19. U. Iako sam slušao tako detaljno objašnjenje karakteristika ispitivanja, moj um nije postigao ni najmanje mira. Šta je tome razlog?

G: Razlog je odsustvo snage, odnosno, jednousmerenosti uma.

20. U: Koji je razlog odsustva mentalne snage?

G: Sredstva koja čoveka osposobljavaju za ispitivanje su meditacija, yoga, itd. Treba im postati vičan pomoću postepenog praktikovanja, i tako obezbediti način mentalnog toka koji je prirodan i od koristi. Kada um, koji na ovaj način postane zreo, sluša ovo ispitivanje, on će odmah spoznati svoju istinsku prirodu koja je Sopstvo, i ostati u savršenom miru, ne zastranjujući iz tog stanja. Um koji još nije postao zreo, teško postiže trenutnu spoznaju i mir slušanjem ispitivanja. No, ako se neko vreme praktikuju sredstva kontrole uma, konačno će se postići duhovni mir.

21. U: Koje je najznačajnije sredstvo za kontrolu uma? G: Kontrola daha je sredstvo za kontrolu uma.

22. U: Kako treba da se kontroliše dah?

G: Dah se može kontrolisati bilo potpunim zadržavanjem daha (kevala kumbhaka), bilo regulisanjem daha (pranayama).

23. U: Šta je potpuno zadržavanje daha?

G: Zaustaviti životni dah čvrsto u srcu, bez izdisaja i udisaja. Ovo se postiže meditacijom na životno načelo, itd.

24. U: Šta je regulisanje daha?

G: Zaustaviti životni dah čvrsto u srcu izdisajem, udisajem i zadržavanjem daha, prema upustvima koja se daju u yoga tekstovima.

25. U: Na koji način je kontrola daha sredstvo za kontrolu uma?

G: Nema sumnje da je kontrola daha sredstvo za kontrolu uma, pošto je um, kao i dah, deo vazduha, pošto je priroda kretanja zajednička za oba, pošto je mesto porekla isto za oba, i pošto, kada se jedan od njih kontroliše, i drugi dolazi pod kontrolu.

26. U: Pošto kontrola daha vodi samo do stanja u kojem um miruje (manolaye), a ne do njegovog uništenja (manonase), kako se može reći da je kontrola daha sredstvo za ispitivanje koje ima za cilj uništenje uma?

G: Spisi poučavaju o sredstvima za postizanje Samospoznaje na dva načina - kao yoge sa osam udova (ashtanga-yoga), i kao znanja sa osam udova (ashtanga-jnana). Regulisanjem daha (pranayama), ili njegovim potpunim zadržavanjem (kevala kumbhaka), koje je jedno od udova yoge, um postaje kontrolisan. Ne ostajući samo na tome, već ako se praktikuje sledeća disciplina, povlačenje uma sa spoljašnjih objekata (pratyahara), na kraju će sigurno biti postignuta Samospoznaja, koja je plod ispitivanja.

27. U: Koji su udovi yoge?

G: Yama, niyama, asana, pranayama, pratyahara, dharana, dhyana i samadhi. Od ovih:

Yama označava negovanje načela dobrog ponašanja, kao što su ne-nasilje (ahimsa), istina (satya), poštenje (asteya), celibat (brahmachariya) i ne-posedovanje (aparigraha).

Niyama označava poštovanje pravila dobrog ponašanja kao što su čistota (saucha), zadovoljnost (santosha), uzdržavanje (tapas), proučavanje svetih tekstova (svadhyaya) i predanost Bogu (Isvara-pranidhana).(4)

Asana: Od različitih položaja, osamdeset četiri je glavnih. Od ovih, opet, za četiri, tj. simhu, bhadru, padmu i siddhu se kaže da su odlični. Od ovih, pak, samo je siddha (5) najbolja. Tako proglašavaju tekstovi yoge.

