Sanjan celog jednog života

Pružio se jedan širok, širok okean, kod koga postoji samo plima, bez oseke. To je slovenska zemlja.

Vaše se plime plaši svet, Sloveni. Da li je se vi plašite?

Okean ima plimu, da se raširi, i oseku, da se udubi. A vi imate samo plimu. Vaša širina ne odgovara dubini. Da li se vi plašite svoje plime, svoga izlivanja i razlivanja, bez udubljivanja? Plašite li se, da se vaš okean toliko ne izlije u širinu, te da se pretvori u baru?

Vaša je duša, velite, široka. Da; široka je i sve se više širi. Vaša duša još čezne za obalama, koje ne može da sagleda.

No kad će duša vaša početi da čezne za dubinom?

Jedna zelena stepa, na kojoj pase belo stado, privlačna je zbog svoje širine.

Jedan hladan bunar u pustinji, oko koga se kupi sustao karavan, privlačan je zbog svoje dubine.

No nebo je privlačnije i od stepe i od bunara, jer ima i širinu i dubinu.

Ne budite samo široki kao zelena stepa, niti budite samo duboki kao pustinjski bunar. Budite široki i duboki kao nebo. Udubljujte korito svoje, udubljujte ra revnosno, jer ako se u plićak razlijete, presušićete.

Ono što najjače udubljuje život jeste - religija. Ne nauka, nego religija. Nauka je svetnjak, koji će ići pred vama i put vam osvetljavati. - Ne budite kao lude devojke, koje su svoje svetnjake zaboravile. - A religija je svetlost, koja će biti unutra u vama, grejući i osvetljujući dušu vašu. Budete li imali svetlost u sebi, sve će biti svetlo oko vas, i svetnjak, koji ide ispred vas, svetliće vam s udvojenom svetlošću.

Ne umetnost, nego religija. Jer religija je strahopoštovanje pred univerzalnom umetnošću, koja je svet, i srodnička veza između nas, malih umetnika, i Onoga, koji je nesravnjiv i nedostižan Umetnik. Kad umetnost znači orođavanje i kad je ćutljiva, ona je bliska religiji, jer religija je orođavanje i ćutanje: orođavanje sa Vasionom i ćutanje pred Umetnikom Vasione. Kad religija daje inspiracije umetnosti, ona joj daje najšira i najprozračnija krila. Religija uvek daje oči, umetnost ih često zasenjava. Umetnost je ili podređena stvar religiji, ili je satira.

I ne ekonomija, nego religija. Jer ekonomija vam može nahraniti i odenuti telo, ali ne i dušu. Čovek živi od samog hleba onda, kad hoće da bude nesrećan. Jer je hleb bez religije bljutav i zastaje u grlu.

Šta vredi odenuti hladno telo, koje duša ne greje? Ili šta vredi imati utopljeno telo, ako u njemu stanuje zamrznuta duša? Religija čini siromaštinu bogatom i bogatstvo siromašnim. Ekonomija je savlađivanje i kultivisanje prirode. Ekonomija je duboko oranje. Religija je to isto u duševnom životu. Mnogi premnogi imaju plitku ekonomiju i plitku religiju. No gde su oni, koji duboko oru?

To vi morate biti. Religija je najdublji plug. Tim plugom vi morate orati dušu svoju i dušu svega u svetu. Bez toga pluga ste vi površnjaci i plitko-orači kao mnogi pre vas i oko vas.

Vaša religija mora imati tri znaka, po kojima će se poznati: svetlost, sabornost, i apostolstvo.

Svetlost. Podignite oči svoje noću k nebu i prebrojte sva ona zapaljena kandila, što se blistaju i trepere pred licem Višnjega. I osetite duboko ćutanje, koje ispunjava sav taj beskrajni oltar. Ćutljiv etar okolo ćutljivih plamenih jezika! Jedna sveštena jeza podići će vas, jer ćete saznati ono, što se u galami dnevnoj retko saznaje, - saznaćete, da vasiona sva stoji u nimbusu svetinje. Svakodnevne, sitne stvari čine vam se profane, ali kad svetinja uđe u dušu vašu, i te sitne stvari staju pod onaj veliki nimbus velike vasionske svetinje. Sve stvari, krupne i sitne, prožima jedna prijateljska, tvoračka elektrika. Svojim pogledom dodiruje Bog sve stvari, i one trepere i svetle, kao žica, koju dodirne struja. Večito ćutljivi Čudotvorac dodiruje ništa i iz ništa postaju dela. Sve je ništa, što je od Boga nedirnuto. Sve je ništa, što stoji daleko od Boga.

