PREPODOBNI JEFREM SIRIN PODVIŢNIĈKE POUKE

II

SAVETI O POKAJANjU

1.  Teško meni! U kakvom sam stidu! Moja unutrašnjost nije kao moja spoljašnjost! Zaista, ja imam izgled poboţnosti, ali ne i njenu silu. S kakvim ću licem izaći pred Gospoda Boga koji zna tajne srca moga? Podleţući odgovornosti za tolika zla dela, stojeći na molitvi ja se bojim da ne siĊe oganj sa neba i pogubi me. Pa ipak, ne oĉajavam, uzdajući se na štedrost BoŽju.

2.  Otvrdlo je srce moje, izmenio se razum moj, pomraĉio se um moj. Kao pas vraćam se na svoju bljuvotinu (2.Pt.2,22). Nema u meni ĉistog pokajanja, nema suza za vreme molitve, premda i uzdišem, i bijem se u prsa, tj. u prebivalište strasti.

3.  Tamo će se obelodaniti ono što je uĉinjeno u tami, i ono što je uĉinjeno javno. Kakav će stid obuzeti moju dušu kada me ugledaju osuĊenog oni koji sada govore da sam besprekoran! Ostavivši duhovno, ja sam se pokorio strastima. Ne ţelim da se uĉim, a spreman sam da uĉim [druge]; ne ţelim da se potĉinjavam, a volim da [druge] podĉinjavam sebi; ne ţelim da se trudim, a vrlo rado druge obremenjujem; ne ţelim da ukazujem ĉast, a ţelim da me [drugi] poštuju; prekore ne trpim, a volim da prekorevam; ne ţelim da me poniţavaju, a volim da poniţavam; mudar sam da dajem savete, ali ih sam ne ispunjavam; govorim šta treba ĉiniti, a sam ĉinim ono što ne treba ni govoriti.

4.  Nemoj reći: "Danas ću sagrešiti, a sutra ću se pokajati". Bolje je da se danas pokajemo, jer ne znamo da li ćemo doŽveti do sutra.

5.  Ako smo sagrešili, pokajmo se zato što Gospod prima pokajanje onih koji se istinski kaju.

6.  Ako sagreši brat, mi ga sa zadovoljstvom izobliĉavamo, a ako sami pogrešimo izobliĉelje primamo sa neprijatnošću.

7.  Nemoj protivreĉiti istini i ne stidi se kada te ispravljaju. Nemoj se stideti da ispovediš grehe svoje (Sir.4,29-30). Nemoj reći: "Sagreših, pa šta", budući da je Gospod dugotrpeljiv. Nemoj kasniti da se obratiš Gospodu, i ne odlaŽ iz dana u dan (Sir.5,4; 8). Znaj da gnev neće zakasniti (Sir.7,18).

8.  Ko će dati glavi mojoj vodu, i oĉima mojim izvor suza da plaĉem zbog grehova mojih dan i noć (Jer.9,1). Rekoh smehu (Prop.2,2): "Idi od mene;" i suzama: "DoĊite mi", jer je veoma velik greh moj pred Gospodom i nema broja mojim padovima.

9. Da li znate da kod ljudi postoje tri razliĉite vrste suza? Postoje suze zbog vidljivih stvari, koje su veoma gorke i sujetne. Postoje suze pokajanja, kada duša ţeli veĉna blaga: one su veoma slatke i korisne. I postoje suze raskajanja tamo gde je plaĉ i škrgut zuba (Mt.8,12): one su gorke i beskorisne, budući da su u potpunosti neuspešne, s obzirom da je prošlo vreme za pokajanje.

10.   Po spoljašnjosti mi smo smireni, a po naravi - surovi i neĉoveĉni; po spoljašnjosti smo poboţni, a po naravi - ubice; po spoljašnjosti smo puni ljubavi, a po naravi - neprijatelji; po spoljašnjosti smo druţeljubivi, a po naravi - puni zavisti; po spoljašnjosti smo podviţnici, a po naravi - rĊa za podviţnike; po spoljašnjosti smo isposnici, a po naravi - morski razbojnici; po spoljašnjosti smo celomudreni, a u srcu - preljuboĉinci; po spoljašnjosti smo bezmolvnici, a u srcu - skitnice; po spoljašnjosti smo krotki, a po naravi - uobraţeni; po spoljašnjosti smo savetodavci, a po naravi - zavodnici; po spoljašnjosti smo prostodušni, a po naravi - opasni. Zbog ĉega je to tako? Zbog toga što pred svojim oĉima nemamo strah BoŽji, i zbog toga što zapovesti Gospodnje ili ne znamo, ili izvrćemo onako kako nam je ugodno.

11.  Još i sada (posle dugo godina samoispravljanja) u meni je mnogo neĉistih pomisli - zavisti, pakosti, samougaĊanja, stomakougaĊanja, gnevljivosti, taštine, gramţljivosti. Sam po sebi sam ništa, a sebe smatram za nešto; pripadam broju rĊavih ljudi, a uporno traŽm da dobijem slavu svetosti; Žvim u gresima, a ţelim da me svi smatraju pravednim; sam sam laţljivac, a na laţove se ljutim; oskrnavljujem se mišlju, a osuĊujem bludnike; osuĊujem lopove, a ĉinim nepravde bednima; pokazujem se kao ĉist, premda sam  sav neĉist;  u crkvi stojim  na prvom  mestu,  premda nisam  dostojan  ni

poslednjeg; zahtevam da me poštuju, iako treba da me preziru; pred ţenama hoću da se pokaţem ljubazan i pred bogatima - blagoĉastiv; ako me ţaloste, svetim se; ako me izobliĉavaju, negodujem; ako mi ne laskaju, gnevim se; starešine prezirem, i ponašam se licemerno pred njima; ne ţelim da odam poštovanje dostojnome, a sam zahtevam poĉasti iako sam nedostojan. Neću poĉeti da opisujem pomisli koje me svakodnevno okupiraju, brige oko sujete, nemar za molitvu, strast za osuĊivanjem. Naprotiv, opisaću odlaske u Crkvu jedino zbog ustanovljenog poretka kao i namerna zakašnjenja, traţene susrete, licemerne razgovore sa poboţnim ţenama, nenasitost u primanju darova, laskanje radi zadobijanja boljeg. Takav je moj Žvot, takvi su moji nedostaci!

