U  tretman u   problem a  sa  leđim a  kažem   pacijent u   da naizmenično   radi  položaj   luk a   i   položaj   savijanja   una ­ pred,  dopuštajući  mu  da  se  savije  unapre d  i  unaza d  ono­ liko   koliko   može,   bez   previše   bola.   Smenjivanje   savi­ janja  opušta  mišiće  donjeg  dela  leđa,  ali  to  treb a  poste­ peno  da  se  radi,  ukoliko  se  osoba  oporavlja  od  akutno g bola   u   leđima.   Onda,   kad a   su   leđa   relativno   oslobo­ đena  bola,  pacijentu  se  savetuje  da  legne  na  pod  prek o ćebeta  savijenog  i  smešteno g  u  lumbosakralno m  predelu leđa.  To  mož e  biti  bolno.  Osobi  se  kaž e  da  se  prepust i bolu   i   da   se   ne   trud i   da  mu   se   suprotstavi .   Ak o   to U s p e   da   uradi ,   mišići   leđa   će  se   pustiti.   Ali,   to  se   ne srne  forsirati,  ka o  što  se  ne  sme  forsirati,  nijedna  drug a v ežba .   Prisiljavanje   d a   nešto   urad i   stvar a   jak u   nape ­ tost   kod   pacijenta,   koju   uprav o   želimo   da   smanjimo. Kada   pacijent  nauči  da  rad i  tu  vežbu  sa  lakoćom  može da   leži   na   stolcu   za   disanje   sa   pritisko m   na   donjem delu   leđa.   Stolac   je   smešte n   pored   kreveta ,   tak o   da S e          glava    pacijenta   može    oslanjati    n a    krevet .    Takođ e

^e kaže pacijentu  da  se  pred a  bolu  i  da  se  relaksira. Covek   tad a   otkriv a   da   bol   nestaje   čim   se   preda .

Najveća  preprek a  prevazilaženju  bola  u   leđima   je strah ,  stra h  od  bola.   Treb a   da   pomognem o   pacijentu da prevaziđe svoj strah , ukoliko želi  da  se  potpuno oslobodi bola. Stra h stvar a  napetost,  a  napetos t  pro­ izvodi  bol.  Pacijenti   bivaju   uhvaćeni   u   začarani   krug iz  koga  izgleda  da  nem a  izlaza   sem   operacije.  Ja  ni­ kad a ne savetuje m operaciju, pošto ona ne  čini  ništa mišićnoj napetosti koja  je  stvarn i  uzrok  tegoba.  Stav­ ljanje udlaga na leđa može ukloniti bol, smanjujući pokretljivost  leđa,  ali  ja   zna m  ljude  koji  su   imali  više od   jedn e   takv e   operacije    bez   značajnog   poboljšanja. Ti  ljudi  su  postigli   značajna   poboljšanja   bioenerget- skom   terapijom.

Bol može da se ukloni ponovni m uspostavljanjem pokretljivosti donjeg dela leđa. Međutim , da bi se to postiglo, mor a se  prv o  proradit i  strah .  Ti  pacijenti  ne samo da se plaše bola, oni se plaše onoga što bol pod- razumev a  —  je r  je   bol  signal   opasnosti.   Oni   se   plaše da  će   im  se   leđa  stvarn o  slomiti.  Taj  stra h  se  pojav­ ljuje dok leže prek o stolca oslanjajući se donjim  delom leđa.  Kad a  ih  pita m  čega  se  plaše  kad a   počne   da  ih boli, odgovor je  bez  razlike :  „plašim  se  da  će  mi  se slomiti   leđa".

Tokom  mog  dugogodišnjeg  iskustva  niko   nije   povre- dio leđa  radeći  bioenergetske  vežbe,  ukoliko  ih  pra­ vilno  radi.  Raditi   ih   pravilno,   ne  znači  koristiti  ih  da bi  se  prodrlo  do  problema ,  već  da  bi  se  na  telesnom nivou  stupilo  u   kontak t   sa  problemom .   Nijednu   vežbu ne  treb a  gurat i  dalje  od  opasn e  tačke,  a  to  je   kada osoba postane uplašena . Kad a se to  desi,  potrebn a  je analiza straha .  Treb a  postaviti  pitanja  kao :  „Kako  ste došli  na  ideju  da  va m  se  leđa  mogu  slomiti?"   i   »**§§ može  izazvati  lomljenje   leđa? "   pr e  ili  kasnije,   pacijen­ tu  postaje  moguće  da  poveže  svoj  stra h   od   lomljenja leđa sa neko m  situacijom  iz  detinjstva.  Na  primer ,  moze se setiti da su mu roditelji pretili :  „Ako  te  samo  uhva­ tim, slomiću  ti  leđa".  To  se  može  reći  buntovno m  de­ tetu, gd e  ta  pretnj a  znači  da  bi  roditelj  slomio  detetov du h ili kičmu  detinjeg  otpora.  Det e  može  protiv  te pretnj e reagovati stežući leđa ka o da kaže : „Nećeš me slomiti". Ali, jednoga dana, leđa postaju hronično ukru- ćena,  stra h  od  sloma  leđa  postaje   strukturira n   u   telu kao  deo  odbrana .

Nije nužno  da  jasno  izražena  verbaln a  pretnj a  do­ vede  do   ukočenih  leđa.   Mnogo  češće  se  javlja  otvoren1

konflikt  volje,  kad a  det e  može   nesvesno   ukrutit i   leđa da bi održalo svoj integritet. U svim slučajevima, uko ­ čenost leđa označava nesvesni otpor, uzdržavanj e od predavanja ili popuštanja . Mad a takv o držanje  im a pozitivan aspekt, održavanj e integriteta takođ e im a i negativan aspekt, uzdržavanj e  od  pokazivanja  potreba , želja  i  ljubavi.   Ukočenost  sprečava  predavanj e  plakanj u i  prepuštanj e  seksualnoj  želji.  Kad a  ljudi  plaču,  ka ­ žemo da se  rasturaj u od plakanj a i jecanja.  Stra h od lomljenja   je   u   osnovi   stra h   od   rasturanja ,   popuštanj a i predaje. Pacijentu je važn o  da  uspostavi  vezu  koj a  će mu   omogućiti   da   razum e   poreklo   tog   straha .