Nauka, daleka od Boga, to je jedan grobljanski muzej, pun mrtvačkih kostiju, vezanih i prošivenih zlatnim koncima.

Umetnost, daleka od Boga, to je pigmejski nepristojni gost, okrenut leđima titanskom domaćinu, koji ga ljubazno posmatra i pridržava.

Ekonomija, daleka od Boga, to je punjenje stomaka i glave jednom i istom hranom. Sve je ništa, što je od Boga udaljeno.

Podignite oči svoje, i kad se duša vaša oseti sama sebi tuđa, ili kad joj se i najdalja Sunca učine bliska i srodna, onda spustite oči svoje, i pogledajte zemlju i sve ono što je na zemlji. Gle, sveta je i zemlja i sve što je na zemlji! Gle, i blato je sveto, jer iz blata Bog pravi sluge sebi! Sveti je čovek, jer čovek je najviši sveštenik Božiji na zemlji. Sveta je i životinja, jer se prinosi Bogu na žrtvu. Sveti je i kamen, jer služi za žrtvenik Bogu velikome. Sveti je i vazduh, jer sprovodi molitve od zemlje k nebu. Sveto je i rođenje, i venčanje, i umiranje. Sunce neprestano gori kao žrtvenik pred Gospodom. Gle i zemlja neprestano gori. Sve na zemlji gori i sagoreva: sve što živi i što je mrtvo znači jedno gorenje, jedno sagorevanje. I zemlja je dakle ognjeni žrtvenik pred Bogom kao i Sunce.

To saznanje sveopšte svetosti zažećiće u srcima vašim sveopštu ljubav. Profana ljubav brzo prolazi, a ljubav sakralna ostaje. Sakralna ljubav ljubi Boga u svakom predmetu svoje ljubavi. O ljubavi mnogo govori svet, i pod ljubavlju podrazumeva svašta.

O ljubavi sveštenoj, na svetlosti zasnovanoj, najmanje svet govori. Vi ćete svetu propovedati tu ljubav. Vi ćete naučiti svet drukčijem jeziku ljubavnom, kao što ćete ga naučiti drukčijem gledanju stvari.

Na viziji sveopšte svetosti stvari vi ćete zasnovati sveopštu ljubav svoju. Postanite vizioneri vasionskog oltara Božijeg! Srž stvari je sveta. Postanite vizioneri Dokle će sektanti razoravati duhovnu građevinu Božiju na zemlji i time ponižavati rod ljudski? Dotle dokle vi ne počnete propovedati religiju svetu. Dokle će čovek od čoveka begati u ime Božije? Dokle će maleni stvor - čovek pljuvati na svetinju brata svoga? Dokle će se mržnja jednog oltara prema drugom oltaru smatrati za službu Bogu? Dokle će hramovi Božiji biti ispunjeni hladnim rečima i hladnim srcima? Dokle će se ljudi ne bez srca i ne bez pameti spasavati od sektaške svađe o Bogu na ostrvo, koje se zove Ateizam?električne srži stvari, i vi ćete biti naelektrisani, i imaćete viziju Najvišega. I sila Najvišega oseniće vas, i Duh Sveti doći će na vas, zato i sve, što se od vas rodi i stvori biće sveto.

Svetost je prvi znak, po kome će se poznati vaša religija.

Sabornost je drugi.

Dokle će se sitniti velika Božija religija na sekte?

Dokle će sektanti razoravati duhovnu građevinu Božiju na zemlji i time ponižavati rod ljudski? Dotle dokle vi ne počnete propovedati religiju svetu. Dokle će čovek od čoveka begati u ime Božije?

Dokle će maleni stvor - čovek pljuvati na svetinju brata svoga?

Dokle će se mržnja jednog oltara prema drugom oltaru smatrati za službu Bogu?

Dokle će hramovi Božiji biti ispunjeni hladnim rečima i hladnim srcima?

Dokle će se ljudi ne bez srca i ne bez pameti spasavati od sektaške svađe o Bogu na ostrvo, koje se zove Ateizam?