12. Moţda će neko reći: "Kakvu vaţnost imaju pomisli". Na to ću vam reći: "One su veoma vaţne". I evo dokaza iz Svetog Pisma. Jov je prinosio ţrtve za decu svoju, govoreći: Moţe biti da su u svojim srcima pomislili o neĉemu zlom (Jov 1,5). Kad pomisli ne bi podlegale odgovornosti, zbog ĉega bi on prinosio jedno tele zbog grehopada pomislima? U zboru Korejevom osuĊeni su bili i oni koji su imali zle misli. Budući da su imali zle misli, oni su bili spaljeni. I Gospod Spasitelj je saglasnost da se uĉini preljuba nazvao preljubom, i ţelju za ţenom - samim delom, i gnev - ubistvom, i mrţnju - samim ubistvom. I blaţeni Pavle svedoĉi o našoj odgovornosti za pomisli kada kaţe da će Gospod na Sudu otkriti sve namere srca i osvetliti ono što je sakriveno u tami (1.Kor.4,5). Nemojte, dakle, govoriti da pomisli ništa ne znaĉe, budući da se saglasnost sa njima priznaje za samo delo.

13. Mi nismo duţni da ispitujemo samo pomisli, već i odluku našeg proizvoljenja da pomisli prizna prijatnim i da im se prikloni. Zemljodelac seje na zemlju, ali se ne prima sve što je posejano. Tako i um seje u proizvoljenje, ali se ne prima i ne odobrava sve. Zemljoradnik oĉekuje rod od onoga što je zemlja primila. I Bog zahteva odgovor za ono što je primilo i odobrilo proizvoljenje.

14. Apostol je ljude koji postupaju u skladu sa prirodom nazvao duševnima, a one koji postupaju protivprirodno - telesnima. Duhovni su, pak, oni koji i prirodu preobraţavaju u duh. Bog zna i prirodu i proizvoljenje i moći svakoga [od nas]. On u njih seje svoje Slovo i od njih oĉekuje dela prema njihovim mogućnostima. On natprirodno proniĉe u dušu i duh, u prirodu i proizvoljenje (premda ne vrši nasilje nad njim). Ako se ĉovek zadovoljava onim što je prirodno, Bog neće traŽti odgovor, budući da je odredio meru prirode i postavio joj zakon. MeĊutim, ako proizvoljenje bude nadvladano prirodom, On će traŽti odgovor za nenasitost i za narušavanje BoŽjeg zakona.

15.  Mrzim greh, ali prebivam u strastima; odriĉem se bezakonja, ali se i nehotice potĉinjavam nasladi. Potĉinio sam svoju prirodu grehu. Kupivši moje proizvoljenje, on za mene postaje neophodnost. Potocima u meni teku strasti, budući da sam sjedinio svoj um sa telom: razdvajanje nije moguće. Ja ţurim da izmenim svoje proizvoljenje, ali se prethodno stanje protivi. Ja pokušavam da oslobodim svoju  dušu, ali me pritešnjuje mnoštvo dugova.

16. Zli zajmodavac, Ċavo ne podseća na vraćanje duga. On dareţljivo pozajmljuje i nikako neće da uzme nazad. Uporno traŽ da nas porobi, a o dugu ne spori. On daje na dug da bismo se bogatili strastima, i dano ne traŽ. Ja ţelim da vratim, a on ranijem [dugu] još dodaje. Kada ga prinudim da uzme, on daje nešto drugo kako bi bilo oĉigledno da mu isplaćujem iz njegove pozajmice. On me obremenjuje novim dugovima, budući da ranije strasti istrebljuje drugim, dotle nepostojećim. Staro je naizgled isplaćeno, ali me on uvlaĉi u nove dugove strasti, i uvodi u nova stanja. On me primorava da ćutim o strastima i da se ne ispovedam, i ubeĊuje me da stremim ka novim, navodno beznaĉajnim. Ja se navikavam

na do tada nepostojeće strasti i, obuzet njima, zaboravljam na ranije. Zatim sklapam ugovor sa onima koje kao nove dolaze k meni, i opet postajem duţnik. Ja stremim ka njima kao prema prijateljima, a oni koji su mi dali u zajam opet postaju moji gospodari. Pokušavam da se oslobodim, a oni me ĉine robom koji je za prodaju. Ţurim se da pokidam njihove okove, i bivam zavezan novim okovima. Staram se da se izbavim od ratovanja pod zastavom strasti, ali zbog napretka i njihovih darova se pokazujem kao njihov vlasnik.

17.  O dalje od mene ropstvo zmijino! Dalje od mene vladavino strasti! Dalje od mene zastareli grehu. On je dao i zaloge da bi kupio um moj; laskao je telu da bi mu potĉinio dušu; preduhitrio je mladost da razum ne bi znao šta se desilo; privezao je za sebe nesavršenu pamet da bi preko nje, kao bakarnim lancem, drţao nedaleki um; drŽ um na uzici i ne dopušta mu da pobegne. Greh ograĊuje um i zatvara vrata znanja. Strast neprestano straţari pored razuma ne dozvoljavajući mu da poviĉe ka Bogu i da onemogući da telo bude prodano. Ona uverava da staranje o telu nije ni malo rĊavo i da za takvu sitnicu neće biti kaţnjavanja. Kao primer ona navodi mnoštvo zamršenih pomisli i uverava u nemogućnost da se one podvrgnu ispitivanju. Ona se poziva na njihovu tananost (beznaĉajnost) i uverava da će sve sliĉno biti predano zaboravu. Eto ĉime me zadrţava i vezuje neprijatelj, obavijajući me obmanom i laŽ.

