III

SAN  JE  ISPUNJENJE  ŽELJE

Kad prođemo kroz kakav tesnac i odjednom stignemo na vis odakle se putevi račvaju i gde  se pruža najdivniji vidik na sve strane možemo se za trenutak zaustaviti i razmisliti kamo najpre da kre­ nemo. Slično nam se dešava pošto smo savladali ovo naše prvo tumačenje sna. Mi se nalazimo u punom svetlu jednog iznenadnog otkrića. San se ne može uporediti sa nepravilnim zvukom jednog instrumenta koji je, umesto sviračeve ruke, pogodio udarac neke sile spol ja, on nije besmislen, nije apsurdan, ne pret­ postavlja da jedan deo riznice naših predstava spava dok drugi deo počinje da se budi. San je punovažan psihički fenomen, i to jedno ispunjenje želje; on  se može uvrstiti u  sastav  duševnih  akcija budnoga sta­ nja koje su nam razumljive; izgradila ga je jedna veoma komplikovana duhovna aktivnost. Ali u istom trenutku kad poželimo da se ovom saznanju raduje­ mo navaljuje na nas čitav roj pitanja. Ako san,  kao što tumačenje o njemu kaže, predstavlja jednu ispu­ njenu želju, odakle potiče onda onaj upadljivi i neo­ bični oblik kojim se ovo ispunjenje želje izražava? Kakva se to promena desila sa mislima u snu dok se iz njih nije oblikovao manifestni san onako kako ga se prilikom buđenja sećamo? Na koji način se dogo­ dila ova promena? Odakle dolazi  materijal  koji  je bio prerađen u san? Odakle dolaze mnogobrojne oso- benosti koje smo mogli zapaziti na mislima sna, kako na primer to da jedna drugoj mogu protivrečiti? (Ana­ logija sa kotlom). Može li san da nas nauči nečem novom o našim sopstvenim unutrašnjim procesima, može li njegova sadržina korigovati mišljenja u koja smo preko dana verovali? Predlažem  da sva ova pi­ tanja zasad ostavimo po strani i da produžimo dalje jednim jedinim putem. Naše sledeće interesovanje treba da bude da ispitamo da li je ovo jedan opšti ka­ rakter sna ili samo slučajna sadržina onog sna (,,o Irminoj injekciji") sa kojim je naša analiza otpočela, jer čak i da smo spremni na to  da  svaki  san  ima jedan smisao i jednu psihičku vrednost, moramo ipak ostaviti  otvorenu mogućnost da  ovaj  smisao nije isti u svakom snu. Naš prvi san je bio ispunjenje želje; jedan drugi san će se, možda, pokazati kao ispunje­ no strahovanje; treći, opet, može kao  svoj  sadržaj imati neku refleksiju, četvrti možda jednostavno re- produkovati neko sećanje. Postoje li, dakle, još i dru­ gi snovi želja ili možda uopšte ne postoji ništa osim snova  želja?