Pranayama: Prema merilima koja su naložena u svetim tekstovima, izdisanje životnog daha je rechaka, udisanje je puraka, a zadržavanje daha u srcu je kumbhaka. Što se tiče „mere“, neki tekstovi kažu da rechaka i puraka treba da su jedna jedinica, a kumbhaka dve, dok drugi tekstovi kažu da, ako je rechaka jedna jedinica, puraka treba da bude dve, a kumbhaka četiri. Ono što se podrazumeva pod „merom“ je vreme koje je potrebno da se jednom izgovori Gayatri mantra. Tako, pranayama, koja se sastoji od rechake, purake i kumbhake, treba da se praktikuje svakodnevno, prema sposobnostima, polako i postepeno. Tada će za um osvanuti želja da počiva u sreći, mirovanju. Posle ovoga treba da se praktikuje pratyahara.

Pratyahara: Ovo je kontrolisanje uma sprečavajući ga da se okrene prema spoljašnjim imenima i obličjima. Um, koji je dosad bio rastrojen, sada dolazi pod kontrolu. Za postizanje ovog sredstva su: 1. meditacija na pranavu, 2. fiksiranje pažnje izme|u obrva, 3. gledanje u vrh

nosa, i 4. razmišljanje (6) o nadi. Um koji je na ovaj način postao jednousmeren, biće spreman da ostane na jednom mestu. Posle ovoga treba da se praktikuje dharana.

Dharana: Ovo je fiksiranje uma na mesto (na telu) koje je podesno za meditaciju. Mesta koja su naročito podesna za meditaciju su srce i Brahma-randhra (otvor na temenu glave). Čovek treba da zamisli da u središtu osmolatičnog lotosa (7), tj. na ovom mestu, sija plamen, božanstvo koje je Sopstvo, tj. Brahman, i fiksira um na njega. Posle ovoga treba da se meditira.

Dhyana: Ovo je meditacija pomoću misli „Ja sam On“, što podrazumeva da meditant nije različit od prirode napred navedenog plamena. Tada će, ako čovek ispituje „Ko sam ja?“, kao što Spis proglašava, „Brahman koji je posvuda, sijati u srcu kao Sopstvo koje je svedok intelekta‰, i on će spoznati da je to Božansko Sopstvo koje sija u srcu kao „ja-ja“. Ovaj način razmišljanja je najbolja meditacija.

Samadhi: Kao rezultat sazrevanja plodova napred navedene meditacije, um postaje rastopljen u objektu meditacije, ne ostavljajući mesta idejama „ja sam takav i takav; ja radim to i to“. Ovo suptilno stanje u kojem nestaje čak i misao „ja-ja“, je samadhi. Ako neko ovo radi svakodnevno, gledajući da ga san ne prekine, Bog će mu uskoro dodeliti vrhunsko stanje duhovnog mira.

28. U: Koji je smisao uputstva da u pratyahari treba da se meditira na pranavu?

G: Smisao nalaganja meditacije na pranavu je ovaj: Pranava je Omkara, koja se sastoji od tri i po mantre a, u, m, i ardha mantre. Od ovih, „a“ označava budno stanje, visva-jivu i grubo telo; „u“ označava stanje sanjanja, Taijasa-jivu i suptilno telo; „m“ označava stanje spavanja, prajna-jivu i kauzalno telo; ardha-mantra predstavlja turyu, koja je Sopstvo, odnosno, ima prirodu „ja“; ono što je iza tog stanja je turiyatita, odnosno, čisto blaženstvo. Na četvrto stanje, koje je stanje prirode „ja“, se upućivalo u odeljku o meditaciji (dhyani). Ona se opisuje suprotno, kao da ima prirodu amantre, koja uključuje tri mantre, a, u, m, kao maunakshara (slog tišine); kao ajapa (kao mrmljanje bez mrmljanja), i kao advaita-mantra, koja je suština svih drugih mantri, kao što je panchakshara. Da bi došao do ovog istinskog smisla, čovek treba da meditira na pranavu. Ovo je meditacija prirode predanosti, koja se sastoji u razmišljanju o istini Sopstva. Ostvarenje ovog procesa je samadhi, koji donosi oslobo|enje, stanje nenadmašivog blaženstva. Dubokopoštovani Gurui su tako|e rekli da oslobo|enje treba postići samo predanošću, čija je priroda razmišljanje o istini Sopstva.

29. U: Koje je značenje učenja da čovek treba da meditira na misao „Ja sam On“, tj. o istini da nije različit od samo-osvetljene Stvarnosti koja svetli poput plamena?