Dotle, dokle vi ne dođete; dokle vi ne dođete i ne proglasite sabornu religiju, koja će sabrati, i ujediniti i od poluljudi učiniti bogoljude.

Ljudi šapuću o sabornosti religije, a glasno se prepiru o sektama.

Ljudi se ne svađaju o Bogu, nego o rukavicama Božijim.

Ljude ne deli vera u Boga, no vera u veštice.

Gordost, koja dolazi od uobraženog sveznanja, iscepkala je i isitnila veliku crkvu Božiju.

Jedinospasavajuće crkve još nema; sve su poluspasavajuće. Vi ćete doći i sazidati među ljudima i među narodima crkvu sabornu, jedinospasavajuću. Na vas se čeka. U vas se gleda.

Vi ćete uzeti ono što je glavno. U tome glavnome ljudi će moći biti saglasni. A ono što je glavno, ono i spasava. Ono što je glavno, ono stoji iznad greha i smrti. Čim se čovek zavrze u sporednosti, zvrzao je se u greh i u smrt.

Vi ćete pokazati sektantima daleki horizont sveta, i oni će osetiti ozon, bez koga se guše u svojim teskobnim krovinjarama.

Vi ćete sabrati braću razjedinjenu svojom sabornom religijom. Vi ćete izbrisati granice među ljudima, među narodima i rasama, među verama i filosofijama. Svačija vera naći će jedan ton na vašoj harfi, i u svačiju veru vi ćete uneti po jedan zvučan i dubok ton. Vaša religija treba da bude palata pod koju se može skloniti i bogat i ubog, i filosof i skudouman. Vaša religija mora biti široka, da bi sva plemena zemna mogla naći u njoj najbolje svoje duhovno dobro, i mora biti duboka, da bi ona mogla zapojiti i najžednije duše, pa ipak da ne presuši.

Saberite od filosofa ono što je najbolje u filosofiji, i filosofi će biti sledbenici vaše religije.

Saberite od naučnika ono što je najistinitije u nauci, i naučnici će ceniti vašu religiju.

Saberite najzdraviju umetnost, i vi ste sabrali umetnike pod krov svoje religije.

Saberite svu pravdu u pogledu podele bogatstva zemljinoga među braćom, i vi ste sabrali sve gladne i žedne.

Saberite sve one, koji se u malome razilaze, a u velikome slažu, i vi ste sabrali sve crkve i sve sekte.

Saberite sve one, koji su se rđavo poznali i zbog rđavog poznanstva omrzli, i naučite ih boljem poznanstvu i boljoj ljubavi.

Saberite sve narode i recite im, neka njihov patriotizam bude granica zemljama, ali ne i čovečanskoj ljubavi i pravdi.

Vaš je poziv da sabirate, a ne da rasipate. Do sad su ljudi i narodi stvarali kulturu. Sad treba da dođe epoha, u kojoj će ceo rod ljudski saborno stvarati. Dobro je bilo i do sad, no od sad mora biti bolje. Vi ste pozvani ka najboljem. Kultura, koja će biti sazidana pod vašom zvezdom, biće vrhunac moći i pameti ljudske. Najbolji svet među svetovima biće onaj, koji vi stvorite.

Svetost je prvi znak vaše religije.

Sabornost - drugi.

Apostolstvo - treći.

Apostolstvo je ubeđenje i požrtvovanje. Apostolstvo je došlo sa Istoka. Evropa za nj nije znala. I danas svako apostolstvo traži svetlosti i toplote na Istoku.

Pogledajte od čega svet najviše strada! Od zabludnih i lenivih ubeđenja. Od zabludnih fanatika i od lenivih dobroželatelja svet najviše strada.

A posle toga, od čega svet najviše strada? Od pritvornih ubeđenja. Od lažnih ubeđivača; od poluubeđenih ili kvaziubeđenih.

A posle toga, od čega svet najviše strada? Od hladnih ognjeva. Od ognjeva, koji su lepi za oko, ali nisu dobri za ozeblu dušu, jer su kao naslikani, te u sebi ništa drugo nemaju do samo boju ognja. Hladni ognjevi to su mnogi premnogi učitelji vere, koji prizivaju svet na vatrište, na kome se ni oni sami ne umeju da ogreju.

