8.     Poglavlje

Sedam prečki Jakovljevih lestvi

Sve dok čovek ne postane svestan, njegova logos snaga deluje na nesvesnom nivou u skladu sa zakonima Prirode, kao u slučaju životinja. Njegova seksualna energija ispoljava se u njemu kao animalna želja, nagoneći ga da se oslobodi te tenzije koja je prouzrokovana nagomilanom potencijom. Tako se njegovo stanje svesti ne razlikuje od životinjskog poriva za olakšanjem. Tu nema nagoveštaja ljubavi, jer je još uvek nesposoban da doživi i ispolji svoju nesvesnu i pritajenu želju za njom. Njegovi viši centri su još uvek u latentnom stanju, a njegovo srce je mrtvo. Iz tog prividnog mrtvila probuđen je svojom polnom  željom.  U  stanju polne uzbuđenosti koja je stimulisana seksualnom energijom, on instinktivno traži partnera. Priroda ga zavarava, jer polna uzbuđenost služi u svrhu rađanja, širenja ogromne struje života da bi se postigao veliki cilj, produhovljenje zemlje. Primitivan čovek ne zna ništa o tome. On sledi svoje seksualne želje zbog zadovoljenja. Međutim, zakoni civilizacije i moralna pravila ne dozvoljavaju da se seksualna želja zadovolji odmah po njenom osećanju. Tako čovek mora da odlaže ispunjenje seksualne želje

želeo to ili ne. ^ak i u primitivnim crnačkim i bušmanskim plemenima, mladi koji su dostigli zrelost, moraju da obuzdaju svoju seksualnu želju sve do velike ceremonije. Tada se iniciraju u tajnu seksualnosti. Kada govorimo o beloj rasi na Zapadu, bez obzira u kom delu sveta, čovek mora da sačeka, obuzdavajući svoj poriv, dok mu se ne ukaže prilika za njegovo zadovoljenje. @ivotinja pak, kada je obuzeta polnom željom traži odgovarajućeg partnera i obično ga nalazi. ^ovek mora da čeka određeno vreme. Za vreme tog čekanja u njemu se povećava napetost. S obzirom da on ne pronalazi trenutno olakšanje, ova energija pokušava da se oslobodi na drugi način, kroz živčane kanale. Ovako se ta neoslobođena energija

nadograđuje i čovek je gura sve bržim vibracijama i frekvencijama. Međutim, ako se frekvencije energije povećavaju, energija nije više ono što je bila. I tako se pojavljuje prva mala transformacija seksualne energije.

Nova tenzija koja je uvećana nakupljanjem, sa svojim višim frekvencijama, više ne deluje samo na polne organe već i na više organe koji mogu da podupru i da ispolje uvećane frekvencije. @elja ima kao posledicu uzdizanje njegovog intelekta. On pokušava, naprežući svoj mozak,  da  pronađe  rešenje.  Fizička  želja  budi  njegovu  svest  i  tako  je

ostvaren prvi bljesak u zori svesnosti, koliko god bio slabašan. Pre ili kasnije on će pronaći mogućnost da oslobodi svoju seksualnu želju, jer se od njega i ne traži potiskivanje, a ipak je načinjen prvi korak u transformaciji seksualne energije. Naravno, sve to nije tako jednostavno i ne dešava se tako brzo kao što ovaj opis ovde predstavlja. Iako posledice

variraju od osobe do osobe, rezultat je isti.

Već je rečeno da u čoveku mogu da se razviju razna patološka stanja, koja su vrlo često veoma opasna, a u modernoj psihologiji poznata su pod nazivom “represija”. To se dešava kada njegovi viši živčani centri nisu još

aktvirani, pa tako on još uvek nije sposoban da transformiše svoju seksualnu energiju u kreativnu. Ipak, ako na tom nivou razvoja on sprečava ispoljavanje svoje seksualne energije samo u kratkom vremenskom periodu, a zatim je oslobađa, tada neće prouzrokovati represiju. U tom svom  nesvesnom  stanju  on  tako  nesvesno  preduzima  prve  korake  u

transformaciji seksualne energije. Šta ga tera da to učini? Neutažena seksualna energija. Iz toga se može zaključiti da sama seksualna energija u nama podstiče transformaciju seksualne energije. Kroz gubitak zadovoljstva ona je uzdigla svoju napetost, a kroz mentalni napor uzdigla je i proširila svest u malom dijapazonu. Tako, svaki put kada čovek ne može