G: (A) Smisao učenja da čovek treba da neguje ideju da nije različit od samo-osvetljene Stvarnosti je ovaj: Spisi definišu meditaciju ovim rečima: „U središtu osmolatičnog srčanog lotosa, koji je prirode svega i na koji se upućuje kao na Kailasu, Vaikunthu i Parama-padu, postoji Stvarnost veličine palca, koja blješti poput munje i svetli poput plamena. Meditiranjem na nju, stiče se besmrtnost.‰ Iz ovoga treba da razumemo da se ovom meditacijom sprečavaju nedostaci: (1) misli o različitosti, kao: „ja sam drugačiji, to je drugačije“, (2) meditacija na ono što je ograničeno, (3) ideja da je Stvarno ograničeno, i (4) da je ograničeno na odre|eno mesto.

(B) Smisao učenja da čovek treba da meditira na misao „Ja sam On“ je ovaj: sah aham soham; sah je Vrhunsko Sopstvo, aham je Sopstvo koje se manifestuje kao „ja“. Jiva, koja je Šiva-linga, obitava u lotosu srca, koji je njeno sedište smešteno u telu, koje je grad Brahmanov; um, koji ima prirodu egoizma, izlazi i poistovećuje se sa telom, itd. Zatim, taj um treba da se rastopi u srcu, tj., treba da se oslobodimo osećanja „ja“, koje je smešteno u telu, itd.; kada na ovaj način neko ispituje „Ko sam ja?“, ostajući neuznemiren, tada se priroda njegovog Sopstva manifestuje na suptilan način kao „ja-ja“; ta Sopstvo-priroda je svako, a ipak niko, i manifestovana je kao vrhunsko Sopstvo svuda, bez razlike izme|u spoljašnjeg i unutrašnjeg; ono svetli poput plamena, kao što je gore naznačeno, označavajući istinu „Ja sam

Brahman“. Ako neko ne meditira o njemu kao da je istovetan sa njim, već zamišlja da je različit, neznanje ga neće napustiti. Zato se nalaže meditacija istovetnosti.

Ako neko dugo meditira na Sopstvo, bez smetnji, neprekidno, sa mišlju „ja sam On“, što je tehnika razmišljanja o Sopstvu, tama neznanja koja je u srcu, i sve smetnje koje su samo posledice neznanja biće odstranjene i postići će apsolutnu mudrost. (8)

Tako, spoznavanje Stvarnosti u pećini srca, koja je grad (Brahmanov), tj., u telu, je isto što i spoznaja sve-savršenog Boga.

U gradu sa osam vratnica, koji je telo, mudrac obitava lagodno. (9)

Telo je hram; jiva je Bog (Šiva). Ako se obožava sa mišlju „Ja sam On“, postići će se oslobo|enje.

Telo, koje se sastoji od pet omotača, je pećina, vrhunsko koje u njemu obitava je Gospod pećine. Tako spisi proglašavaju.

Pošto je Sopstvo stvarnost svih Bogova, meditacija na Sopstvo, koje smo mi sami, je najmoćnija od svih meditacija. Sve druge meditacije su obuhvaćene ovom. Sve druge meditacije se nalažu radi postizanja ove. Dakle, ako je ova postignuta, ostale nisu neophodne. Znati svoje Sopstvo je znati Boga. Zamišljati da postoji božanstvo koje je različito od Sopstva i meditirati na njega, nepoznavajući (Sebe) svoje Sopstvo, koje meditira, mudraci porede sa činom premeravanja sopstvene senke svojim sopstvenim stopalom i traganjem za beznačajnom školjkom, odbacujući neprocenjivi dragulj koji je već u našem posedu. (10)

30. U: Iako su samo srce i Brahmarandra mesta koja su pogodna za meditaciju, da li se može, ako je neophodno, meditirati na šest mističkih centara (adhara)?

