SEFANIJA - PROROK KRALJEVSKE KRVI

Uvod

Sefanija verovatno znači "Jahve je sakrio", a sasvim je moguće da je prorok Sefanija ona osoba iz 2. Kraljevima 25, 18-21 i Jer. 52, 24-27. Verovatno je živio u Jeruzalemu jer je očito da dobro poznaje grad, a na početku knjige kaže: "Riječ Jahvina upućena Sefaniji, sinu Kušija, sina Gedalijina, sina Amaijina, sina Ezekijina, u vrijeme Jošije, sina Amonova, kralja judejskoga." Sefanija je, Ezekijin prapraunuk, dakle, prorok "kraljevske krvi".

Pozadina Sefanijine poruke

Sefanijina se služba mora posmatrati i kroz prilike u Judi i kroz pojavu Skita, značajne nove sile na Bliskom istoku. Evo malo istorije. Asirski kralj Sargon drugi osvojio je Samariju 721. godine pre Krista, a Judu pokorio u vazalski odnos. Za vreme kralja Ahaza (735-715 pre Krista), Manasije, (687-642) i Amona (642-640) u Judi se sve više okreću mnogoboštvu. Kralj Ezekija ovo malo usporava i obnavlja službu Jahvi u hramu. Iza Ezekije dolazi kralj Jozija koji sprovodi reformu, ali se upušta u bitku protiv Egipta koju Bog verovatno nije imao u planu i u njoj gine. Tako je sve stalo. U Sefanijino vreme vladalo je neko sumnjičavo raspoloženje prema Bogu. Kaže u 1,12: "U to vrijeme pretražit ću Jeruzalem sa zubljama i pohodit ću kaznom ljude koji miruju na svojoj vinskoj droždini i u svom srcu govore: "Jahve ne može učiniti ni dobro ni zlo".

Sefanija nigde ne spominje Skite. Ne spominje ni druge narode, ali je cela knjiga napisana pod uticajem prisustva ovog naroda. Skiti su bili nomadski narod koji je došao iz Azije. Prvo su zaposeli Mezopotamiju i današnji Kavkaz. Bili su grubi, nemilosrdni i žedni krvi. Često su napadali Asiriju na severnim granicama. Kasnije su se udružili s Asirijom protiv Medijana. Kako kaže grčki istoričar Herodot, Skiti su došli sve do Sredozemnog mora i do Egipta, ali su ih potisnuli Babilonjani.

Drži se da su Skiti napali Palestinu izmedu 630. i 625. godine, i to je vreme u kojem živi prorok Sefanija. Bilo je to vreme kralja Manasije, a za njega Sveto pismo kaže: "Manaseu je bilo dvanaest godina kad se zakraljio. Pedeset i pet godina kraljevao je u Jeruzalemu ... Činio je što je zlo u Jahvinim očima, povodeći se za gnusobama naroda što ih je Jahve protjerao pred Izraelovim sinovima. Obnovio je uzvišice što ih bijaše oborio otac Ezekijin, podigao je žrtvenik Balu, načinio ašere, kako bijaše učinio izraelski kralj Ahab; i stao se klanjati svoj vojsci nebeskoj i služiti joj. Podigao je žrtvenike i u Domu Jahvinu za koji bijaše rekaoJahve: "U Jeruzalemu će prebivati moje Ime zauvijek".

Sagradio je žrtvenike svoj vojsci nebeskoj u oba predvorja Doma Jahvina. I sinove je svoje proveo kroz oganj. Vračao je, gatao, stvorio bajače i opsjenare, učinio je premnoga zla u očima Jahve i razjarivao ga. Dao je načiniti lik Ašere i posadio ga u domu, za koji Jahve bijaše rekao Davidu i njegovu sinu Salomonu: "U ovom domu i u Jeruzalemu koji sam izabrao među svim izraelskim plemenima, postavit ću svoje Ime zauvijek. Neću više dati da noga Izraelca uzmakne iz zemlje koju sam dao u baštinu njihovim očevima,..." (2. Kr. 21,1-8)

U knjizi se spominju neznabožački običaji u bogosluženju: "U dan žrtve Jahvine kaznit ću knezove, sinove kraljeve, i sve koji se oblače na način tuđinski. Kaznit ću u taj dan sve

koji preko praga poskakuju, koji Dom Gospodara svojega pune nasiljem i prijevarom"

