PREPODOBNI JEFREM SIRIN PODVIŢNIĈKE POUKE

VII

SAVETI PODVIŽNICIMA

1.  Poĉetak monaškog odricanja jeste - bojati se Boga. Monah koji se ne boji Boga biće izvan vrata Carstva BoŽjeg. Poĉetak dobrog Žvota monaha jeste poznanje Boga, a neznanje Boga pomraĉava monahovu dušu.

2.  Dobra baština monaha je celomudrenost i svetost. Onaj monah koji ih nema - lišava se nasledstva otaca.

3.  Monaški podvig predstavlja - izuĉavanje Pisma i ispunjavanje zapovesti BoŽjih. Monah koji se time ne zanima, nije podviţnik.

4.  Monahova hrana je da tvori volju BoŽju, a ĉulna hrana ga neće postaviti pred Hrista. Jer, što ulazi na usta ide u trbuh, i izbacuje se napolje (Mt.15,17).

5.  Stopalo monaha, krećući se pristojno, neka haba Crkvene stepenice, i neka ne prelazi iz kuće u kuću, vladajući se nepristojno.

6.  Neka monah prima savet od razumnih, a savet nerazumnoga neka se ne useli u srce njegovo.

7.  Monah koji bdije u Psalmima i slavoslovljima i duhovnim pesmama od sebe tera noćna maštanja, a monah koji spava, nadimajući se svojim dobrim delima, plete paukovu mreţu.

8. Hrabri monah krstom Hristovim izbegava Ċavolske mreţe.

9.  Monah koji se vezao za zemaljsko i k zemaljskom priklonio u svemu postupa po satanski (protivljenjem zapovestima, lukavstvom i samougaĊanjem).

10.  Neka monahova misao uvek bude zauzeta dobrim delima. Delanje monaha su pristojne pomisli. Bdenje monaha ukroćuje neĉiste pomisli.

11.  Polje koje monah treba da obraĊuje jeste dobra duša koja donosi jevanĊelski plod. Monah koji je obraĊuje prvi jede od njenih plodova.

12.  Besmrtna sila za monaha jeste negramţljivost koja nosi krst. Srebroljublje je, pak, štetno za njega, jer zagraĊuje [ulaz] u Carstvo nebesko.

13. Dobar dar za monaha jeste devstvenost koje ga, zajedno sa Ilijom na kolesnici, uznosi na nebo. Sila devstva je uzdrţanje u hrani, a monah koji se opija oskrnavljuje svoje telo.

14.  Suze koje se liju iz oĉiju jesu drvo Žvota koje izrasta u visinu smirenoumlja. Monah koji ga je stekao sabira dobre plodove.

15.  Monah koji svima razglašuje o svome daru izaziva omrazu i ĉuće od Gospoda: Ti si već primio platu svoju (Mt.6,2). Ko se, pak, stidi da priĉa dobija nagradu od Gospoda koji zna [ono što je uĉinjeno] u tajnosti.

16. Monaše, ne uznosi se dajući Bogu BoŽje. Naprotiv, moleći se Gospodu, govori: Tvoje od tvojih prinosim ti, Vladiko i samo od tebe ištem izbavljenje duše.

17. Monaha koji sa ĉistim srcem vrši noćne molitve ĉuje Gospod. Danju ga On ĉini svetlim kao dan i svakodnevno ga sve više i više pokazuje svetlim.

18. U gordosti monaha ne poĉiva Gospod, a u smirenoumlju njegovom poĉiva Duh

Sveti.

19.  Neka hiton monaha (ne tkani, nego duhovni) u svako vreme bude ĉist. Takav

monah će u ponoć sa Ţenikom ući u dvorac.

20.  Monaše, pripremi ulje radi izlaska u sretanje Ţeniku. Jer, ako tada ništa ne budeš imao da naliješ u svetiljku, da bi jasno gorela, ostaćeš van dvorca zajedno sa ludim devojkama.

21.  Neka monaški Žvot, koji je podraţavanje anĊeoskog Žvota, bude uništitelj greha. On treba da bude neprestano donošenje plodova pokajnika.

22.  Neka monaški Žvot stavlja peĉat umrtvljavanja pohote na sve udove: obrazac za to jeste Žvot svetog Jovana Preteĉe.

23 Neka besovska bura beŽ od monaha i neka u njima likuje anĊeoska tišina. Kada nailazi besovska bura ĉuvaj se, monaše, svoje razdraţljivosti. Jer, Žvot monaha treba da uvek nosi odeću krotosti i trpljenja.