G: Šest mistićkih centara, itd., za koje se kaže da su mesta (na telu) za meditaciju, su samo proizvod imaginacije. Sve je to namenjeno početnicima u yogi. Što se tiče meditacije na šest centara, Šiva-yogini kažu: „Bog, koji je prirode ne-dvojne, neograničene svesti-Sopstva, manifestuje, održava i rastvara sve nas. Veliki je greh obezvre|ivati tu Stvarnost tako što joj se nameću različita imena i obličja, kao što su Ganapati, Brahma, Kišnu, Rudra, Mahešvara i Sadašiva‰, a vedantini proglašavaju: „Sve su to samo imaginacije uma‰. Stoga, ako neko poznaje svoje Sopstvo, koje ima prirodu svesti koja sve spoznaje, on zna sve. Mudraci su tako|e rekli: „Kada se ono jedno spoznaje onakvo kakvo je po Sebi, spoznaje se sve što nije bilo spoznato‰. Ako mi, koji smo opsednuti različitim mislima, meditiramo na Boga, koji je Sopstvo, oslobodićemo se mnoštva misli, zahvaljujući toj jednoj misli; a onda će i ona sama nestati. Na ovo se misli kada se kaže da je znati svoje Sopstvo, znati Boga. Ovo znanje je oslobo|enje.

31. U: Kako treba da se misli na Sopstvo?

G: Sopstvo je samo-osvetljeno, a bez tame i svetlosti, i ono je stvarnost koja je samo-manifestovana. Zato, ne treba na njega da mislimo kao na ovo ili ono. Sama misao o razmišljanju će završiti ropstvom. Smisao meditacije na Sopstvo je da se um natera da preuzme oblik Sopstva. U središtu pećine srca, čisti Brahman se direktno manifestuje kao Sopstvo u obliku „ja-ja“. Može li biti većeg neznanja, do da se misli o njemu na različite načine, ne znajući ga ovakvog kako je napred navedeno?

32. U: Rečeno je da je Brahman manifestovan u srcu kao Sopstvo u obliku „ja-ja“. Da li se
to može pobliže objasniti, kako bi se olakšalo razumevanje te postavke?

G: Nije li svačije iskustvo da za vreme dubokog sna, nesvesti, itd. nema uopšte nikakvog znanja, naime, ni znanja o sebi, ni znanja o drugome? Posle svega, kada postoji iskustvo u obliku „ja sam se probudio iz sna“, ili „ja sam se povratio iz nesvesti“ - nije li to oblik specifičnog znanja koje je osvanulo iz prethodno pomenutog stanja nerazlikovanja? Ovo specifično znanje se naziva vijnana. Ova vijnana postaje manifestovana samo u odnosu na Sopstvo ili na ne-sopstvo, a ne sama po sebi. Kada se odnosi na Sopstvo, naziva se istinskim znanjem, znanjem u obliku mentalnog obrasca čiji je objekat Sopstvo, ili znanjem koje za svoju sadržinu ima nepodeljeno (Sopstvo); a kada se odnosi na ne-sopstvo, naziva se neznanjem. Za

stanje ove vijnane, kada se odnosi na Sopstvo i manifestovano je kao oblik Sopstva, kaže se da je manifestacija „ja“. Ova manifestacija se ne može desiti kao odvojena od Stvarnog (naime, od Sopstva). Ova manifestacija je to što služi kao obeležje direktnog iskustva Stvarnosti. Ipak, ona sama za sebe ne može sačinjavati stanje postojanja u Stvarnosti. Ono, zavisno od kojeg se ova manifestacija dešava, je osnovna Stvarnost, koja se tako|e zove prajnana. Vedantički tekst Prajnanam brahma poučava o istoj istini.

Znaj da je ovo tako|e smisao spisa. Sopstvo, koje je samo-osvetljeno i svedok svega, manifestuje se kao stanovnik vijnanakoše. Mentalnim obrascem koji je nepodeljen, dočepaj se ovog Sopstva kao svog cilja, i uživaj u njemu kao Sopstvu.

33. U: Šta je to što se naziva unutrašnjim služenjem i služenjem onom-koje-je-bez-atributa?

G: U tekstovima, kao što je Ribhu-gita, detaljno se izlaže (kao posebna disciplina) služenje onom-koje-je-bez-atributa. Ipak, sve discipline, kao što su žrtvovanje, milosr|e, strogosti, pridržavanje zaveta, japa, yoga i puja su, u stvari, oblici meditacije po obrascu „Ja sam Brahman“. Dakle, u svim obrascima discipline čovek treba da pazi da ne odluta od misli „Ja sam Brahman“. To je smisao službe onom-koje-je-bez-prideva.