18. Pavle je rekao daje onaj ko greši - telesan (Rim.7,14). Greh u delo privodi onaj ko ga prihvati proizvoljenjem. IzmeĊu prirode i greha posreduju navike. Strasti su nešto što je doneo greh i što je priroda primila. Vršenje greha je potĉinjavanje duše, smetenost uma i ropstvo. Nalazeći se u telu greh gospodari nad umom. On ovladava dušom potĉinjavajući je uz pomoć tela. Greh koristi telo umesto upravnika. Njime on obremenjuje i samu dušu i postaje kao njen domoupravitelj, budući da predlaţe delo i zahteva odgovor o izvršenju. Kad hoće da udari dušu on koristi telo. Jer, on je plot preobratio u svoj sopstveni lanac. Na njemu on drŽ dušu kao ovcu za klanje. On je dušu kao visokoparnu pticu vezao tim lancem. Njime joj je odsekao ruke i noge, kao što se nekom krepkom divu maĉem [odsecaju udovi]. I ja ne mogu ni da beŽm, ni da pomognem sebi, budući da sam Žv sahranjen. Gledam oĉima, ali sam slep. Od ĉoveka sam postao pas. Iako imam razum, ponašam se kao beslovesan.

19. MeĊutim, ja ţelim da se oslobodim od jadnog strasnog rasploţenja, ukoliko mi Gospod pomogne. Ako sa mnom uĉini po velikoj milosti svojoj, biću izbavljen od greha, i ako izlije na mene blagost svoju, spašću se. Uveren sam da to moţe uĉiniti, i ne oĉajavam za svoje spasenje. Ja znam da će mnoštvo Njegove milosti prevazići mnoštvo mojih grehova. Znam da je On došao i sve pomilovao, i da je u svetom krštenju darovao oproštaj grehova. Ja to ispovedam budući da sam se sam posluŽo tom blagodaću. Ja imam potrebu za izleĉenjem od grehova koji su uĉinjeni posle krštenja. MeĊutim, Vaskrslome iz mrtvih nije nemoguće i od toga da me isceli. Ja sam slep, ali je On iscelio i sleporoĊenog. Ja sam odbaĉen kao gubavac, ali On, ako hoće, moţe i mene oĉistiti. Ja izobilujem grehovima, ali Njegova blagost prema meni neće biti pobeĊena. On je pomilovao Zakheja, kao dostojnog, a mene će pomilovati kao nedostojnog.

20. Sudu podleţe i prazna reĉ. I šta je u stvari prazna reĉ? Obećanje vere koje nije ispunjeno na delu. Ĉovek veruje i ispoveda Hrista, ali ostaje prazan i ne ĉini ono što Hristos zapoveda. Praznu reĉ imamo i u sluĉaju kada se ĉovek ispoveda i ne ispravlja, kada govori da se kaje pa opet greši. I rĊav iskaz o drugome je prazna reĉ, budući da prepriĉava ono što nije bilo uĉinjeno i što nije viĊeno.

21. Pristupi grešniĉe, k dobrom Lekaru, i isceli se bez napora. Zbaci sa sebe breme grehova, prinesi molitvu, i okvasi suzama istrulele rane. Jer, nebeski Lekar suzama i uzdasima leĉi rane. Pristupi i prinesi suze: one su najbolji lek. Jer, nebeskom Lekaru je ugodno da se svako leĉi i spasava svojim sopstvenim suzama. To je lek trenutnog, a ne sporog dejstva. Njega nije potrebno stalno privijati uz ranu, budući da odmah isceljuje. Lekar samo ĉeka da vidi tvoje suze. Pristupi bez straha. PokaŽ mu ranu i ujedno prinesi lek tj. suze i uzdahe.

22. Ko se neće zadiviti, ko se neće zaprepastiti, ko neće blagosloviti veliko milosrĊe tvoje blagosti, Spasitelju duša naših, zbog toga što si blagovoleo da primiš suze kao cenu za tvoj lek! O, silo suza! Dokle si se pruŽla! Ti sa velikom smelošću neometano uzlaziš na samo nebo. O, silo suza! AnĊeoski ĉinovi i sve nebeske sile se neprestano vesele zbog tvoje smelosti. O, silo suza! Ukoliko ushteš, ti moţeš sa radošću da predstojiš svetom i visokom prestolu Preĉistog Vladike. O, silo suza! Ti za tren oka uzlećeš na nebo, i ono što traŽš dobijaš od Boga. Jer, On ti izlazi u susret i radosno daje oproštaj.

23.  Kako ću ti se moliti, Spasitelju moj, kad su mi usta ispunjena ogovaranjem? Kako ću te pesmama proslavljati kada mi je savest oskrnavljena? Kako ću te dozvati kada nisam saĉuvao zapovesti tvoje? MeĊutim, ti sam, Sveblagi, nemoj prezreti mene ništavnog, nemoj odbaciti mene mrskog, nemoj ostaviti mene beznadeţnog. Jer, neprijatelju mome veoma godi da vidi kako oĉajavam. Njegova jedina radost je da me zbog oĉajanja vidi kao svoj plen. MeĊutim, ti sam svojim milosrĊem posrami njegovo nadanje, otmi me  iz njegovih ĉeljusti, izbavi me od zlobne namere i od svih zamki koje postavlja protiv mene! I sve koje muĉi savest zbog nepotrebnih dela njegovih molim: Nemojte oĉajavati, nemojte priĉinjavati radost svome suparniku. Naprotiv, bez stida pristupite Bogu, plaĉite pred Njim i, ispitujući sebe, nemojte gubiti nadu. Jer, naš Gospod se veoma raduje onima koji se kaju i ĉeka naše obraćanje. On sam sve zove: Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja ću vas odmoriti (Mt.11,28). Stoga neka niko ne oĉajava za sebe, bez obzira koliko je sagrešio. Gospod je strog samo prema onima koji ga odbacuju i koji se ne kaju.

