Elisabeth Haich SEKSUALNA ENERGIJA I YOGA

PREDGOVOR

Kod teoretskog istraživanja i u praktičnoj psihoterapiji, moderni psiholozi su neosporno dovedeni u dodir sa mitologijom i religijom. Takođe, u domenu svoje profesije prepoznaju i razumeju legende i bajke, a svoja istraživanja su proširili i na Srednjovekovni misticizam i alhemiju i otkrili su čitav niz dodirnih tačaka sa istočnim filozofijama i religijama.

Uprkos tome, mnoge različite istovetnosti između dubinske psihologije i yoge, prouzrokovale su različita mišljenja. Neki misle da taj

psihološki ponor i yogu treba posmatrati zajedno. Drugi pokušavaju da razumeju iskustvo stečeno kroz yogu, meditaciju u simboličkim psihološkim terminima, a neki yogu pokušavaju da protumače sa psihološkog aspekta.

J. H. Shultz otkriva niz dodirnih tačaka između najviših nivoa autogenog treninga i Raja yoge. On takođe veruje da je poređenje njegove tehnike sa tehnikom Hatha yoge delimično poučno za praktikanta autogenog treninga. Telesni stavovi u autogenom treningu, ležeći i sedeći položaj,  istovetan  je  sa  dve  asane  u  Hatha  yogi  –  osnovnim  sedećim

položajem i položajem smrti. Nasuprot tome, Shultz veruje da ne postoji povezanost između autogenog treninga i vežbi Hatha yoge koje uključuju pokret i disanje. Hopes se nada da će autogenom treningu pridružiti i aktuelni sadržaj yoge na isti način kao što je stvarni sadržaj mističnog magnetizma pridružen racionalnoj hipnoterapiji.

Međutim, autogeni trening nije metoda koja ima naučnu osnovu i pomoću njega je teško procenjivati pravu prirodu Hatha ili Raja yoge. Veća je verovatnoća da je yoga ta koja nije potpuno shvaćena. Autogeni trening

će biti u stanju da dostigne pravi sadržaj Hatha ili Raja yoge tek kada i sam postane yogom. Treba da se prisetimo da postoje različiti putevi yoge,

dakle različite forme yoge, samo je cilj isti.

Bez obzira što je po nečem shvaćen kao neka vrsta yoge, autogeni trening je jedan od najvećih blagoslova moderne psihoterapije. Kakav blagoslov bi tek za psihologiju i psihoterapiju predstavljalo potpuno razumevanje yoge.

Langen smatra da su najviši nivoi svesti ostvareni vežbama yoge i meditacijom, oblici hipnoze. Verujemo da je sasvim ispravno uključiti yogu i meditaciju u delokrug psihološkog istraživanja. Ipak bilo bi sasvim pogrešno da se fenomen yoge i meditacije pokuša objasniti sadašnjim

psihološkim terminima. To bi nas odvelo pogrešnom zaključivanju. Mesto toga, oni koji bi vršili istraživanje prvo treba da meditiraju i rade vežbe yoge nekoliko godina, a zatim da pokušaju opisati šta su doživeli.

Posle takvog istraživanja psiholozi će biti u stanju da razlikuju stanja proširene  i  stanja  redukovane  svesti.  Jasnije  i  potpunije  će  razumeti

fenomen koji za sada svi pripisuju hipnozi.

Na početku razdoblja potpunijeg psihološkog istraživanja mnogi psihijatri su negirali postojanje nesvesnog uma. Svako ko se u to vreme lično uverio u snagu nesvesnog, u sebi i u svojim pacijentima, mogao je ovo negiranje samo da poprati osmehom. Na sličnu situaciju nailazimo i danas kada čitamo psihološke radove o yogi i meditaciji. Ukoliko se tokom određenog vremena praktikuju vežbe yoge i meditacija jasno će se razumeti razlika između sadašnjeg stanovišta u psihologiji i yoge, jer najviši nivoi koji se postižu praktikujući vežbe yoge i meditacije nisu hipnotička stanja s redukovanom svešću, već stanja veoma visoke svesti praćena ogromnom proširenom budnošću.