da ostvari svoju seksualnu želju prateći njeno pojavljivanje, penje se na sledeću prečku rastuće svesti. Penje se korak po korak sve dok ne postigne stadijum u kojem je svestan iznutra, ne samo svoje fizičke želje, nego i svoje Suštine. No poriv ne prestaje da se pojavljuje u njemu. Poriv se javlja svojom  novom  i  većom  tenzijom,  pomažući  mu  i  podvrgavajući  ga

iskušenjima stupnja koji odgovara višem stanju svesti. ^ovek će postepeno dostići nivo na kome, u stanju polnog uzbuđenja neće osećati čisto animalnu želju, već će osećati i doživeti prvu prisnost ljudskog zajedništva, iako je i to uobličeno samo u primitivnoj formi ljudske predanosti. Iako to ne mora da bude ništa više nego posesivnost i potčinjavanje, ipak je to novi

momenat u odnosu između partnera koji su se neposredno upoznali kroz polni odnos. Pojavljuju se prvi znaci nežnosti i ljubavi. Tako se njegovo mrtvo srce vremenom ugrejalo i probudilo. ^isto seksualna želja otvara put

želji za ispunjenjem na višem nivou, na drugom nivou ispoljavanja – nivou

postojanja i ljubavi. Pošto se iz velike mase izdvojio kao individua, više nije zadovoljan bilo kojim partnerom, već prema svom izgrađenom ukusu traži odgovarajućeg. Može da prođe čak i nekoliko života u ovom razvoju, od nesvesnog, primitivnog čoveka do postizanja ovog nivoa. Večnost je dovoljno duga.

Primitivan čovek je još uvek u zamci sporog, prirodnog razvoja tokom eona. On može da počne život na trećem nivou samo u nekom od sledećih života. Tada više neće zadovoljavati svoj seksualni poriv nekritično. Postaće probirljiv i pokušaće da zadovolji svog partnera. Njegov odnos sprema pripadniku drugog pola je nešto između seksualne

želje i osećaja zajedništva prožetog posesivnošću, što je primitivno i sebično, ali je ipak niža forma ljubavi. Njegov primarni seksualni poriv preokrenuo se u zaljubljenost, koja ga veže za određenu osobu.

Zaljubljenost je pak, razbuktana vatrom njegove seksualne energije koja se pojačala kroz čekanje. S druge strane, njegova seksualna želja je jača zbog nade da će zadobiti tu osobu po sopstvenom izboru.

Tako seksualna energija uzdignuta na viši nivo, deluje pojačano na više centre ukoliko oslobođena nailazi na prepreku. U istoriji čovečanstva

ima bezbroj primera koji pokazuju šta su sve činili ljubavnici zbog svojih seksualnih želja, uprkos svim preprekama, u nameri da osvoje nedostižnog partnera. Frustrirana seksualna energija deluje veoma stimulativno na više centre, pre svega na intelekt. Goreći intelekt ljubavnicima obećava najveću

sreću kroz zadovoljenje njihovih seksualnih želja. Tako je njihova zaljubljenost jača, i zbog tog razloga, ako ne zbog nečeg drugog, oni se venčavaju. Seksualna energija je pronašla svoj izlaz iz potisnutosti. Tada se obično oštroumni heroji ljubavi pretvaraju u zadovoljne i dosadne licemere dok im sudbina ponovo ne donese obnovljenu transformaciju energije. Muž

sve više mora da misli na svoj posao da bi porodici pružio bolji život. On pokušava da postigne više, pa je tako primoran da usmeri sve više energije u svoje više kanale, kroz koje se oslobađa veći deo tih kreativnih energija. Tako je čovek podvrgnut tome da putem sopstvene seksualne energije i zaljubljenosti usmeri svoju pokretačku snagu na intelektualni nivo i njega

pretvori u mentalni napor. Postepeno upoznaje zadovoljstva kreativnog rada. Njegova samosvest se širi i raste. Vreme i navika transformišu njegovu posesivnost prema svom životnom partneru, koja je već majka njegove dece, u duhovnu ljudsku vezu, ljubavnu, u viši, oblik ljubavi.

^ovek, nesvesno i neprimetno, usmerava svoju seksualnu energiju u više centre, pa tako postepeno dostiže četvrti nivo u razvoju svesnosti. On

počinje da prima i emituje sve više frekvencije. One izranjaju i otvaraju

više živčane centre. Osoba počinje sve više i više da razmišlja, i to ne samo da bi zadovoljila svoje porive ili da bi zadobila još zadovoljstva. Takođe počinju da je zanimaju uzvišenije stvari. ^ovek traži i pokušava svom