Apostolstvo je došlo sa Istoka. Danas Zapad vlada svetom. No dosta je se živelo u hladu zapadnome. Danas i sam Zapad očekuje novo apostolstvo sa Istoka. A vi ste na Istoku. Uvek je se Sunce rađalo na Istoku, a zalazilo na Zapadu. Sva su ubeđenja popucala, i volja za požrtvovanjem usahnula. Čeka se na vas, da dođete i kažete novu reč. Ta nova reč mora biti reč religije. Ne mislite na pobedu mačem, jer ko mačem pobedi, mačem može biti pobeđen. Niti mislite na pobedu politikom, jer ono što je za stare bilo politika to je za mlade nemoral. Mislite jedino na pobedu religijom. Ta je pobeda trajna. Jer to je pobeda ne nad telima nego nad srcima.

Opuštena su srca u ljudi, u prostih od prostote, u naučenih od nauke. Vi treba da dođete i viknete svima: gore srca!

Ubuđavile su duše od pesimizma. Vi treba da dođete sa jednim odmornim i krepkim optimizmom.

Filosofije su otišle u arhivu, i ljudi na njih gledaju s bolom i prezrenjem kao na mnogostoletnu uzaludnu muku. Vi morate doći s jednom religioznom filosofijom, koja će biti razuman i prirodan osnov jednoj opštečovečanskoj kulturi.

Umetnost je postala čudovišna. Bolesna težnja za hiperindividualnim i hiperoriginalnim proizvela je unikum od rugobe, koja treba da proslavi lepotu po ukusu savremenom. Vi ćete morati rehabilitirati lepotu i ozdraviti oboleli ukus ljudi.

Religija, koja religira umetnika s Bogom, i ljudima, i prirodom, može poslužiti ovde kao jedini siguran lek.

Ekonomija je postala čudovišna. Jedan čovek ima više hrane nego milion njegovih bližnjih. I dok on jedan jede hranu miliona drugih, milion drugih dele ručak jednoga. Kako će jedan čovek pojesti hranu spremljenu od Oca nebesnoga za milion sinova njegovih? I kako će milion gladnih najesti se od ručka jednog čoveka? Vi morate doći s jednom boljom ekonomskom pravdom. Carstvo zemaljsko pripada carstvu nebesnome, niti se može odvojiti ono od ovoga. U carstvu zemaljskome mora da vlada sem zemaljske i nebesna pravda, kao što i u nebesnom carstvu nije sasvim prezreno zemaljsko merilo vrednosti. Pravda nebesna je ljubav. Vi ćete uneti ove nebesne pravde više među ljude, i bićete čudotvorci: moći ćete sa pet hlebova nahraniti pet hiljada gladnih. Jer pet hlebova i ljubav čini više hrane nego pet hiljada hlebova i mržnja. No jedino pomoću religije moći ćete zagrejati ohladnela srca ljubavlju. Religijom, - jer ljubav sačinjava tri četvrtine religije.

Čudovišan je postao i brak. Gle, kako je čudovišna postala ova najtešnja veza među smrtnima! Po prvobitnoj zapovesti Božijoj čovek u istini ostavlja oca svoga i mater svoju i lepi se ženi svojoj, i biva dvoje jedno telo. No ljudi su razumeli jednostrano Tvoju zapovest, Gospode! Ti nisi mislio na sjedinjenje samo tela nego i duša. Na to se zaboravilo, i taj zaborav je nesreća sveta. Dva topla tela sa hladnim dušama onako se isto brzo odbijaju kako se i privlače, jer onako isto brzo hladne kako se i zagrevaju.

Brak je postao obligatnom dosadom. Dva para očiju, koja su nekad gorela strašću pri susretu, docnije se pri susretu leno zatvaraju, izražavajući time dosadu i prezrenje.

Brak je postao nemoralnom stvari. Pored katedara na univerzitetu, sa kojih se izlaže paragrafska filosofija braka, i pored konzistorija, koje stražare nad neraskidljivošću bračne veze, i pored crkve, koja brak osvećuje, brak je postao nesveti. Čovek bez dece mrzi ženu nerotkinju. Čovek s mnogo dece prezire ženu mnogorotkinju. Žena mnogorotkinja, da bi izbegla muke porođajne i prezrenje muža, truje plod svoj u utrobi svojoj. Žena sujetna guši u sebi celu jednu generaciju ljudsku, da bi oblik tela svoga sačuvala. Žena vezana sankcionisanom vezom za jednog muža, čezne za svima ostalima, izuzev svoga muža.

