Treća jedinica

Saveznik  ima   svoja  pravila

Ideja da saveznik ima svoja pravila  jedina je  od svih komponenata koje ulaze u pojam „saveznika" neophodna da bi se objasnilo šta je saveznik. Zbog te neophodnosti naveo sam je kao treću glavnu jedinicu  u  ovoj  strukturalnoj  shemi.

Ta pravila, koja je don Huan nazivao još  i zakonom, bila su  kruta  organizaciona  koncepcija koja reguliše sve radnje koje treba izvršiti i  pona­ šanje koga se mora pridržavati tokom celog procesa rada sa saveznikom. Pravila se prenose usmeno s učitelja na učenika, teorijski bez ikakve promene, trajnom saradnjom između  njih  dvojice.  Ta  pravila su prema tome nešto više od zbirke propisa; ona su, moglo bi se reći, popis onih delatnosti pomoću kojih se održava pravac koji se mora slediti u procesu manipulisanja  saveznikom.

Nema sumnje da bi mnogi elementi ušli u don Huanovu definiciju saveznika  kao  „sile sposobne da

iznesu čoveka izvan granica njega samog". Svako ko prihvati tu definiciju mogao bi s razlogom pretposta­ viti da je saveznik sve što poseduje tu osobinu. I logično, čak i  telesna stanja koja su posledica gladi, umora, bolesti, i tome sličnog, mogla su da posluže kao saveznici, jer su i  ona  kadra da čoveka  izvedu van granica obične stvarnosti. Ali ideja da saveznik ima svoja pravila otklanja tu mogućnost. Saveznik je sila koja ima svoja pravila. Ništa drugo ne može se smatrati saveznikom zato što to  drugo nema  svojih pravila.

Kao pojam, ta pravila obuhvataju sledeće ideje i njihove  komponente:   1)  pravila  su  nepromenljiva;

2) pravila  nisu kumulativna; 3) pravila se potvrđuju u običnoj stvarnosti; 4) pravila se potvrđuju i u ne-običnoj stvarnosti; i 5) pravila se potvrđuju posebnom  saglasnošću.

Pravila   su   nepromenljiva

Glavne konture delatnosti koje ulaze u  sklop pravila jesu neizbežni koraci koje čovek mora da preduzima da bi stigao do operativnog cilja učenja. Obaveznost tih pravila izražena je u ideji da su ona nepromenljiva. Nepromenljivost pravila u tesnoj je vezi s idejom efikasnosti. Dramatično ponašanje dovodi do neprekidne borbe za opstanak, a u tim uslovima samo najefikasniji čin koji se može izvršiti obezbediće čoveku opstanak. Pošto individualističko pozivanje na sopstveno iskustvo nije dopušteno, pravila propisuju radnje  koje  su  jedina  mogućnost da čovek ostane živ. Stoga pravila moraju biti nepromenljiva i moraju zahtevati određenu posluš­ nost.

Povinovanje pravilima  ipak  nije  apsolutno.  U toku svog učenja zabeležio sam jedan slučaj kad te nepromenljivosti nije bilo. Don Huan je taj slučaj odstupanja  od  pravila  objasnio  kao  naročitu  milost

koja je usledila posle direktnog posredovanja jednog saveznika. Tu su pravila bila prekršena mojom slučajnom, nenamernom, greškom  prilikom  upotre­ be saveznika iz biljke Datura inoxia. Don Huan je iz tog slučaja  zaključio da je saveznik kadar da neposredno interveniše i da spreči štetno, i najčešće smrtonosno, dejstvo koje  je  posledica  nepovino- vanja pravilima tog saveznika. Takav  primer fleksi­ bilnosti smatra se uvek posledicom čvrste veze zasnovane na afinitetu između saveznika i njegovog sledbenika.