Osoba  se  ne  može  slomiti,  ukoliko  nije  u  klopci,  ka o što   su   deca   u   klopci   odnosa   sa   roditeljima.   Pacijenti nisu   u   to m   položaju.   Svako m   pacijentu   se   kaž e   da   je slobodan   da   radi   ili   ne   radi   vežbu   i   da   treb a   da   se oseća   slobodno   da   prekin e   kad a   god   zaželi.   Ali,   paci­ jenti   i   ljudi   uopšt e   zarobljeni   su   svojom   ukočenošću i   hroničnim   mišićnim   napetostima ;   oni   projektuj u   to osećanje  u   odnose   sa   ljudima.   Vežbe   nikad a   ne   treb a prisilno   raditi,   jer   to   povećava   osećanje   zarobljenosti. Treba  ih  raditi   ka o   sredstvo   da  se  oseti  šta  se   dešava u   telu   i   zašto   se   dešava.   Ne  možemo   dozvoliti   da   se krećemo   kroz  život   osećajući   da   će  nas  to  slomiti   ak o ne  budem o   oprezni,   je r  će  se  tad a   to  sigurno   i   desiti.

Pomenu o  sa m  da  im a   nekoliko   načina   da   se   utiče da noge počnu da vibriraju. Možda je najjednostavnija vežba  koju  koristimo  ona  u  kojoj  pacijent  leži  na   le­ đima  na  krevet u  i  isteže  obe  nog e  naviše.  Ak o   su članci  savijeni  i  pet e   guraj u   naviše,   zatezanje   mišića na  zadnjoj   stran i   nogu   će   uzrokovati   vibriranj e  nogu.

Vibriranj e  tela,  sem  funkcije  oslobađanja   napetosti, ima  još  jedn u  značajnu  funkciju.  Ovo  omogućava  čo­ veku  da  doživi  nevoljne  pokret e  tela  i   da   uživa   u njima. To su ispol java n ja života  tela  i  njegovih  vibran - tnih snaga. Ako se čovek toga plaši, osećajući da  mor a imati potpunu kontrol u na d sobom sve vreme , izgubiće spontanost  i  završiti  kao  rigidna,  automatizovan a  osoba.

Da se izrazim još snažnije, nevoljni  pokret i  tel a  su suština  života.  Lupanj e  srca,  ciklus  disanja,  peristal - tički  pokreti  creva  —  sve  su   to   nevoljne   akcije.   Ali, cak i na nivou celokupnog tela, ti nevoljni pokret i su najznačajniji!  Grčim o  se  sa  smejanjem,  plačemo   zbog oola ili tuge, tresem o se od besa. skačemo od radosti, Poskakujemo   od   uzbuđenja   i   smešimo   se   od   zadovoljstva.  Jer ,  to  su  spontane ,  nevoljne  akcije,   one   nas pokreću na dublji, smisaoniji način. Ali, međ u ovim nevoljnim odgovorima  onaj  koji  je  najpotpuniji,  koji pruž a najviše zadovoljstva, koji je najsmisleniji,  jeste orgaza m  u  kom e  se  karlica   kreće  spontan o  a  celo  telo se   grči   u   ekstazi   rasterećenja.

Seksualno rasterećenje

Zadovoljavajuće seksualno rasterećenje oslobađa višak uzbuđenja u telu, smanjujući velikim delom opšti nivo napetosti. U seksu se višak uzbuđenj a usmerav a na genitalni apara t i oslobađa se u klimaksu . Doživljaj zadovoljavajućeg seksualnog rasterećenja dovodi do ose­ ćanja mira, opuštenosti  i  pospanosti.  Sa m  doživljaj  pru­ ža  krajnj e  zadovoljstvo  i   osećanje   ispunjenosti.   Može se javiti misao : „Aha ! To je, znači  taj  život.  Tako  je dobro,  to  je  prav a  stvar. "

Ovo podrazumev a da ima seksualnih  iskustav a  i  su­ sreta  koii  ne  pružaju  zadovoljstvo  i  koji   ne  vode  tak­ vom zaključku. Čovek može imat i nezadovoljavajući seksualni  kontakt ,  kad a  se  uzbuđenj e  penje  ali  ne  do­ stiže  vrhuna c  te  se  ne  rasterećuje.  Ako  se  to  desi, čovpl* ostaje u frustriranom , razdraženo m  i  nemirnom staniu . Ali, nedostata k vrhunc a ne vodi nužno do fru­ stracije. Kad a je oošti nivo seksualnog uzbuđenja nizak Odsustvo vrhunc a ne uznemirav a telo. To može postati psihička tegoba, ukoliko se smatr a znakom imnotencije. Ali,  psihičke  tegobe  se   mogu   izbeći   ak o   se   shvati   da do  vrhunsko g  uzbuđenja  nije  došlo  zato  što  je  oošti nivo seksualnog uzbuđenja bio nizak,  u ko m slučaju seksualni kontakt ,  ak o  se  radi  o  osobama  koje  mare jedna  za  drugu ,  može  sa m  po  sebi  da  pruži  zadovolj­ stvo.

Dalje, nije svaki seksualni kontak t potoun o zado­ voljavajući. Im a dplirrp 'čno g rasterećivania kad a s e oslo­ bađ a  s a m o  d^o  uzbuđenja .   Može   s e   govoriti   o   delimič- no m  vađovolipniu.   ali   je   kontradiktorn o   tak o   nešto reći. Zadovoljstvo  označava  komnletnos t  ili  potnunost, mad a  takv a  kontradikcija  m o ž e  da  postoji   i  zaist a   po­ stoji   u   osećaniima  ljudi.  Neko  može  hiti  zadovoljan  sa

80  posto  rasterećenja,   ako   je  to  naiviše  što  ie  mo<*ao da  Dostigne ,  z b o g  toc a  što  se  u  ospćania  unliće   fizički faktor   i   menja   ih.   Žena   koja   ranije   nije   postizala   vrhunsko seksualno uzbuđenje, a  sada  ga  postigne,  do - živeće  to  ka o  nagrad u  i   ka o   zadovoljavajuće   iskustvo bez obzira na stepen rasterećenja. To osećanje možemo opisati jedino upoređujuć i  ga  sa  prethodni m  doživlja­ jima;   u   to m   slučaju   poređenje   je   vrlo   povoljno.