Zločin je mrzeti ženu nerotkinju.

Zločin je prezirati ženu mnogorotkinju.

Zločin je trovati plod svoj u utrobi svojoj.

Zločin je ugušivati ljudska bića u sebi radi zadovoljenja svoje sujete. A laž je i spletka verolomna čežnja za drugima, van bračne ograde, i modno maskiranje radi drugih.

Zar brak nije postao zločin?

Zločin i laž, i gnezdo spletaka, i izvor laži i dosade i najdublje odvratnosti tela od tela! Je li sve to dostojno ozbiljne mine kanoničara, i stražarenja od strane konzistorija, i osvećenja od strane crkve?

Zapoveđeno je: rađajte se i množite se i napunite zemlju i vladajte njome.

Čovečiji rod je namnožen, zemlja je napunjena ljudima. Da li treba da prestane rađanje i množenje?

Ne; jer još čovek nije zavladao zemljom.

Još je jača priroda okolo čoveka i u čoveku od samog čoveka. Još se rod ljudski mora množiti. Kulturom se savlađuje i oblagorođava priroda i svet materijalni uzdiže u svet duhovni. Kultura daje dušu svakoj stvari i povećava dušu u čoveka. A kultura potrebuje bezbroj slugu i argata; potrebuje prenaseljenost i stešnjenost.

Potrebno je dakle, uvek još sjedinjenje tela. No sjedinjenje tela najodvratnija je i najprezrenija stvar na zemlji bez sjedinjenja duša.

Vi ćete doći, da osvetite sav život; vi ćete doći da osvetite i vezu, iz koje se ljudi rađaju. Nad svakom takvom vezom bdi ceo svod nebesni i izriču svoju sankciju večnost i beskrajnost. Velika duša sveta prisutna je tome događaju - jer početak jednog novog čoveka za vasionu je početak jednog događaja, jedne nove drame; - kako duša onih tela, koja se sjedinjuju, da bude pri tom odsutna?

Vi ćete doći, da date jedan istinitiji smisao braku, i jednu pravilniju definiciju. Da li se mogu i duše venčavati? Da li se mogu i duše oplođavati? Vi ćete doći da odgovorite na ova pitanja.

Čudovišno je postalo i vaspitanje. Celokupno sadašnje vaspitanje omladine zasniva se na misli: čovek živi jedino od hleba. Tri otrovne biljke uspevaju bujno na toj osnovi: sebičnost, proždrljivost, pesimizam.

Prva je kao bulka, koja pod lepim crvenilom skriva ubitačan otrov.

Druga je kao imela, koja na hrastu leži i neprekidno sisa.

Treća je kao brašnjavosiva gljiva, koja u tami i vlazi vodi svoj otrovni život. Priroda ipak bolje neguje svoju decu nego li ljudi svoju.

Priroda upućuje biljke da rastu jednim delom u zemlju, a drugim ka Suncu. Ljudi današnji upućuju svoju decu da rastu samo u zemlju. Zato su tamni i zemljani mnogi - premnogi. Malo je dece Sunca.

Vi ćete doći, da sve ljude učinite decom Sunca. Vi ćete postaviti vaspitanje novog čovečanstva na misli, da čovek ne živi od hleba jedino, i za hleb jedino. Vi ćete uputiti novo čovečanstvo da raste naviše, ka svetlosti, ka Bogu.

Vi ćete postaviti vaspitanju za cilj ne samoodržanje i borbu za opstanak, - ne ove mačje i gorilske ciljeve - no heroizam. Samoodržanje i borbu za opstanak propovedaju najtuplji i najplašljiviji apostoli, koji se ne usuđuju da učine nijedan korak napred. Jer samoodržanje i borba za opstanak to je početna tačka. Heroizam je krajnja tačka. Krajnjoj tački treba juriti, a ne stojati na početnoj.

Sebičnost je mati straha. Vi ćete vaspitati jedno bestrašno pokoljenje, kome će sloboda biti atmosfera cele duše.