životu da dâ više smisla, postepeno postajući sve više individua, i shvata da mu u fizičkoj ljubavi samo partner koji ima razumevanja i sa kojim može da deli i duhovnu bliskost, može pružiti zadovoljstvo. Od svog ljubavnika očekuje  sličan  način  razmišljanja  i  ukus.  Njegovi  povećani  zahtevi  u

ljubavi sužavaju izbor odgovarajućeg partnera, a samim tim i uslove za potpuno seksualno zadovoljstvo. Što je njegov ukus istančaniji, manje je njegovo zadovoljstvo. Njegova frustrirana i uzdržana seksualna energija primorava njegovu svest na brži i viši uspon pa tako on prima sve više frekvencije. Njegovo interesovanje se okreće znanju. Tako dostiže četvrti

nivo.  Počinje  da  izučava,  uči,  želi  da  razotkrije  tajnu  sveta.  Njegovi

mentalni horizonti se šire, a njegova krativna snaga se više ne ispoljava samo preko tela kao seksualna energija, već kao emocionalna i intelektualna snaga i kao snaga volje. On napreduje u svojoj karijeri, ima vodeći položaj, ističe se u mnoštvu. Sada kada je svestan viših vitalnih tenzija on takođe usmerava te više vibracije u seksualne organe, što prouzrokuje veliko povećanje fizičko-seksualne potencije. Što je viši nivo svesti, energije koje čovek može da usmeri u svoje niže živčane centre i organe su jače i moćnije, pa iz toga sledi da u polnom sjedinjavanju čovek doživljava veća zadovoljstva. Zbog toga mu je potreban partner na višem nivou razvoja. U svom životu, u ljubavi traži razumevanje, izuzetnu ženu koja je jednaka njemu, s kojom može da izgradi bliski duhovni i intelektualni odnos. On kroz svoje iskustvo zna da se savršeno zadovoljstvo uma i tela, kao i radost izvorne sreće može postići jedino sa partnerom na istom nivou. Ona treba da je sposobna da ga sledi sa uvećanim frekvencijama, da bukti strastvenom, a ipak uzvišenom ljubavlju, da uzvraća celim svojim bićem. On je svestan ogromne razlike između kvaliteta i kvantiteta, pa živi u skladu sa tim, jer ne može da živi drugačije.

@alosno je ako osoba na višem nivou širi i pruža veoma visoke vibracije ljubavi, a partner nije u mogućnosti da ga prati. To su strašna lična osećanja.

Nakon plime na obali ostaje bezbroj razasutih školjki koje su talasi isprali i osušilo sunce. Kao dete pokušala sam da spojim polovine. Bilo je

jednostavnih, glatkih i ravnih ivica. ^ak i ako dve polovine nisu odgovarale istoj školjki, obično sam ih mogla zatvoriti, jer su bile dobar par. Retko sam nalazila glatke školjke, ali naborane. Nisu bile tako lepe i izuzetne. Uspela sam da ih sastavim samo ako su bile od iste školjke, samo ako su pripadale jedna drugoj. Nisu se mogle uskladiti sa delovima drugih školjki.

I ljudi su kao školjke. Primitivan čovek može da pronađe mnogo partnera s kojima može da deli miran život. Muž zarađuje za život, a žena se brine oko muža i dece, pa tako zajedno nose teret života u miru. Ujedinje je ih navika, deca i porodica, ali bez dubokog duhovnog jedinstva, jer oni još uvek nisu duhovni, nisu individue. Što je osoba duhovnija, ona je

jedinstvenija i više individua, pa joj je veoma važno da bračni partner odgovara u svakom pogledu njegovom nivou razvoja. Što ima izraženiji karakter manje je mogućnosti da će živeti sa osobom koja mu ne odgovara, jer među njima neće biti mira. Što je čovek na višem nivou, važnije je da mu intelektualni nivo njegovog partnera, inteligencija, način razmišljanja,

ukus odgovaraju u svim pojedinostima. Samo sa takvom osobom može da ima ugodan, zadovoljavajući seksualni odnos, kada oboje doživljavaju savršeno jedinstvo u umu telu i duši.

Tako čovek postepeno izrasta na peti nivo. Na tom nivou svesti dostigao je tačku na kojoj može da ispoljava svoju kreativnu moć u obliku

seksualnih, duhovnih, mentalnih i intelektualnih energija, a povrh toga,

uvećanu, čeličnu snagu volje. On emituje svoje snage delimično u intelektualnoj, duhovnoj i fizičkoj ravni, u pravcu postojećeg interesa, prema svom stanju svesti. Njegovi živčani i moždani centri su aktivirani i