Do sada  sa m  izbegavao  da  koristim  reč  „orgazam " zbog toga što se mnogo koristi na  pogrešne  načine  i pogrešno se shvata . Reći, ka o što je to Albert Ajnštajn rekao,  „orgazam   je   orgazam" ,   samo   je   igra   reči.   On je  izjednačio  orgazam  sa  vrhuncem ,   što  je  pogrešno   i ne prav i razliku izmeđ u stepen a rasterećenja i  zado­ voljstva. Ka o  što  svako  treb a  da  zna,  nem a  dv a  sek­ sualna odnosa koja su jednak a po osećanjima  ili  do­ življaju.  Nem a  dv a  jednak a   orgazma.   Stvar i  i  događaji su  slični  samo  kad a  su  osećanja  odsutna .  Svak o  iskustvo u  koje   su   uključen a   osećanja   je   jedinstveno.

Rajh koristi izraz „orgazam "  u  vrlo  specifičnom  smi- slu, podrazumevajuć i potpun o prepuštanj e seksualno m uzbuđenju sa potpuni m uključivanjem tela  u  konvul - zivnim pokretim a pr i rasterećivanju. Orgazam, onaka v kakvim  ga  je   Raj h   opisao,   dešava  se   povremen o   i   to je ekstatički doživljaj. Ali,  to  se  takođ e  vrlo  retk o dešava, ka o što  je  sa m  Raj h  shvatio.  Potpun a  uklju ­ čenost  u  nek u  situaciju  je  neuobičajena  u   našoj   kul ­ turi. Svi mi imam o previš e  konflikata  da  bismo  se potpuno   predali   osećanjima.

Mislim da treb a da koristimo reč „orgazam " da bismo opisali seksualno rasterećenje u kom e  ima  prijatni h spontanih  konvulzija  i  nevoljnih  pokret a   tela  i   karlice, što  pruž a  zadovoljstvo.  Kad a  je   u   senzacije   oslobađa­ nja  i  rasterećenja  uključe n   sam o   genitalni   apara t   čini nii  se  da  bi  to  bila   previš e  ograničena   reakcija   da   bi se  nazvala  orgazmom .  To  treb a  opisivati  ejakulacijom kod muškarac a i vrhunce m kod žena. Da bi se reakcija kvalifikovala  ka o  orgazam,  rasterećenje  treb a   da   se proširi na drug e  delove  tela  —  u  najmanj u  ruk u  na karlicu i noge —  i  treb a  da  ima  nevoljnih,  prijatni h Pokreta tela.  Orgaza m  treb a  da  bud e  iskustvo  koje pofcreće.  Pokrenut i  smo  orgazmom.  Ak o  je   naš e   celo telo ili naš e biće spontan o pokrenuto ,  posebno  ako reagujemo  srcem,  ond a   doživljavamo   pu n   orgazam.   To je ono čemu se svi nadam o baveći se seksualnim ak ­ tivnostima.

Orgazam,   bilo   da   je   potpu n  ili   delimičan   u   pogled u

u ključenost i  tela,  oslobađa  napetos t u onim  delovima  tel a koji  aktivn o  reaguju.  Rasterećenje,  međutim ,   nije  stal­ no.  Pošto  smo  svakodnevn o  izloženi  stresovima,   nape­ tost se ponovo može izgraditi. Čoveku je potreban zadovoljavajući seksualni život, a ne samo jedno zado­ voljavajuće  iskustvo  da   bi   održava o   nizak   nivo  tenzije u  telu.

Neću  da  stvara m   misteriju   od   orgazma,   mad a   veru­ je m  da  je  ta  funkcija  kritično  važna.  To  nije   jedini način oslobađanja napetosti,  niti  treb a  svesno  da  se koristi ti m ciljem. Covek ne plače da bi se oslobodio napetosti ; plače zato što je tužan ,  mad a  je  plakanje osnovni način oslobađanja napetosti. Cak i ako potpuni orgazam  pruž a  najviše  zadovoljstva  i  ako   je   najefikas­ niji  način  rasterećivanja,  ne  znači  da   je   seks   bez  tak­ vog   orgazma   besmislen   i   lišen   zadovoljstva.    Bavimo se seksom zbog zadovoljstva i to treb a da bud e glavni kriteriju m našeg seksualnog ponašanja. Sve  što  ja  tvr­ dim jeste da je potpun i  orgaza m  u  tolikoj  mer i  prijat­ niji  da  može  da  dostigne  visinu  ekstaze.   Ali,   pošto stepen zadovoljstva zavisi od količine prethodno g uz­ buđenja  koje  je  va n  naš e  volje   ili   kontrole,   moramo biti zahvalni za bilo kakv o zadovoljstvo koje doživ­ ljavamo.

Proble m  sa  kojim  se   mnogi   ljudi   suočavaju   jeste  da su  tenzije  u  njihovom   telu   tak o   dubok o   strukturiran e da  se  orgastičko  rasterećenj e  retk o  događa.  Prijatni pokreti  grčenja  su   previš e   zastrašujući,   a   predavanje se doživljava kao pretnja .  Bez  obzira  na  to  šta   ljudi govore, mnogi se plaše i  nisu  u  stanj u da  se   predaju snažnim  seksualnim  osećanjima,  mad a   mnogi   pacijenti na početku terapij e  kaž u  da  je  njihov  seksualni  život dobar, da su  vrlo zadovoljni, da nemaj u seksualnih problema .   U   neki m   slučajevima   oni  ne   znaju   za   bolje i kad a dozive  mal o  zadovoljstvo  misle  da  je  to  ono  što se   podrazumev a   pod   seksom.   U   drugi m   slučajevima radi  se  o  obmanjivanj u  sebe.  Naročito  je  mušk i  ego sklon da  postavi  odbran u  negiranja  bilo  kakvo g  ose­ ćanja seksualne neadekvatnosti . Kak o  terapij a  napre­ duje, oba tipa ljudi postaju svesni koliko  je  njihov seksualni život bio neadekvatan . To saznanje stiču do­ življavajući potpunij e i zadovoljavajuće seksualno ras­ terećenje.