Pravila    nisu   kumulativna

Ovde se pretpostavlja da su svi mogući metodi manipulacije saveznika već bili isprobani. Teorijski, pravila nisu kumulativna; ne mogu se uvećati. Ideja da se pravila ne kumuliraju u vezi je takođe  s pojmom efikasnosti. Pošto pravila predviđaju jedinu efikasnu mogućnost za opstanak, svaki pokušaj da se ona izmene, ili da se promeni njihov tok uvođenjem novina, smatra se ne samo suvišnim nego i smrtono­ snim činom. Čovek može samo sopstveno znanje da doda pravilima, bilo da ga u tome vodi učitelj, bilo sam saveznik i  to  na  naročit  način.  Ovo  drugo smatra se primerom  neposrednog sticanja znanja,  a ne  dodatkom  skupu  pravila  tog  saveznika.

Pravila   se  potvrđuju   u  običnoj  stvarnosti

Potvrđivanje pravila znači njihovo  proveravanje, čin ispitivanja njihove punovažnosti time  što  će  se ona pragmatično potvrditi na eksperimentalan način. Budući da su ta pravila vezana za situacije u običnoj i ne-običnoj stvarnosti, do njihovog  potvrđivanja dolazi  u obe  te  oblasti.

Situacije u običnoj stvarnosti kojima se ta pravila

bave najčešće su veoma neobične, ali, bez obzira kako neobične bile, ta pravila se potvrđuju u običnoj stvarnosti. Zato sam smatrao da je to izvan domena ovog dela i da bi u stvari spadalo u  oblast  jedne druge studije. Taj deo pravila odnosi se na pojedino­ sti u postupku kojim se prepoznaju,  sakupljaju, mešaju, pripravljaju i neguju  biljke  u  kojima  se nalaze saveznici i koje, prema tome, poseduju moć, kao i pojedinosti drugih procedura u vezi sa upotre­ bom takvih „moćnih" biljki, i druge tome slične pojedinosti.

Pravila   se  potvrđuju   u  ne-običnoj  stvarnosti

Pravila su takođe potvrđena u ne-običnoj stvar­ nosti i to potvrđivanje je izvedeno na isti pragmatič­ ni, eksperimentalni  način  priznanja  punovažnosti koje bi se primenilo i u situacijama obične stvarno­ sti. Ideja pragmatičnog potvrđivanja obuhvata dve koncepcije: 1) susrete sa saveznikom, koje sam nazvao stanjima ne-obične stvarnosti; i 2) posebne ciljeve  pravila.

Stanje   ne-obične   stvarnosti

Dve biljke u kojima se nalaze saveznici, kad se uzmu u skladu s pravilima što važe za svaku od njih, izazivaju stanja izuzetne  percepcije  koja  je  don Huan nazvao susretima sa saveznikom. Naročito je naglašavao izazivanje takvih stanja, podvlačeći ideju da čovek mora da se sreće sa saveznikom što je moguće češće kako bi njegova pravila proverio na pragmatičan,  eksperimentalan   način.   Pretpostavka je bila da je onaj deo pravila koji će  se  po  svoj prilici proveriti u neposrednoj zavisnosti od broja susreta  sa  saveznikom.

Jedini način da dođe do susreta sa saveznikom je,

prirodno, odgovarajuća upotreba biljke u kojoj se saveznik nalazi. Ali don Huan je i pored toga nagoveštavao da  u poodmakloj fazi   učenja  može doći do tih susreta i bez upotrebe biljke; drugim rečima, oni  se  mogu  izazvati  i  samo  snagom  volje.

Susrete sa saveznikom nazvao sam stanjima ne­ obične  stvarnosti.   Odlučio  sam  se  za  izraz  ,,ne-

-obična stvarnost" zato što se on slaže s don Huanovim tvrđenjem da do takvih susreta dolazi u produžetku stvarnosti, stvarnosti koja se samo malo razlikuje od obične stvarnosti svakodnevnog života. Prema tome, ne-obična stvarnost ima  neke posebne karakteristike koje, navodno, svako može da utvrdi na isti način. Don Huan te karakteristike nije nikada izričito formulisao, ali njegova uzdržanost je,  izgle­ da, poticala otuda  što je smatrao da svako može da polaže pravo na znanje kao na nešto što je lične prirode.