Duboku analizu u psihologiji Jung naziva modernim oblikom inicijacije. Unutrašnji duhovni proces koji se događa tokom analize upoređuje s čovekovim iskustvom pre i za vreme inicijacije. Jung smatra da su veliki filozofi sa Istoka simbolički psiholozi. “Dijamantsko telo” Istoka i “vaskrslo telo” hrišćana su zanimljive i neobične psihološke činjenice za njega. Celokupnu srednjovekovnu alhemiju smatra za psihologijski simbolizam.

Jung govori o bitku – unutrašnjem biću – i o putu do njega. I o Hristu govori kao o arhetipu.

Jung je sasvim u pravu kada tvrdi da ono što se naziva metafizikom mora biti dostupno mentalnom iskustvu, jer u suprotnom ne bi imalo nikakvog uticaja na čovečanstvo. On ne stvara nikakva pravila i propozicije

u pogledu metafizičkog već opisuje forme kroz koje ono može da se doživi. Po njemu su simboli te forme.

Stoga ostaje otvoreno pitanje da li je suština o kojoj govori ista kao i suština yoge. Otvoreno ostaje i pitanje da li je “arhetip Hrista” istovetan “živućem Hristu”.

Jung upoređuje religiozne i filozofske ideje Istoka i Zapada sa gledišta psihološkog simbolizma i otkriva naznačene različitosti. On tako upoređuje Hrista opterećenog tugom sa zlatnim cvetom Istoka, ili Hristu, kao istorijskoj osobi suprostavlja reči mudraca sa Istoka, Hui Ming Kinga: “Bez dolaska u postojanje, bez umiranja, bez prošlosti, bez budućnosti”.

Međutim, ta poređenja nisu ispravna, jer je Jung poredio forme izražavanja sa različitim nivoima znanja. Kod pravilnog poređenja ekvivalent “zlatnom cvetu” Istoka je “ružin krst” Zapada. Dopuna rečima Hui Ming Kinga su Hristove reči: ”Prije Abrahama bejah, Ja jesam”.

Verujemo da se, ako su poređenja ispravna, neće pronaći razlika

između onog što Istok i Zapad žele da kažu.

Suštinska razlika između Jungovog i našeg sopstvenog razumevanja materije leži u tome što mi verujemo da je metafizičko moguće dostići mentalnim iskustvom i da je dostupnije čoveku koji praktikuje yogu i

meditaciju  nego   čoveku  koji   pristupa metafizičkom  kroz  psihološki koncept.

Yoga i meditacija, zatim vežbe Ružokrstaša otvaraju mentalnom iskustvu metafizičko kraljevstvo koje je zatvoreno za psihologa.

Opisi sopstvenog isustva istočnih mudraca o yogi i meditaciji nisu

simboli  za  psihološko  iskustvo  već  predstavljaju  samo  iskustvo.  Ni

“dijamantsko telo” Istoka, ni “vaskrslo telo” hrišćanskog Zapada nisu simboli za psihološko iskustvo, već predstavljaju samo iskustvo. Alhemija nije ograničena samo na opisivanje psiholoških doživljaja već propisuje proces razvoja koji se dešava u čovekovom telu i duši što vodi ka stvarnoj

činjenici.

Jung je psiholozima ukazao  na put ka istočnoj mudrosti, yogi i meditaciji. Sada oni taj put treba da istraže sami.

Da bi se izbegli nesporazumi želimo da naglasimo kako ne želimo da

suprotstavljamo yogu modernoj psihologiji. Nameravamo samo da odredimo korektan odnos. U stvarnosti, yoga je nadređena  psihologiji. Yoga ne čini sadržaj psiholoških razmatranja, već su ona sadržana u yogi. Yoga treba da ukaže na put za buduća istraživanja psihologa, jer ona sadrži sve što se može reći o nesvesnom, svesnom i nadsvesnom. Ipak istraživači

ne bi trebali da krenu od teoretskih pretpostavki, već treba sami da steknu iskustvo vežbajući.

