Jednoj od mojih učenica bilo je potrebno finansijsko ostvarenje. Prišla mi je sa pitanjem zašto se to još uvek nije ispunilo.
Odgovorila sam joj: »Možda si navikla da stvari ostavljaš nedovršene, pa je podsvest stekla naviku da ništa ne dovrši (kako je spolja, tako je
iznutra)«.
»U pravu ste«, rekla je. »Često nešto započnem i onda to nikada ne dovršim. Idem kući da završim neke stvari koje sam započela pre nekoliko nedelja, i znam da će to biti od uticaja na ono što očekujem«.
Prilježno je šila i uskoro je završila započetu stvar. Ubrzo posle toga i novac joj je pristigao na najčudnovatiji mogući način.
Tog meseca je njen muž dva puta dobio platu. On je rekao pretpostavljenima da su pogrešili, ali oni su mu odgovorili da zadrži novac.
Kada čovek zatraži, verujući, on mora i da primi, jer Bog stvara sopstvene kanale!
Ponekad me pitaju: »Pretpostavimo da neko ima nekoliko talenata, kako da znakoji da izabere?«
Zahtevajte da vam se nedvosmisleno pokaže.
Recite: »Beskonačni,daj mi nedvosmisleni znak, otkrij način za moje savršeno samoostvarenje, pokaži mi koji od talenata treba sada da upotrebim«.
Znam da su ljudi iznenada kretali u sasvim novi posao i bili potpuno sposobni da ga obavljaju uz sasvim malu ili nikakvu obuku. Zato objavite:
»Savršeno sam obučen za Božanski plan mog života«, i hrabro koristite sve prilike.
Neki ljudi rado daju, ali nerado primaju. Odbijaju darove zbog ponosa ili nekog negativnog razloga, i time blokiraju svoje kanale, a neizostavno im
ostane vrlo malo ili ništa.
Jednoj ženi koja je poklonila veliku svotu novca, ponudili su dar od nekoliko hiljada dolara. Ona je odbila da ga primi, rekavši da joj novac ne treba. Ubrzo posle toga njena finansijska sredstva su »blokirana« i ona se našla u dugu baš za onoliku sumu koja joj je bila ponuđena.
Čovek treba blagodarno da prihvati hleb koji mu seza vodu uzvrati - dragovoljno si dao, dragovoljno ćeš i primiti.
Uvek postoji savršena ravnoteža između davanja i primanja i, mada treba da dajemo ne razmišljajući o uzvraćanju, kršimo zakon ako ne prihvatimoono što nam se uzvrati; jer svi darovi su od Boga, a čovek je samo posrednik.
Onaj koji prima nikada ne treba da pomisli kako je onaj koji daje siromah.
Kada mi je čovek davao jedan cent, ja nisam rekla: »Jadnik, on jedva može sebi da priušti da mi toliko da«. Videla sam ga zatim kao bogatog i uspešnog, i kako mu navire sve što mu pripada. Misao je ta koja je do svega toga i dovela.
Ako je neko loš primalac, mora da postane dobar, tako da primi čak i poštansku marku, ako mu je poklonjena, da potpuno otvori svoje kanale za primanje.
Gospod voli onoga koji rado prima, kao i onoga koji rado daje.
Često su me pitali zašto se neko rađa bogat i zdrav, a neko siromašan i bolestan.
Kad god postoji neka posledica, tu ima i uzroka, nema slučajnosti.
Na ovo pitanje odgovara zakon reinkarnacije. Čovek prolazi kroz mnoga rođenja i smrti, sve dok ne spozna istinu koja ga oslobađa.
On biva ponovo privučen na zemaljski nivo posredstvom želje koja mu nije zadovoljena, da bi platio svoje karmičke dugove, ili »ispunio svoju sudbinu«.
Onaj ko se rodio bogat i zdrav u svom prošlom životu je u podsvesnom umu imao sliku bogatstva i zdravlja. A onaj ko je siromašan i bolestan, imao
je sliku bolesti i siromaštva. Čovek na svakom nivou ispoljava ukupan zbir svojih podsvesnih verovanja.
Doduše, rođenje i smrt su zakoni koje je stvorio čovek, jer »plata za greh je smrt«.
Adamov pad u svesnu misao nastao je usled verovanja u dve moći.
Pravi čovek, duhovan čovek, je izvan rođenja i izvan smrti! On nije nikada rođen i nikada
ne umire: »Kao što beše na početku, on je sada i uvek će biti!«
Putem istine čovek biva oslobođen zakona karme, greha i smrti, i ostvaruje se načinjen na »Njegovu sliku i priliku«. Sloboda nam dolazi ispunjavanjem
naše sudbine, i ostvarenjem Božanskog plana za naš život.
Gospod će nam reći: »Valjano si to uradio, dobri i verni slugo i, jer si bio veran u nekoliko stvari, učiniću te vladarem mnogih (i same smrti); uđi u radosttvog Gospoda (večni život)«.
nastavlja se..