mogu da podnesu više čiste intelektualne energije. Izdržljivost njegovih

živaca i tela se toliko uvećala da može bez štete da podnese visoke intelektualne frekvencije, a takođe da ih ispoljava kroz telo kao seksualnu energiju. On je strastven u svojoj ljubavi – izvirući iz unutrašnjeg, duhovnog sklada. Njegovi polni organi, moćni i izdržljivi od  rođenja, takođe su sposobni da ispolje visoke strastvene frekvencije. Postao je kreativan. Na petom nivou svi ventili su otvoreni – od intelektualnog do fizičkog ispoljavanja. Samo sledeća dva moždana centra, koja će u budućnosti nositi i ispoljavati visoke, božanske frekvencije, ostaju u latentnom stanju. Ako čovek harmonično zrači sve svoje moći, tada je automatski došlo do ujednačenog razvoja njegovih organa ispoljavanja, a povrh toga ta vrhunski intelektualna osoba živi u predivno oblikovanom, zdravom i jakom telu. Na ovom nivou, čovek je po prvi put u mogućnosti da se odrekne svog seksualnog ispoljavanja bez patoloških neuroza i drugih

štetnih posledica, jer je sposoban da svoju snagu ispolji na višim nivoima slobodnu od ograničenja. Gde god da usmeri svoju svest, njegova viša kreativna snaga ispoljava se kroz odgovarajuće živčane i moždane centre putem za to odgovarajućih organa. Svoju seksualnu energiju može da ispolji i iskusi kao ljubav. Može da ima decu, ili ako usmeri svoj interes ka svetu ideja, može da ispolji uzvišeno intelektualne, kreativno sugestivne misli i da ih poseje kao seme. Postao je intuitivan i sugestivan. Njegove magijsko hipnotičke sposobnosti su se razvile i počele da deluju. Prisetimo se velikih genija koji su bili, kako seksualno potentni i iskusni strasni ljubavnici, tako i visoko kreativni u svom svetu ideja rođenim iz inspiracije. S jedne strane, oni su s čovečanstvom rađali intelektualnu decu, stvarali nove svetove i menjali pravac u istoriji, a s druge, pružali ženi sreću svojim fizičkim moćima i s njom rađali decu.

Znamo iz istorije da su za vreme kreativnog rada veliki geniji često

živeli uzdržano i nisu ispoljavali ljubav tokom više meseci. Svu svoju energiju trošili su na intelektualno ispoljavanje. Posle toga opet su ispoljili strasnu ljubav i predanost s nepromenjenom potencijom. Ljudi na petom nivou razvoja iskusili su kreativnu snagu kao stanje postojanja. Iskusili su je  kao  zadovoljstvo  u  radu,  kao  postojanje,  a  njihov  uticaj  u  svakom

pogledu je kreativno magijski. Nije važno da li ti ljudi ispoljavaju svoju energiju kao naučnici, političari, državnici, vladari, filozofi, ili kao glumci, kompozitori, slikari, vajari ili pisci. Rezultat njihovog delovanja je merilo njihove veličine. Nije važno gde i kada su ti ljudi živeli i radili, ili da li žive i rade sada. Oni su iznad vremena i prostora. Njihov rad sija nad celom

zemljom u svim vremenima kao božansko svetlo, i to svetlo rasipa svoj sjaj nad ograničenim prolaznim svetom. Aristotel, Pitagora, Platon ili Plotin su podjednako van vremena i prostora kao što su to i Spinoza, Leibniz, Kant, Shakespeare,    Goethe,    Michelangelo,    Leonardo    da    Vinci,    Titian,

Rembrandt, Rubens ili Bethoven, Mozart, Bach ili Galileo, Edison, Marconi, Paracelsus, Hahneman i drugi. Oni su doneli sa viših nivoa i objavili nam, ono što su tamo doživeli. Bethoven je u jednom svom pismu Wegelersu ovako govorio: “Ne postoji veća sreća od približavanja Božanstvu  i  njegovog  dovođenja  dole  k  ljudima”.  Kako  je  to  velika

duhovna ljubav – za njega je najveća sreća bila da donese sreću dole

ljudima. Mnogi od tih genija iskusili su i telesnu ljubav i u potpunosti u njoj uživali. Ovde međutim, nije moguće, a ni potrebno da se navedu svi geniji koji su transformisali ljudsku ljubav u božansku. Uzmimo na primer Platona. Po njemu idealnu ljubav zovemo platonskom. Dante je takođe u svojoj Božanskoj komediji stvorio izgled čiste nebeske ljubavi u liku Beatrice. Možemo još da primetimo da je većina tih ljudi bila duboko religiozna i da su žudeli za Bogom. Poznato je da su mnogi od tih ljudi

živeli uzdržano tokom dužeg perioda, a da su pri tome ostali skladni i zdravi, slobodni od potiskivanja. Jednom prilikom Bethovena su upitali

zašto se nije oženio: “Kako bi komponovao ako bih morao svoju energiju

da trošim na bračni život”, odgovorio je on.