Lako je pokazati da snovi često neuvijeno poka­ zuju  karakter  ispunjenja  želje  tako  da  se           možemo čuditi zašto jezik snova već odavno nije naišao na ra- zumevanje.  Postoji,  na primer,  jedan  san  koji  mogu da  izazovem  u  sebi  kad  god   to   zaželim,  tako   reći eksperimentalno.  Ako  uveče jedem sardele,  masline ili inače neka jako  slana jela,  osetim noću žeđ koja me  probudi.  Ali  buđenju  prethodi   jedan   san   koji svaki put ima istu sadržinu, naime da pijem. Halap­ ljivo  srcem  vodu,  ona  mi  divno prija  kao  što  može prijati samo hladno piće kad čovek skapava od žeđi, i zatim se probudim i moram stvarno da pijem.  Po­ vod za ovaj  jednostavan san jeste žeđ koju prilikom buđenja stvarno i osećam. Iz ovog osećanja proizlazi želja da pijem, i san mi ovu želju pokazuje kao ispu­ njenu.  On pri  tom služi  jednoj  funkciji  koju  je lako dokučiti.  Ja  sam  dobar  spavač,  nisam  naviknut  da me  neka  potreba  budi.  Ako  mi  pođe  za  rukom  da svoju  žeđ  utolim  sanjajući  da  pijem,  ne  moram  se probuditi  da  bi  taj  san  zadovoljio.  To  je  dakle  san udobnosti.  Snevanje  dolazi  na  mesto  radnje,  kao  i inače u  životu.  Na  žalost,  potreba  za  vodom,  da  bi se utolila žeđ, ne može  se  zadovoljiti  jednim  snom kao što je  moja  osvetoljubivost  prema  prijatelju  Oto- nu i doktoru  M.,  ali  dobra volja  je ista.  Ovaj  isti  san se nedavno unekoliko modifikovao.  Onda  sam  ožed- neo još pre usnuća i popio  sam  čašu  vode  do  dna koja je stajala na ormančiću kraj moga kreveta. Ne­ koliko sati kasnije dobio sam noću  jedan  novi  napad žeđi koji su pratile neudobnosti.  Da  bih  došao  do vode, morao bih  ustati  i  doneti  čašu  koja  je  stajala na noćnom ormančetu moje žene. Sanjao sam dakle shodno svrsi da mi moja  žena  daje  da  pijem  iz  jed­ nog suda; taj sud bila je  etrurska  urna  koju  sam doneo kući sa svoga putovanja po Italiji a od toga vremena i nekome  poklonio.  Ali  je  voda  u  njemu bila tako slana (očigledno zbog pepela) da  sam  se morao probuditi. Vidi se kako  san  ume  stvari  ko­ motno da sređuje: pošto je njegov jedini cilj  ispu­ njenje želje, san može biti sasvim egoističan. Ljubav prema ugodnosti se s obzirom  na  druge  zaista  ne može spojiti. To što se umešala urna verovatno pred­ stavlja opet jedno ispunjenje želje; žao mi je što ovu posudu više nemam, kao što mi,  uostalom,  ni  čaša vode pored moje žene nije pristupačna. Urna  se  ta- kođe prilagođava senzaciji slanog ukusa koja je sad postala jača,  a  ja  za  nju  znam  da  će  me  prisiliti  da se    probudim.1

1 Činjenično stanje snova  o žeđi bilo je poznato i Vaj- gantiju, koji o tome kaže: „Upravo osećaj  žeđi  svi  najpreci­ znije shvataju: on  uvek  stvara  predstavu  gašenja  žeđi.  Način na koji san ovo gašenje žeđi predstavlja raznovrstan je i spe- cijalizovan prema nedavnom sećanju.  I  ovde  postoji  opšta pojava da se odmah posle predstave gašenja žeđi javlja ra ­ zočaranje  o  neznatnom  delovanju   tobožnjih   osveženja."   Ali on propušta ono što je opšte važno u reakciji sna na nadražaj.

— Ako se druge osobe koje je noću uhvatila žeđ bude, a da prethodno  nisu  sanjale,  to  ne  predstavlja  nikakav   prigovor mom eksperimentu,  nego te  ljude  karakteriše  kao  gore  spava­ če. Uporedi uz ovo  proroka  Isaiju  29,8:  „Biće  kao  kad  gladan sni da jede, pa kad se probudi a duša mu prazna; ili kad sni žedan da pije, pa kad se probudi, a  on  iznemogao  i  duša  mu žedna   ... "

