Samorealizacija je normalna

Samorealizacija je normalna. Svi kvadrilioni drugih bica koja postoje u nekoliko drugih univerzuma smatraju da se ovo podrazumeva i da ne postoji nista drugo osim toga. Ali, ovde dole, na slepom koloseku arhaicnog oblika univerzuma postoji jedna mala skola poznata pod nazivom Zemlja, ciji stanovnici osecaju potrebu da traze dozvolu.

Da li znate zasto mi jos uvek pitamo za dozvolu? Zato sto verujemo u tacno i pogresno i u mogucnost greske. Ali, zar nam majstori nisu rekli da smo Bogovi? To su rekli Buda, Muhamed, Lao Ce, Konfucije, Avram. Kako Bog onda moze da pogresi?

Svako od nas je u svom zivotu imao trenutke kada je doziveo potpuno blazenstvo, ali smo takve momente uvek okruzivali strahom jer smo se bojali da ce sreca nestati. Kada smo se igrali sa omiljenom igrackom i uzivali, bili bismo uhvaceni usred nase licne ekstaze i culi bismo: "Hajde u krevet- previse se zabavljas!" Uvek kada bi zivot poceo da bude zaista sjajan, sa strahom bismo se osvrtali iza sebe. Stvorili smo uslovni refleks, vezu izmedju onoga sto zelimo i onog cega se bojimo.

 Uvek kada bismo imali neko divno iskustvo koje bi nas dovelo u takvo stanje da potpuno izgubimo osecaj za vreme, tu bi obavezno bilo i : "Prestani da toliko uzivas! Sta mislis, ko si ti? Odakle ti ideja da zasluzujes da budes toliko srecan?" Odatle potice nas strah da ako je nesto isuvise lepo, sigurno ce nestati.

To je to verovanje koje nas sprecava da vecno zivimo u ekstazi. Zapamtite da vi niste zrtve onoga ko vas je opominjao. Mi sami angazujemo ucitelje, pa samim tim uvek mozemo da ih otpustimo. Tada postajemo slobodni.

Koliko je osoba spremno da zivi u vecnom blazenstvu i da nikoga ne pita za dozvolu da bude ono sto jeste? Ajnstajn je bio takav- to je jedan. Rembrant isto tako- to je vec dvojica. Ima ih jos nekoliko, mozda tuce, stotinak, mozda hiljadu.

Ako od pet milijardi ljudi koji zive na zemlji oduzmemo sacicu samorealizovanih bica koja su sama sebi dozvolila da zive u prirodnom stanju bica, koliko je preostalo? Jos uvek oko pet milijardi. Cak i nekoliko hiljada samorealizovanih ljudi predstavlja tek kap u moru.

U osvit Ere Vodolije desavaju se neke uzbudljive stvari. Kreativna svest pocinje da se izrazava u novim formama umetnosti, novim filozofijama i novim naukama. A sve je pocelo sa nekolicinom svetih radnika svetla koji su u svoje vreme smatrani radikalnim i jereticima. Sa astroloske perspektive, mozemo reci da je energija Ere Vodolije pocela da se polako uliva u planetu sa renesansom. Tada nijedan aspekt nije izbegao tranziciju. Prosireni vidovi ekspresije pojavili su se u umetnosti, nauci, filozofiji i religiji.

Nekoliko modernih proroka se pojavilo da govori o boljim danima. Pojavili su se Leonardo da Vinci, Ralf Valdo Emerson, Tomas Edison, Kant i Kvimbi. Oni su razumeli primarnu direktivu i to da je zivot na Zemlji evolutivan i tranzicioni proces. Niko od njih nije koristio dogmu i stagnaciju.

Ono sto ih razlikuje od ostatka drustva je njihova zelja da zive svesno, i njihova spremnost da veruju unutrasnjem bicu uprkos onome sto su ih drugi ucili.

Trik se sastoji u tome da se u svakom trenutku, svakoga dana setimo velike slike. Kako postajemo mudri i svesni, ucimo da sve vreme zivimo svesno umesto da koristimo stare sablone i navike. Deo svesnog zivljenja je i kada shvatamo sta razumemo, a sta tek treba da ucimo. Isto tako i da znamo kada smo skoncentrisani i izbalansirani, a kada treba da obnovimo resurse. Moramo biti spremni da kazemo: "Ovo jos nisam savladao, bolje da cujem ovu kasetu, procitam ovu knjigu ili da odem da posmatram zalazak sunca".

 Jedino kada zivimo svesno mozemo biti sigurni da najvecom brzinom napredujemo u zeljenom pravcu.

Ovo je divna planeta za ljude koji prihvataju odgovornost za svoj zivot i odbijaju da budu zrtve. Planeta Zemlja ce bukvalno biti rajski vrt za one koji su spremni da definisu sta je njihovo blazenstvo i da ga slede.

