavisnosti je dobrota.

23.  dan

Imamo krila ali još nismo leteli. Zbog toga što još nismo leteli zaboravili smo da ona postoje. Krila nisu tako mala, ona mogu da prekriju celo nebo. Njihov raspon je beskrajan, veliki, nemerljiv. Ne postoji ništa lepše od ptice koja leti… Obuhvatajući celo nebo svojim malim krilima, pokrećući se prema krajnjoj granici postojanja, pomerajući se uvek od poznatog prema nepoznatom, ne bojeći se nepoznatog – zapravo uvek izazivana nepoznatim, stalno odbacujući poznato, jer kada ste ga jednom upoznali bila bi čista glupost da se stalno ponavlja to iskustvo. Pametan čovek bi voleo nova iskustva, otvaranje novih vidika, novih viñenja. Upravo to predstavlja ptica u letu…

Ovo je sve o  Bogu;  otvoreno  celo nebo.  Napokon  jedina stvar koju  vredi pokušati ostvariti  je sloboda. Kada se ostvari sloboda sledi sve ostalo; bez slobode ništa drugo nije moguće.

24.  dan

Kada čovek postaje potpuno slobodan treba da bude potpuno svestan jer je naše ropstvo ukorenjeno u našoj nesvesnosti, ono ne dolazi spolja. Niko ne može da vas učini neslobodnim. Možete biti uništeni ali vašu slobodu niko ne može da uzme, osim ako je sami date. U krajnjoj analizi uvek je vaša želja za zavisnošću ona koja vas čini neslobodnim. Vaša želja da budete zavisni, vaša želja da odbacite odgovornost da budete ono šta jeste čini vas neslobodnim. U momentu kada čovek postane odgovoran za sebe… zapamtite da to nisu samo ruže, na njima ima i trnja; nije sve slatko; u tome postoje mnogi gorki trenuci.

Slatko je uvek izjednačeno sa gorkim, uvek dolazi u istoj količini. Ruže su izjednačene s trnjem, dani s noćima, leta sa zimama. Život održava ravnotežu izmeñu polarnih suprotnosti, zato čovek koji je spreman da prihvati odgovornost da bude to što jeste sa svim lepotama, gorčinom, radostima i agonijama, može biti slobodan. Jedino on može biti slobodan.

Prihvatite odgovornost da budete ono šta jeste, takvi kakvi jeste; sa svim što je dobro i što je loše, sa svim što je lepo i što nije lepo. U tom prihvatanju desiće se nadilaženje i čovek će postati slobodan.

Sloboda znači nadilaženje, izlazak iz podvojenosti. Tada više niste ni u zanosu niti u agoniji, postajete samo svedok svega što vam se dogaña. Takvo nadilaženje je stvarna sloboda i ona čini čoveka dobrim i osloboñenim.

25.  dan

Pravi tragalac ne ide za znanjima nego za spoznajom. Želi da nauči sam proces učenja. Ne zanima ga zaključivanje, ne zanimaju ga ciljevi, zapravo više ga zanima samo putovanje. Putovanje je tako lepo, svaki njegov delić je tako delikatan – uopšte ga nije briga za cilj!

Ideju samog cilja su izmislili lenji umovi da bi mogli da se odmore; jednom kada je postignut vi ste završili. Tako čovek pokušava da pronañe prečicu. Ljude koje zanimaju ciljevi su uvek zainteresovani za prečice; naravno, ko bi išao dužim putem?

Ljudi koji su lenji ne mogu biti pravi tragaoci za istinom. Pravi tragalac nema nikakve želje, nikakve ambicije niti ciljeve. Njega uvek zanima ovaj trenutak; sada i ovde. Celo njegovo biće učestvuje u življenju.

Kada postanete svesniji, otvoreniji ste za postojanje i za sve što se dogaña oko vas. Otvoreni su svi vaši prozori i vrata; postojanje može da proñe kroz vas. Možete postati sve osetljiviji dok postajete sve svesniji.