Kod svakog čoveka telo pokazuje pravo stanje  sek­ sualnog funkcionisanja. Covek čije je telo relativno oslobođeno  jaki h  tenzija  pokazivače  refleks  orgazma  dok

leži  na  krevet u  i   diše.   Tu  telesnu   reakciju   sam  opisao u prvo j glavi, dok sa m diskutovao o svojoj terapiji sa Rajhom.   Ovd e   je   važno   ponoviti   taj  opis.

Osoba leži na krevet u savijenih  kolena  tak o  da  su stopala  u  kontakt u  sa   krevetom .   Glava  je  zabačena   da bi se tak o reći uklonila. Ruk e leže sa strane .  Kad a  di­ sanje postane lako  i dubok o  i kad a nem a mišićnih na ­ petosti koje  sprečavaju  respiratorn e  talase  koji  prolaze kroz telo, karlica će se  sa  svaki m  udaho m  spontano kretati. Dizače se sa izdisanjem, a padat i nazad sa udi ­ sanjem.  Glava  se  kreće  u   suprotno m  pravc u  —  napre d sa udisanjem, nazad sa izdisanjem. Sledeća  slika  to pokazuje.

IZDISANJE   -  POKRET  KARLICO M   U NAPRED

•UDISANJE   -   POKRET   KARLICOM   UNAZAD

Rajh  je  naslikao  taj  refleks  kao   pokre t   u   kom e  su dva  kraj a   tela   zajedno.   Glava,   međutim ,   ne   učestvuje u  ti m   pokretim a   unapred ,   već   pad a   unazad.

Ak o se gleda slika i zamisli  kak o  se  podižu  ruke ,  po­ kre t može da se opiše ka o akcija okruživanja ili ogra­ đivanja. To podseća na akciju ameb e  koja  pliva  oko parčeta  hran e   da   bi  ga  okružila  i  progutala .  Pokre t  je

OSLOBAĐANJE    - REFLEKS  ORGAZMA

POLOŽAJ  LUKA

REFLEKS  ORGAZMA  -  OSLOBAĐANJ E  POLOŽAJA  LUKA'

mnogo primitivniji od sisanja u kom e glava igra domi­ nantn u ulogu. Sisanje se odnosi  na  udisanje.  Kad a  se pojavi udisanje,  glava  ide  unapre d  a  grlo  i  karlica  se kreć u   u n a z a d .

Taj pokre t se zove refleks orgazma, zbog tog a što se pojavljuje u svako m slučaju potpuno g orgazma. Kod delimičnog orgazma takođ e  ima  nevoljnih  pokret a  kar- lice,  ali  se  ne  uključuje  čitavo  telo.   Jedn a   stva r  treba da  bud e  jasna .   Refleks   orgazm a   nije  orgazam .   Refleks se pojavljuje na niskom  nivou  uzbuđenja  i  predstavlja nežne pokrete. Covek doživljava refleks ka o prijatno osećanje unutrašnj e slobode i lakoće. To podrazumeva odsustvo  tenzija  u  telu.

Razvoj refleksa orgazma u terapeutsko j situaciji nije garancija da će pacijent imat i potpu n orgaza m u seksu­ alnom  odnosu.  Te   dv e  situacije   se   radikaln o   razlikuju. U seksu, nivo uzbuđenj a je vrlo visok i to otežava pre­ puštanje. Treb a da se stekn e sposobnost tolerisanja  vi­ sokog nivoa uzbuđenja, a da se ne postane nape t ili anksiozan. Drug a razlika j e u t o m e d a  j e  terapeutska situacija tak o napravljen a da daje podršk e pacijentu. Terapeu t j e t u zbog njega. U seksualno m odnosL i j e drugačije,  jer  je  seksualni  partne r  lično  uključen u odnos i  ima  nek e  zahteve.  Bez  obzira   na   to,   izvesno   je   da ako osoba nije u mogućnosti da se prepust i refleksu u dopustivoj atmosferi terapeutsk e situacije, malo je vfr; rovatn o da će biti sposobna  da  to  urad i  u  atmosferi visokog   napon a   pr i   seksualno m   kontaktu .

Zbog toga  bioenergetska   terapij a   ne   stavlja  naglasak na  refleks  orgazma,  kao  što  je  to  činio  Rajh.  Ne  znači

da  to  nije  važno  i  da  terapij a  nem a  za  cilj   da  to  raz­ vije,  već  da  jedna k  naglasak  treb a  staviti  na  pacijentovu sposobnost  da  se  snađ e  u  situaciji.  To  se  čini  tak o  što se  energetsko m  naboj u  omogućava  da  protiče  kroz  noge i  stopala,  u  ko m  slučaju  refleks  stiče  drugačiji  kvalitet. Kad a  se  nabo j   kreć e  od  podloge  prem a  gore,  nežnoj akciji  se  dodaje  agresivan  element.  Prv o  hoĆLi  da  kažem da  agresivan   ne   znači  sadistički,   besan  ili  grabljiv.  To znači   snažan   u   pozitivnom   smislu.   Reč   agresija   se   u teorijama   ličnosti   koristi   da   označi   sposobnost    da   se ide  za  oni m  što  se  hoće.  To  je  suprotn o  od  pasivnosti, koja   označava   čekanje  da  nek o  drugi  urad i  ono  što  mi hoćemo.