24.    Monah koji gori duhom (revnosti po Bogu) progoni besove, a monah koji se radi (gordog) suparništva nadmeće sa svojim bratom - privlaĉi demone.

25.   Neka sunce ne zaĊe u gnevu tvome, i ruţna reĉ, koja izlazi iz razdraţenog grla, neka ne smućuje bratiju.

26.      Nemoj izbegavati da slušaš pevanje, koje zapravo predstavlja anĊeosko slavoslovlje. Od šuma, pak, satanskih prizora beŽ, zato što se radi o Ċavolskoj prelesti.

27.   Neka na tvom ĉelu uvek bude krst Hristov, a u srcu strah BoŽji.

28.   Bezmolvije sa ĉistim srcem pomazuje monaha uljem Duha Svetoga.

29.   Dobra narav raĊa bratoljublje i daleko progoni svaĊu.

30.    Ko se sjedinio sa Gospodom ne predaje se Ċavolu da ne bi bio postiĊen u braĉnom dvorcu.

31.   Neoborivi štit za monaha jeste anĊeosko pevanje u njegovim ustima. San, pak, koji mu je prijatniji od pevanja, za njega predstavlja smrt.

32.     Dobrovoljno siromaštvo je  riznica monaha i boţanstven je  monah koji je obuĉen u njega. Na nebu sabiraj svoju riznicu, budući da su vekovi sladosti beskonaĉni.

33.    Neka tvoj um uvek bude zauzet Boţanstvenim Pismima. Neka tvoja vrata ne budu zakljuĉana metalnim bravama, nego neka budu pregraĊena krajeugaonim kamenom (trezvoumnim prizivanjem imena Gospoda Isusa).

34.    Lice monaha u molitvi postaje ĉudesno, i tragovi njegovog duhovnog veselja prenose radost na sve mnoštvo monaha.

35.    Monah koji se ne brine o stomaku i koji ne voli da pije vino postaje sliĉan anĊelima.

36.    Neopisiva lepota monaha jeste devstvenost koja blista u duši. Najodvratniji, pak, izgled monaha predstavlja - oskrnavljena devstvenost.

37.   Za monaha je najgore od svega - pasti u greh. On u njemu uništava sve dobro, kao oganj slamu.

38.    Monah, koji je zgazio svet postaje sabesednik Hristov, a onaj ko je sputan delima ovoga sveta nije ugodan Vojvodi Hristu.

39.    Nesrebroljubiv monah je najverniji propovednik Carstva nebeskog. Ko, pak, boluje od srebroljublja jeste ĉovek koji nesrećno gine.

40.       Mladom monahu je ukras celomudrenost koja vlada nepomraĉenom devstvenošću.

41.    Za monaha je poslušnost [velika] dragocenost: ko je stekne biće uslišen od Gospoda.

42.   Neka monah izgovara dobru reĉ i neka svojim ustima izgovara reĉi Višnjega.

43.    Neka monah primi na sebe dobrovoljno gladovanje da bi smirio svoje telo, i uzvisio stanovnicu neba - dušu.

44.   Monah neka blagovesti reĉi istine i laţ neka bude izgnana iz njegovih usta.

45.   Ĉuvši grubu reĉ nemoj upasti u srdţbu, nego se smiri. Postavši posrednik mira, naime, primićeš vernu nagradu za mir i nazvaćeš se sinom Višnjega.

46.     Lav je strašan divljim magarcima. Neka takav bude i monah za pohotne pomisli.

47.    Monah koji pre vremena razrešava post liĉi na onoga koji potkopava temelj stuba (na kome Žvi).

48.    Gordeljivi monah koji pobuĊuje strasne pokrete u manastiru isto je što i vetar koji podiţe prašinu u ravnici.

49.   Dobri monah je anĊeo na zemlji koji nije ranjen strelama slastoljublja.

50.     Ne prepuštaj se gordosti da ne bi pao strašnim padom. Ugledaj se na smirenoumlje Pavla da bi postao njegov sanaslednik.

51.   Kao uzor sebi izaberi Mojsijevu krotost da bi Bog tvoje kameno srce pretvorio u vodeno jezero i da bi ti, osetivši blagotvornost, mogao zahvalno da kliĉeš: Na tihoj vodi vaspita me Gospod (Ps.22,2).

