Samoposmatranje

Jedini način na koji bi neko mogao da vam pomogne je da prodiskutuje vaše ideje. Ako ste spremni da slušate i da se o vama diskutuje, nešto ćete učiniti, ali niko vam ne može pomoći.

Šta je najvažnije od svega? Samoposmatranje. Tu vam niko ne može pružiti ruku. Niko vam ne može dati od- govarajući metod, Niko vam ne može pokazati određenu tehniku. U trenutku kada prihvatimo neku tehniku, postajemo iznova programirani, ali Samoposmatranje - gledanje samog sebe - veoma je značajno. To ne znači biti uronjen u sopstvene probleme, biti obuzet samim sobom. Ne govorim o tome - govorim o samaposmatranju. A šta to znači?

To znači posmatranje svega što je u nama i izvan nas, do ekstremne tačke - posmatranje kao da se to dešava nekom drugom. Šta to znači? Znači da ono što nam se dešava ne treba doživljavati lično, znači da treba gledati na stvari kao da nemaju nikakve veze s nama.

Vi patite zbog svoje depresije i svojih strahova samo zato što se poistovećujete s njima. Govorite: "Depresivan sam." Ali to je pogrešno, vi niste depresivni. Ako hoćete da budete precizni, mogli biste reći: "U ovom trenutku prolazim kroz fazu depresije." Ali ne možete reći: "Depresivan sam." Vi niste vaša depresija. Sve je to samo varka uma, posebna vrsta iluzije. Nesvesno ste naučeni da mislite da ste vi vaša depresija, da ste vi vaši strahovi, da ste vi vaša radost i osećanja koja proživljavate.

"Zadovoljan sam!" Niste vi zadovoljni. Možda je zadovoljstvo u ovom trenutku unutar vas, ali stvari će se ubrzo promeniti, neće potrajati - nikada ne traju, sve se neprestano menja. Oblaci dolaze i odlaze, neki su crni, neki beli; neki veliki, neki mali. Ako pratimo ovu analogiju, vi biste bili nebo koje posmatra oblake.   Bili   biste   pasivan   posmatrač,   sa

distance. Znam daje ovaj stav za vas možda apsurdan, pogotovo ako ste odrasli u kulturi Zapada. Jer, ne smete se uplitati, ništa ne zaključujte. Samo gledajte! Posmatrajte!

Problem je što su ljudi skloni da zaključuju o stvarima koje ne uspevaju čak ni da shvate. Stalno utvrđujemo neke stvari, zar ne? Nikada ne pomislimo da stvarima uopšte nije potrebno da budu utvrđivane. To je veliko prosvetljenje. Stvari se moraju shvatiti. Ako se shvate, tada se mogu promeniti.