24. Blaţen je onaj ko je poţeleo da razumno plaĉe, i ko sa skrušenošću na zemlju izliva suze, kao dragocene bisere pred Gospodom.

25.  Blaţen je onaj ĉija je duša postala sliĉna novoposaĊenom drvetu, i koja uvek, kao vodu za zalivanje, ima suze po Bogu.

26. Blaţen je onaj ko u svojoj duši zasaĊuje dobro rastinje, tj. vrline, i koji ono što je zasadio u sebi zaliva, moleći se sa suzama, da bi bilo blagougodno i plodonosno Gospodu.

27.  Hoću da vam izobrazim silu suza. Ana je suznom molitvom dobila proroka Samuila, ushićenost prema gornjem i hvalu Bogu u srcu svome. Ţena grešnica u Simonovom domu je, plaĉući i umivajući suzama svete noge Gospodnje, dobila oproštaj grehova. Umilenje (srdaĉni plaĉ pred Bogom) jeste iscelenje duše. Ono u nas, saglasno sa našom ĉeţnjom, useljava Jedinorodnog Sina i u dušu privlaĉi Duha Svetoga. Na zemlji nema radosti sladosnije od radosti umilenja. Da li se neko od vas ozario tom radošću suza po Bogu? Onaj ko je to okusio i ko se time usladio za vreme molitve već se uzdigao iznad zemlje. U to vreme on je bio sasvim izvan tela, izvan ovoga veka, i već više ne na zemlji. Svete i ĉiste suze po Bogu uvek omivaju dušu od grehova i ĉiste je od bezakonja. Suze po Bogu u svako vreme daju smelost pred Bogom. Neĉiste pomisli nikako ne mogu da se pribliţe duši koja ima svagdašnje umilenje po Bogu. Umilenje je skrivnica koja se ne moţe pokrasti. Naravno, ja ne mislim na umilenje koje traje jedan dan, nego na ono koje traje

neprestano, danonoćno i do kraja Žvota. Umilenje je ĉisti izvor koji orošava plodni nasad duše (tj. vrline).

28.  Pre bezakonja, neprijatelj u ĉovekovim oĉima umanjuje znaĉaj greha. On naroĉito omalovaţava pohotu slastoljublja, našaptavajući da je po znaĉaju ravna sa prolivanjem ĉaše hladne vode na pod. Tako lukavi umanjuje greh u oĉima ĉoveka pre nego što ga uĉini. Kada ga, pak, uĉini lukavi ga u njegovim oĉima predstavlja beskrajno velikim. On na njega, pri tom, podiţe i talase oĉajanja. Ĉesto se on protiv njega naoruţava i priĉama, ubacujući mu sledeće misli: "Šta si uĉinio, uzaludni trudbeniĉe? I na šta liĉi tvoje delo? Evo na šta: zasadio si nekoliko vinogradskih loza, ĉuvao ih i pazio dok nisu dale ploda; zatim si sabrao groţĊe i vinom napunio boce; najzad si ustao, uzeo sekiru i razbio boce; i vino se izlilo i propalo. Eto na šta liĉi tvoje delo". Lukavi to našaptava ĉoveku sa namerom da ga vrgne u dubinu oĉajanja.

29. Zbog toga, kad već unapred znaš neprijateljske smicalice, beŽ od greha. Ako i upadneš u neki grehopad, nemoj zakasniti, već ustani i obrati se Gospodu Bogu svome svim srcem svojim kako bi se spasla tvoja duša. KaŽ lukavoj pomisli:

"Premda sam i razbio boce i uništio vino, ipak imam ceo vinograd, a i Gospodar je dugotrpeljiv, mnogomilostiv, milosrdan i pravedan. I nadam se da ću, uz pomoć Njegove blagodati, opet odgajiti i obrati groţĊe, i napuniti svoje boce, kao i ranije. Jer, On preko proroka Isaije kaţe: Ako gresi vaši budu kao skerlet, postaće beli kao sneg; ako budu crveni kao crvac, postaće kao vuna(Is.1,P)".

30. Drugome pomisao savetuje i govori: "Ti si još mlad. U starosti ćeš se pokajati". Onome, pak, ko je ostario ona predlaţe pomisao: "Ti si ostario. Kako ćeš podneti trudove pokajanja? Tebi je potreban pokoj''.

31.  Nemoj oĉajavati u sebi i nemoj govoriti: "Već ne mogu da se spasem". Naprotiv, i te kako moţeš da se spaseš. Zavoli strah BoŽji svom dušom svojom: on će izleĉiti tvoje rane i ubuduće te saĉuvati neozleĊenim. Sve dok duša tvoja ljubi strah Gospodnji nećeš pasti u mreţe Ċavolske, nego ćeš biti kao orao koji visoko leti. MeĊutim, ako zanemari strah BoŽji i postane nemarna prema sebi, duša će, strmoglavivši se sa visine, postati igralište duhova preispodnje. I oni će je, zatvorivši joj oĉi, uplesti u strasti bešĉašća, kao što se vo upreţe u jaram.