Nemoguće je da se rade vežbe yoge pravilno, redovno i tokom određenog  vremenskog  perioda,  a  da  se  ne  dođe  u  sukob  sa  sobom  u

domenu stanovišta moderne psihologije. Takođe greše oni čije je uverenje da mogu nastaviti putem yoge, a da se ne sukobe sa svojim nesvesnim umom. Vežbe yoge dobre su za muškarce i za žene. Kroz njih se postiže bolje zdravlje, veća vitalnost i ljudi su sposobni za velika postignuća. Svako ko se bavi yogom i meditacijom dostiže tačku na putu unutrašnjeg

razvoja kada sukob s njegovim sopstvenim nesvesnim postaje neizbežan. Ukoliko tom sukobu nedostaje materijalizacija, tada je čak i praktikant yoge izložen neurozi.

S druge strane, svako ko praktikuje metodu duboke psihologije, jednog dana će iskusiti nešto što transcendira poznate granice u psihologiji,

a to može opisati samo yoga.

I yoga i dubinska psihologija teže ka širenju svesti. U dubokom psihološkom tretmanu neuroza nesvesni materijal koji, prema normalnim

životnim okolnostima ispravno pripada svesnom umu, oslobođen je do svesnog nivoa. To znači da se u lečenju neuroza psihoterapijom nesvesni

um obnavlja na svoje uobičajeno, tj. normalno stanje.

Izvođenjem vežbi yoge nesvesni materijal se takođe čini svesnim. Ipak pomoću vežbi yoge i meditacijom, ljudska svest se može proširiti van normalnih granica, do višeg nivoa svesti.

Svako ko je kroz psihološki rad naučio kako da osvesti nesvesni

materijal zna već nešto o načinu podizanja svesnog uma na viši nivo svesti. Pacijent koji je psihoterapijom izlečio neurozu na taj način je sposobniji za razvijanje svoje svesti od prosečne osobe kojoj je ideja o rastućoj svesnosti nešto potpuno strano. Iskustvo koje je zadobio prevazilaženjem neuroze

može da rezultira procesom postepenog razvoja ljudske svesti i može da bude početak razvoja voljnim naporom.

Ovde sigurno nailazimo na dublje značenje psihološke zagonetke koju nazivamo neuroza. Takođe, ovde je prisutno dublje značenje rada psihoterapeuta koji pomaže u razvoju svesti.

U ovoj knjizi Elisabeth Haich pokazuje šta je zapravo seksualna energija i kako se putem yoge ona može transformisati u više stanje svesti. Seksualnost i visok nivo svesnosti su dve različite forme u kojima je ispoljena jedna božanska kreativna snaga, logos. Seksualna energija, najniža forma logosa, može u čoveku da postane najviša forma logosa, božanska svest.

U opisivanju ove transformacije energije sasvim je jasno da yoga uključuje i duhovni proces koji je danas, takođe, sastavni deo dubokog psihološkog promatranja. Istovremeno je očigledno da yoga transcendira duboko psihološko promatranje.

Elisabeth Haich nas upozorava pokušavajući da preskoči nivoe svesti. Ona ukazuje na to kako seksualna energija može da se prepozna i doživi pre nego što se pokuša transformisati. Ona, takođe, opisuje patološke reakcije koje se mogu javiti kod onih koji pokušavaju da krenu putem razvoja svesti, a da za to nisu zreli. I ovde se u pogledu nesvesnog suočavamo sa modernom psihologijom.

Zatim su u knjizi opisana stanja u razvoju svesti koja su još uvek nepoznata modernoj psihologiji. ^ak se govori i o magijskim moćima zadobijenim kroz proširenu svest i prikazuje se priroda tih moći.

Dok čitamo ovu knjigu postajemo svesni da je Freud intuitivno shvatio pravu prirodu seksualnosti. Kroz ceo svoj život borio se sa shvatanjem libida i stalno ga je ponovo tumačio i formulisao. Njegovo

stanovište je bilo da libido treba da bude shvaćen ne samo u užem smislu seksualnosti, već u širem i razumljivijem smislu.

Freud takođe uviđa da seksualnost može biti transformisana u duhovnu kreativnu snagu. Taj proces naziva sublimacijom ili pročišćenjem. Ipak, sublimacija i transformacija seksualne energije koju podrazumeva

Elisabeth Haich nisu isto. Freud pod sublimacijom podrazumeva mogućnost rada sa seksualnošću bez potiskivanja. Po Elisabeth Haich seksualna energija transformisana kroz yogu vodi čoveka do najvišeg nivoa svesti.