U prvo j knjizi 5 0 koju sa m napisao izložio  sa m  pret ­ postavku o postojanju dva instinkt a nazvan a čežnja i agresija. Čežnja je povezan a sa erosom, ljubavlju i než- nošću. KarakteriŠLi je pokret i  uzbuđenj a  duž  prednj e strane tela, što se opaža kao  nežan  erotski  kvalitet. Agresija proizlazi iz proticanja uzbuđenja  kroz  mišićni sistem,  posebn o  kroz  velike   mišiće  leđa,   nogu   i   ruku . Ti mišići se angažuju pri stajanju i kretanju . Prvobitn o značenje  reči  „agresija"  je  „kretat i   se   prem a   nečemu" . Ta  akcija  zavisi   od  operisanja  ovih  mišića.

Agresija   j e   neophodn a   komponent a   seksualnog   akt a i  kod  muškarc a   i   kod   žene.   U  odsustv u   agresije,  seks

l      je sveden na senzualnost, na erotsku stimulaciju bez klimaksa ili orgazma. Nem a agresije ukolik o nem a  ob ­ jekta  prem a  kom e  će  se   kretati ,   objekta   ljubavi   u seksu,   a   zamišljenog   objekta   u   masturbaciji.

Opet, treb a da naglasim da agresija nem a nužno ne ­ prijateljske namere . Kretanj e može biti motivisano lju­ bavlju  ili  neprijateljstvom ;  to  je,  u   stvari,   pokre t   koji čini  agresiju.

Agresija je takođ e snaga koja na m omogućava da se suočimo i izađemo nakra j sa stresom. Kad a bi različite karaktern e struktur e bile poredan e prem a iznosu raspo ­ ložive agresije, redosled bi potpun o odgovarao hijerarhiji karakterni h struktura . Treb a shvatiti da je agresija psi­ hopatskog   karakter a   pseudoagresija.   Prava c  pacijentove a gresije   nije   ka   onom e  što   on   želi,   već   ka   dominaciji. p ošt o   postigne  kontrolu ,  postaje   pasivan.   S   drug e  strane, mazohista nije pasivan ka o što to izgleda. Njegova agresija je skrivena . Pojavljuje se kroz kukanj e  i  ža- lopojke. Oralni karakte r  je  pasivan,  pretežn o  zbog  svo­ je nerazvijen e muskulature . Rigidni karakte r  je  prete- rano agresivan, da bi nadoknadi o svoje unutrašnj e ose­ ćanje   frustracije.

Sada, kad a u seksu imam o racionalnu osnovu  za  agre­ siju, terapij a treb a da pomogn e osobi da razvije svoju seksualnu agresivnost, što je nagli pokre t karlice i kod muškarac a   i  kod   žena.  Obratit e  pažnju  da  koristim  reč

„pokret " umesto „posezanje" koje sa m koristio za opi­ sivanje   refleksa.

Pokretanj e karlice unapre d može se  izvršiti  na  tri načina : Može se gurnut i karlica unapre d  kontrahujući mišiće stomaka. Međutim , posledica toga je napetost prednje stran e tela  i presecanje proticanja  nežnih  i erotskih osećanja u stomak . Rečeno jezikom tela, to predstavlja posezanje bez osećanja. Može  se  takođ e  gur­ nut i otpozadi prem a napred ,  kontrahujuć i  mišiće  zad­ njice. Ta akcija napinje osnovu karlice i ograničava ras­ terećenje genitalnog aparata . To su uobičajeni načini pokretanj a u seksu. Ljudi prav e istu vrst u pokret a  u terapiji,  kad a  im  se  kaž e  da  kreć u  karlicu  unapred .

Treći način kretanj a karlice unapre d je odupiranje nogama o podlogu. Ta akcija će  pokretat i  karlicu  una­ pred  ukoliko  se  kolena  drže  u   savijenom   položaju.  A kad a se pritisa k na podlogu smanji, karlica pad a nazad. Međutim, ta akcija zavisi od sposobnosti čoveka  da  us- meri svoju energiju u stopala. U  to m  tipu  kretanj a  kar­ lice  sav  stres  je  u  nogama .  Karlica  je  bez   napetosti  i više  se  njiše  nego  što  se  gur a  ili  vuče.

Dinamik a energije tih pokret a  je  prikazan a  na  sle- dećim slikama koje  ilustrui u  tri  osnovna  pokret a  ljud­ skog tela u odnosu na podlogu : hodanje, ustajanje i  gu- ranje karlicom. Princi p  u  osnovi  ti h  akcija  je  onaj  koji sa m ranije  pominjao :  akcija-reakcija.  Ako  čovek  pr> tiska  podlogu,  ona   mu   uzvraća   pritiskom   i   čovek   će se kretati . Na istom princip u radi i raket a koja leti- Energetsko otpuštanj e  n a  kraj u  raket e  gur a  raketu unapred . Evo  kak o  taj  princip  radi  u  tr i  pomenute akcije.

Hodanje:   Zauzmit e   položaj   sa   stopalima   razdvojenim oko   15   cm,   sa   savijenim   kolenima  i   uspravni m  telom- Prebacit e  težinu  na   prednji   deo  stopala.  Pritisnit e  des­nom nogom prem a dole, dignite levu i prebacit e je  na ­ pred. Kad a podignete desnu  pet u  zakoračićete  napre d levim stopalom.  Ponavljanj e  tog  procesa  sa  smenjiva- njem  stopala  čini  hodanje.

A.  B.  C.

STAJANJE                                   PRITISKANJE                                      KRETANJ E NADOLE           UNAPRED

Dizanje:  Zauzmit e  isti  položaj,  ali  sa  kolenim a   još više  savijenim.   Prebacit e  težinu   na  prednji  deo  stopala i pritiskajte nadole. Međutim ,  sada  ne  dižite  levo  sto­ palo niti podižite pet u sa podloge. Ak o se pet e drže pod ­ loge, nećete  moći  da  se  krećet e  unapred .  Pošto  rezul­ tanta  sile  vaše  akcije  pritiskanj a  nadole  mor a   imati neki   efekat,   otkrićete   da   su   va m   kolena   ispravljena   i i   da   se   dižete   do   potpuno g   položaja   stajanja.