32.   Ako te rani strela lukavog neprijatelja, nemoj nikako padati u oĉajanje. Naprotiv, ma koliko puta bio savladan, nemoj ostajati pobeĊen, nego odmah ustani i sukobi se sa neprijateljem. Jer, Podvigopoloţnik je uvek spreman da ti pruŽ svoju desnicu, i da te podigne palog. Ĉim mu prvi pruŽš svoju desnu ruku, On će ti dati svoju desnicu da bi te podigao. Sva briga skvernog neprijatelja je u tome da te baci u beznaĊe pošto padneš. Nemoj mu verovati. Naprotiv, ako i sedam puta na dan padaš, pobrini se da ustaneš i pokajanjem umilostiviš Boga.

33. Ĉak i ako smo pali zbog zavedenosti, postarajmo se da se izleĉimo pokajanjem. Ako smo kao ljudi pali pod uticaj strasti, nemojmo oĉajavati do kraja, već, naprotiv, priteknimo Bogu i ĉujmo šta kaţe: Pokajte se, jer se pribliŽlo Carstvo nebesko (Mt.4,17). Nemojmo misliti da je On ustanovio pokajanje samo za izvesne grehove. Naprotiv, Lekar naših duša nam ga je dao kao lek za svaku grehovnu ranu.

34. Pokajanje je polje koje se moţe obraĊivati u svako vreme. Ono je veoma rodno drvo koje na svaki naĉin Bogu donosi plemenite plodove. Ono je drvo Žvota koje vaskrsava umrtvljene gresima. Ono je sapriĉesno Boţanstvu i Bog mu se raduje kao sili svoga

stvaranja. Jer, ono onoga koga je greh pogubio preporaĊa za slavu BoŽju. Ono je duhovna lihva, budući da ţanje ono što nije sejalo, i sakuplja ono što nije dalo.

35.  Dobri delatnici su pokajanjem obradili BoŽju njivu, obogatili Crkvu i napunili BoŽju Žtnicu. Njime je zemlja postala nebo, budući da se ispunila svetima, tj. zemaljskim anĊelima. Pohvaljuju se dobri sluŽtelji koji su pokajanjem mnogo puta umnoŽli ono što je posejano.

36.  Bog je video da će ljudski rod uznemiravati Ċavo. Stoga je On, kao oruţje protiv njega, postavio pokajanje. Neprijatelj ubeĊuje da se greši, a pokajanje je spremno da prihvati grešnika. Neprijatelj pobuĊuje da se uĉini bezakonje, a pokajanje savetuje obraćenje. On baca u oĉajanje, a ono obećava nadu u spasenje. Greh obara savest, a pokajanje joj sluŽ kao štap pomoću koga ustaje. Gospod podiţe oborene (Ps.145,7). To se ostvaruje kroz pokajanje.

37. Zakon pokajanju sluŽ kao svetiljka. Jer, oni koji su sagrešili kroz njega ponovo susreću Boga. Bezakonik je obavijen tamom i ne vidi dobrotu, budući da je neprijatelj njegovu dušu ispunio oĉajanjem. MeĊutim, pokajanje, kao dobri lekar, sa duše uklanja maglu i sve ono što je obremenjuje, pokazujući joj svetlost BoŽje dobrote. Đavo, pak, bezosećajnima ne da da se urazume, predstavljajući im surovost pokajanja. Videći njegovu lukavost, pokajanje prilazi sa umiljavanjem i govori: "Vi se samo setite Boga i ja ću se potruditi za vas. Predstavite u svome umu Njegovo milosrĊe i ja ću se sa uzdisajima zaloŽti za vas. Samo neznatno uzdahnite, grešnici, sa skrušenošću, i ja ću vas uĉiniti slugama BoŽjim. I prorok Isaija je rekao: Kada se vratiš i uzdahneš, spašćeš se (Is.30,15). Eto, privodim ti i svedoĉanstvo: samo se pokaj". I ako onaj ko je sagrešio uzdahne, sa njega će, sa uzdahom, spasti breme greha kojim ga je obremenila zmija. Tada će se i sa uma skinuti magla neznanja, duševno oko će postati bistro i pokajanje će poĉeti da dušu rukovodi ka spasenju.

38.  Kada ugleda blagost BoŽju, grešnik koji se kaje ne samo da uzdiše, nego i sa velikom tugom proliva suze. Kada, posle dugog rastanka sa Bogom, najzad uspe da ga prepozna kao Oca, duša poĉinje da proliva suze. Ona proliva suze zbog toga što je napokon ugledala svoga Stvoritelja. Ljubeći Oĉevu blagonaklonost ona priklanja Boga sebi i time se ĉisti od svega do ĉega je dovela zmija. Ili, zar nisi ĉuo šta je rekao David: Svaku noć kvasim odar svoj (Ps.6,7). On je najpre uzdisao, pa tek onda plakao. I u prirodi je tako: najpre vetar, a zatim kiša; najpre grmi grom, a zatim se iz oblaka obrazuju kapi kiše.

39.  David je uzdišući kvasio odar svoj zbog toga štoje bio oskrnavljen preljubom. On je suzama umivao postelju koju je oskrnavio bezakonom vezom. On je govorio: Iznemogoh od uzdisanja (Ps.6,7). Napor, pak, uzdisanja jeste plod srdaĉnog bola koji raĊa mnoštvo suza. Tako se suze umnoţavaju od uzdisanja.