Uz saznanja ostajete ista stara osoba sa više znanja koja vam se dodaju. Meñutim niste novi, ista ste stara osoba s novim postignućima i to je sve. Sa svesnošću postajete novi, novi na taj način što znate kako

ćete svakog trenutka dalje i dalje da se obnavljate, tako da nikada ne ostarite, nikada ne postanete dosadni i

nikada ne postanete neosetljivi.

26.  dan

Stabla, ptice i životinje su jedno s egzistencijom, ali nesvesno. Oni su dobri, ali nemaju pojma o tome šta je dobrota, nisu je ni svesni. Dobrota koja nije svesna nema veliku vrednost. Možete da imate blago, ali ako ga niste svesni kakav smisao ono ima?

Zov udaljene kukavice nama zvuči prelepo, ali ne i samoj kukavici. Kukavica nema pojma šta je lepota, muzika, poezija. Ona je nesvesna, dobra je ali nesvesna. Čovek nije svestan, nego jadan, meñutim taj jad ne može da se odbaci. Svesnost treba još samo malo proširiti i čovek mora svesno da odbaci jad i da postigne jedinstvo – ja to nazivam ponovnim jedinstvom. Stablo i kukavica, ostale ptice i životinje su u stanju jedinstva. Čovek mora iz toga da istupi, s tim je izgubio dodir.

Sve zavisi od nas, od toga šta ćemo učiniti zbog svog jada. Mogli bismo i dalje da ga podnosimo i tako da stvorimo još veći pakao. Mogli bismo da ga odbacimo, da se pokrenemo prema celini i postignemo krajnje jedinstvo. Možemo se rastopiti u okeanu egzistencije, a tada se stvara dobrota. Kada čovek postane dobar to ima neprocenljivu vrednost. Kukavica je dobra, ali je to bez ikakve vrednosti.

Biti posvećen Bogu znači biti spreman da se utone i rastopi u celini. Tada dobrota dolazi sama od

sebe.

27.  dan

Ako ste spremni da se rastopite u celini uslediće dobrota. Ako se opirete rastapanju i pokušavate da ostanete izdvojeni entitet, a to svi rade, pokušavate da budete ego, pokušavate da zaštitite svoj ego i da odbranite sami sebe.

Svako se ograñuje prema celini; svi se boje celine jer je ona ogromna i okružuje nas sa svih strana. Mi zaista gradimo ogromne kineske zidove da bismo se zaštitili; u protivnom bi nas celina preplavila i savladala. Tako gradimo kineske zidove, krijemo se iza njih i ostajemo sitni…

Mi nismo izdvojeni, niko nije ostrvo. Mi smo deo kopna i zato je besmisleno boriti se s njim… Rastopite se u celini, odbacite ego, zaboravite svoju izdvojenost. Osećajte se kao deo celine a zatim

pogledajte kako je to prelepo i slatko i kako svaki trenutak postaje blagosloven.

28.  dan

Čovek je osuñen da ostane jadan i da razmišlja na izdvojen način. Zapamtite da nijedan čovek nije ostrvo. Razmišljati o nečemu kao izdvojenom iz celine jeste samo privid. Iz toga izviru svi drugi prividi. Mi smo deo ogromnog kopna, nismo ostrva. Jedini način da se preobrazite je da zapamtite ovo.

Živeti u ovom prividu bi značilo da ste osuñeni na stvaranje mnoštva problema čiji broj se stalno povećava. Oni ne mogu da se reše dok na samom početku ne promenimo svoj pristup. Nužna je ključna promena, a ne samo preoblikovanje, a takva promena nastaje kada odbacimo svoju ličnost u božji okean, kada kapljica rose ega nestane u okeanu.

Time ne gubimo ništa, nego dobijamo. Naprosto nestaju naša mala ograničenja i postajemo ogromni, beskrajni. U tom beskraju je miris.

Kada iskoračite iz pećine ega prema otvorenom nebu, pod zvezdama, odjednom će da vam izrastu

krila. Uvek ste ih imali, samo niste imali dovoljno prostora da poletite. Treba samo platiti malu cenu; samo odbaciti lažni ego.

