San

lzvadi jednu dušu, prinosi je prozoru i gleda. Kao da duse odavde u zivot kreeu sjajne, dijamantno svetle, prozirne i blistavo ciste, kakva je osuncana cista dufa malog deteta. I kao da svaka dufa stifo ovamo zbunjena, slomljena. Meka, nefoa, pihtijasta, kristalna, prozirna, pticolika topla mala dufa koja gori u duginim bojama kada se vraca iz zivota ovde u kofoicu, kod pcelara, ona je slomljena, umrljana i mutna. Poneka je sasvim prljava i siva.
Pcelar uzima u ruku dufo izvadenu iz kofoice. Jadnica, dahce obezna­ njena, poluonesvescena ad tajanstvenog preobrafaja koji joj se unutra do­ godio i dogada. Prilicno je kaljava. Izgleda da je dufa iz modernog doba. Niko mi to ne kafo, ali eovek u snu razume stvari cak i onda aka mu niko ne objafojava. Pcelar dugo gleda, vrti glavom, na kraju kafo:
- Jadnice, uskoro treba da se vratis, jer ce stiCi vreme, a jos si uvek tako zbunjena? Kada ces se konacno ocistiti?
Potom pazljivo vraca dufo u kofoicu i zatvara je.

Mnogi vole da spavaju, mnogi da dremkaju, onako da lebde izmedu spa vanja i budnosti. A malo njih da sanja. Istina, u snovima je premalo prijatnog. Ali se uvek nalazi pondto ad misterije. Jung, savremeni ucitelj snova, naucio nas je da postujemo snove, jer SHOvi znaju mnogo viSe ad nas. Ponekad su cak i poezija. Ili religija. Mazda oboje.
Sanjao sam: Rana jutro. Nafao sam se u zatvorenom prostoru, i znam da je pcelinjak, ali i radionica. Pripada pcelinjaku, tu su sredstva i alati neophod­ ni pcelaru. Upravo svice, i jedan eovek radi ndto uz sto pored prozora. Stoji okrenut profilom, lice mu ne vidim jasno. Ali kako se krece, gleda, podize ruku, narocito kako ddi glavu, a pogotovo sto je tu, neposredno znam da je pcelar On.
Prufa ruku i otvara prozor. Ispred okna su se okupila bezbojna, nefoa, staklasta, ali beskrajno meka, osetljiva specificna leteca biea, nacinjena ad pihtijaste materije. Velicine pogacice, imaju po dva krila, poluleptiri, polu­ ptice, befomno ulecu u sobu. Znam da su to duse. Pcelar je zato otvorio prozor kako bi pustio duse koje su se skupile oko kuce tokom noci.
Onda on odlazi u zadnji deo sobe, gde se na zidu nalaze vratanca. Iza vratanaca u zidu kofoice. Pamala lice na peci. Unutra je mracno i niSta se ne vidi, ali se oseea da je to neka elektriena toplota. DilSe umrlih pocivaju u ovim kofoicama ili pecima, i prolaze kroz poseban tajanstven preobrafaj ka­ ko bi se mogle ponovo vratiti na zemlju.
Novoprispele duse ulaze u kofoice. Vidljivo je koliko su umorne. Poneke poslednjom snagom dolepetaju do kofoice. A On ih posmatra s onom neo­ pisivom i beskrajnom strpljivoseu i dobrotom, sto upravo jeste On.
Kada vec sve duse ulete, on lagano zatvara vrata peCi. Kod poslednjih vrata zastaje, premislja, zatim duboko zavuce ruku u kofoicu i nesto trazi.