40. Savest po prirodi stremi ka Bogu (stoji za Boga i sve BoŽje), i odbacuje prelest koja se prikrada. Ĉesto puta greh bestidno navaljuje, ali savest nadvlaĊuje, koristeći se vremenskim okolnostima. Onoga ko se uplaši, nalazeći se u tami, ona izobliĉava za greh. Jer, Pismo kaţe: BeŽ neĉastivac iako ga niko ne goni (Priĉ.28,1). I onome ko se na brodu smete zbog burnog talasanja mora, savest napominje njegovu neĉastivost. I pri zemljotresu ona na sećanje privodi bezakonja. I onome ko je na putu ona obnavlja sećanja na strasna dela. Najzad, i grešnika koji se ne obrati ona izobliĉava kada padne u nemoć i telesnu bolest. I on zbog ljubavi prema Žvotu daje zavet Bogu da će uništiti greh u sebi. Bojeći se da umre, i da se liši blaga veĉnog Žvota, on, muĉen savešću, pribegava pokajanju, tj. posredniku izmeĊu Boga i ljudi.

41. Uzevši od oca nasledstvo, mladić (koji se spominje u JevanĊelju) otide u daleku zemlju i rasu ga sa bludnicama. Usled toga on je u svemu poĉeo da trpi muĉnu oskudicu. Kada je poĉeo da malaksava usled teŽne lišavanja, pokajanje mu je, izobliĉivši ga zbog gubitka ranijeg mirnog Žvota u oĉevom [domu], porodilo ţelju da se vrati i nadu da će umilostiviti oca. I on je uzviknuo: Ustavši otići ću ocu svome, pa ću mu reći: Oĉe, sagreših nebu i tebi (Lk.15,18). Kada je na mladića, koji se podao iskušenju, nasrnuo neprijatelj i od njega uĉinio šta je hteo, pokajanje je ćutalo, davši znak i savesti da ćuti i da se neko vreme ne javlja na delu. A kada je za njega nastalo teško vreme, ono je kao majka raširilo svoje naruĉje i zagrlilo ga, istrgnuvši ga iz ruku maćehe slastoljublja, i vrativši ga majci - blagoĉastivosti.

42. Mladić je zavapio: Oĉe, sagreših nebu i tebi. Sin koji je sagrešio je poznao oca, ţaleći što ga je obmanuo oĉuh i zlotvor. On je uvideo lukavost, uvideo obmanu i pribegao pokajanju kao majci. Dugo  vremena se hranio rošćićima i trpeo glad. MeĊutim, kao ţalostivna majka primivši ovog mladića, pokajanje ga ponovo hrani mlekom, dajući mu svoje grudi. Ono ga hrani mlekom stoga što je greh rastoĉio njegove sile kroz sraman Žvot. Bez tog mleka on ne bi mogao da se isceli. Onoga koji nije mogao da ustane, podiglo je pokajanje, nahranivši ga mlekom. Ono je izleĉilo potpuno nemoćnog i predalo ga u ruke ocu.

43. Vidiš li kako se pokajanje grešnicima najpre pokazuje kao snishodljivo i lako, a ne surovo! Ono nije predloŽlo post, nije zahtevalo uzdrţanje, ni bdenje, već je prizvalo da se poĉne sa ispovedagvem: Sagreših. Ono zapoĉinje od najlakšega, znajući da će ostalo dovršiti savest. Savest je pomoćnica pokajanja: preuzima brigu o duši i ţuri da je oĉisti. Njoj je poznata pokornost duše i ona je usmerava kao jahaĉ. Ona nastoji da pokajanje bude prihvaćeno, da se utvrdi u grešnicima, te da kao sunce prodre u um i obasja ga. Ona ih lako privodi Bogu i za kratko vreme ĉini nasleĊem BoŽjim.

44.  Ne treba, bratijo, da oĉajavamo za svoje spasenje, imajući takvu majku, tj. pokajanje. Ne treba da gubimo nadu u spasenje kada nas teši takva majka. One koji su bili ulovljeni od strane svirepog neprijatelja ono je uvodilo u raj Bogu. Zar će se od nas odvratiti? Kad je pomilovalo njih koji su van Crkve, zar se neće smilovati na nas? Niko neće dozvoliti drugome da slobodno rasturi ono što je sam sakupio sa trudom. Pa, kako će Bog Otac da dopusti da neprijatelj ovlada onima koje je stekao krvlju Sina svoga? Mi smo stado Njegovo, i On je naš Pastir. On nam je dao pokajanje kao vodu koja oĉišćuje kako bismo imali ĉime da se umijemo kad pogrešimo. Mi nemamo samo banju preporoda, nego i obnovljenja. Ako u neĉemu sagrešimo, mi se umivamo pokajanjem i postajemo ĉisti.

45.   Pokajanje je ţrtvenik BoŽji, budući da oni koji su sagrešili njegovim posredovanjem umilostivljavaju Boga. Oni koji su sagrešili pod zakonom behu duţni da prinesu veštastvenu ţrtvu. Radi toga je trebalo da idu u Jerusalim. MeĊutim, neki to nisu ispunjavali bilo zbog tvrdiĉluka, bilo zbog bede, bilo zbog lenjosti. U novoj blagodati sve ovo izvršava pokajanje, prinoseći ţrtvu u savesti. Njoj nije potrebna koza, nego ispovest. Ti nemaš grlicu, grešniĉe? Uzdahni, i Bog će ti uzdah uraĉunati više od grlice. Ti nemaš goluba? KaŽ grehe svoje Bogu, i imaćeš svepaljenicu. Nemaš ni druge ptice? Plaĉi, i primiće ti se kao ţrtva. Ako se pomoliš, Bog će tvoju molitvu primiti umesto teleta. Ako mu pripadneš sa iskrenim srcem, tvoje usrĊe biće stavljeno iznad vola prinesenog na ţrtvu. I zašto da pripremaš tamjan? Pokajanje će te oĉistiti i bez dima.

46. Pokajanje je BoŽja trpeza, budući da On preko njega okuša ljudsko spasenje. I Spasitelj govori: Jelo je moje da vršim volju Oca moga koji je na nebesima (Jn.4,34).