9 Frog'đ,  Odabrana dela,  VI

Takvi snovi komoditeta bili su kod mene, u mo­ jim mlađim godinama, vrlo česta pojava.  Naviknu­ tom od vajkada da radim duboko unoć, rano buđenje uvek je predstavljalo teškoću za mene. Tada  bih obično sanjao da sam ustao iz postelje i da stojim kraj umivaonika. Posle izvesnog  vremena  nisam  mogao da ne primetim da još nisam ustao, ali sam u među­ vremenu ipak neko vreme spavao. Ovakav isti san lenosti poznat  mi  je  od  jednog  mog  mladog  kolege u naročito duhovitom obliku: taj moj kolega, čini se, kao da je sa mnom delio sklonost ka spavanju. So­ barica koja je uvek stanovala u blizini bolnice imala je strogo naređenje da ga svakoga jutra blagovreme­ no probudi, ali i grdne muke da to naređenje spro­ vede. Jednog jutra je san bio naročito  sladak.  Žena je do viknula u sobu: Gospodine Pepi, ustanite, mo­ rate u bolnicu. Posle toga ovaj  spavač sanjao je sobu u bolnici, krevet u kome  je  ležao  i  tablicu  pored glave na kojoj je stajalo napisano: Pepi H ... , cand. med. dvadeset i dve godine. I on  bi  govorio  sanja­ jući: Kad sam dakle već u bolnici, ne moram baš da odem tamo, — okrenuo bi  se  i  nastavio  da  spava. Pri tom je motiv svog snevanja neprikriveno priznao.

Jedan drugi san čiji je nadražaj  isto  tako  delo- vao za vreme samoga spavanja: Jedna od.mojih bo­ lesnica koja se morala podvrgnuti jednoj operaciji vilice koja se nepovoljno završila trebalo je  da  po želji lekara i danju i noću nosi na bolesnom licu apa­ rat za hlađenje. Ali ona bi ga obično odbacivala čim bi zaspala. Jednog dana su me zamolili  da  je  zbog toga prekorim; ona je aparat ponovo bacila na pod. Bolesnica se pravdala: „Ovoga puta zaista nisam ni­ šta kriva; to je bila posledica sna koji sam noću imala. U snu sam se nalazila u jednoj loži u operi i živo se interesovala za predstavu. A u sanatorijumu je ležao gospodin Karl Ma jer (Meyer) i grozno stenjao od bolova u vilici. Ja  sam  rekla  da  nemam  tih  bolova, pa da mi  ni aparat nije potreban; zato sam  ga  ba­ cila." Ovaj san te nesrećne mučenice zvuči kao pred­ stavljanje jednog izraza koje čoveku u teškim situa­ cijama navire na usta: Zaista sam znao za jedno bolje zadovoljstvo. I san ovo bolje zadovoljstvo pokazuje. Gospodin Karl Majer, kome je ona svoje bolove pod­ metnula, bio je  najindiferentniji mladi čovek među njenim poznanicima  kojeg se mogla setiti.

Ništa teže nije otkriti  postojanje ispunjenja želje u nekim drugim snovima koje sam prikupio od zdra­ vih ljudi.  Jedan  prijatelj,  kome  je  moja  teorija  o snu poznata i koji  ju  je  ispričao  i  svojoj  ženi,  reče mi jednoga dana: „Treba da ti pričam o svojoj ženi da je juče sanjala dn jo dobila periodu. Ti ćeš znati šta to znači," Ua/ume se da znam: ako je mlada žena sanjaln da ima periodu, onda je perioda izostala. Mogu da zamislim da bi ona još neko vreme htela da uživa u svojoj slobodi pro nego što otpočnu tegobe mate­ rinstva. To je bio vrlo spretan način  objavljivanja njenog prvog graviditeta. Jedan  drugi  prijatelj  mi piše da je njegova žena nedavno sanjala da je na grudima na svojoj  košulji primetila mrlje od mleka. I to je nagoveštaj gravidnosti, ali  više ne prve  gra- vidnosti; mlada majka želi da  za  svoje  drugo  dete ima više hrane no što ju je imala za prvo.

Jedna mlada žena koja je nedeljama bila  odse- čena od svakog saobraćaja negujući svoje dete obo- lelo od infekcije,  posle srećno  završene bolesti sanja o jednom društvu u kome se nalaze A. Dođe (Daudet), Burze (Bourget),  M.  Prevo  (M.  Prevost)  i drugi;  svi ti ljudi  su  prema  njoj  veoma  ljubazni  i  izvanredno je zabavljaju. Ovi pisci i u snu  nose  crte  koje  im daju njihove slike: M. Prevo, čiju  sliku ne poznaje, liči na — dezinfektora koji je dan ranije očistio bo­ lesničke  sobe  i  koji  je  kao njen  prvi  posetilac  ušao u sobu posle dugog vremena. Mislimo da se ovaj san može prevesti bez praznina; Sad bi već jednom bilo vreme za nešto zabavnije nego što  je ovo večito ne- govanje  bolesnika.