^ovek ne može da služi dva gospodara. Mora da odluči u  kom pravcu će da usmeri svoju kreativnu snagu, u više ili niže centre. Istinski veliki ljudi nikada nisu živeli razuzdano. S druge strane razvratnici nikada nisu i neće postati veliki ljudi. Ovu istinu nalazimo simbolično prikazanu u Biblijskoj priči o Samsonu: Samson je imao neuporedivu i nepobedivu magijsku  moć  koja  je  dolazila  iz  njegovih  viših  moždanih  centara,  iz

njegove glave, kao gusta kosa. Ta snaga koja mu je podarila legendarnu fizičku snagu, nestala je poput odsečene kose kada je svoje magično kreativne moći usmerio u svoje niže centre i ispoljio ih kroz polni odnos sa Dalilom. Istovremeno on je oslepljen, što znači da gubi svoj duhovni vid i duhovnu  slobodu.  Bačen  je  u  “tamnicu”,  znači,  zatvoren  je  u  sebe  i

izolovan. Pošto je u zatvoru ponovo našao put do sebe i povratio svoju energiju, bio je u stanju još jednom da je transformiše u kreativno magijsku moć koju su preporođeni viši centri ponovo emitovali. Njegova snaga je ponova narasla kao kosa i ponovo je bio sposoban za nadljudska dela pa je mogao  da  uništi  kraljevsku  palatu.  Ovde  je  svest  postovećena  sa

materijalnim kraljevstvom. Tako se oslobodio patnji.

Na taj način ljudska svest se postepeno uzdiže do šeste stepenice Jakovljevih lestvi. Na tom nivou nalaze se proroci, sveci, veliki učitelji na Zapadu, i veliki učitelji i rishiji na Istoku. Njima je poznata kreativna snaga svakog  nivoa  i  oni  su  njeni  gospodari.  Oni  znaju  da  bi  korišćenje  te

božanske snage kroz telo bio nesumnjiv gubitak za one koji tu vitalnu energiju koriste kao kreativnu snagu i koji su sledstveno tome u stanju da iskuse radost i sreću duha. Seksualna želja napustila ih je kao što zreo plod otpada sa drveta. Njihovi seksualni organi su jaki i zdravi kao i kod drugih ljudi, pošto je duh taj koji izgrađuje telo, a snaga duha objavljuje se kroz

savršeno telo. Iako se telo pokorava duhu, polni organi rade za telo, stvarajući hormone naophodne za očuvanje zdravlja i snage, i stalno snabdevaju telo novom energijom. Kod tih ljudi seksualna energija nije u aktivnom  stanju.  Energija  koja  treba  da  stimuliše  organe  za  rađanje

usmerena je u više živčane centre i koriste se na božansko kreativan način kao duhovna energija. Ti ljudi napuštaju polje ljudske stvaralačke aktivnosti. Oni se ne bave pisanjem, niti komponuju, niti žude za slavom i svetovnim priznanjem. Umesto toga oni zrače svoju kreativnu energiju kao božansku duhovnu inteligenciju, kao univerzalnu božansku ljubav. To je

moć Boga, moć kojoj se ne može odoleti, koja je najviša i sveprožimajuća.

Delovanje proroka je je takvo da oni ukazuju na put ka oslobođenju i izbavljenju onima koji još uvek pate u tami, a svom snagom se bore da bi je izbegli. Ti ljudi su sluge Božije. Većina njih već pri rođenju ima svoj unutrašnji poziv. Međutim, ima mnogo onih koji tokom svog života dostižu ovaj nivo. I među nama je bilo mnogo takvih ljudi. Na Zapadu ih nazivamo svecima, misticima, prorocima, a na Istoku velikim učiteljima, rishi-ima. Teško ih je naći, jer se po izgledu ne razlikuju od drugih ljudi. Njih prepoznaju i razumeju samo oni koji su neposredno ispod njihovog nivoa. Drugi mogu da ih obožavaju, jer obožavaju njihovu veličinu, ali ne mogu da ih razumeju. Neki ih mrze, jer osećaju njihovu veličinu i nedodirljivost spram svih napasti, pa se pored njih osećaju inferiorno i beznačajno. Međutim, ko iz dubina svoje duše traži Boga pronalazi te ljude, jer “…po rodovima njihovijem poznaćete ih” (Matej, 7:20).

