Prvo poglavlje

SAVREMENA FIZIKA -PUT SRCA?

Svaki put samo je put, inemoj se ustezati da ga na­ pustis ako ti srce kaže da to učiniš .. Pazljivo os­ motri svaki put. Oprobaj ga koliko god puta smatras da je potrebno. A onda upitaj sebe  i samo sebe ... Ima li ovaj put srca? Ako ima, onda je taj put dobar; ako nema, uzaludno je tratiti život na njega.

Karlos Kastaneda, Ucenje Don Huana

Savremena ·fizika je izvršila dubok uticaj na skoro sve aspekte ljudskog drustva. Ona je postala osnova prirodnih nauka, a kombinacija prirodnih i tehnickih nauka sustinski je izmenila uslove zivota na nasoj zemlji, kako na dobrobit tako i na stetu. Danas tesko da postoji neka industrija koja ne koristi rezultate atomske fizike, a dobro je poznat i uticaj koji su ti rezultati imali na politic­ku strukturu sveta kroz njihovu primenu na atomsko oruzje. Medutim,  uticaj savremene fizike prevazilazi tehnologiju. On se prostire do oblasti misljenja  i kulture gde je doveo do jednog suštinskog preokreta u ljudskom poimanju univerzuma i covekovom odnosu prema njemu. Istraživanje atomskog i subatomskog sveta u dvadesetom veku razotkrilo je neocekivana ogranicenja klasicnih ideja i donelo neophodnost jedne radikalne revizije mnogih od nasih osnovnih pojmova. Pojam materije u subatomskoj fizici na  primer,  u  potpunosti  se razlikuje od tradicionalne ideje o materijalnoj supstanci u klasicnoj fizici. Isto vazi i za pojmove kao sto su  prostor, vreme iii uzrok i posledica. Ti su pojmovi, medutim, fundamentalni za  nase shvatanje sveta koji  nas okruzuje i s njihovim korenitim preobražajem ceo nas pogled na svet poceo je da se menja.

O tim promenama, do kojih je dovela savremena fi­zika, puno su raspravljali i fizičari i filozofi tokom pro­ slih decenija, no vrlo se retko uvidalo da sve one izgleda vode u istom pravcu, ka jednom pogledu  na svet koji je veoma sličan  shvatanjima istočnjačkog misticizma. Poj­movi savremene fizike cesto pokazuju iznenadujuce paralele sa idejama izrazenim u religijskim filozofijama Dalekog Istoka. Mada ove paralele, do sada, nisu bile temeljito razmatrane, njih su neki veliki fizicari  naseg veka zapazili dolazeci  u dodir sa dalekoistoenim kulturama prilikom gostovanja na univerzitetima  lndije, Kine i Japana. Sledeca tri navoda posluzice kao primeri:

Opsti- pojmovi o ljudskom razumevanju ... koje osvetljavaju otkrica u atomskoj fizici nisu po prirodi stvari potpuno nepoznati, nikada ranije susretani ili novi. Cak i u nasoj sopstvenoj kulturi oni imaju svoj istorijat, a u budistitkoj i hinduistickoj misli jos znacajnije i centralnije mesto. Ono sto mi nala­zimo predstavlja jedno potvrdivanje, ohrabrenje i pročišćavanje stare mudrosti 1

Dzulijus Robert Openhajmer

Paralelu lekciji koju nam daje atomska teorija ... (moramo potraziti) u onim vrstama epistemoloskih problema s kojima su se već susreli mislioci poput Bude i Lao Cea, kada su pokusavali da usklade nasu poziciju gledaoca sa pozicijom glumca u veli­koj  drami  postojanja 2 •

Nils Bor

J.R.Oppenheimer,  Science and  the Common  Utulerstan­ ding (Oxford University Press, London, 1954), str. 8-9.

2    N.Bohr,   Atomic  Physics  atul  Human   Knowledge   (John

Wiley & Sons, Njujork, 1958), str. 20.