52.   Spoznaj kako je prekrasno smirenoumlje i izaberi ga za sebe, budući da uznosi na nebo. Predstavljena ti je dobra nagrada za smirenoumlje - Carstvo nebesko. Nemoj biti nemaran za njega.

53.    Neka se mladi monah, prezirući sujetu, utvrĊuje u celomudrenosti. Monah koji je ispunjen celomudrenošću predstavlja mladicu osvećenu Bogom.

54.   Post je uzda za monaha. Ko sa sebe zbaci ovu uzdu postaje sliĉan raspaljenom konju (Jer.5,8). Mladi monah koji ne obuzdava stomak neće moći da se uzdrŽ od telesnog greha.

55.   Bodri monah danonoćno marljivo prebiva u molitvama. Udarajući se u srce, on prolivasuze i na sebe sa neba nizvodi ulje.

56.    Monah koji nije predan strastima jeste drvo Žvota na zemlji. On je primio anĊeoski Žvot.

57.   Psalam u ustima monaha jeste najoštriji maĉ protiv Ċavola.

58.    Suvo drvo Jelisejevo je iz dubine izvuklo ţeljezo, a telo, koje je monah uĉinio suvim, izvlaĉi dušu iz dubine (strasti). Post monaha isušuje tokove strasti. Monahu je granica posta - smrt i pre konĉine neka ga ne napušta.

59.    Bodrost monaha u molitvi jeste maĉ protiv strasti. Monahu nije naznaĉena granica molitve. Stoga neka on u svako vreme blagosilja Gospoda.

60.   Monahu koji ne zadrţava svoj jezik u dan gneva nije lako da savlada ni strasti. Monah koji se gnevi ubija svoju dušu i oštrim strelama ranjava svoga bliţega.

61.    Naoruţaj se pre iskušenja. To će ti pomoći da se u vreme iskušenja pokaţeš iskusan.

62.   Ne stiĉi bogatstvo i ne goji telo: tesan i uzak put zahteva da se odloŽ na stranu sve što nije korisno. Podraţavaj Pavla i smatraj sve za trice, da bi Hrista dobio (Fil.3,8). Bogatstvo i gojenje tela neće proći kroz nebeska vrata. Zavoli negramţljivost i uzdrţanje i nećeš ostati izvan tih vrata.

63.     Oganj koji pali monaha jeste slastoljublje koje se zapaljuje pijenjem vina. Hristos je izvor koji uvek teĉe. Zahvatajući iz njega ugasi smradni oganj.

64.   Nemoj da izgovaraš rĊavu reĉ inaĉe ćeš postati vinograd u kome raste trnje. U razgovoru sa bliţnjim upotrebljavaj najprijatnije reĉi, ugledajući se na pĉelu koja uvek donosi med koji nema gorĉine.

65.   Lakomislenog monaha uznemirava bura pomisli, a ko vlada sobom uĉvršćuje se reĉima JevanĊelja. Nemarnog, pak, monaha dave pomisli kao trnje pšenicu.

66.    Nemoj u svome srcu ĉuvati zlu reĉ na brata svoga da bi u molitvi mogao da govoriš: I ostavi nam... kao što i mi ostavljamo (Mt.6,12).

67.   Venac pohvale za monaha jeste mir i svetinja. Ko ih je stekao videće Gospoda (Jev.12D4).

68.    Mudrost monaha nije u znanju trudova koje treba poneti, nego u njihovom razumnom nošenju. Ko je takav - ne uĉi reĉju, nego urazumljuje delom.

69.    Ratujući sa pukovima besova, mudri monah ne biva ranjen njihovim strelama. Krepeći se krstom Hristovim, on uništava glavu zmije.

70.    Dragoceno nasleĊe monaha je devstvenost koju ozaruje svetlost milostinje. Onaj koji ga je stekao i saĉuvao nesumnjivo će ući u braĉni dvorac.

71.     Saĉuvaj zapovesti Višnjega i ĉuvaj pravila otaca, te ćeš postati naslednik Carstva nebeskog.

72.    Samovoljan i drzak monah pada u iskušenje i u mreţu Ċavolsku, a krotkog će susresti mir i venac svetinje.

73.    Monah koji se obilno hrani pada u iskušenje i noćna maštanja, a isposnikova postelja je ĉista i san bezmeteţan.

74.    Monah koji se boji Boga neće pretrpeti nikakvu štetu. Njega ĉuva Gospod i u dan smrti on će imati ţrtvu izmirenja.