Proždrljivost je mati bolesti. I suviše je zemlja dugo bila bolnica. Vi ćete biti donosioci zdravlja. Vi ćete uništiti uzrok bolesti, i ovih neće više biti. Jedno zdravo čovečanstvo u izgledu je da dođe s vama, da bude sluga Boga, samo Boga, i kroz Boga gospodar zemlje.

Pesimizam je još neizvedeno rešenje na samoubistvo. Hiljade ljudskih glava posvednevno ispunjene su tim rešenjem. Vi ćete doći kao spasioci onih, koji na ivici stoje, i kao neprehodna prepreka onima, koji su se ka toj ivici uputili.

I kult je postao čudovišan. To je garderoba, koja je suviše zaklonila Gospodara. To je prizma, kroz koju treba da se vidi Bog, no koja je zamućena, te slabe oči ljudske ne proziru kroz nju, nego se zadržavaju na njoj kao na samom Božanstvu. Jedan komad metala i jedan kraičak tkanine ceni se cenom, koja samo Bogu pripada. Jedan svešteni obred ne smatra se kao nova veza s Bogom, nova obaveza prema Bogu, nego kao oduženje Bogu jednog neodložnog duga.

Kad suština vere potone u kult, te se ne vidi više od ovoga, tada se raduju sujeverni i neverni. Sujeverni se raduju tome, jer ne moraju da lupaju glavu i traže suštinu iza spoljnjeg kulta, a neverni se raduju, jer im je tad lakše kritikovati veru Božiju i glumiti se nad nerazumljivom glumom.

Kult je divna stvar. Cela je kultura na kraju krajeva kult Bogu. Taj kult stvaraju i vrše i oni koji veruju i oni koji ne veruju, - svesno i nesvesno, voljno i bezvoljno.

Cela je ljudska kultura kult Bogu, no divan je i naročiti, umetnički ustrojeni i svesno obavljeni ceremonijalni kult, - samo kad je u njemu što više smisla, što istinitije topline duševne i što uzvišenije lepote.

Vi ćete doneti novi kult svetu. Vaša kultura biće jedan kult Bogu. No vi ćete, sem toga, doneti i naročiti kult, koji će biti iskren kao nauka, lep kao umetnost, uzvišen kao Bog, i prostran kao duša svih sinova Nebesnog Oca.

Pružio se jedan širok, širok okean, kod koga postoji samo plima, bez oseka. To je slovenska zemlja. Vi ste Sloveni, sfinks za ostale rase i narode. Vi još niste razgovetno progovorili. Kad god ste počinjali da govorite preko svojih najvećih sinova, vi ste dolazili u ekstazu i postajali ste nerazumljivi za svet, i razlivali ste se u suze za poniženim i uvređenim u svetu, za najmanjim i najsitnijim, za bednim Božijim ljudima. Vaše najgenijalnije reči završavane su suzama i jecanjem.

- Ko ste vi? - pita vas svet.

Jedni vas se plaše, drugi vas preziru, a treći su još u nedoumici, da li da vas se plaše, da li da vas preziru.

Vi ste najmlađi brat evropskih rasa. Jedni dodaju: i najluđi. No tome "najluđem" sinu dao je Otac u nasleđe najveću zemlju. Da li zato što je on najluđi, ili pak zato što Otac ima u njemu osobito poverenje?

Vi se pomaljate tek iza gore. Vi ste još zora. Kakav dan nosite? Dosta je bilo oblačnog i turobnog vremena. Donesite vedrinu i toplinu! Neka sve oči, koje vas pogledaju, budu svetle, i sva lica osmehnuta.

Neka Bog ide pred vama, i neka se Sin Božiji nosi nad vama, u sjaju i slavi! Boga hoće svet.

Ako Boga imate, onda ćete imati šta doneti svetu, i imaćete radi čega i izlaziti na pozornicu istorije.

- Ko ste vi? - pita vas svet. Odgovorite najpre sebi. Ne budite sfinks za sebe. Udubite pogled svoj u sebe. I ne odgovarajte sve dokle se ne osetite religiozni. Ako ćete čekati to i hiljadu godina, - ne odgovarajte. A kad se osetite ispunjeni Bogom, kad plameni duh religije obuzme srca vaša i mozak, tada odgovorite i sebi i drugima plamenim jezikom:

- Mi smo najmlađe i najnedostojnije sluge Božije, koje Bog posla u svet radi spasenja svih ljudi.