Veliki naucni doprinos teorijskoj fizici koji je od poslednjeg rata dosao iz Japana moze ukazivati na odreden odnos izmedu filozofskih ideja dalekoisto­ cne tradicije  i filozofske sustine kvantne teotije3

Verner Hajzenberg

Cilj ove knjige jeste da istrazi taj odnos izmedu pojmova savremene fizike i osnovnih ideja u filozofskim i religijskim tradicijama Dalekog Istoka. Videcemo kako nas dva temelja fizike dvadesetog veka - kvantna teorija i teorija relativiteta - obe prisiljavaju da svet sa­ gledavamo veoma slicno nacinu na koji ga vide hindui­ sta, budista i taoista, i kako seta slicnost pojacava kada posmatramo najnovije pokusaje da se te dve teorije kombinuju radi objasnjavanja pojava iz submikroskop­ skog sveta: svojstva i interakcije subatomskih cestica od kojih je sacinjena sva materija. Tu su paralele izmedu savremene fizike i istocnjackog misticizma najupadljivi­je i cesto cemo susretati iskaze za koje je gotovo nemo­ guce reti da li poticu od fizicara iii istoenjatkih mistika.

Kada govorim o ..istoenjackom misticizmu", ja mi­ slim na religijske filozofije hinduizma, budizma i taoiz­ ma.lako one obuhvataju ogroman broj tanano isprepleta­ nih duhovnih disciplina i filozofskih sistema, osnovne karakteristike njihovih pogleda na svet su jednake. Taj pogled na svet ne ogranicava se samo na Istok, vee se u izvesnoj meri moze naCi u svim misticki orjentisanim fi­ lozofijama.  Teza ove knjige mogla bi se prema tome uopstiti, tako sto ce se reti da nas savremena fizika vodi jednom pogledu na svet koji je veoma slican shvatanji­ ma mistika svih vremena i tradicija. Misticke tradicije prisutne  su  u  svim  religijama  i  misticki  se elementi mogu pronati u mnogim skolama zapadne filozofije. Pa­ ralele sa savremenom fizikom pojavljuju se ne samo u

3   W.Heisenberg, Physics and Philosophy  (Allen & Unwin, London, 1963), str. 173.

vedama hinduizma, u Ji Djingu iii u budisti kim sutra­ ma, vee i u Heraklitovim fragmentima, u sufizmu Ibn Arabija iii ucenju Don Huana, arobnjaka iz plemena Jaki. Razlika izmedu istocnja kog i zapadnjackog misti­ cizma je u tome da su na Zapadu misticke kole uvek imale marginalnu ulogu, dok na Istoku one Cine glavni tok istocnja kog filozofskog i religijskog mi ljenja. Sto­ ga cu, radi jednostavnosti, govoriti o ..istocnjackom po­ gledu na svet" i tek cu povremeno pominjati druge izvo­ re misticke misli.

Ukoliko nas danas fizika vodi jednom pogledu na svet koji je u stu tini misticki, ona se, na izvestan na in, vraca svojim pocetcima, pre 2500 godina. Zanimljivo je pratiti evoluciju zapadne nauke du:i njenog spiralnog puta, polazeCi od mistickih filozofija starih Grka, prate­ ci je kako raste i razvija se u jednom impresivnom ra­ zvoju intelektualnog mgljenja  koje  se sve vi e okretalo od svojih misti kih izvora da bi  izgradilo jedan  pogled na svet koji je u o troj suprotnosti sa shvatanjima Dale­ kog istoka. U svojim najnovijim stadijumima, zapadna nauka najzad prevazilazi te poglede na svet vracajuCi se pogledima starih  grckih i istocnjackih filozofija. Ovog puta, medutim, ona sene zasniva samo na intuiciji, vee i na eksperimentima velike preciznosti i slo:ienosti, i na jednom strogom i doslednom matematickom  formaliz­ mu.

Koreni fizike, kao i svake zapadne nauke, mogu se naCi u prvom periodu grcke filozofije u estom veku pre n.e., u jednoj kulturi u kojoj nauka, filozofija i religija nisu bile razdvojene. Mudraci miletske  kole u Joniji nisu se bavili takvim razlikovanjima. Njihov cilj je bio . da otkriju su tinsku prirodu iii istinsku gradu stvari koju su nazivali ..fizis". Izraz .. fizika" potice od te grcke re i i izvorno je prema tome oznacavao nastojanje  da se sa­ gleda su tinska priroda  svih stvari.