Sledeće karakteristike koje  smatram  specifičnim za ne-običnu stvarnost potiču iz mog ličnog iskustva. Njih je, i pored njihovog prividno sasvim ličnog porekla, podržao i razradio don Huan u skladu s premisama svog znanja; kao učitelj govorio mi  je tako kao da su te karakteristike inherentne u ne-običnoj stvarnosti: 1)  ne-obična  stvarnost  može se koristiti; 2) ne-obična stvarnost sastoji se od više elemenata.

Prva karakteristika — da se ne-obična stvarnost može koristiti — podrazumeva da ona može čoveku pružiti stvarne usluge. Don Huan je često objašnja­ vao da je glavna svrha njegovog znanja težnja za praktičnim rezultatima i da takvo traganje spada u oblast kako obične tako i  ne-obične  stvarnosti. Tvrdio je da u njegovom znanju postoje razni načini da se čovek ne-običnom stvarnošću posluži isto kao i običnom. Prema tom tvrđenju, stanja u koja su ljude dovodili saveznici izazivana su sa svesnom namerom da se za nešto iskoriste. U  ovom  određenom primeru   don   Huanov   rationale   bio   je   taj   da   se

susreti sa saveznicima organizuju zato da bi čovek doznao njihove tajne, i taj razlog  služio  je  kao strogo merilo da bi se prikrile druge  lične  pobude koje je čovek mogao imati želeći da se nađe u stanju ne-obične  stvarnosti.

Druga karakteristika ne-obične stvarnosti je ta da ona sadrži više  elemenata.  Ti  njeni sastavni elementi su predmeti, radnje, i događaji koje  čovek  u  njoj opaža, prividno svojim čulima, kao sadržaj stanja ne-obične stvarnosti. Celokupna slika ne-obične stvarnosti  sačinjena  je  od  elemenata  koji,   reklo  bi se, poseduju osobine elemenata obične stvarnosti i komponenata običnog sna, mada u suštini nisu jednaki ni s jednim  ni s drugim.

Po mom ličnom  sudu, sastavni elementi ne-obič­ ne stvarnosti imaju  3  glavne osobine:  1) stabilnost,

2) jedinstvenost, i 3) nedostatak obične saglasnosti. Te osobine ih izdvajaju kao samostalne, odvojene jedinice  koje  poseduju  nesumnjivu  individualnost.

Sastavni elementi ne-obične stvarnosti imaju sta­ bilnost u tom smislu što su stalni. U  tom  pogledu slični su sastavnim elementima obične stvarnosti, jer se nisu ni pomerali niti su iščezavali, kao što je slučaj s elementima običnih snova. Činilo se da svaka pojedinost koja ulazi  u sastavne elemente ne-obične stvarnosti poseduje sopstvenu konkret­ nost, i to konkretnost koja mi je izgledala neobično stabilna. Ta stabilnost bila je tako naglašena da mi je dozvolila da postavim kriterijum  prema kome čovek, u ne-običnoj stvarnosti, uvek može da zasta­ ne, i da se zadrži neodređeno vreme, da bi razmotrio te sastavne elemente. Primena tog kriterijuma omo­ gućila mi je da razlikujem stanja ne-obične stvarno­ sti kojom se služio don Huan od drugih stanja naročite percepcije za koje se moglo pomisliti da su ne-obična stvarnost, ali koja nisu odgovarala tom kriterijumu.