Možda će ovaj izbor biti dovoljan da pokaže kako vrlo često i pod najraznovrsnijim uslovima nalazimo snove koji se mogu razumeti samo kao ispunjenja želja, i koji svoju sadržinu neuvijeno iznose na  vi- delo. To su većim delom kratki i jednostavni snovi, blagotvorno  se  izdvajaju  od   zbrkanih  i  prebogatih kompozicija stvorenih u snu koji su u suštini pri­ vukli pažnju pisaca na sebe. Ali se isplati zadržati se još neko vreme na ovim jednostavnim snovima. Naj­ jednostavnije oblike snova možemo, svakako, očeki­ vati kod dece, čije su psihičke funkcije sigurno manje komplikovane nego što su u odraslih. Psihologija dece je po mom mišljenju pozvata za to da za psihologiju odraslih ljudi obavi slične usluge kao što ih čine i istraživanje građe ili razvitka nižih životinja za ispi­ tivanje struktura najviših razreda u životinjskom car­ stvu. Do sada je načinjeno malo koraka svesnih svoga cilja da bi se psihologija dece u ovu svrhu iskoristila.

Snovi male dece često su jednostavna ispunjenja želje i onda, nasuprot snovima odraslih ljudi, uopšte neinteresantni. Oni ne daju nikakve zagonetke za re- šavanje, ali su naravno od neprocenjive vrednosti za dokazivanje da san  u  svojoj  najhitnijoj  suštini  zna­ či ispunjenje želje. Kod mog materijala dobijenog od svoje sopstvene dece mogao sam da prikupim neko­ liko  primera  takvih snova.

Jednom izletu u divni Halštat (Hallstatt) u leto godine 1896. iz mesta  Ausze  (Aussee)  dugujem  dva sna: jedan koji je imala moja ćerka,  tada  joj  je  bilo osam i po godina, i drugi koji je imao dečak  od  pet godina i tri meseca. Prethodno moram  izneti  da  smo toga leta stanovali na jednom brežuljku kraj mesta Ausze, odakle smo, kad je vreme bilo lepo, mogli da uživamo u veličanstvenoj panorami Dahštajna (Dach- stein). Dogledom se mogla lepo videti Simonijeva (Simonv) planinska kuća. Mališani su se više  puta trudili da kuću vide dogledom; nije mi poznato sa kakvim uspehom.  Pre  izleta,  ja  sam  deci  pričao  da se Halštat nalazi u podnožju Dahštajna. Deca su se veoma  radovala  tom  danu.  Od  Halštata  smo  krenuli u Eserntal (Escherntal), koji  je  svojom  panoramom koja se neprestano menjala, decu veoma oduševljavao. Samo je jedan petogodišnji dečak bivao s vremena na vreme neraspoložen. Čim se pred nama pojavilo neko novo brdo, on bi pitao: Je li ovo Dahštajn? — na šta sam ja morao da odgovorim: Ne, to je samo jedno brdo pre njega.  Pošto se ovo pitanje ponovilo nekoliko puta.

dete se sasvim ućutalo; stepenicama koje vode ka vo­ dopadu uopšte nije hteo da pođe  s  nama.  Smatrao sam da se zamorio. Ali sutradan mi je dete sasvim blaženo i zadovoljno prišlo i pripovedalo: Noćas sam sanjao da smo bili u Simonijevoj  planinskoj  kućici. Sad sam ga shvatio: kad sam pričao o Dahštajnu, on je očekivao da će se prilikom izleta u Halštajn popeti na brdo i da će ugledati planinsku kućicu, o kojoj se uz dogled tako mnogo govorilo. Kad je posle toga primetio da od njega očekujemo da  će  se  zadovo­ ljiti sa brdima ispred Dahštajna i sa vodopadom, on se osetio razočaranim i  postao neraspoložen.  Za sve to obeštetio ga je san. Pokušao sam da saznam poje­ dinosti sna; one su bilo bedne. „Penje se šest sati gore", bio je odgovor, onako kao što je bio čuo.