75.    Poslušnost monaha se ne poznaje u velikim podvizima, nego - u iskušenjima. Monahu trpljenje u ţalostima, koje se verno ĉuva, donosi nepostidnu nadu. Neka ga on ĉuva do poslednjeg daha, jer - ko pretrpi do kraja taj će se spasti (Mt.10,22). Trpi, monaše, jer je vreme trpljenja kratko, a vekovi sladosti - beskonaĉni,

76.    Neka pesmopoj monaha bude neprekidan, budući da se i slavoslovlje serafima nikada ne prekida. Monaše, neka u tvojim ustima bude duhovna pesma, koja će olakšavati teŽnu iskušenja koja te susreću,

77.    Poslušni monah će sa dobrom smelošću stajati pored krsta. Jer, na krstu je Gospod koji je bio poslušan do smrti, i to do krsne smrti.

78.   Neka se glas monaha u molitvenoj krotosti iskreno uznosi Bogu iz nepokretnih

usta.

79.   Istinska svetlost na zemlji jeste monah koji se ne spotiĉe svojim jezikom. Ko je

takav i ko svoje telo ne oskrnavljuje gresima - prijatelj je Hristov.

80.    Monah koga okruŽ strah BoŽji jeste kao stub koji se ne moţe oboriti. Monah, pak, koji nije stekao strah BoŽji biće lak plen protivnicima.

81.    Monah koji ništa nema jeste ĉista svetlost na zemlji. Jer, kao koren svih zala, srebroljublje (1.Tim.6,10) ne donosi dobre plodove.

82.    Bolje je da monah jede meso i da pije vino, nego da osuĊivanjem jede tela svoje bratije.

83.   Zlato se ispituje u ognjenoj peći, a pravi monah se poznaje u mnoštvu monaha.

84.    Neka ruke monaha budu prepodobno ispruţene Bogu na poraz neprijatelja, podraţavajući Mojsija koji je, rukama izobrazivši krst, savladao Amalika.

85.    Na monahu koji je raspet i umire svakodnevno poĉiva obilna blagodat. Njemu se raduju anĊeli, primajući ga u Carstvo nebesko.

86.   Uzda za strasti je post, a umrtvljenje strasti je molitva sa milostinjom.

87.     Monah koji je iznad telesnih strasti jeste ĉistiji od snega. Zaţelevši jedino Hrista, on će ugledati kako ga Hristos uvenĉava u dan blagosti.

88.    Monah-klevetnik razgoni mnoštvo monaha i uništava prijateljstvo. Zmija je uz pomoć klevete Evu izgnala iz raja. I monah koji kleveta joj je sliĉan, budući da pogubljuje dušu bliţnjega i svoju ne spasava,

89.    Bog će uslišiti onoga ko razumno peva u svome srcu. Neka duša monaha nerasejanim okom gleda prema Bogu. Jer, odrekavši se sveta i sjedinivši se sa Hristom, ona treba da prenebregava sve zemaljsko.

90.   Duša monaha koja duhovno miriše, sveto zagraĊuje ĉulo mirisa od zmije da ne bi omirisala skvernu pohote. Osim toga, onaj ko u srcu ima strah BoŽji neće dotaći skvernu sladostrašća.

91.    Staraj se da uvek budeš prostosrdaĉan i iskren. Nemoj jedno drţati u srcu, a drugo na jeziku. Jer, to je lukavstvo.

92.   Budi pravdoljubiv i ne laŽ, budući da je laţ od Ċavola.

93.   Ne uzvraćaj zlom na zlo. Naprotiv, oprosti onome ko ti uĉini zlo, da bi Gospod i tebi oprostio.

94.     Ako te napada zlopamćenje, iz sve duše se pomoli za dotiĉnoga brata - i zlopamćenje će odstupiti od tebe.

95.   Pazi da u sebi ne dopustiš strast zavisti da te Ċavo ne bi Žvog progutao, već se što pre ispovedi i moli Boga da te izbavi od takve opasnosti.

96.    Ako vidiš nekoga da greši, ne razglašuj njegov greh, ne osuĊuj ga i nemoj ga mrzeti da ne bi pao u isti greh, već bolje reci: "Ja sam gori od njega. Danas je on sagrešio, a sutra ću ja".