Na sedmom nivou čovek je toliko razvio svoju svest da može kontrolisati sve energetske forme kreativno božanske snage od najviših frekvencija, i može da ih koristi u svakoj formi bez spuštanja svesti na niži nivo. On život doživljava svesno, tj. u svojoj svesti on sâm je život. U potpunoj samospoznaji, u nebeskom stanju samosvesti, u apsolutnom stanju postojanja, gde ni jedan atom tela nije ostao neosvešćen, on je postigao svesno jedinstvo s Bogom. On razume i može sam da kaže ono što je i Mojsije rekao, jer i on sam govori licem u lice s Bogom, da je Božije ime: “Ja sam to što jesam”.

Bog je večno postojanje. Ovo je najviši nivo svesti na kojoj čovek i njegov stvoritelj više nisu suprotsavljeni jedan drugom kao odvojena bića, nego ljudska Suština postaje jedno s Bogom u univerzalnoj svesti. Oni koji su dostigli ovaj nivo zovu se Božiji ljudi. Zbog toga je Bogo-čovek najpoznatiji ali i najmanje shvaćen na Zapadu. On o sebi kaže: ”Ja i otac jedno smo” (Jovan 10:30).

Božiji ljudi žive u stanju nebeske svesti i sva njihova ispoljavanja proizilaze iz ove nebeske svesti, iz samog Boga. S vremena na vreme rađa se Bogo-čovek da bi pokazao kako je svakom čoveku moguće da postigne ovo stanje svesti. On nam pokazuje put ka Bogu, našem nebeskom ocu koji nas čeka u našem nesvesnom. On nam ukazuje na put rasipničkog sina koji se jednog dana budi iz stanja u kome ne može više da zadovolji svoje prohteve i kaže: “Ustaću i idem ocu svojemu” (Luka 15:18).Tako odlučuje i kreće na dugi put rasta svesti. Počinje veliko putovanje povratka u raj, nebeski dom svog voljenog oca, koji mu polazi u susret - nama, raširenih ruku, uzima ga - nas u svoje ruke, privija ga na svoje očinske grudi i u uzvišenom stanju božanske svesti postaje jedno s njim – s nama.

7   Poglavlje Sveti Franja

Svako ko praktikuje yogu sa ciljem da ubrza svoj napredak na Jakovljevim lestvama rastuće svesti, mora u potpunosti da se upozna sa seksualnom energijom koja je jedino sredstvo kao pomoć, od najdonje do najgornje prečke. Mora da je osvesti u sebi i podvrgne je svom duhu, tj. mora seksualnu energiju da pretvori u duhovnu, kreativnu snagu.

Već smo rekli da je seksualna energija univerzalna sila, kreativni princip,  logos.  Bez  obzira  da  li  smo  svesni  te  energije  ili  ne,  ona  je

čovekovo istinsko postojanje, njegova sopstvena Suština, njegov Stvoritelj,

u prvom licu: “Ja sam to”! Stoga seksualna energija ne može da se uništi, jer bi to značilo da čovek uništava sebe. Možemo samo da je transformišemo, da budemo ona. ^ovek koji je pomoću te energije ostvario potpunu samosvesnost, je svoj sopstveni gospodar, a takođe je i gospodar

nad seksualnom energijom, pošto je on sam ta energija. Potpuno svestan

čovek seksualnu energiju naziva “Ja”. Takav čovek može da stvara čuda, i pomoću transformisane seksualne energije koja je sada božanska kreativna energija, može da stvara nove svetove. On je gospodar nad celom prirodom i nad svim njenim snagama i svim njenim bićima, postavši beli mag, Bog-

čovek.

Dobro poznat prikaz Svetog Franje verno predočava ovu istinu. Veliki svetac, potpuno svesni čovek, pobeđuje zmaja – seksualnu energiju

3.   ali ga ne ubija, već ga samo probada mačem, jer su mu njegova vatra i snaga neophodne da bi postigao Boga, da bi postao Bog. On treba da

pokori sopstvenu pokretačku snagu, a ne da je uništi. Ukoliko bi uništio zmaja uništio bi sebe i više ne bi mogao da zagreje sa zmajevom vatrom svoje više živčane i moždane centre pa ne bi mogao da zrači seksualnu energiju kao božansku kreativnu snagu. Ako želimo da postignemo Boga neizostavno nam je potrebna seksualna energija, transformisana u kreativnu

snagu, da bi je iskoristili kao pokretačku snagu za produhovljenje i oslobođenje.

Oni koji su na putu yoge obično iza sebe već imaju nekoliko stepenica iskustava iz prošlih života, i znaju, možda nesvesno, da seksualna energija ne sme biti zloupotrebljena. Takođe, više ne žele da budu uhvaćeni

u zamku prirode nego je žele izbeći. Ipak i oni su jednom morali imati iskustvo o seksualnoj energiji, pošto se ona kao Božije ispoljavanje kreativne snage, samo na najnižem nivou, ispoljava kao duhovna snaga skoncentrisana  u  materiji,  pa  tako  kao  materijalizovana  duhovna  moć.