I kod devojčice  od  osam  i  po godina pokrenule su se na ovom izletu želje koje je san morao zado­ voljiti. Mi smo sobom u Halštat poveli dvanaesto­ godišnjeg dečaka, sina naših  suseda,  pravog  viteza koji je, kao što mi je izgledalo, već uživao sve sim­ patije malog ženskog stvorenja. Sutradan ispričala nam je ona  sledeći  san:  Zamisli  samo,  sanjala  sam da je Emil jedan od naših, da vas je zvao tata i mama i da spava s nama u našoj velikoj sobi kao i naši de- čaci. Zatim dođe mama u sobu i baci pod naše po­ stelje pregršt velikih komada čokolade uvijene  u plavu i zelenu hartiju. Braća koja se na osnovu na- slednog prenošenja ne razume ju u tumačenje snova izjavila su sasvim tako kao i naši pisci: Ovaj je san besmislica. Devojčiča se bar za jedan deo sna zauzela, a za teoriju neuroze važno je znati za  koji:  Da  je Emil potpuno kod nas, to je besmislica, ali ono sa komadima čokolade nije.  Meni je baš  ovo poslednje

bilo nejasno. Za to mi je  dala  objašnjenje  mama.  Na putu od stanice do kuće deca su se zaustavila kod automata i zaželela da imaju baš takve komade čo­ kolade u hartiji što se metalno presijava  i  koju  auto­ mat  —  po  njihovom  iskustvu  —  prodaje.   Mama  je s pravom mislila da je taj dan već doneo dovoljno ispunjenja želja i ostavila je  ovu  želju  snu.  Ja  čitavu ovu  malu  scenu  nisam  primetio.  A  onaj  deo  sna  koji

je bio od moje ćerke proskribovan shvatio sam bez daljeg. Ja sam lično čuo kako je učtivi gost na putu pozvao decu da čekaju dok stignu tata i mama. San devojčice je od ovog kratkotrajnog pripadanja poro­ dici načinio trajnu adapciju. Njena nežnost još nije znala za neke druge oblike drugarstva osim onog koji se pominje u snu i koji je zasnovan na odnosu pre­ ma braći. Zašto su komadi čokolade bili bačeni pod krevet, to se, naravno, bez ispitivanja dece nije moglo objasniti.

O jednom sasvim sličnom snu kao što je bio san moga sina čuo sam od svojih prijatelja. San se  od­ nosio na osmogodišnju devojčiču. Njen otac sa  više dece napravio je izlet u Dornbah s namerom da po- seti Rorerovu (Rohrer) planinsku kuću, ali se vratio jer je bilo suviše kasno i obećao je deci da će im to drugi put nadoknaditi. Na povratku oni  su  prošli pored table koja pokazuje put za prnjavor.  Deca  su sad zatražila da ih odvede u zaselak, ali su ipak mo­ rala, iz istih razloga, da se uteše time da će to uči­ niti neki drugi dan. Sutradan ujutru osmogodišnja devojčiča pođe zadovoljno u susret svome ocu sa re­

Ako se slažete sa mnom da govor dece u snu isto tako spada u krug sanjan ja, mogu da u narednim redovima navedem jedan od najnovijih snova moje zbirke. Moja najmlađa devojčica, tada joj je bilo de­ vetnaest mosoci, jodnog je jutra povraćala, pa su je zbog toga preko dana držali bez jela. U  noći  posle ovog dana gladovanja, čuli smo je kako u snu uz­ buđeno viče: Anna F. vud, Er(d)beer, Hochbeer, Eier(s)peis, Pappa. Svoje  ime  je  tada  upotrebila  da bi izrazila du ni'što uzi mu u posed: spisak jela je obuhvatao, svakako, sve šio joj je  moralo  izgledati kao požoljun ručak; što se na tom spisku jagode na­ laze u dve varijante predstavljalo je demonstraciju protiv domaće sanitetske policije i imalo je razlog u sporednoj okolnosti koju ona  pominje, — što  je da­ dilja njenu bolest pripisala tome što je ona pojela suviše jagoda; za ovo dadiljino mišljenje, nepovoljno za Anu, ona joj se zatim u snu osvetila.1