34. U: Šta su osam udova znanja (jnana-ashtanga)?

G: Osam udova su već pomenuti, tj. yama, niyama itd., ali drugačije definisani. Od ovih:

Yama: Kontrolisanje ukupnosti čulnih organa, spoznajući nedostatke prisutne u svetu, koji se sastoji iz tela, itd.

Niyama: Održavanje toka mentalnih obrazaca koji se odnose na Sopstvo, a odbacivanje suprotnih. Drugim rečima, ona znači ljubav za vrhunsko Sopstvo koja neprekidno buja.

Asana: Ono, uz čiju pomoć se stalna meditacija na Brahmana omogućuje, je asana.

Pranayama: Rechaka (izdisanje) je odstranjivanje dva nestvarna aspekta, imena i obličja, sa objekata koji sačinjavaju svet, tela itd.; puraka (udisanje) je zahvatanje tri stvarna aspekta, postojanja, svesti i blaženstva, koja su uvek u tim objektima, a kumbhaka je zadržavanje ovako zahvaćenih aspekata.

Pratyahara: Sprečavanje da se vrate u um imena i obličja koja su iz njega odstranjena.

Dharana: Ovo podrazumeva da se um natera da ostane u srcu i ne luta, i spoznavanje da smo samo Sopstvo, koje je postojanje-svest-blaženstvo.

Dhyana: Meditacija u obliku „Ja sam samo čista svest“. To znači da se, pošto se odbaci telo koje se sastoji od pet omotača, ispituje „Ko sam ja?“, i kao rezultat toga ostane „ja“ koje svetli kao Sopstvo.

Samadhi:- Kada se manifestovanje „ja“ tako|e obustavi, postoji (suptilno) direktno iskustvo. To je samadhi.

Za pranayamu, itd., koja se ovde opisuje, discipline kao što su asana i druge koje su pomenute u vezi sa yogom, nisu neophodne. Udovi znanja se mogu praktikovati na svakom mestu i u svako vreme. Od yoge i znanja čovek može da sledi ono što mu odgovara, ili oba, prema okolnostima. Veliki učitelji kažu da je zaborav koren svakog zla i da je smrt za one koji traže oslobo|enje; (11) dakle, čovek treba sa svojim umom da počiva u Sopstvu, i ne treba nikad da ga zaboravi; to je cilj. Ako je um pod kontrolom, sve ostalo može da bude pod kontrolom. Razlika izme|u yoge sa osam udova i znanja sa osam udova detaljno je izložena u svetim tekstovima; zato je ovde data samo suština tog učenja.

35. U: Da li je moguće istovremeno praktikovati pranayamu koja pripada yogi, i pranayamu koja pripada znanju?

G: Sve dok se um ne natera da počiva u srcu, bilo putem potpunog zadržavanja daha (kevala-kumbhake), bilo putem ispitivanja, rechaka, puraka, itd., one su potrebne. Tako,

pranayama iz yoge treba da se praktikuje sve vreme vežbanja, a ova druga se može primenjivati uvek. Dakle, mogu da se praktikuju obe. Dovoljno je ako se primenjuje yogička pranayama dok se ne postigne veština potpunog zadržavanja daha.

36. U: Zašto je potrebno da se put ka oslobo|enju poučava na različite načine? Neće li to stvoriti pometnju u umu aspiranata?

G: U Vedama se poučava nekoliko puteva koji su prilago|eni različitim stupnjevima sposobnosti aspiranata. Ipak, pošto je samo uništenje uma oslobo|enje, svi napori imaju za cilj kontrolisanje uma. Iako se načini meditacije mogu činiti različitim, na kraju svi postaju isti. Nema potrebe da se sumnja u ovo. Čovek može da prihvati onaj put koji odgovara zrelosti njegovog uma.

Kontrolisanje prane, što je yoga, i kontrolisanje uma, što je jnana (12) - to su dva glavna sredstva za uništenje uma. Ipak, jnana je kao kad se nemirni bik pridobija svežom travom, dok je yoga kao kontrolisanje pomoću sile. Stoga mudri kažu: „Od tri kategorije, aspiranti na najvišem nivou postižu cilj tako što učvrste um u Sopstvu, odre|ujući prirodu Stvarnog vedantičkim ispitivanjem i gledanjem na svoje Sopstvo i sve drugo kao da su prirode Stvarnog; prosečni tako što nateraju um da ostane u srcu pomoću kevala-kumbhake, i dugo vremena meditiraju na Stvarno; a oni na najnižem nivu postižu to stanje postepeno, pomoću kontrole daha, itd.