Ukoliko ovu energiju trošimo zdravo, u skladu sa zakonima prirode, ne grešimo. Mi činimo greh – (ako ova koncepcija o grehu ima bilo kakvu vrednost) – kada seksualnu energiju koristimo da bi više, duhovne enrgije spustili na dole i kada te više energije trošimo bez ikakvog unutrašnjeg sklada, na preteran i neprirodan način, stimulisani raznim izopačenostima i

veštačkim  sredstvima.  Na  taj  način  čovekova  snaga  volje  i  njegova

sugestivna moć su zarobljeni, pa sve to u mnogome slabi i njegove seksualne organe. Sve što se čini neprirodno, preterano i sve što pobuđuje organe van normalnih, prirodnih želja, a žudnju za zadovoljstvom postavlja kao krajnji cilj, smanjuje čovekovu vitalnu energiju, njegove mentalne moći i slabi njegov karakter. S druge strane on može da upražnjava svoju seksualnost na normalan i zdrav način. Znamo da je u istoriji čovečanstva bilo mnogo ljudi na visokom nivou koji su imali duhovne moći i sa strašću su se upuštali u fizičko ispoljavanje ljubavi, a samim tim nisu ništa izgubili od svojih intelektualnih moći. Oni su svoju kreativnu energiju koristili u skladu sa nebeskim i prirodnim zakonima. Fizičku ljubav i predanost su iskusili zasnovanu na zdravom uzbuđenju, pa su svoju fizičku energiju trošili kroz telo. Nisu preobrazili duhovnu, nebesku kreativnu snagu u fizičke moći i koristili je u suprotnom pravcu, niti su je vukli dole u izopačenost i praznu, čisto senzualnu žudnju. Nikada nisu bili senzualisti slabe volje u milosti seksualnosti. Baš suprotno. Gospodarili su i nad sobom i nad seksualnom energijom. Ipak, uprkos svoj toj njihovoj veličini, oni nisu mogli da postanu proroci, sveci ni Božiji ljudi, a ni beli magovi, sve dok se nisu odrekli svoje životne ljubavi. Bez obzira na njihovu ljudsku veličinu oni su još uvek bili poistovećeni sa svojim polom, još uvek su bili ljudska bića. ^ak i ako su se tokom svog kreativnog rada uzdigli do nebeskih visina duha – koji je bespolan – i ako su tokom tog vremena bili poistovećeni sa svojim genijem, kada bi se rad završio, njihova svest je ponovo uranjala u niži, ljudski nivo u kome su ponovo postajali polna bića. Drugačije rečeno, oni još uvek nisu “celina”, oni su samo na putu da postanu celine.

Svetac, Bog-čovek, sakupio je svoje celokupno iskustvo u prethodnom postojanju i priroda više ne može da ga uvuče u zamku. On je prestao da troši svoju kreativnu snagu kroz polne organe. ^uva je za svoje sopstveno telo, ne postovećujući se sa njim. Svestan je i ostaje na izvoru Božanske potencije. On sam je taj izvor kao svoj sopstveni “Ego” i više ne pada iz ovog stanja svesti na seksualni, materijalni nivo. Na taj način u svoje telo koje je potpuno transformisano, upravlja uzvišenu, visoko frekventnu energiju pa se tako telo sveca ili Boga-čoveka potpuno razlikuje od onog kod prosečnog čoveka. Duhovne snage uništavaju sve bakterije i viruse pa su takvi ljudi imuni na sve bolesti. Te snage čuvaju telo u mladalačkom stanju, jer su ćelije tela stalno regenerisane od strane viših frekvencija i visokog napona duha. Hormoni u polnim žljezdama postoje ne samo zato da bi telo imalo sposobnost rađanja. Oni imaju mnogo veću ulogu u sakupljanju i čuvanju mladalačke energije za svoje telo. Seksualna energija je vitalna energija, spona između materije i uma. Ona ne samo što može da prenosi život u novo biće u toku polnog odnosa, već može i kontinuirano da menja sopstveno telo, ako čovek zna tajnu njene transformacije. Svetac ne prezire telo. Naprotiv, visoko ga ceni kao izuzetnog posrednika, jer pruža čoveku jedinu odgovarajuću pokretačku snagu koja mu služi za uspon Jakovljevim lestvama. Takav čovek je svestan svoje sopstvene božanske Suštine, koja je bespolna, i on ne traži ništa više, bilo na fizičkoj, bilo na duhovnoj ravni. U svojoj svesti on je

potpun. Tako on čuva i koristi svoju vitalnu energiju za svoje telo po sopstvenoj volji, premda njegovo telo nastavlja da ispoljava potpuno normalno i zdravo samo jednu stranu celine, jedan pol.