Druga isključiva karakteristika sastavnih eleme­ nata   ne-obične  stvarnosti  —  njihova  jedinstvenost

- znači da je svaki detalj tih sastavnih elemenata jedinstven, poseban; činilo se da je svaki detalj izdvojen  od  ostalih,  ili  da  se  ti  detalji  pojavljuju

1  po       1.      Jedinstvenost  tih sastavnih elemena­ ta je dalje, čini se,  stvarala  izuzetnu  potrebu, nužnost, koju je, možda, svako osećao: imperativna potreba, nagon, da se svi ti izdvojeni  detalji  skupe u jednu celovitu sliku, u jednu celinu. Don Huan  je očito bio svestan te  potrebe  i  njom se koristio kad god  mu  se  za  to  pružila  prilika.

Treća jedinstvena karakteristika tih sastavnih ele­ menata, i najdramatičnija od njih, jeste nedostatak obične saglasnosti. Te sastavne  elemente  čovek opaža u stanju potpune samoće, što pre liči na samoću čoveka koji je u običnoj stvarnosti svedok nekog neobičnog prizora nego na usamljenost kad se sanja. Budući da stabilnost sastavnih elemenata ne-obične stvarnosti čoveku omogućava da zastane i razmotri svaki od njih koliko god dugo želi, po tome se bezmalo čini da su to elementi svakodnevnog života; međutim, razlika između sastavnih elemenata tih dvaju stanja stvarnosti leži u njihovoj podobnosti za običnu saglasnost. Pod običnom saglasnošću podrazumevam prećutni i  implicitni  sporazum  o tome šta su sastavni elementi svakodnevnog života koje ljudi na razne načine daju jedni drugima. Za sa­ stavne elemente ne-obične stvarnosti, obična sagla­ snost bila je nedostižna. U tom pogledu je ne-obična stvarnost bila sličnija stanju sna nego običnoj stvar­ nosti. Pa ipak, zbog svojih izuzetnih karakteristika, odnosno zbog stabilnosti i jedinstvenosti, sastavni elementi ne-obične stvarnosti stvarali su neodoljiv utisak stvarnosti koja kao da je u čoveku izazivala potrebu da ih vrednuje prema kriterijumu te sagla­ snosti.

Naročita   svrha  pravila

Druga komponenta ideje da se pravila proverava- ju u ne-običnoj stvarnosti je ta da pravila imaju određenu svrhu. Ta svrha je da se pomoću saveznika postigne neki koristan cilj. U kontekstu don Huano- vog učenja smatralo se da se pravila uče na taj način što su se potvrđivala u običnoj i ne-običnoj stvarno­ sti. Međutim, od'učujući vid njegovog učenja bio je potvrđivanje pravila  u  stanjima ne-obične stvarnosti, i ono što se potvrđivalo u delima i elementima opaženim u ne-običnoj stvarnosti bilo je specifična svrha pravila. Ta naročita svrha odnosila se na moć saveznika, to jest, na manipulisanje saveznikom prvo kao sredstvom a zatim kao pomoćnikom, ali don Huan je uvek svaki primer naročite svrhe pravila tretirao kao jednu jedinicu koja implicitno  važi  za obe  ove  oblasti.

Pošto se ta specifična, naročita svrha odnosila na manipulisanje saveznikovom  moći, imala je neizbež- nog  pratioca  —  manipulativnu  tehniku.

Razni vidovi manipulativne tehnike su u stvari procedure, radnje, koje se preduzimaju u svakom slučaju u kome se manipuliše moći nekog od saveznika. Ideja da se saveznikom može  manipuli- sati garantovala  je njegovu korisnu  upotrebljivost u postizanju pragmatičnih ciljeva, a manipulativna tehnika bile su procedure koje su, navodno, omo­ gućavale  korišćenje  saveznika.

Specifična svrha raznih vidova manipulativne tehnike sačinjava jedinstvenu jedinicu koju  čaro­ bnjak    mora odlično da poznaje da bi mogao efikasno  da  zapoveda  svom  savezniku.

Don Huanovo učenje obuhvatalo je sledeće specifične svrhe pravila tih dvaju saveznika.  Ovde sam ih naveo istim redom po kome mi ih je on prikazao.