Po cemu se oni koji se obucavaju za majstora razlikuju od masa? Mase kazu: "Ne mogu da dam otkaz jer dugujem mnogo novca", dok ce oni koji se obucavaju za majstora reci: "Ovo mi ne prija, necu to da radim". Ako uporno radite ono sto vam ne prija, trpite neprijatne sitacije, treba da znate da je to vas izbor.

Koje izgovore ljudi koriste da bi se i dalje ponasali kao zrtve?

Potpuno smo slobodni da radimo ono sto zelimo. Mozemo slobodno da izaberemo da budemo zrtva, ali to treba da uradimo svesno. "Danas ja biram da budem zrtva. Zar to nije divno! Idem ponovo na taj posao koji mrzim". Ili: "Danas poslepodne cu biti zrtva. Ne zelim da idem u kucu toga i toga. Ne prijaju mi, ali ne zelim da ih uvredim, radije cu biti zrtva".

Ako zivimo zaista svesno, nikada ne moramo mnogo da prilagodjavamo svoje ponasanje na nacin koji nas plasi ili nam je neprijatan. Pre nego sto dozvolimo da budemo zrtve, hajde da budemo svesni sta kreiramo za sebe i kakve matrice uspostavljamo za planetu. U trenutku kada odaberemo da uvek budemo svesni i svesno pravimo izbor, nas zivot pocinje da se menja.

U roku od nekoliko dana otkricemo razlicite nacine da ulogu zrtve zamenimo ulogom koja je bez stresa.

Osecamo se neprijatno jedino kada varamo sebe i kazemo kako nemamo izbora. Kada se bavimo stvarima koje nisu za nas blazenstvo, stalno cemo se preispitivati dok jednom ne kazemo:

"Odustajem!" Tada cemo se setiti sta je guru rekao o odustajanju i predaji. To je jedini put koji vodi u slobodu.

Treba da se opredilimo da li cemo slediti pritisak vodja i raditi stvari na tradicionalan nacin ili cemo slediti svoje vodjstvo.

Mozda cemo u pocetku odabrati da jos neko vreme sledimo pravila drustva, jer je tako ipak malo lakse nego da skocimo sa litice direktno u novi nacin zivota. To je sasvim u redu. To je samo malo vremensko odlaganje, ali je u redu ako smo svesni toga. Jednostavno recite: "Da, biram da sledim stari sablon jer u mom sadasnjem stanju svesnosti verujem da je to komfornije za mene". Vremenom cemo se osvrnuti i reci: "Oh, Boze, zasto sam cekao toliko dugo?" i jednostavno cemo krenuti dalje.

Kada pocnemo da zivimo svesno, svakodnevno otkrivamo sve nove i nove stvari koje nam ne prijaju. To je divno! Nasa patnja je nas kljuc za slobodu. Bol nam savrseno tacno pokazuje sta nam vise nije potrebno u zivotu

 Ne mozemo da se oslobodimo necega ako nismo svesni da to postoji. Kada ga prepoznamo i odustanemo od toga da pronalazimo opravdanja kako bismo ga zadrzali, jos jedan korak smo blize totalnoj slobodi. Kada pogledamo svo to insistiranje na disciplini u Eri Riba, kada su slepi vodili slepe, jasno je da su nam ocajnicki potreni individualci da nas pomocu svog unutrasnjeg vodjstva odvedu direktno Bogu.

Mozemo da upotrebimo snagu volje i da izaberemo mir u svakom trenutku umesto da reagujemo na stvari oko nas. Znaci, ako nam je pukla guma, mozemo reci: "Ja zaslizujem samo najbolje, ova guma je pukla na najbolji nacin koji postoji". Ovo istice nasu moc i brise tragove osecaja da smo zrtve. Probusene gume uvek sluze da neko bice podsete da guma nema moc da nas cini nesrecnim. Kada naucimo da ne fiksiramo energiju na probusenu gumu, ego pocne da se buni, daje nam spisak losih posledica. "Prvo, zakasnices i iznerviraces se". Mozemo slobodno da kazemo da nas taj spisak ne zanima. Kako neko uopste moze da zakasni u Bozjem univerzumu? Kako nesto moze biti van reda? Kada je pukla guma, to je samo znacilo da cemo tamo kuda smo krenuli stici u neko drugo vreme i da ce se nesto magicno desiti.

Kada strah posmatramo kao opravdanje da se jos uvek drzimo starih sablona, zelim da kazem da nijedno bice nikada u trenutku sadasnjosti nije imalo iskustvo straha ili krivice. Sav strah se odnosi na buducnost, dok se sva krivica odnosi na proslost.

Znaci, kada se fokusiramo na sadasnji trenutak, necemo pronaci ni strah, ni krivicu. A jedino strah i krivica sprecavaju covecanstvo da uvidi sta je prirodno stanje bica.