Prema tome, pokajanje je divan hleb BoŽji. Bog u njemu okuša ispovedanje savesti, pije suze umilenja, naslaĊuje se ugodnim mirisom iskrenih uzdaha, koji su za Njega blagouhano kandilo. Evo razliĉitih jela BoŽjih: uzdrţanje, post, bdenje, priljeţna molitva, poslušnost sa smirenjem. Jer, to je Bogu prijatnije od mnogih ţrtava.

47. Pokajanje je praznik za Boga. Jer, JevanĊelje govori da se Bog više raduje zbog jednog grešnika koji se kaje, negoli za devedeset i devet pravednika (Lk.15,7). Ĉineći praznik za Boga, pokajanje priziva i nebo na gozbu. AnĊeli se raduju kada ih pokajanje poziva na veĉeru. Svi nebeski ĉinovi se vesele, pobuĊeni pokajanjem na radost.

48.  Pokajanje prinosi na ţrtvu one koji su sagrešili, ali ih isto tako i oŽvljava. Ono umrtvljuje, ali i vaskrsava iz mrtvih. Kako to? Ĉuj: ono uzima grešnike i ĉini ih pravednim. Juĉe su bili mrtvi, a danas su za Boga Žvi pokajanjem; juĉe su bili tuĊi, a danas su BoŽji; juĉe su bili bezakonici, a danas su sveti. Pokajanje je velika topionica koja u sebe prima bakar, i pretvara ga u zlato. Ona uzima olovo i vraća srebro. Ako si video kako staklo prima boju zumbula, ili smaragda, ili sapfira, nećeš posumnjati u preobraţavajuće sile pokajanja. Po blagovoljenju BoŽjem, pokajanje pokajnika sjedinjuje sa blagodaću Duha Svetoga, i ĉoveka u potpunosti ĉini sinom BoŽjim.

49.  Zakon je zapovedao da se sve sveštene stvari izraĊuju od zlata. Zakonodavac nije dozvolio ništavnost u tim stvarima da bismo znali da sveti BoŽji u sebi imaju potpunu svetost! Ĉuj, pokajniĉe! Pristupi Bogu iz sveg srca i On će ti uzvratiti potpunim pretapanjem onoga što je u tebi. TraŽo si da budeš pretopljen u ognju pokajanja: pazi da ništa ne ostane nepretopljeno. Evo, šta ja mislim. Pretpostavimo da prinosiš pokajanje za blud. Pazi da odbaciš sve vidove bluda, budući da se od njih raĊa svaki razvrat. I ne samo to, nego odbaci i sve što vodi ka oskrnavljenju bludom: smeh, šale, skverne reĉi, stomakougaĊanje. To su, naime, putevi koji vode u blud.

50. Potpuno odloŽ sve grehovno. Kada je narod sagrešio, prorok Mojsije je naredio da se razapne zmija, tj. da se istrebe gresi. On je naĉinio zmiju i to ne obiĉnu, nego livenu i celovitu. Zbog ĉega? On time pokazuje da u potpunosti treba da se odvraćaš od svakog lukavstva. On je celu zmiju naĉinio iz bakra stoga što je koren sveg zla srebroljublje. On je zmiju izlivenu izvadio iz pećnice da bi i ti u sebi zaustavio raspaljenost koja preti da ti razvrati um. Zmiju je, pak, obesio na drvo kako bi ti, kajući se, u sebi raspeo tri poroka preko kojih dolazi do duševne smrti.

51.  Tebi je upućena reĉ moja, pokajniĉe. Nemoj imati u sebi prazno mesto. Budi ĉvrsto rešen da se boriš protiv greha i da prebivaš u dobru kao kamen. Utvrdi srce [moje], kaţe prorok, da se ne pokolebam (Ps.111,5; 8). Ti si duţan da prineseš ĉvrsto pokajanje kao Petar, budući da si mnogo grešio. Bog ne prima pokajanje koje ne ispoljava ĉvrstu rešenost. Mnogi svojim hodom oponašaju careve, iako ih zbog toga ne smatraju carevima. Tako će oni koji se kaju imati samo izgled pokajnika, ali ne i silu koju daje pokajanje ukoliko ga se ne late sa odluĉnošću. Oni koji prinose pokajanje samo za oĉi ne ĉine jedan nego mnoge grehe, budući da i druge pobuĊuju da prinose samo spoljašnje pokajanje. Njima ne samo da se neće otpustiti gresi, već će se dodati novi.

52. Prinesi odluĉno pokajanje, grešniĉe, kako bi dobio oproštaj. Sveti Pavle je rekao da onaj ko na temelju zida drva, seno i slamu neće dobiti nagradu. I on to nije rekao samo o uĉenju, nego i o pokajanju. Onaj ko ne prinosi odluĉno pokajanje predstavlja trsku i drvo koje pliva na vodi. Drvo je onaj ko pokajanju ne pristupi odluĉno. On ne samo da će biti odbaĉen, nego i saţeţen ognjem, kao što je reĉeno. A zašto? Stoga što je mislio da se podsmehne Bogu.

53.  Prinesimo pokajanje kao Ninevljani kako bismo i mi dobili spasenje. Oni su se istinski pokajali, te su istinski i spašeni. Kako su sagrešili, tako su se i pokajali - i bili primljeni. Oni se nisu samo poloviĉno obratili, budući da su podjednako plakali i carevi i prosti ljudi. I nije se samo jedan deo njih popravio, budući da su zajedno ridali i gospodari i robovi. I opet, nisu se samo kratko vreme kajali, budući da cela tri dana muţevi i ţene, stari i mladi nisu prestajali da prinose ispovedanje. Oni su poverovali osudi, i već su, kao pripremajući se za smrt, gorko tugovali jedan za drugim. Pod Ninevijom ja podrazumevam ĉoveka, a pod mnoštvom njenih Žtelja - delove duše i pokrete uma. Kao što su oni svi zajedno pristupili pokajanju, tako i mi svim silama celokupnog našeg sastava treba da prinesemo pokajanje.

