SAN

Kao gost u manastiru u planini,
Kad su svi otišli na molitvu, ušao sam
U knjižnicu. U večernjem sunčevu zraku
Tiho su na zidu sijala s divnim
Napisima hiljadu pergamentnih leđa.
Sav željan znanja i ushićen zgrabio sam
Prvu knjigu probe radi, uzeo i čitao:
„Poslednji korak ka kvadraturi kruga,”
Namah sam pomislio: poneću ovu knjigu!
Druga knjiga, pozlaćeni kožni kvartant,
Na čijim leđima je sitno bilo ispisano:
„Kako je Adam okusio i od drugog drveta.”
Od drugog drveta? Od kog: od drveta života!
Je li Adam besmrtan? Nisam uzalud,
Video sam, bio ovde, i jedan folijant
Sam ugledao, koji je na leđima, preseku i ivicama
Sijao duginim bojama.
Njegov naslov, rukom naslikan, glasio je:
„Slaganje smisla boja i tonova.
Dokaz kako svakoj boji i prelamanju boja
Pripada kao odgovor neka skala boja.”
O kako su horovi boja puni obećanja
Meni blistali! I počeo sam poimati,
I svako uzimanje neke knjige to je dokazivalo:
To je bila knjižnica raja;
Na sva pitanja koja su me tištala,
Sve žeđi saznanja koje su me pekle
Odgovor se nalazio tu i svakoj gladi hleb
Duha se čuvao. Jer gde god sam neku svesku
Upitao brzim pogledom, na svakoj je stajao
Pun obećanja napisan neki naslov;
Tu se unapred pobrinulo za svaku potrebu,
Tu su se svi plodovi mogli kidati
Za kojima je ikada neki učenik poimajući žudeo,
Za kojima se ikada neki majstor smelo mašio.
Najdublji i najčistiji to je bio smisao
Svake mudrosti, pesme, nauke,
Čarobna moć svakog postavljanja pitanja
S ključem i rečnikom, najfinija
Esencija duha bila je tu u nečuvenim,
Tajnim, majstorskim knjigama sačuvana.
Tu su ležali ključevi za svaku vrstu
Pitanja i tajne, pripadali su
Onome kome ih je milost čarobnog časa dala.
I ja sam, drščućih ruku,
Na pult stavio takvu jednu svesku,
Odgonetao čarolijsko pismo slika,
Onako kao što se u snu često nikad nenaučeno
Preduzima i kao i u igri srećno nailazi.
I odmah sam se vinuo u zvezdane
Duhovne prostore, uzidan i zodijak,
U kojima sve, što je u otkrovenju
Naroda poimanje slikovito ikada videlo,
I naslestvo hiljadugodišnjeg iskustva sveta,
Skladno se u uvek nove veze
Susretalo i jedno na drugo se opet oslanjalo
Starim saznanjima, simvolima, nalaženjima
Ponovo su izletala uvek nova, viša pitanja,
Tako da sam čitajući, u minutima ili satima,
Još jednom prešao put celog čovečanstva,
I njegovih najstarijih i najnovijih znanja
Zajedno u sebi osetio unutrašnji smisao.
Čitao sam i video oblike pisma slika
Kako se međusobno sjedinjuju, opet razvijaju,
Redaju u kola, otiču na razne strane
I razlivaju u nove tvorevine
Kaleidoskop simboličnih figura,
Koje su neiscrpno doživljavale nov smisao.
I dok sam tako, zasenjen gledanjima,
Digao pogled s’ knjige da malo odmorim oči,
Video sam: tu ne bejah ja jedini gost.
U dvorani, okrenut knjigama, stajao je
Jedan starac, možda arhivar,
Video sam ga ozbiljno predana svome zvanju,
Uposlena knjigama, želeo sam
Da saznam način i smisao marljivog rada,
Kao neobično važno. Taj starac,
Tako sam video, nežnom staračkom rukom
Izvukao je jednu knjigu, čitao ono što je na leđima knjige
Bilo napisano, iz bledih usta duvao
U naslov — naslov koji ushićuje,
Jemstvo za koji divan čas čitanja!
Prstom ga lagano zbrisao,
Smejući se pisao nov, drugi,
Sasvim drugi naslov, počeo hodati,
Čas tu, čas tamo uzimao knjigu,
Brisao joj naslov, pisao drugi.
Dugo sam ga zbunjeno gledao i vratio se,
Pošto mi se razum branio da shvati,
Knjizi u kojoj sam sam tek koji red
Pročitao; ali niz slika
Koji me je upravo usrećio, ne nađoh nikada,
Razdvajao se i činilo mi se da odleće
Svet znakova, po kome sam jedva hodao,
I koji je tako obimno govorio o smislu sveta;
On se ljuljao, vrteo u krug, izgledalo je da se pretvara u oblak,
I rastapajući se ostavljao za sobom
Prazan pergament sivoga sjaja.
Na ramenu osetih neku ruku
I digoh pogled, vredni starac stajaše
Kraj mene i ja sam ustao. Smejući se uzeo je
Moju knjigu, jeza spopala
Me kao mraz, a njegov prst je klizio
Po njoj kao sunđer; na praznoj koži
Napisalo je nove naslove, pitanja i obećanja,
Napisalo najnovije, najmlađe prelome najstarijih pitanja
Marljivo sričući njegovo pero.
A onda je ćutke odneo knjigu i pero