Kad detinjstvo proglašavamo srećnim što još ne zna za seksualni prohtev, mi time ne želimo pogrešno shvatiti kako velik izvor razočaranja, odricanja a ti­ me  i  podsticanje  na  san  može  za  njih  postati  ovaj

2

cima:  Tata,  noćas  sam  sanjala  da  si  bio  s  nama  no­

drugi od velikih životnih nagona.

Evo  ovde  još  jed­

ćas u zaseoku. Njeno nestrpljenje,  dakle, anticipiralo je  obećanje koje  joj  je  otac  dao.

Isto tako iskren je i jedan drugi san  koji  je  kod moje ćerke, koja je tada imala tri  godine  i  tri  me- seca, izazvala lepota okoline zamka Ausze.  Mala  se tada prvi put vozila preko jezera, i vreme vožnje pro­ šlo joj je suviše brzo. Na mestu  gde  je  čamac  tre ­ balo da pristane, ona nije  htela  napustiti  čamac  i gorko je plakala. Sutradan je pričala: Noćas sam se vozila jezerom. Nadajmo se da ju je  trajanje  ove vožnje  u  snu  u  većoj  meri  zadovoljilo.

Moj najstariji, u  ono  vreme  osmogodišnji  sin, sanja već o realizaciji  svojih  fantazija.  On  se  sa Ahilom vozio na jednim kolima i  Diomed  je  bio  nji­ hov kočijaš. On se, naravno, dan ranije oduševljavao grčkim  pričama  koje  je  njegova  starija  sestra  do­ bila  na  poklon.

nog primera za to. Moj nećak od dvadeset i dva me-

seca  dobio je prilikom   mog   rođendana   zadatak  da

mi čestita i kao poklon preda jednu korpicu trešanja

koje su u to doba godine smatrane još uvek retkim!

1    Isti posao kao i kod najmlađe unuk e  san  malo  posle toga vrši i kod bake čija starost godine deteta dopunjava sa otprilike sedamdeset godina. Pošto je bila primorana  da  zbog svog pokretnog bubrega jedan da n gladuje, ona sanja, oči­ gledno uz  premeštanje  u  srećno  doba  njenog  devojaštva,  da je za oba  glavna obeda  „isprošena", pozvata u goste i da  svaki put dobija najfinije zalogaje.

2    Detaljnije bavljenje sa duševnim životom dece poka­ zuje nam, naravno, da seksualne nagonske sile u infantilnom oblikovanju igraju dovoljno veliku ulogu u detetovoj psihič­ koj aktivnosti, i da  je  ova  uloga  isuviše  dugo  zanemarivana. To na m daje povoda da donekle sumnjamo u  sreću  detinj- stva, kao što ga odrasli kasnije konstruišu  (Uporedi piščevo delo: „Tri rasprave o seksualnoj teoriji", 1905. i 6. izdanje Sabranih dela,  sveska 5).

Izgleda da mu je to teško, jer on neprestano ponavlja: Trešnje su unut(r), a ne da se naterati na to da korpi- cu ispusti iz ruke. Ali on ume da se za to obešteti. On je dosad svakog jutra svojoj majci pričao kako je sanjao o „belom vojniku",  jednom  gardijskom  ofici­ ru u mantilu kome se jednom na ulici divio. Sutra­ dan posle rođendanske žrtve probudio se veselo sa izjavom koja mora da vodi poreklo isključivo iz jed­ nog  sna:  He(r)man  sve  trešnje  pojeo!1