To, naravno, predstavlja takode i sredgnji cilj za sve mistike, i filozofija miletske skole zaista je i hila sna!no misticki obojena. Milecane su kasniji Grci nazi­ vali ..hilozoistima" iii ..onima koji misle da je materija.

:iiva", jer  nisu  videli razliku  izmedu zivog i nezivog,

duha i materije. Oni zapravo nisu ni imali rec za mate­ riju, po to su sve oblike postojanja shvatli kao ispolja­

vanja ,fizisa", obdarene :iivotom i duhovno cu. Tako je Tales izjavio da su sve stvari pune bogova, a Anaksi­ mander je univerzum video kao jednu vrstu organizma kojeg prozima i odrzava .pneuma", kosmicki dah, na isti naCin na koji vazduh odr:iava ljudsko telo.

Monisti ka i organicka shvatanja Milecana hila su vrlo bliska drevnoj indijskoj i kineskoj filozofiji, a para­ Jete sa istocnjackim mgljenjem jo su izrazenije u filo­ zofiji Heraklita  Efezanina.  Heraklit je  verovao u svet neprekidne promene, ve nog "Nastajanja". Za njega se svo staticko Bivstvo zasnivalo na obmani i njegov je univerzalni princip vatra, simbol za neprekidno protica­ nje i promenu svih stvari. Heraklit je poucavao da sve promene  u  svetu  proisti u  iz dinami ke  i kruzne  igre meduprozimanja suprotnosti i sve je parove suprotnosti sagledavao kao jedinstvo. To jedinstvo, koje obuhvata i nadilazi sve suprostavljene site, onje nazivao logosom.

Cepanje ovog jedinstva otpocelo je ·sa elejskom skolom koja je postavila jedan Bo:ianski princip sto stoji iznad svih bogova i ]judi. Taj je princip prvo poistove­ cen sa jedinstvom univerzuma, no kasnije je shvatan kao inteligentni i li ni bog koji stoji iznad sveta i upravlja njime. Na taj je nacin otpoceo jedan trend u miSljenju koji je najzad doveo do razdvajanja duha i materije i do dualizma koji je postao karakteristican za zapadnjacku filozofiju.

Drastican korak u tom pravcu napravio je Parmenid iz Eleje koji se snazno suprotstavljao Heraklitu. On je svoj osnovni princip nazvao Bicem i smatrao je da jeono jedinstveno i nepromenljivo. Drzao je da je prome­ na nemoguca, a promene koje mi naizgled opazamo u svetu smatrao je pukim obmanama cula. Pojam jedne neuniWve supstance kao nosioca razlititih svojstava izrastao je iz ove filozofije i postao jedan od fundamen­ talnih pojmova zapadnog misljenja.

U petom veku  pre  n.e.,  grcki  su  filozofi  pokusali da prevazidu  ostri kontrast  izmedu  shvatanja  Parmenida i Heraklita. Da bi pomirili ideju nepromenljivog Bica (Parmenidovu) sa idejom vecnog Nastajanja (Heraklito­ vu), oni su pretpostavili da se Bice ispoljava u odrede­ nim nepromenljivim supstancama, cije mesanje i raz­ dvajanje prouzrokuje promene u svetu. To je dovelo do koncepcije atoma, najmanje nedeljive jedinice materije, koja je svoj najjasniji izraz nasla u filozofiji Leukipa i Demokrita. Grcki atomisti povukli su jasnu liniju iz­ medu duha imaterije  prikazujuCi  materiju  kao nesto sto

je sacinjeno od nekoliko osnovnih gradivnih elemenata iii ..opeka". Oni su bili potpuno pasivni i po svojoj pri­ rodi mrtve cestice koje se krecu u praznini. Uzrok nji­ hovom kretanju nije objasnjen, ali cesto je povezivan sa spoljasnjim silama za koje se smatralo da su duhovnog porekla i sustinski razlieite od materije. Tokom kasnijih vekova, ova predstava postala je sustinski element zapa­ dnog misljenja, dualizma izmedu uma i materije, iz­ medu tela i duse.