^esto smo slušali da je seksualna energija spona između uma i materije. Ako čovek nije u mogućnosti da ispolji seksualnu energiju, ako mu nedostaju organi za ispoljavanje ili ako su nerazvijeni, stari ili oštećeni, tada on više ne može da ustanovi direktnu vezu između svoje duhovnosti i tela, svoje duhovnosti i prirode. On može da postigne najviši duhovni nivo

u svojoj svesti, ali ne može da prenosi magijsku snagu duha u svoje telo ili u tela drugih živih bića. Može da ostvari visoku duhovnu svesnost – to se može dogoditi i na samrtnoj postelji – ali ne može da zadobije magijske sposobnosti poznate kao siddhasi. Može da postane prosvetljen svetac, ali ne i iniciran mag. Nema vatre bez ogreva. U lampi mora da se nalazi ulje

kada mladoženja dolazi, kaže nam Biblija.

To ne bi trebalo da obeshrabri čitaoce koji misle da je vreme njihove seksualne sposobnosti već prošlo. ^ovek nikada ne može da zna kada će ostati impotentan. Ima slučajeva starih ljudi koji su se godinama smatrali

impotentnima, a ipak su iznenada doživeli neočekivano buđenje potencije. I ne treba ni slučajno da pomislimo kako su to izuzeci. S druge strane, možemo da postavimo pitanje koliko je bitno da svaki čovek bude u stanju da regeneriše svoje telo, postane vidovit, lebdi iznad zemlje i postigne druge magijsko okultne moći? Zar nije dovoljno doživeti najviša stanja

svesti, govoriti licem u lice s Bogom, živeti u beskonačnom miru na ovom svetu, a kada istekne vreme na svemirskom časovniku napustiti ovaj život? Ljudske sudbine se razlikuju. Svako treba da zna šta Bog od njega traži. Ako čovek oseti Božiji poziv i sledi neki put, zadobiće sva moguća sredstva da bi pronašao svoj put. Sve zavisi od toga šta želi da postigne.

Ono što želimo da postignemo, ono šta nam naše nadublje uverenje kaže da treba da učinimo, govori koliko smo zreli. Oni koji nisu spremni da se odreku svog seksualnog života i oni koji su impotentni moraju znati da, bez obzira na visok nivo koji su postigli u svom umu, transformaciju seksualne energije u kreativnu snagu, tj. nadu da će biti inicirani, moraju saačuvati za

neki sledeći život. Jednom će svi ljudi postići najviši, božanski nivo, i tada neće želeti da budu viši od Božanske Suštine koja je ekvivalent svemu ovom. Ipak, ono što nismo naučili iz iskustva i ono što nismo u potpunosti iskusili, uvek će nas vući natrag. Sve što čovek nije iskusio jednom će morati to da učini. Zato ne treba da pružamo otpor, već treba da iskusimo

sve što nismo iskusili i da sve to ostavimo za sobom, pre nego što naš ”individualni izvor”, “ulje iz lampe”, presuši. I zapitajmo se da li želimo da ostanemo robovi tela, materije, ili želimo da postanemo njeni gospodari, gospodari  Prirode  i  naših  sopstvenih  tela?  Da  li  želimo  znanje,  snagu

“celine” i večni mir u Bogu? Da li ćemo odabrati smrtnike ili ćemo ustati i postati “živi” ljudi?

Nebeski zakon nam se čini nepromenljivim ukoliko ga nismo lično iskusili. Ako neko ima hrabrost da iskusi ove zakone na sebi i da živi u skladu sa njima kao onaj koji veruje u Boga, otkriće na svoje iznenađenje

da ti zakoni izgledaju “nepopustljivi” samo u imaginaciji neukih ljudi.

Zaslepljen čovek se boji da bude u vlasti ovih zakona. Boji se gubitka i neuspeha – u svom ograničenom svesnom biću, kao da su oni od najveće važnosti. On ne zna i ne shvata da je taj “nepopustljivi” Bog on sam, da je on ta Suština koju naziva Bogom da je to njegovo sopstveno, istinsko, premda još uvek nesvesno biće. Lično iskustvo nam donosi veliko iznenađenje, a to je da nam naše istinsko biće, koje sve dok nismo svesni nazivamo Bogom, nikada ništa ne oduzima, a da nam za uzvrat ne daje neizmerno veću radost i sreću.