Freudov  genije   je   video   u   “libidu”   i   “sublimaciji”   energije

mogućnosti koje su vitalne i koje su neophodne za razvoj ljudske svesti.

Svest koja raste je svrha ljudskog života, a najviša svesnost je cilj ljudskog razvoja. Taj razvoj napreduje korak po korak, od čoveka kao bića sa nesvesnim impulsima, do savršene svesti, čoveka Boga.

Moderna psihologija nam može pomoći na jednom delu tog puta, ali

samo nas yoga i meditacija mogu dovesti do cilja.

Dr. Helmut Speer

UVOD

Kod pisanja ove knjige bila sam slobodna da svoje misli izrazim jednostavnim terminima, koristeći stare ali ipak još neiskvarene reči, bez upotrebe novih sa naučnim prizvukom, za koncepcije naznačene u najstarijim knjigama čovečanstva. Tako je osnovni uzrok sveg postojanja koji ni jedan naučnik ne može da protumači, imenovan starom rečju – Bog. Ukoliko razmišljamo o novim rečima koje bi odvratile ljude da se drže starih i pogrešnih interpretacija te reči, oni će i dalje prenositi svoju pogrešnu koncepciju u značenja nove reči. Boriti se protiv neznanja je beskorisno. Ipak, oni koji naslućuju i osećaju pravo značenje Boga iza savremenih termina, osetiće ga i u staroj reči Bog. Stoga, zašto bi menjali reči? Ako u dubini svoje duše imamo skromnu, s poštovanjem izraženu bliskost s Bogom, možemo da budemo zadovoljni. Boga ne možemo da shvatimo racionalnim znanjem. Znanje, prepoznavanje može da se postigne samo poređenjem – preko Drveta znanja o dobru i zlu – ali Bog ne može da se uporedi ni sa čim, i zbog toga nikada ne možemo da prepoznamo Boga, nikada ne možemo da znamo šta Bog jeste. Možemo samo postati Bog.

Naučnici pažljivo izostavljaju ovaj pojam i reč “Bog”. Možemo da osetimo njihov strah ako u krajnjem ispitivanju ne bi zvučali dovoljno akademski pri upotrebi te jednostavne reči - “Bog”. Međutim, taj strah je zajednički samo onima koji nisu pravi naučnici. Ako su na primer, Spinoza, Newton ili Einstein otkrili i prihvatili Boga kao osnovni uzrok sveg postojanja kroz nauku matematike, tada Biblijska reč “Bog” može mirno da se zadrži kao konačno poreklo porekla. Ta reč, u toj knjizi nije korišćena u religiozno osećajnom smislu, već u istom smislu kao i Spinozina, Newtonova i Einsteinova. Mi smo zadovoljni ako čitalac doživljava onu istu predanost, poštovanje i poniznost koju su osećali i najveći naučnici svih vremena pred ovom reči. U ovim osećanjima se i najednostavniji

čovek susreće s najvećim naučnicima, podjednako kao što se u Biblijskoj priči prostodušni pastir susreće s magovima na najvišem stupnju znanja.

Stoga, želimo da sadržaj ove knjige bude razumljiv i najednostavnijem “pastiru” i “magu”.

Reč “ljubav” me takođe suočava sa problemom. Iako u mađarskom jezik postoje različiti izrazi za ljubav, mi Mađari ne razumemo da reč “ljubav” može da se koristi za opisivanje nečijih osećanja prema Bogu,

roditeljima, detetu, sunarodniku, prema dragoj ili dragom, komšiji, kao i prema psu ili konju. U mađarskom jeziku postoje različiti izrazi za različite vrste ljubavi, i oni jasno pokazuju zašto i koga volimo. Za razumevanje ove knjige važno je ispravno shvatanje različitih osećanja ljubavi. Da bi se

izbegli nesporazumi slobodnim rečima sam razjasnila ove različite vrste ljubavi. Posledica toga je da je tekst postao dosadniji i nezgrapniji nego što sam želela. Ali nisam imala druge mogućnosti.