1 Ne treba da ostane nepomenuto da se kod male dece uskoro javljaju komplikovani i  manje  pregledni  snovi,  i  da se, s druge strane, i kod odraslih često u datim okolnostima javljaju snovi tako infantilnog karaktera. Kako bogati neslu- ženom sadržinom mogu biti snovi ponekad kod dece od četiri do  pet  godina,  pokazuju  primeri  navedeni  u  mojoj   raspravi

„Analiza   fobije  jednog  petogodišnjeg   dečaka"   (Analvse  der Phobie    eines    fiinfjahrigen   Knabe)    objavljenoj    u    Godišnjaku Blojler-Frojd I,  1909. i u Jungovom delu:  „O konfliktima deč- je  duše"   (Ober  Konflikte  der  kindlichen   Seele)   na   istom  mo­ stu,  II.  sveska  1910.  Analitički  tumačene  dečje snove vidi  još kod   fon   Hug   Helmut   (Hellmuth),   Putnam ,   Raalte,   Spilrajna (Spielrein),  Tauska,  druge  snove  kod  Bankjerija  (Banchieri), Buzemana   (Busemann),   Dolje   (Doglia)   i,   naročito,   kod   Viga- ma   (Wigam),   koji  ističe  tendenciju  isticanja  želje  kod  ovih snova.  S  druge  strane,  izgleda  da  se  kod  odraslih  naročito  če­ sto  javljaju  snovi  infantilnog  tipa  ako  dolaze  uz.neobične  ži­ votne  uslove.  Tako  nam   Oto   Nordenšjeld   (Nordenskjold)   u svojoj  knjizi  Antarktik,  1904,  priča  o  posadi  koja  je  zajedno s njim provela zimu (sveska I, str. 336):  „Veoma karakteristič­ ni  za  pravac  naših  najintimnijih  misli bili  su  naši  snovi  koji nikad  nisu  bili  živahniji  i  mnogobrojniji  nego  baš  sada.  Čak  i  oni  naši  drugovi  koji  su  inače  samo  izuzetno  sanjali  pričali bi  nam  ujutru  duge  priče,   kada   smo   među  sobom  izmenjivali svoja   poslednja   iskustva   iz  toga   sveta  fantazije.   Svi   snovi   su govorili  o   onom  spoljnjem  svetu  koji  je  sada  bio  tak o  daleko od  nas,   ali  su   često  bili  prilagođavani  našim   sadašnjim  prili­ kama.   Jeda n   naročito   karakterističan   san   sastojao   se  u   tome što  je  jedan  od  drugova  mislio  da  se  vratio  natra g  u  školsku klupu   gde   mu   je   bio   dat   zadatak   da   odere   kožu   sa   sasvim malih   minijaturnih  morskih   pasa   koji   su  bili  napravljeni  baš za  samu  svrhu  nastave.  Jelo  i  piće  predstavljali  su,  uostalom, centralne  tačke  oko  kojih  su  se  naši  snovi  najčešće  okretali. Jedan  od  nas  koji  se  noću  isticao  u  tome  da  odlazi  u  velika društva  za  ručkom  bio je  veoma  srećan  ako  bi ujutru  mogao podneti   izveštaj   da  je   „pojeo  ručak  od   tri  jela";  jeda n  drugi je  sanjao   o   duvanu,  o   čitavim  brdima   duvana;  drugi   opet   o

O  čemu  sanjaju  životinje,  ne  znam.  Jedna  poslovica koju mi je pomenuo jedan moj slušalac, tvrdi da zna, jer se postavlja pitanje: O čemu sanja guska? i  na  to  pitanje  odgovara:  O  kukuruzu.1     Čitava  teorija  o  tome  da  je  san  ispunjenje  želje  sažeta  je  u ove  dve  rečenice.8