29.  dan

Meditacija je način predaje ega. Ona je predaja, sama suština predaje. Obično smo vezani uz naš ego i to pokušavamo dokazati na sve moguće načine. U meditaciji odbacujemo ceo put, odbacujemo matematičke zakone. Više nas ne zanima dokazivanje ega, jer možemo da vidimo da je lažan i potpuno apsurdan.

Kada čovek to uvidi dozvoljeno mu je da se odvoji; da vidi svu jalovost i jad koje donosi ego, on ga predaje i istovremeno se dešava preobražaj.

Kada se ispraznite od ega uvek nešto spolja uleti u vas, popunjavajući istog momenta vašu unutrašnju prazninu. Taj nalet energije spolja jeste Bog. Meditacija otvara put za nalet spolja.

Meñutim, mi smo prepuni sami sebe i ovo nam teško uspeva. Moramo da se do kraja ispraznimo. Za to treba uložiti krajnji napor, a ne samo polovičan, nikako mlak, jer kada i samo delić ega preostane to će biti dovoljno da zadrži ono spoljašnje daleko od nas. Ego mora potpuno da se odbaci. Praznina mora da bude

prava, zaista prazna i da nestanu sve prepreke, onda Gost ulazi. Praznina postaje domaćin Bogu; ne postoji

nijedan drugi način da se Bog upozna.

30.  dan

Sloboda je najbožanstvenija pojava, zato je ni za šta na svetu nemojte žrtvovati, čak ni za ljubav jer ništa nije uzvišenije od slobode. Slobodi može da bude sve žrtvovano, čak i život, meñutim sloboda ne sme da se žrtvuje ničemu drugom. Čak i Boga možete žrtvovati za slobodu, ali sloboda ne sme da bude žrtvovana Bogu.

Buda nije verovao u Boga, ali je verovao u slobodu. Mahavira nikada nije verovao u Boga, ali je verovao u slobodu. Mogli su da odbace pretpostavku Boga, ali nisu mogli da odbace pretpostavku slobode; zapravo sloboda je stvarni Bog. Živeti slobodno znači živeti duhovnim životom. Meñutim, vaši takozvani sveci žive ropskim životom; oni nisu slobodni ljudi, nego zaista najveći robovi na svetu, robovi mrtvih ideja i ideologija.

Kada se vaša svesnost jednom potpuno oslobodi niko neće moći opet da je zarobi. Oslobaña se zarobljena lepota. Prvi put saznajete ko ste, upoznajete svoju lakoću i lepotu. Ovo iskustvo je isto iskustvo za koje je živeo i umro Isus, za koje je živeo Buda i podučavao celog svog života, za koje se žrtvovao Sokrat.

31.  dan

Čitao sam ove stihove Volta Vitmena – volim njegove stihove! On je jedan od najznačajnijih pesnika koji su kada živeli na zemlji.

Pesnik kaže: „Slavim sebe, pevam o sebi, ono što tvrdim tvrdićete i vi, jer svi atomi što pripadaju meni pripadaju i vama.” To je poruka svih koji zaista vide, svih koji su saznali; a moja specijalna poruka je svečanost.

Čitavo vaše srce neka kaže „Slavim sebe, pevam o sopstvu.” Svakako zapamtite da sopstvo nije ego, nego nešto izvan ega. Ego ste vi sami stvorili, a sopstvo je deo Boga, deo vašeg uzvišenog bića. Sopstvo vas ne čini izdvojenim pojedincem, ono vas ne čini ostrvom. Ono vas održava u jedinstvu s celinom, otuda svečanost, otuda radost i zanos.

Ljubav, dobrota, svečanost, Bog, istina, sloboda – samo su razni oblici iste pojave. Odbačen je ego i ušli ste u višedimenzionalnu realnost koja sadrži sve ovo. Meñutim, za ovo je čoveku sigurno potrebna hrabrost, potrebna je neustrašivost. Budite dovoljno hrabri za život punog srca u skladu s beskonačnim, s večnim.