Rudolf štajner

BILTEN br. 6

mart, 2003.

SUSRET

 

SAZNANJE  I  UMETNIČKO STVARANJE

Naša teorija saznanja je oslobodila saznanje od pasivnog karaktera koji joj se često pridaje i shvatila je saznanje kao delatnost ljudskog duha. Obično se veruje da je sadržaj nauke uzet spolja, pa se misli da se objektivnost nauke čuva u ve}oj meri, nego kada je duh sadržan kao prilog shva}enom materijalu. Naša izlaganja su pokazala da istinski sadržaj nauke uopšte nije opaženi spoljašnji materijal, čak ni sve ono razlaganje i posmatranje spoljašnjeg sveta kao samo iskustvo, nego duhom shva}ena ideja koja nas uvodi dublje u tokove sveta,. Ideja je sadržaj nauke. Nauka je, nasuprot pasivno shva}enom opažaju, produkt delatnosti ljudskog duha.

Time smo saznanje približili umetničkom stvaranju, koje je takođe, ljudski delatni čin. Takodje smo, istovremeno ukazali i na nužnost da se pojasni međusobna veza oba pojma.

Kako saznajna, tako se i umetnička delatnost oslanja na to, da se čovek, kao produkt stvarnosti, uzdiže do nje kao stvaralac, uzdiže se od stvorenog ka stvaraocu, od slučajnosti ka nužnosti. Time, što nam spoljašnja stvarnost stalno pokazuje samo jednu tvorevinu delatne prirode, u duhu se uzdižemo do jedinstva prirode, koja nam se čini stvaraocem. Svaki predmet stvarnosti nam predstavlja jednu od beskrajnih mogu}nosti, koja leži u krilu stvaralačke prirode. Naš duh se uzdiže do posmatranja onog izvora u kome su sadržane sve mogu}nosti. Nauka i umetnost su objekti u koje čovek utiskuje ono što mu to posmatranje nudi. Kod nauke se to dogadja u formi ideje, to znači u neposredno duhovnom medijumu, a kod umetnosti, u jednom čulno dopadljivom ili duhovno opažajnom objektu. U nauci se priroda ispoljava čisto idejno, kao “obim svake pojedinosti” , u umetnosti se pojavljuje jedan objekat spoljnog sveta predstavljaju}i obim. Beskrajnost, koju nauka traži u krajnosti, pokušavaju}i da je predstavi u ideji, umetnost utiskuje u nekom materijalu koji je uzet iz sveta postojanja. To što se u nauci ispoljava kao ideja, u umetnosti je predstava. Ista beskrajnost je predmet, kako nauke, tako i umetnosti, samo što se drugačije ispoljava. Način predstavaljanja je drugačiji. Gete prigovara da se govori o jednoj ideji lepog, kao da lepo jednostavno nije čulni odsjaj ideje.

Ovim se pokazuje da istinski umetnik mora da stvara neposredno iz praizvora postojanja, tako što on svojim delima utiskuje nužnost koju mi tražimo idejno u prirodi, a duh u nauci. Nauka osluškuje prirodu i njene zakonitosti, ništa drugo ne čini ni umetnost, samo što ih ona usađuje u sirovi matrijal. Jedan proizvod umetnosti nije manje prirodan, nego jedan proizvod prirode, samo što se njemu tako uliva zakonitost prirode, kako bi se ona pokazala ljudskom duhu. Velika dela umetnosti, koje je Gete video u Italiji, su mu se učinila kao neposredni otisak nužnosti, koju čovek opaža u prirodi. Zbog toga je njemu umetnost takođe manifestacija tajnih zakona prirode.

Kod umetničkog dela sve zavisi od toga koliko je umetnik usadio ideju u materijalu. Ne šta on obrađuje, nego kako on to obrađuje, o tome se radi. Ukoliko u nauci spolja opaženi materijal treba da se izgubi, tako da ostane samo njegova suština, ideja, utoliko u produktu umetnosti on ima da ostane, samo što njegova osobenost, njegova slučajnost, potpuno treba da se prevaziđe kroz umetničku obradu. Objekat mora sasvim da se izdigne iz sfere slučajnosti i

 

premesti se u sferu nužnosti. U umetnički lepom, ne sme ništa da ostane, čemu umetnik nije utisnuo njegov duh. šta mora da bude probuđeno kroz kako.

Cilj umetnosti i nauke je prevazilaženje čulnog, kroz duh. Nauka prevazilazi čulno time što

ga sasvim rastvara u duhu, a umetnost tako što mu usađuje duh. Nauka gleda ideju kroz čulno, a umetnost posmatra ideju u čulnom. Neka jedna Geteova rečenica, koja ovu istinu uopšteno

izražava, okonča ovo naše posmatranje: “Ja mislim da se nauka može nazvati znanje o

upštenom, a umetnost bi bila nauka upotrebljena za delo, nauka bi bila razum, a umetnost njen mehanizam, zbog čega se može nazvati praktičnom naukom. I tako bi napokon, nauka bila teorem, a umetnost problem.

Berlin, 27.02.2003. god   

prevod i priprema: Naum Slovenski