Kako je ideja o razdvojenosti izmedu duha i materi­ je hvatala korena, filozofi su svoju paznju okrenuli du­ hovnom,pre  nego  materijalnom  svetu,  ljudskoj dusi i problemima etike. Ova ce pitanja zaokupljati zapadnu misao vise od dve hiljade godina nakon vrhunca grcke nauke i kulture u petom i cetvrtom veku pre n.e. Nau­ cno znanje antike sistematizovao je i organizovao Ari­ stotel stvorivsi semu koja ce predstavljati osnovu za za­ padnjacki pogled na svet narednih dve hiljade godina. No i sam Aristotel je smatrao da su pitanja ljudske duse

i kontemplacija bozijeg savrsenstva mnogo vredniji od izucavanja materijalnog sveta. Razlog zbog kojeg aristo­ telovski model univerzuma toliko dugo vremena nije do­ voden u pitanje lezi upravo u tom nedostatku interesova­ nja za materijalni svet, kao i snaznom uticaju hriscanske crkve koja je podrzavala Aristotelove doktrine tokom ci­ tavog srednjeg veka.

Daljni napredak zapadne nauke morao je da ceka renesansu, kada su se ljudi poceli  oslobadati uticaja Ari­ stotela i crkve pokazujuCi jedno novo zanimanje za pri­ rodu. U kasnom petnaestom veku, izucavanju prirode priSlo se,po prvi put, u jednom istinski naucnom duhu i preduzimani su eksperimenti da bi se proverile spekula­ tivne ideje. Kako je paralelno sa ovim razvojem tekao i porast zanimanja za matematiku, na kraju je doslo do formulisanja pravih naucnih teorija , zasnovanih na ek­ sperimentu i izrazenih matematickim jezikom. Galilej je bio prvi koji je kombinovao empirijsko znanje matema­ tikom i stoga se smatra ocem savremene nauke.

Radanju savremene nauke prethodio je, prateci ga, i jedan razvoj u filozofskom misljenju koji je odveo ek­ stremnom formulisanju dualizma izmedu duha i materi­ je. Ta se formulacija pojavila u sedamnaestom veku i fi­ lozofiji Renea Dekarta  koji je svoje shvatanje prirode zasnovao na sustinskom razdvajanju  dvaju posebnih  i nezavisnih oblasti; oblasti uma (res cogitans), i oblasti materije (res extensa). Ta "kartezijanska" podela omo­ gucila je  naucnicima da se prema materiji odnose kao prema mrtvoj ipotpuno odvojenoj od sebe, i da materi­ jalni svet sagledaju kao jedno mnostvo razlieitih objeka­ ta sklopljenih u ogromnu masinu. Takvog jednog meha­ nicistickog shvatanja sveta drzao se Isak Njutn koji je na toj osnovi konstruisao svoju mehaniku ucinivsi je teme­ ljom klasicne fizike. Od druge polovine sedamnaestog do kraja devetnaestog veka, mehanicisticki  njutnovski model univerzuma dominirao je naucnim misljenjem.Paralelna. njemu hila je predstava hoga kao vladara koji upravlja svetom odozgo nametnuvsi mu svoj hozanski za n. Fun amental i zakoni prirode za kojima su nau­ cmct rag shvatam su kao nepromenljivi i vecni hoziji zakom kojtma se svet potCinjava.

Dekartova filozofija nije hila zna<:ajna samo za ra­ zv? klasicne fizi e, vee je takode izvrsila ogroman uti­ caJ 1.na celokupm zapadnjacki nacin miSljenja sve do da­ nasnJeg d n . Dekartova  cuvena  recenica  Cogito ergo sum- ..Mtshm, dakle postojim" navela je zapadnog  co­ veka da svoj identitet poistoveti sa umom, umesto sa ce­ okupnim svojim organizmom. Kao posledica  kartezi­ Jans e po?e e, veCina ljudi svesna je sehe kao izdvoje­ nog_Ja koJe Je smesteno negde ..unutar" tela. Urn je raz­ dvoJen .od tela i dodeljen mu je uzaludni zadatak da ga ontrobSe, stvarajuci na taj nacina jedan prividni sukoh

I medu sve.sn volj i in tinkata koji su izvan upliva vo­ lje. vaka J dmka Je daiJe rascepljena na veliki hroj po­ sehmh odelJaka, u zavisnosti od njenih aktivnosti, tale­ nata, osecanja, verovanja, itd., koji su u neprekidnim medusohnim sukohima proizvodeCi stalnu metafizicku zhrku i osujecenost.