Pokret  karlicom:  Zauzmit e  isti  položaj  kao  kod   diza­ nja.  Prođit e  kroz  istu  procedur u  kao   kod  drug e  vežbe, ali ne dopustite  da  va m  se  noge  sasvim  isprave.  Nećete se podići ukoliko su va m kolena savijena,  i  nećete  ići unapred ukoliko va m pet e  ostaju  n a  podlozi.  Jedini Pokret koji se  može  izvršiti  ka o  rezultant a  sila  jeste Pokret karlice unapred . Ako  va m  je  karlica  ukočena, bićete   u   izometričkoj   situaciji   u   kojoj   sile   deluju   na

DIZANJ E

Napetosti u predel u  karlice  se  oslobađaju  kro z  razli­ čite vežbe, masažu,  gnječenje  napeti h  mišića.  Napet i mišići se mogu napipat i bilo ka o čvorovi ili  ka o  zateg­ nuta struna . Nada m se da ću mnog e od vežbi koje ko ­ ristimo u bioenergetici prikazat i u posebnoj knjizi, u priručniku  za   bioenergetsk e  vežbe 5 1 .  Ta  knjiga  bi  tre ­ balo da omogući razumevanj e intimno g odnosa između ličnosti  i  tela.

Jedn a varijant a poslednje vežbe koju koristim za oslobađanje karlice opet uključuje  padanje .  Opisaću  je ovde,  ako  neki  čitalac  želi  da  je  isproba.

A      STAJANJ E   S A SAVIJENI M KOLENIM A

B .     NAGINJANJ E UNAPRE D

C.     DIZANJE

STOLAC  ILI STOLICA

muskulaturu , ali pokre t ne može  da  se  javi.  Pokre t  se neće dogoditi ukoliko napetos t u nogam a sprečava  kre­ tanj e rezultantni h sila prem a gore,  niti  će  se  dogoditi ukolik o  napetos t  u  karlici   zadržav a  i   sprečava   slobod­ no  kretanje .

POKRE T KARLICO M UNAPRE D

Zauzme  se  položaj  ispred  stolca,  ili   obične   stolice, koja se samo malo dodiruje radi održavanja ravnoteže, stopala su razdvojen a oko 15 cm, a  kolena  skoro  pot- Puno   savijena.   Telo   je   nagnut o   napred ,   dok   su   pet e

malČice  podignut e   sa   podloge.   Težina   tela   treb a   da bud e na prednje m delu stopala, ali ne  na  prstima .  Telo treb a da bud e izvijeno unazad ,  a  karlica  isturen a  napred bez naprezanja, da bi se napravi o neprekinu t luk. U  toj vežbi  je  važno  da   se   sa   obe   pet e   pritisk a   nadole,   ali da im se ne dozvoli  da  dodirn u  pod.  To  se  može  spre- čiti naginjanjem unapre d i držanjem savijenih kolena. Pritisak petam a sprečava čoveka da se kreće unapred ; savijena   kolena   sprečavaju   da   dođe   do   ustajanja.

Čoveku se kaže  da  održav a  taj  položaj  dokle  god može, a da to ne bud e test  volje  ili  izdržljivosti.  Disanje treb a  d a  bud e  abdominaln o   ali   lagano .   Stoma k   treba da bud e isturen, a  karlica  da  se  drži  labavo.  Kad a  oso­ ba ne može da održava  položaj,  pad a  napre d  na  svoja kolena.

U toj vežbi nije neophodn o da se  koristi  bilo  kakav svesni pritisak, pošto sila gravitacije deluje ka o pritisak prem a  dole.  Ako  su  još  i   mišići   butin a   napeti ,   osetiće se prilična količina bola. Kad a bol postan e nepodnošljiv, čovek pada . Uopšte  rečeno,  noge  će  početi  da  vibriraju pr e nego što čovek padne . Takođe , ak o je disanje relak­ sirano i duboko i ak o čovek  ostane  razlabavljen,  vibra­ cije će se proširiti na karlicu, koja će se ond a nevoljno kretat i  unapre d  i  unazad .  Davao  sa m   pacijentima   da rad e tu  vežbu  tri ili  četiri put a  kak o  bi  vibratorn i  po­ kret i  postali  sa  svaki m  pokušaje m   snažniji.  Takođ e  su mi  rekli  da  je  ta  vežba  od  velike  pomoći  skijašima.

Te  vežbe  su  važn e  zato   što   omogućavaju   čoveku  da na  različite  način e  doživi   svoje   telo.   Takođ e   pomažu da  se  stekn e  svest  o  preprekam a  i  tenzijama,   vodeći tako do razumevanj a sopstvenih strahov a i anksioznosti. Najčešći stra h koji ljudi ispoljavaju je stra h da će biti seksualno iskorišćeni ak o se predaj u svojim seksualnim osećanjima. Taj stra h može voditi do roditelja ili uopšte roditeljskih figura suprotno g pola. „Biti iskorišćen"  po­ kriv a mnoštv o grehova, od onog da  roditelj  ima  seksu­ alni odnos sa detetom, do prostog zabavljanja na račun dečije seksualnosti. Taj specifični stra h treb a da bude objašnjen i to može biti urađen o analitički ili na  drugi način.  U  neki m  slučajevima  ć e  s e  t o   pojaviti   kad a  s e radi   vežba   padanja .

Jedn a mlada žena je stajala na jedno j savijenoj nozi gledajući u ćebe pre d sobom i,  pošto  je  mislila  o  pada­ nju,  videla  je  sliku  penisa.  Ond a  je  izjednačila  stra h  od padanja  sa  straho m  od  seksualnog  predavanj a   —   svo­ jim  osećanjima.  Slika  penisa  ju   je   podsetila   na   oca. On je bio sadista ; kazala je : „Tukao me je i ponižavao. Hodao je po kući go, ne obazirući se na moja osećanja". Najviše  ju  je  uznemirava o  pogled   njegovih  očiju:   „On me  je  skidao  pogledom".