54. U Zakonu je Bog zapovedio ne samo da se istrebe idoli, ţrtvenici i kumiri, nego i da se pepeo od saţeţenog kamenja i drva izbaci napolje kao neĉist. I ti pokajniĉe drŽ u umu da si obavezan iz sebe da istrebiš svaki trag greha. Ako u tebi ostane grehovni pepeo, biće privuĉene neĉiste Žvotinje i gmizavci. A ako ga izbaciš iz sebe, više te neće uznemiravati ĉak ni grehovne vaške, ni komarci. Oĉisti u potpunosti svoj um od grehovnih mrtvaca, i njihov smrad će išĉeznuti iz tebe. Grehovni mrtvaci su strasna prisećanja. Ako ostanu u tebi, ona će pomraĉiti tvoju misao. Ona će i pomisli tvoje prisiljavati da lutaju, te će, kao gusta magla, naleći na tvoje duhovne oĉi.

55. Iscedimo sebe pokajanjem kako ne bismo izgubili blagodat oproštaja kao svoju pravu boju. CeĊenje jeste revnosno odlaganje onoga što je suprotno. Na taj naĉin "boja" (oproštaja), koja je nanesena na nas i koja se uĉvrstila u našim dušama, već neće moći da se izbriše. Revnosno umi sebe suzama, kao što bojadŽje peru vunu. Predaj se smirenju i stegni sebe u svemu. Oĉistivši sebe na taj naĉin, ti ćeš pristupiti Bogu sa spremnošću da primiš blagodat.

56.  Neki od pokajnika se ponovo vraćaju grehu stoga što nisu upoznali zmiju koja se u njima skriva. Ukoliko su e, pak, poznali, onda je nisu u potpunosti izbacili iz sebe, nego su dozvolili da u njihovoj unutrašnjosti ostanu tragovi njenog lika. Ona se, pak, brzo zaĉinje u utrobi i ponovo uspostavlja puni lik svoje zlobe. Ako vidiš pokajnika koji ponovo greši, znaj da se nije izmenio u svome umu: on je u sebi ostavio sve grehovne prizive. Obeleţje, pak, onoga ko je odluĉno prineo pokajanje jeste sabran i surov naĉin Žvota, odlaganje nadmenosti, uobraţenosti, a takoĊe i - oĉi i um uvek ustremljeni ka ţeljenom Isusu Hristu sa ĉeţnjom da se, blagodaću Hristovom, postane novi ĉovek.

57.  Ĉuvaj se od onoga što je suprotno vrlini. Jer, ako postiš ali se i bezumno smeješ, biće lako da se sapleteš. Ako na molitvi plaĉeš, a u društvu se ponašaš svetovno, brzo će te uloviti u mreţe. Ako si pri celomudrenom ponašanju nemaran, nećeš zakasniti da padneš. Pokajanje treba prinositi od sveg srca. Onaj ko se kaje treba postojano da bude isti, tj.  ono  što je poĉeo  da bude.  Onaj kod koga se primećuje nedostatak svedoĉi nepotpuno obraćenje. Onaj ko se menja pokazuje da u njegovom srcu nije postavljen ĉvrst temelj Žvota po Bogu. Takav ĉovek prinosi pokajanje kao dete koje se pouĉava. On plaĉe zbog nuţde, kao onaj koga biju, a ne po [svom] proizvoljenju. Svetovni zakoni strahom ispravljaju ponašanje, premda ne menjaju raspoloţenje  srca. Tako, moţe biti, poneki prinose pokajanje sa tajnom, podsvesnom mišlju da ponekad popuste grehu.

58.   Neko od proroka e rekao: U saboru Gospodnjem ne klevećite suzama (Mih.2,5.6). Time prorok ne odbacuje pokajanje, niti ispovedanje smirenog srca pred Gospodom naziva klevetom, već govori o laţnom pokajanju u kome se suze pritvorno prolivaju sa zlom namerom. I on još kaţe: Pocepajte srca vaša, a ne haljine vaše (Joilj

2,13). Jer, on neće da se mi nadimamo pokajanjem, nego da se zaista kajemo. I David kaţe: Suzama svojim natapam postelju svoju (Ps.6,7). Neću u Crkvi prolivati suze, pokazujući pred ljudima samo spoljašnjost i uporno traţeći slavu pravednosti, nego ću na krevetu svome suzama umivati postelju svoju kako bih bio jednodušan sa Hristom, koji kaţe: Zatvorivši klijet tvoju pomoli se. Tada će ti Otac, radi koga to ĉiniš u tajnosti, uzvratiti i smilovati se nad tobom javno (Mt.6,6).

59.  Mnogi trguju ispovešću, predstavljajući sebe naizgled boljim nego što zaista jesu. Tako se oni prikrivaju. Drugi pokazuju pokajanje, kupujući sebi slavu. Neki obraćaju pokajanje u povod za gordost, i umesto oproštaja pišu sebi nove duţniĉke obveznice. Još se nisi oslobodio od ranijeg duga, a već ulaziš u novi? Došao si da isplatiš dug, a veţeš se novom obavezom? Staraš se da se oslobodiš od duga, i pripremaš sebi novo ropstvo? Eto šta znaĉi reĉeno: Molitva njegova neka bude greh (Ps.108,7). I kako da se on ne vrati grehu? Kako da se opet ne preda strastima? Zar će ga zmija ostaviti na miru? Da li će prestati da ga uznemiravaju gmizavci? Avaj! Na njemu će se ispuniti Hristova reĉ, tj. u njega će se nastaniti sedam drugih gorih duhova(Lk.11,26).