Ova unutarnja rascepkanost odratava covekov po­ gled na svet ..izvan" njega koji se sagledava kao jedno mnostvo odvojenih ohjekata i dogadaja. Prirodno okru­ enje kao da se sastoji od odvojenih delova koje razliCite mteresne grupe treha da eksploatiSu. Taj rascepkani po­ gled na svet dalje se prosiruje i na drustvo koje se deli na razliCite nacije, rase, religijske i politicke grupe. Ve­ rova j .da su svi ti fragmenti - u nama samima, u nasoj okohm 1 nasem drustvu - zaista odvojene stvari, mote se smatrati onim su tinskim razlogom za Citave nizove da­ nasnjih drustvenih, ekolo kih i kulturalnih kriza. Ono nas je ot dilo od p:i ode i od nasih hliznjih. Ono je do­ velo do Jedne kraJnJe nepravedne raspodele prirodnih hogatstava stvarajuci ekonomski i politicki nesklad; do sve ze ceg talasa nasilja, kako spontanog, tako i institu­ cionalizovanog, kao i do jedne ruzne i zagadene okoline u kojoj je zivot postao i fizi<:ki i mental no nezdrav.

Kartezijanska podela i mehanicisti<:ki  pogled  na svet hili su prema tome istovremeno i korisni i tetni. Izuzetno su doprineli razvoju klasi<:ne fizike i tehnholo­ gije, ali su imali puno nepozeljnih posledica po na u ci­ vilizaciju. Fascinantno je posmatrati kako nauka dvade­ setog veka, koja je potekla iz kartezijanskog rascepa i mehanisti<:kog pogleda na svet i cije samo postojanje ne hi hilo moguce hez jednog takvog pogleda, sada preva­ zilazi ovu rascepkanost i vodi nas nazad ka ideji jedin­ stva izrazenoj u ranoj gr<:koj iistoenjackim  filozofijama.

Za razliku od meha icistickog stanovi ta Zapada, istoenjacko shvatanje sveta je ..organicko" . Za istoe­ nja<:kog mistika, sve stvari i svi dogadaji koji se opazaju culima su medusohno povezani, i nisu ni ta drugo do razliciti aspekti iii ispoljavanja jedne iste krajnje stvar­ nosti. Na a navika da opateni svet delimo na pojedina­ cne i zasehne stvari ida sehe dozivljavamo kao izolova­ no ja u ovom svetu smatra se ohmanom koja potiee iz naseg mentaliteta koji hi sve da izmeri i kategorise. U hudistickoj filozofiji to se naziva neznanjem (avidya) i smatra se stanjem pomucenog, neskladnog uma koje se mora prevazici:

Kada je  urn  pomucen,  nastaje  mno tvenost  stvari, no kada se urn smiri, mnostvenosti  nestaje4 •

Mada se razliCite skole istoenjackog misticizma ra­ zlikuju u mnogim pojedinostima, sve one isticu osnovno jedinstvo univerzuma koje predstavlja sredisnju temu njihovih ucenja. Najvisi cilj za njihove sledhenike - hili oni hinduisti, hudisti iii taoisti - jeste da postanu svesni

4  Ashvaghosha,   The  Awalceniug   of  Faith,  u  prevodu D.T.Suzukija  (Open Court, tikago,  1900), str. 78.

 

jedinstva i medupovezanosti svih stvari, da prevazidu pojam izolovanog pojedina nog sopstva i da se poisto­ vete sa krajnjom stvarnoscu. Pojavljivanje ove svesno­ sti - poznato kao ..probudenje" - nije samo intelektualni tin vee predstavja iskustvo koje uklju uje celokupnu li­ nost i koje je po svojoj sustinskoj prirodi religijsko. Zbog tog razloga, veCina istocnja kih filozofija u sustini predstavlja religijske filozofije.