lađi koja se punim jedrima približava otvorenom moru. Jo š jedan san zaslužuje  da  bude  pomenut:  Dolazi raznosač pisama sa poštom i d;ijc nnm duk'o objašnjenje zašto se na poštu tak o dugo čekalo; on ju je potrošno bio rnzneo i tek posle velikog napora pošlo inu je zn rukom da je ponovo stigne. Razume se da smo se spavajući bavili Još nomoRućnijlm  stvarima,  ali  u svim snovima gotovo koje sam Ja sam sanjao, ili o kojima sam slušao, naročito Je padao u oči nedostatak fantazije. Bilo bi sigurno od velikog psihološkog interesa kad bi svi ovi snovi bili zabeležoni. AH će se lako moći shvatiti kako je željno očekivano bilo spavanje, pošto  nam  je  ono  moglo  pružiti sve što je svako  od  nas  najžarkije  želeo."  Navodim  još  pre ­ ma Di Prelu (str. 231): „Mungo Park, na  jednom  putu  u Africi blizu umiranja od žeđi, sanjao je neprekidno o  doli­ nama i livadama svoga zavičaja bogatog vodom. Tako je jed­ nom i glađu mučeni Trenk (Trenck) u rovu kod  Magdeburga video da se nalazi sred bogatih gozbi, a Džorž Bek (George Back),  učesnik  u  prvoj  Frenklinovoj   (Franklin)   ekspediciji, kad je zbog strašnih oskudica bio gotovo na pragu smrti, sa­ njao  je  stalno  i  redovno  o  bogatim  gozbama.

1 Jedn a mađarska poslovica, koju navodi Ferenci, tvrdi potpunije da „svinja  sanja  o  žiru,  a  guska  o  kukuruzu".  Jed­ na jevrejska poslovica glasi: „O  čemu  sanja  pile?  —  O  pro ­ su" (Zbirka  jevrejskih poslovica i izreka, izdao  Bernštajn, Bernstein,  2.  izdanje,  strana  116).

8 Daleko sam  od  toga  da  bih  tvrdio  da  još  nijedan  au­ tor pr e mene nije mislio o  tome  da  san  izvede  iz  želje  (Upo- redi  prve  rečenice  sledećeg  odeljka).  Svako  ko  polaže   na takva  nagoveštavanja  mogao  bi  da  navede  još   iz   staroga veka lekara Herofila koji je živeo  za  vreme  Ptolomeja  I,  a koji je (prema navodima Biksenšica, str. 33),  razlikovao  tr i vrste  snova:  snove  poslate  od  boga,  prirodne   koji   nastaju tako što duša  u  sebi  stvori  sliku  onoga  što  joj  je  korisno  i što će se dogoditi, i mešovite snove koji nastaju sami od sebe približavanjem slika, ako vidimo ono što želimo. Iz zbirke primera  Šernera,  J.  Šterke  (Starcke)  iznosi  jedan  san   koji pisac sam obeležava kao ispunjenje želje (str. 239).  Šerner kaže: „Budnu  želju  ispunila  je  fantazija  odmah  prosto  zato što je ona postojala u duši  snevačice."  Ovaj  san  nalazi  se među „snovima  raspoloženja";  u  njegovoj  blizini  se  nalaze snovi  za  „mušku  i  žensku  ljubavnu  čežnju"  i  za  „mrzovoljno

Mi sada primećujemo da bismo i kraćim putem stigli do našeg učenja  o  skrivenom  smislu  sna,  da smo samo pitali za savet jezičku upotrebu. Jezička mudrost, doduše, ponekad govori i dovoljno prezrivo o snu — čovek bi pomislio da ona želi da nauci  da za pravo ako sudi ovako: Snovi su pene (Traume sind Schaume) —, ali za jezičku upotrebu san je ipak pretežno blagosloveni ispunjivač želja. „To ne bih mogao da zamislim ni u svojim najsmelijim snovi­ ma", uzvikuje oduševljeno onaj koji vidi da je stvar­ nost  nadmašila  njegova  očekivanja.

 

raspoloženje". Kao što se vidi, uopšte nema govora o tome da je  Šerner  snu pripisivao neko drugo  značenje nego bilo kom drugom duševnom  stanju  budnoga  stanja,  a  da  uopšte ne govorimo o tome da je on mogao dovesti želju u vezu sa suštinom sna.