Prva  specifična  svrha  koja  je  proverena  u  ne-

-običnoj   stvarnosti  bila  je  ispitivanje  saveznika   koji

se nalazi u biljci Datura inoxia.  Manipulativna tehnika sastojala se  u  ispijanju  napitka  načinjenog od jednog dela korena biljke Datura. Pijenje tog napitka izazivalo je plitko, površno stanje ne-obične stvarnosti, koju je don Huan upotrebio za to da me ispita kako bi odredio imam li ili nemam, kao budući učenik, afiniteta prema savezniku iz te biljke. Pret­ postavlja se da taj napitak čoveka dovodi ili do toga da se na neodređen  način  fizički  dobro oseća  ili  da ga obuzme osećanje velike nelagodnosti, a don Huan je ta dejstva tumačio tako kao da u prvom slučaju postoji  taj  afinitet,  a  u  drugom  ne  postoji.

Druga specifična svrha bila je vidovitost, predvi­ đanje budućnosti. To je takođe bio deo, pravila saveznika iz biljke Datura inoxia. Don  Huan  je smatrao da je vidovitost oblik naročitog pokreta, pretpostavljajući da saveznik prenosi čarobnjaka u naročiti deo ne-obične stvarnosti u  kome  može  da vidi  događaje  za  koje  inače  ne  zna.

Manipulativna tehnika druge specifične svrhe je proces uzimanja — apsorpcije. Napitak spravljen od korena biljke Datura pije se, a mast načinjena od semena Daturae maže se po slepoočnicama  i  čeo­ nom delu glave. Upotrebio sam izraz „uzimanje — apsorpcija" zato što je  apsorbovanje  kroz  kožu možda doprinelo tome da se po ispijanju napitka pređe u stanje ne-obične stvarnosti, ili je, možda, pijenje  napitka  pomoglo  apsorbovanju  kroz  kožu.

Ta manipulativna tehnika zahteva upotrebu  i drugih elemenata osim biljke  Datura,  u  ovom slučaju dva guštera. Pretpostavlja se da oni služe čarobnjaku kao instrumenti za kretanje, podrazume- vajući pod tim  izuzetnu  percepciju  prema  kojoj  se on nalazi u naročitoj oblasti u kojoj čovek može da čuje guštera kako govori i da potom vidi sve što mu je on rekao. Don Huan je  te  pojave objasnio  time što gušteri odgovaraju na pitanja koja su im posta­ vljena  u  vezi  sa  vidovitošću.

Treća  specifična  svrha  pravila  vezanih  za  biljke

Datura odnosi se na drugi oblik kretanja — na let čarobnjakovog tela. Prema don Huanovom obja­ šnjenju, čarobnjak (veštac) koji se služi tim  savezni­ kom može  u letu da prevali ogromna rastojanja; let je  čarobnjakova  sposobnost  da  se  kreće  kroz  ne-

-običnu stvarnost i da se zatim vrati u običnu stvarnost  kad  to  zaželi.

Manipulativna tehnika, treće specifične svrhe je i proces uzimanja — apsorpcije. Napitak spravljen od korena Daturae se popije, a mast  načinjena  od semenja iste biljke maže se po tabanima, po unutra­ šnjoj  strani  obe  noge  i  po  polnim  organima.

Treća specifična svrha nije potvrđena u  tančine; don Huan mi je dao na znanje da nije otkrio druge vidove manipulativne tehnike koja bi čarobnjaku dopustila  da oseća pravac dok  se  kreće.

Četvrta specifična svrha pravila je ispitivanje  u vezi sa saveznikom koji se nalazi u gljivi Psilocybe mexicana. Cilj tog ispitivanja nije da se utvrdi da li postoji ili ne postoji afinitet prema tom savezniku, nego je to pre neizbežni prvi pokušaj, ili susret sa saveznikom.