Dakle, po istocnja kom shvatanju, razdvajanje pri­ rode na zasebne objekte nije fundamentalno i svi takvi objekti imaju fluidni i promenjljivi karakter. Istocnja ki pogled na svet je stoga po prirodi dinami an i sadrzi vreme i promenu kao svoja osnovna  svojstva. Kosmos se sagledava kao jedna nerazdvojiva stvarnost - ve no u pokretu, ziv, organski; duhovan i materijalan u isto vre­ me.

Kako su kretanje i promena osnovna svojstva stva­ ri, sile koje prouzrokuju kretanje ne nalaze se izvan objekta, kao po klasicnom grckom shvatanju, vee pred­ stavljaju prirodeno svojstvo materije. U skladu s tim, istocnja ka predstava bozanskog nije predstava nekog vladara koji odozgo upravlja svetom, vee je to princip koji sve kontrolise iznutra:

Onaj ko, boraveci u svim stvarima Ipak drugi je od svih stvari,

Koga nijedna od svih stvari ne poznaje, Cije telo su sve stvari,

Onaj koji iznutra upravlja svim stvarima - On je tvoja Dusa, unutarnji  Upravlja .

Besmrtnik 5.

5 Brihad-aranyaka Upa11ishad, 3.7.15.

Poglavlja koja slede pokazace da su osnovni ele­ menti istocnja kog pogleda na svet istovremeno i ele­ menti pogleda na svet koji se rada iz savremene fizike. Njihova je namena da iznesu stav po kome istocnja ka misao, i sire, misti ka misao mogu pruziti jednu dosle­ dnu i relevantnu filozofsku podlogu teorijama  savreme­ ne nauke; da sugerisu jedno  poimanje  sveta po  kojem nau na otkrica mogu biti u savrsenom skladu  sa duho­ vnim ciljevima i religioznim uverenjima. Dve najosno­ vnije teme u ovom poimanju jesu jedinstvo i medupove­ zanost svih pojava isustinski dinami na priroda univer­ zuma. Sto dublje budemo prodirali u submikroskopski svet, bolje cemo shvatati kako je  savremeni  fizi ar, kao i istocnja ki mistik, dosao do toga da svet sagledava kao jedan  sistem nerazdruzivih,  medudejstvujucih  sa6nitelja u neprekidnom kretanju gde posmatra predstavlja inte­ gralni deo tog sistema.

Organi ki,  ..ekoloski" pogled na svet istocnja kih filozofija, bez sumnje je jedan  od glavnih razloga za ogromnu popularnost koju su one u poslednje vreme za­ dobile na Zapadu, pogotovo medu mladima. U nasoj za­ padnja koj kulturi, kojom jos preovladuje mehanicisti ­ ki, rascepkani pogled na svet, sve veci broj ljudi upravo ovo smatra raz1ogom koji lezi u osnovi rasirenog neza­ dovoljstva u nasem drustvu i mnogi su se od njih okre­ nuli istocnja kim putevima oslobadanja. Zanimljivo je, i moZda ne tako za udujuce, da oni koje privlati  istoc­ nja ki misticizam, koji konsultuju Ji Djing i upra.tnjava­ ju jogu  ili neke druge oblike meditacije,  obi no imaju izra.teno negativan stav prema nauci. Oni naginju tome da nauku, a fiziku pogotovo, vide kao jednu nemastovi­ tu, uskogrudu i suvoparnu disciplinu koja je odgovorna za sva zla moderne tehnologije.

Ova knjiga ima za cilj da poboljsa predstavu o na­ uci time sto ce ukazati na postojanje sustinskog sklada izmedu duha  istocnja ke  mudrosti  i nauke Zapada. Ona poku ava da sugerise kako savremena fizika ide mnogo dalje od tehnologije, da put- iii tao- fizike more biti je­ dan put srca, put koji vodi duhovnom znanju i samospoznaji.