Um treba da se natera da počiva u srcu sve do uništenja misli „ja“, koja je obrazac neznanja i obitava u srcu. Samo ovo je jnana; samo ovo je, tako|e, dhyana. Ostalo je puko zastranjivanje reči, zastranjivanje od tekstova. Tako spisi proglašavaju. Stoga, ako neko postigne veštinu zadržavanja uma u Sopstvu na jedan ili drugi način, ne treba da brine ni za šta drugo.

Veliki učitelji su tako|e poučavali da je onaj ko je predan viši od yogina (13), i da je sredstvo oslobo|enja predanost, koja znači razmišljanje o svom Sopstvu. (14)

Dakle, put spoznaje Brahmana je to što se različito naziva Dahara-vidya, Brahma-vidya, Atma-vidya, itd. Šta se može reći više od ovoga? Ostalo treba da shvatimo zaključivanjem.

Spisi poučavaju na različite načine. Posle analiziranja svih njih, mudraci proglašavaju da je ovo najkraći i najbolji način.

37. U: Praktikovanjem disciplina o kojima se gore poučava, čovek može da se oslobodi prepreka koje su u umu, naime, neznanja, sumnje, zablude itd., i pritom postigne nepokretnost uma. Ipak, postoji jedna poslednja sumnja. Pošto se um rastopi u srcu, postoji samo svest koja svetli kao neograničena stvarnost. Kada je um tako preuzeo oblik Sopstva, ko onda preostaje da ispituje? Takvo ispitivanje završilo bi u samo-obožavanju. To bi bilo kao u priči o pastiru koji je tražio ovcu koja je sve vreme bila na njegovim ramenima!

G: Sama jiva (individua) je Šiva (Bog); Šiva sam je jiva. Istina je da jiva nije niko drugi do Šiva. Kad je zrno skriveno u mahuni, naziva se pirinač; kad se oslobodi mahune, naziva se riža. (15) Slično tome, sve dok je neko vezan karmom, ostaje jiva; kad se prekine veza neznanja, on svetli kao Šiva, Božanstvo. Tako proglašava jedan tekst spisa. Prema tome, jiva, koja je um, u stvari je čisto Sopstvo; me|utim zaboravljajući ovu istinu, ona zamišlja sebe kao individualnu dušu i postaje zarobljena umom. Tako je njeno traganje za Sopstvom, koje je ona sama, poput pastirovog traženja ovce. No, ipak, jiva, koja je zaboravila svoje Sopstvo, neće postati Sopstvo samo posredstvom znanja. Zbog zapreke uzrokovane preostalim impresijama sakupljenim u prethodnim ro|enjma, jiva stalno iznova zaboravlja svoju istovetnost sa Sopstvom, i biva obmanjivana poistovećenjem sa telom, itd. Da li će neko postati visoki činovnik samo gledajući u njega? Ne postiže li se to postojanim zalaganjem? Slično tome, jiva, koja je u ropstvu zbog mentalnog poistovećenja sa telom, itd., treba da ulaže napor u razmišljanju o Sopstvu, na postepen i istrajan način; i kada tako um bude uništen, jiva će postati Sopstvo. (16)

Ovakvim neprekidnim razmišljanjem o Sopstvu uništiće se um, a zatim će uništiti sebe, kao štap koji se koristi da se podstakne plamen izgorelog ugljevlja pri spaljivanju leša. Ovo je stanje koje se naziva oslobo|enje.

38. U: Ako je priroda jive istovetna sa Sopstvom, šta je to što je sprečava da spozna svoju prirodu?

39. U: Ako je istina da je jiva zaboravila sebe, kako uopšte nastaje doživljaj „ja“?

G: Veo ne zaklanja jivu u potpunosti; (17) on samo skriva prirodu Sopstva našeg „ja“ i projektuje predstavu „Ja sam telo“; no, ono ne skriva postojanje Sopstva koje je „ja“ i koje je stvarno i večno.