U ovoj knjizi će biti navedene reči za koje ne postoje odgovarajući izrazi u Zapadnim  jezicima. Podsetimo se teškoća pri najednostvnijim

opisima sna. U dubini Bitka ne postoje dimenzije, isto kao što ne postoji

pojam i vremenu, a često ni lična osećanja. Kako neko može da opiše iskustvo koje se događa u dubini duše, a koje doživljava kao čisto stanje bića u sebi samom, ako za to ne postoje odgovarajuće reči? Zbog toga mi je izuzetno teško da govorim o pojmovima za koje ne postoji dobar i odgovarajući prevod na engleski i nemački jezik, a još mi je teže da protumačim pojmove za koje na Zapadu ne postoje odgovarajuće reči. Nemoguće je, na primer, prevesti sanskrtske, kineske, tibetanske ili mađarske tekstove na zapadne jezike. Oni si prepušteni upotrebi slobodnih reči. Ali uprkos svim naporima koji se čine da bi se postigla razumljivost putem reči, ovi opisi ostaju samo spoljašnje predočavanje onoga što se događa. Oni ne postaju sopstveno stanje postojanja sve dok čitalac nije sposoban da doživi te opise u sebi, u svom duhu, kao stanje svog unutrašnjeg bića.

Rečeno podjednako važi za oba pola, iako se obično obraćam muškom polu, ali nepotrebno je iste stvari ponavljati i za ženski pol. U nastojanju da tekst ne učinim preterano zamornim, za raspravu o problemima seksualnosti izabrala sam muškarca. Da bi se izbegao nesporazum, želim da naglasim kako je sve u ovoj knjizi vezano uz seksualnost i razvoj svesti, primenjivo podjednako i na muški i na ženski pol.

Kao i svaka druga knjiga o yogi, i ova ima izvornu vrednost samo ako sprovedemo u praksu i pokušamo da primenimo na nas same ono što je u njoj napisano. Bez obzira kakvim predivnim rečima opišemo najbolju i najukusniju hranu i osvežavajuće piće gladnom i žednom čoveku, i bez obzira s koliko pohlepe da on pročita taj opis, to nikada neće utažiti ni glad ni žeđ. I posle čitanja najlepše knjige on će i dalje biti gladan i žedan, i dalje će tražiti hranu i piće. Zbog toga yogu moramo da vežbamo, a ne samo da čitamo o njoj. To je posebna istina ove knjige pošto ona pokušava da objavi najdublje tajne višeg nivoa yoge. Ta tajna o višem nivou yoge govori o stimulaciji i korišćenju latentnih živaca i moždanih centara koji su sedište duhovnih centara, u filozofiji yoge nazvanih čakrama, i upotrebi jedino preko potrebnog goriva za tu svrhu – seksualnoj energiji. Ali to prepuštamo osobi koja traži i želi da pronađe konačni izvor života da bi tajnu sprovela u praksu i proverila njenu istinitost na sebi samoj, da bi naučila i iz toga izvukla veliku dobrobit. Gladni i žedni moraju samo da traže hranu i piće.

Moja poslednja i možda najvažnija napomena je to da ova knjiga može biti pravi vodič samo onima koji su pokrenuti neutaživom žeđi za Bogom i tako pokušavaju da utru put u Kraljevstvo nebesko. Onima koji su krenuli tim putem da bi zaobišli spoljašnje i unutrašnje životne borbe, moja uputstva neće pomoći.

Oni ljudi koji iz bilo kog razloga ne mogu da opstanu u svetu – a to

žele iznad svega, za one koji još nisu prošli kroz život i koji traže Boga samo iz straha ili zbog toga što se osećaju bespomoćni, ova knjiga može da posluži kao interesantan tekst ili kao eksperiment. Samo za one koji iskreno traže Boga ovaj tekst će imati uzvišeno značenje, jer sve dok ne postanemo

deca ne možemo postati ni odrasli. Detinjstvo koje nismo proživeli povlači nas natrag.

Moj maternji jezik je azijski primitivni jezik. Zbog toga su mnoge

reči morale da se preoblikuju. Moji dragi prijatelji su mi pomogli svojim beskrajnim strpljenjem da prevaziđem te teškoće. Ovde im se želim, takođe, iskreno zahvaliti. Posebnu zahvalnost želim da uputim Dr. Helmutu Speeru koji je ovu knjigu obogatio predgovorom i koji mi je dao niz vrednih napomena.