Manipulativna tehnika za četvrtu specifičnu svrhu sastoji se od pušenja mešavine spravljene od osuše­ nih gljiva pomešane sa raznim delovima pet drugih biljki od  kojih nijedna, koliko se zna, ne sadrži halucinogena svojstva. Ta pravila pridaju naročitu važnost činu uvlačenja  dima iz te mešavine; tako je učitelj upotrebljavao izraz humito (mali dim) govo­ reći o savezniku koji se  nalazi u njemu.  Ali ja sam taj proces nazvao „uzimanje—inhalacija" zato što je to kombinacija u kojoj se mešavina  prvo  uzme  u usta a zatim uvlače dim. Te gljive su se, zbog svoje mekoće, sušeći se pretvarale u veoma sitan prah koji je dosta teško sagorevao. Ostali sastojci su, osušeni, ličili na rezance. Ti rezanci bi se upalili u glavi lule dok se prah od gljiva, koji nije tako lako goreo, uvlačio u usta i gutao. Logično, količina osušenih gljiva  koju  čovek  proguta  bila  je  veća  od  količine

rezanaca  sagorelih  i  uvučenih  u  vidu dima.

Dejstvo prvog stanja ne-obične stvarnosti izazva­ nog uzimanjem gljive  Psilocybe  mexicana  dalo  je don Huanu povoda za kratak osvrt na peti specifični cilj pravila. On se odnosio na kretanje — uz pomoć saveznika iz gljive Psilocybe mexicana — u predme­ te, ili kroz njih, s jedne, ili u živa bića i kroz njih s druge strane. Potpuna manipulativna tehnika možda je sadržala i hipnotičku sugestiju osim procesa uzimanja—inhalacije. Pošto je don Huan tu specifič­ nu svrhu prikazao samo kroz kratak osvrt koji nije dalje proveravan, ja nisam mogao tačno da  utvrđu­ jem  njene  razne  vidove.

Šesta  specifična  svrha  pravila  proverena  u  ne-

-običnoj stvarnosti, koja je takođe uključivala savez­ nika iz gljive Psilocybe mexicana, odnosila  se  na jedan drugi vid kretanja — to jest na takvo kretanje u kome se čovek pretvara u nešto drugo. Taj vid kretanja bio je podvrgnut veoma podrobnoj proveri. Don Huan je tvrdio da je potrebno uporno vežbanje da bi se tim ovladalo. Tvrdio je takođe da saveznik iz gljive Psilocybe mexicana ima inherentnu sposob­ nost da učini  to da čarobnjakovo telo nestane; tako je ideja o usvajanju nekog drugog oblika bila logična mogućnost za kretanje u bestelesnom stanju. Druga logična mogućnost za kretanje bila je, prirodno, kretanje kroz predmete i živa bića, o čemu je  don Huan  malo  govorio.

Manipulativna tehnika  šeste specifične svrhe  pra­ vila obuhvata ne samo uzimanje—inhalaciju nego i, sudeći prema svim  znacima,  hipnotičku  sugestiju. Don Huan se služio takvom sugestijom u toku prelaznih stanja u ne-običnu stvarnost, a takođe i u prvoj fazi stanja ne-obične stvarnosti. Taj, na izgled, hipnotički proces  on je nazivao samo svojim ličnim nadzorom, želeći time da kaže kako mi u tom određenom trenutku nije otkrio potpunu manipula- livnu  tehniku.

Usvajanje   nekog  drugog  obličja  ne  znači  da  je

čarobnjak mogao slobodno, kad mu se prohte,  po želji da uzme  neko  drugo  obličje;  naprotiv,  trebalo je celog života učiti da bi se postiglo unapred zamišljeno obličje. Don Huan je najviše voleo da to unapred  zamišljeno obličje bude gavran, pa je stoga u svom učenju pridavao naročitu  važnost  tom obličju. No on mi je ipak veoma jasno stavio do znanja da se po ličnoj naklonosti opredelio za gavrana, ali da osim toga postoje i mnoga druga obličja  koja  čovek  može  da  usvoji.