Nije bilo nužn o da dalje  objašnjava.  Mogao  sa m  ra ­ zumeti njen proble m i saosećati sa njom. Ona nije imala odbrana  izuzev  da  uguši  svoja  seksualna   osećanja.   Je ­ dini  način  na  koji  je  ona  mogla   to   da   urad i  bio  je  da se povuče u gornji deo  svoga  tela.  To  je  uključivalo stezanje dijafragme i stvaranj e napetost i u stomak u  i karlici.  Kao  rezulta t  toga  razvila  je  anksioznost  padanja .

Ali anksioznost padanj a nije bila jedina posledica te odbrambene akcije. Kad a  čovek  doživi  nek u  uvred u  ili biva  povređen ,  njegova   prirodn a  reakcija  je  bes.  Sam o u slučaju kad a je bes zadrža n ili  inhibira n  strahom , zauzima odbramben i položaj.  Inhibira n  bes  se  preobra ­ ća u neprijateljstvo ili negativizam . Čovek se  sada  oseća kriv i njegov odbramben i sta v biva usmere n protiv sopstvenog   neprijateljstva   ili   negativni h   osećanja,   ka o i  protiv  svih  budući h  uvred a  i  povreda.  Prem a   tome, nije  dovoljno  da  čovek  shvati  i   prihvat i   činjenicu   da nije  više  povrediv  na  tu  vrst u  uvred a  ili  povred a  koje je doživeo ka o dete. To neće suštinski uticati na njegov odbrambeni položaj tela, pošto odbran a ima drugačiju funkciju  —  naime ,   da   skrije  njegovo   neprijateljstvo.

Pomenu o sa m u trećoj glavi da dva  spoljašnja  sloja ličnosti,  ego  odbran e  i  mišićno  oklopljavanje,  funkcio­ nišu  kao   kontrolori   emocionalnih  slojeva  ili  slojeva  ida u  ličnosti.  Svak a  neurotičn a   ili   psihotična   osoba   se plaši intenziteta osećanja, posebno negativni h osećanja. Objasnio  sa m  da  ta  osećanja  treb a  da  bud u  oslobođena ili ispoljena pr e nego što  jezgro  osećanja  ljubavi  može Početi da potiče  potpun o  i  slobodno  u  svesti.  To  treb a da bud e urađen o u terapeutsko j  situaciji  da  bi  se  spre - čio bilo kaka v akting aut ti h osećanja prem a  neko j  ne ­ dužnoj osobi. Staln a  je  praks a  u  bioenergetskoj  terapiji da se ohrabruj e ispoljavanje osećanja ka d god  je  to Pogodno   uradit i   u   neposredno j   terapeutsko j   situaciji. To  bi  svakak o  važilo  za  pacijentkinju  koju  sa m  uprav o

°Pisao,  koja  je   doživljavala  svoga   oca   kao   sadistu  koji je  ponižavao   druge .   Pr e  nego  što  budem o  očekivali  da s e  ona   u   pozitivnom   smislu   pred a   seksualnim   osećanjima,     moram o    joj      dozvoliti    da    se    pred a    negativnom aspekt u   seksualnih   osećanja.

Treb a  imati  na  um u  da  ova  pacijentkinja,  ili   bilo koja drug a koja je patila od slične traume ,  ima  ambi­ valenta n odnos prem a muškarcima . Ka o devojka  i  žena ona voli muškarce , uključujući i svoga oca,  ali  kao  dete koje  je  doživelo  uvred e  i   ponižavanja   od   muškarca, ona  sada  mrzi  sve  muškarce .   Delom   svoje  ličnosti  ona bi htela da  njima  urad i  ono  što  su  oni  njoj  uradili  — da ih povredi i ponizi. Ona se  nije  usuđivala  da  ispolji takv a osećanja dok je bila dete, i ne usuđuj e se da  ih ispolji  sada  kad a  je  odrasla.   Ona  takođ e  zna   da  su  ta­ kv a osećanja destruktivn a u svako m odnosu  sa  ljudima, kao  što  su   bila   destruktivn a   u   njeno m   iskustvu.   Ona je  tim e  teško  svezana  i   terapij a   treb a   da  joj   pomogne da se oslobodi toga.  Jedin i  način  da  se  to  postigne jeste da se omogući da da odušk a  svojim  negativni m  oseća­ njima.

Nekoliko vežbi je pogodno za to. Jedn a  je  da  se  paci­ jent u  da  peškir  koji  se  može  uvijati  rukama .  Peškir može  predstavljat i  bilo  koju  osobu.   U  ovo m  slučaju  to bi mogao biti njen  otac,  mladić  sa  kojim  se  zabavlja,  ili ja,  drug i  predstavni k  omraženo g  muško g  pola.  Uvija­ jući peškir, pacijentkinja  može  da  kaže  sve   one   stvari koje je želela, ili bi volela da kaž e svome ocu,  ili  bilo kojem muškarcu . „Ti si  čudovište.  Mrzim  te .  Ponizio  si me  i  ja  te  prezirem.  Zavrnuć u  ti  šiju,  otkinut i  glavu; onda ne bi mogao da me  gledaš  ti m  tvojim  lascivnim očima." Očigledno je  da  peškir  takođ e  može  predstav­ ljati penis. Uvrćući peškir, ona  se  može  osloboditi  mno­ gih   neprijateljstav a   prem a   to m   organu.

Ta  vežba  se   ne   radi   rutinski .   Ona   ima   vrednost sam o kad a  prat i  pacijentova  obelodanjivanja  traumat ­ skih doživljaja. Taka v doživljaj  ne  mor a  da  bude seksualni.  Ova  vežba  se  može  koristiti  za  oslobađanje bilo kojeg  neprijateljstva  ili  osećanja  besa,  koji  s U proizašli  iz  nek e  uvred e  ili  povređivanja.