97.    Znaj da se demoni boje ćutanja, posta, bdenja, uzdrţanja, smirenja, molitava, suza i ostalih podviţniĉkih vrlina.

98.    Neprestano se sećaj smrti i svoga groba ukoliko hoćeš da ti Bog daruje suze, skrušenost i bestrašće.

99.   Ako te Ċavo obmane, te padneš u mali ili veliki greh, nemoj oĉajavati niti sebe osuĊivati na pogibao, već pribegni ispovesti i pokajanju. I - Bog se neće odvratiti od tebe.

100.    Nemoj voleti da ideš u grad. Jer, ti ćeš ostati ĉist ako ne budeš video ono što je grehovno.

101.   Ne opijaj se vinom. Inaĉe ćeš uĉiniti da se srce tvoje sa pomamom ustremi na zadovoljstva.

102.    Nemoj jesti dva puta na dan da ne bi ogrubelo tvoje telo, a sa njim i strasti ojaĉale.

103.    Nemoj mnogo da spavaš, već neprekidno išti pomoć BoŽju da bi kao ptica izbegao mreţu (Priĉ.6,5).

104.   Nemoj govoriti mnogo da ne bi upao u laţ.

105.   Nemoj sticati ništa što je preko tvojih potreba, i Žvi sa umerenim prohtevima.

106.   Bezmolstvuj, i radi svoje delo.

107.   Svom silom ĉuvaj jezik i stomak.

108.   DrŽ se smirenoumlja i budi kao neznalica i onaj ko ne razume.

109.   Budi krotak prema svim ljudima.

110.      Mnogo  je  štete  od  govorljivosti  i  smeha,  a  blagorazuman  ĉovek  ĉuva bezmolvije.

111.    Svagda pred svojim oĉima imaj smrt i iskušenja te nikada neće  dovesti do

pada.

112.    Ujutro i uveĉe ispituj sam sebe, tj. kako si proveo vreme. To nije  moguće

uĉiniti bez napora (tj. bez postojane paţnje prema sebi i straţenja nad srcem).

113.   Boj se Boga kao onaj ko je obavezan da mu da odgovor za sva svoja dela.

114.   Svakodnevno se pitaj koju si strast pobedio.

115.    Ko veruje da će biti Sud neće osuĊivati ni jednog ĉoveka, već će se više paziti i ĉuvati ĉak i od malog i nevaţnog zla.

116.     Ko veruje da će njegovo telo vaskrsnuti brine se o tome da ga oĉisti od oskvrnjenja.

117.   UtvrĊujući se u strahu BoŽjem, ĉuvaj i ispunjavaj sve što si duţan da ĉiniš i ne postavljaj spoticanja svojoj savesti. Budi paţljiv prema njoj da bi i ona bila tvoja ĉuvarka i odmah ti pokazivala u šta padaš, ne ostavljajući te i ne dopuštajući da padneš u ruke svojih neprijatelja.

118.   Znaj da monaha napada uninije kada njegov um poĉne da izbegava samovolju i da pribegava Bogu. Za istrebljenje uninija sluŽ molitva i neprestano razmišljanje o Bogu. To razmišljanje se, pak, podrţava uzdrţanjem, a uzdrţanje se ĉuva telesnim trudom. Takav je tesni put koji vodi u Žvot (Mt.7,14).

119.    Ako si istinski zavoleo Gospoda, ako se staraš da zadobiješ Carstvo i ako si dao zavet da ćeš se truditi zbog svojih grehova, sećaj se Suda i veĉnih muka, sa strahom oĉekujući svoj odlazak iz ovoga sveta.

120.     Nemoj imati pristrasnost ni prema parama, ni prema  imanju, ni prema roditeljima, ni prema svetskoj slavi, ni prema prijateljima, ni prema srodnicima, ni prema bratiji, i uopšte - ni prema ĉemu zemaljskom. Nemoj se brinuti niti starati o tome. Raskinuvši svaku vezu, odloŽvši brigu, omrznuvši [sve] i obnaŽvši ĉak svoje telo od svega bezbriţno i bez lenjosti idi za Hristom uvek gledajući na nebo i otuda oĉekujući pomoć. Jer. smrt dolazi iznenada i sud je blizu. I teško onome ko nije spreman!