(1,8,9) Strana odeća je verovatno bila asirska jer su knezovi na taj način hteli prikazati svoju naklonost Asircima, a preskakanje preko praga takođe je neznabozački običaj, možda povezan s događajem iz 1. Sam. 5,5: "Ali kad su ujutro uranili, gle, Dagon opet ležaše ničice na zemlji

pred Kovčegom Jahvinim: glava Dagona i obje ruke njegove ležahu odsječene na pragu: na mjestu je stajao samo Dagonov trup. Zato Dagonovi svećenici i svi koji ulaze u Dagonov hram ne staju nogom na prag Dagonov..." Kako se u 2. poglavlju spominju i Filisteji, verovatno je ovo preskakivanje praga koje spominje Sefanija uticaj filistejskog mnogoboštva.

Poruka

Središnja tema Sofonijine poruke je bliski Gospodnji dan. Verovatno je Gospodnji dan u samom početku shvaćen kao sveti rat odmazde ali je on kasnije dobio sasvim drugu sadržinu. Jevreji su morali da shvate da se Gospodnji dan u prvom redu ticao njih. Kao da u tom vremenu Bog nije imao mnogo što da kaže ili traži od neznabožaca jer su Izraelci zajedno s pravima imali i odgovornosti pred Bogom.

Već je Amos naglasio da Gospodnji dan nije dan kad je svetlo nego tama, što će reći da on ne  donosi  oslobođenje  i  ostvarenje  svetskih  želja  nego  je  on  kazna  i  pozivanje  na

odgovornost: "Jao vama što žudite za danom Jahvinim! Što će vam biti dan Jahvin?

Tama, a ne svjetlost. Bit će vam ko onom što uteče lavljim raljama, a sretne ga medvjed; koji uđe u kuću i stavi ruku na zid, a ujede ga zmija. Neće li dan Jahvin biti tama, a ne svjetlost? Mrklina, a ne sunčan sjaj?" (Amos 5,18-20)

Prednosti su mnogo više obaveze nego darovi. "Među svim plemenima zemaljskim samo vas poznah, zato ću vas kazniti za sve grijehe vaše" (Amos 3,2). Ovako pristupa ovom

pitanju Sofonija i njegova poruka ima ovu sadržinu.

Sofonija u 1,9-11; 14-17 i 3,2 ima isti stav. U onaj dan - riječ je Jahvina - vapaj će se podići od Ribljih vrata, urlici iz novog dijela grada, silna lomljavina sa brežuljaka. Kukajte, stanovnici makteški, jer je satrt sav narod kanaanski, zbrisani su svi mjerači srebra." Dan gnjeva, onaj dan! Dan tjeskobe i nevolje! Dan užasa i pustošenja! Dan pomrčine i naoblake! Dan tmina i magluština! Dan trubljavine i bojne vike na gradove utvrđene i na visoka kruništa. Prepustit ću ljude nevoljama i vrludat će kao slijepci (jer su protiv Jahve sagriješili), krv će se njihova prosuti kao prašina, njihova trupla bit će bačena kao smeće." (1,14-17)

Ovaj je opis Gospodnjeg dana jedan od najsnažnijih u celoj Bibliji. "On nikada nije čuo poziva, nikada nije prihvatio pouku; Jahvi on se nikada nije povjerio; svome Bogu nije se nikada približio;" (3,2)

I prorok nastavlja: "Blizu je Jahvin dan, veliki, blizu je i žurno dolazi. Gorak je glas Jahvinog dana: tada će i junak zajaukati. Dan gnjeva, onaj dan.

Ova poruka je značajna i danas. Gospodnji dan dolazi i kako kaže apostol Petar, sud će

početi od Božje kuće a ne od onih koji ne poznaju Boga. Jer veća prava nose sobom i veće odgovornosti. Sefanija je siguran da dolazi Jahvin dan i da se niko neće sakriti (stih 12). Tog dana će postati jasan smisao života, događaja, istorije, svega stvorenog.

Pitanja

37.     Ponoviti redosled 12 malih proroka.

38.     Opisati Gospodnji dan kako ga vidi Sefanija

39.     Uporediti njegovo viđenje s Isusovim prikazom u Mateju 24

40.     Zbog čega je Božji narod zaslužio takav dan?

41.     Šta je taj dan doneo Božjem narodu?

42.     Pronaći Sefanijine poruke koje važe i danas? Naučiti: Sefanija 3,17