Sledeća  vežba  je  izrazito  seksualna   i  u  ovom  slučaju bi  više  odgovarala.  Pacijent   se   postavi   na  kreve t   tako da  bud e  na  kolenima  i  laktovima ,  da  zarije  prst e  nogu u dušek.  To  je  čest  mušk i  položaj  u  seksualno m  od­ nosu.  Sada   pacijent,   mušk i   ili   ženski,   udar a   karlicom o  kreve t  žestokim   pokretima .   T o   s e   može   uraditi  s a ili  bez  glasovnog  izražavanja.   Ak o  se  koriste  reči,  one bi   neizostavno   bile   zle,   vulgarn e   i  uvredljive.

Kad a se pacijent prepust i toj vežbi oseća silno raste ­ rećenje. Dozvolio je da  to  izađe  iz  njega  na  način  koji nije  destruktiva n   ni   za   njega   ni  za   druge .   Sasvim   je u  red u  biti  vulgara n  u  takvo j   situaciji,   je r   ta   akcija ima za cilj da ponizi  drugoga,  ali  se  čovek  oseća  čisto, kao da je oprao svoje prljav e ruke .  To  osećanje  čistoće koje se javlja jeste bes, jasan bes prem a osobi  koja  je nanela povredu . Taj bes onda može da bud e  izražen udaranje m  teniskim  reketo m  po  krevetu .  To   udaranj e nije ni  ponižavajuće  ni  kažnjavajuće.  Ono  sam o  potvr ­ đuje   pacijentovo   prav o   da   poštuje   sebe   ka o   individu u i  da  očvrsne  to  osećanje  poštovanja.  Covek  ne   može sebe ceniti ukoliko nije  u  stanju  da  bud e  besan  na nekoga   ko   mu   nanos i   ličnu   uvred u   ili   ga   povređuje.

Sa  svaki m  oslobađanjem  neprijateljskih  ili  negativ ­ nih  osećanja,   anksioznost   padanj a   se   smanjuje.   Isto važi  za  svako  valjano  izražavanje  besa.  Ali,   anksioz­ nost   padanj a   se   ne   uklanj a   sam o   ti m   manevrom .   Ona i  dalje  postoji  sama  za  sebe,  ka o  stra h  sa   kojim   se treba  suočiti.  Covek  se  ne  uči   recima   da   se   prepust i bez straha , već akcijom. A u to m procesu čovek  takođ e nauči da za sopstveno cenjenje i sopstvenu seksualnost ustane   proti v   svih   ljudi,   uključujući   i   terapeuta .

Treb a da doda m da svak a vežba oslobađa ne sam o prigušena osećanja već  takođ e  i  mišićnu  napetost.  Pa ­ danje oslobađa noge od napor a da se iz strah a  drži uspravno. Njihanje karlice (to radim o unaza d  da  oslo­ bodimo mišićnu napetos t povezan u  sa  prigušeni m  anal ­ nim   sadizmom)   smanjuj e   napetos t   mišića   u   butinam a i  karličnom  pojasu.  Uvrtanj e  peškira  i  udaranj e   kre ­ veta   imaju   sličan  efekat   na   drug e  delove  tela.

To su tipične vežbe za izražavanje emocija. On e nis u jedine  koje  se  korist e  u  bioenergetici,  niti  su   ograni ­ čene na negativna ,  neprijateljska  osećanja  i  bes.  Pose­ zanje  za  kontaktom ,  nežno  dodirivanje  i  držanje,  ko ­ riste  se  za  izražavanje  privrženosti  i   čežnje.   U   slede- ćoj glavi ću diskutovat i  o  prirod i  izražavanja  sebe  i opisati nek e način e na koje radim o sa problemim a u samoizražavanju. Međutim , ovde su potrebn a  dv a  zavr ­ šna   komentara .

Naglasak na ispoljavanju negativni h osećanja je  za­ snovan  na  kliničkoj   činjenici   da   čovek   koji   ne   može da kaže ne,  ne  može  da  kaže  ni  da.  Prem a  tome ,  važno Je   da    čovek    bud e   sposoban    da   ispolji   neprijateljska

osećanja ili bes  ka d  god  se  ukaž e  prav a  prilika  za  to. Išao sa m u filozofske implikacije tog stanovišta u knjizi Zadovoljstvo: Kreativan pristup  životu.  Bilo  bi  nerealno zamisliti ljudsku ličnost ka o da je po prirod i samo pozitivna. Ona je  pozitivna  prem a  životu  a  negativna prem a antiživotu. Međutim , neki ljudi  su  zbunjeni  i mešaju  jedn o  sa  drugim.  Obe  vrst e  sila  postoje  na  svetu i naivn o je misliti drugačije. Ak o  možemo  napraviti razliku  međ u  njima,  onda  negativnost  ima  odgovara­ juće   mesto   u   ljudsko m   ponašanju.

Prividn o  prenaglašavanj e  izražavanja  tela  može  vo­ diti  čitaoca  do  uverenj a  da  reči  u  bioenergetskoj   te­ rapiji  nisu  važne.  Što  se  tiče  moga   rada ,   to   svakako nije  tačno,  i  ja  ću  govoriti  o  ulozi  reči  u  poslednjoj glavi. Ne veruje m  da  prenaglašavam o  izražavanje  tela. Ovde je to naglašeno zato što je u mnogi m  drugim terapijam a  zapostavljeno.  Reči  ne  mog u  zameniti  po­ kret e tela, ali telesni pokret i  takođ e  nisu  ekvivalent jeziku.  Oba   imaju   svoje   mesto   kak o   u   terapiji   tako  i u životu.  Mnogi  moji  pacijenti  imaju  teškoća  da  se izraze na  zadovoljavajući  način  koristeći  jezik.  Kao  i svaki drugi terapeut , ja radi m sa njim a na njihovim problemima .  Međutim,  svi  moji   pacijenti   imaju   teš­ koća da se  potpun o  izraze  na  telesnom  nivo u  i  taj proble m  je   glavn a  žiža  bioenergetike.  Takođ e  sa m  na­ šao  da  telesni  problem i  leže  u  osnovi  verbalnih ,  mada nisu   identični   sa   ovima.   Lakš e   je   izbaciti   bujicu   reči o   seksu,   nego   uploviti   u   seks.