40. U: Koje su karakteristike jivan-mukte (oslobo|enog za života), i videha-mukte (oslobo|enog posle smrti)?

G. „Ja nisam telo; ja sam Brahman koji je manifestovan kao Sopstvo. U meni, koji sam neograničena Stvarnost (18), svet koji se sastoji od tela, itd., su puki privid, kao plavetnilo neba.‰ Onaj ko je na ovaj način spoznao istinu je jivan-mukta. Ipak, sve dok se njegov um ne rastvori, on može da oseti patnju zbog odnosa prema objektima, koji su posledica prarabdhe (karme koja je počela da sazreva i čiji je rezultat njegovo telo) i, pošto kretanje uma tako|e još nije prestalo, neće doživeti iskustvo blaženstva. Iskustvo Sopstva je moguće samo za um koji je postao suptilan i nepokretan, kao rezultat dugog perioda meditacije. Onaj koji je na ovaj način postao obdaren umom koji je suptilan i koji ima iskustvo Sopstva, naziva se jivan-mukta. Stanje jivan-mukte je ono na šta se upućuje kao na Brahmana bez atributa i kao na turiyu. Kada se čak i suptilni um rastvori i obustavi se iskustvo Sopstva, i kada je čovek uronjen u okean blaženstva i postao jedno sa njim, bez ikakvog diferenciranog postojanja, on se naziva videha mukta. Stanje videha-mukte je ono na šta se upućuje kao na transcendentni Brahman bez atributa, i kao na transcendentnu turiyu. To je konačan cilj. Zbog postojanja primesa patnje i sreće, o spoznatim ljudima, jivan-muktama i videha-muktama, može se govoriti kao da pripadaju četirima kategorijama - Brahmavidu, Brahmavadvari, Brahmavidvariyi, i Brahmavidvarishthi. No, ovo su razlike sa gledišta onih koji ih posmatraju; u stvarnosti, me|utim, nema razlika u oslobo|enju postignutom putem jnane.

NAPOMENE

(2) „Ono što sija u srcu svih individualnih duša je Brahman, i zato se zove Srce.‰-Brahman-gita.

(3) Kao oni koji slušaju neku priču, a pažnja im je fiksirana negde drugde, um onih čije su preostale impresije istrošene, zapravo ne funkcioniše, mada se tako čini. Um koji nije slobodan od preostalih impresija, u stvari, funkcioniše, mada se tako ne čini; to je kao u slučaju onih koji, dok ostaju nepokretni, u svojim snovima zamišljaju kako se uspinju na breg i padaju s njega.

(4). Cilj yame i niyame je postizanje saznanja da su svi dobri putevi otvoreni za one koji su podobni za mokshu. Radi detalja vidi dela kao Yoga-sutra i Hathayoga-dipika.

(5). Siddhasana: Leva peta treba da se postavi preko genitalnih organa, a preko nje desna peta. Pogled treba da se fiksira izme|u obrva, a telo treba da bude nepokretno i uspravno kao štap.

(6) Izraz reflection može da se prevede i kao „odražavanje“, reflektovanje, i tada mnogo jasnije ukazuje na smisao koji se u Vedanti pridaje pojmu manane-kontemplacije, čiji je smisao „naterati um da preuzme oblik Sopstva“; reć sozorcelenuje bi duhovnosti odgovarala mnogo više od njene savremene zamene - razmišljanje. (prim. prev.)

(7) Iako je istina da se za lotos na temenu glave kaže kako ima hiljadu latica, on se tako|e može opisati kao da ima osam, pošto se svaka od ovih sastoji od 125 sporednih latica.

(8) Ako se uvek praktikuje meditacija u obliku „Ja sam Siva“ (Sivoham bhavana), koja sprečava izlazak misli, doći će do samadhija. -Vallalar.

(9) U gradu koji ima devet lažnih vratnica, On obitava u obliku blaženstva. -Bhagavad Gita.

(10) Treba da meditiramo na ono koje postoji u obliku Sopstva, a koje je atma-tattva, svetlosno je, obitava u svim živim bićima i večno govori „ja“, „ja“. Tražiti nekog Boga spolja, napuštajući Boga koji obitava u pećini srca, je kao da odbacujemo neprocenjivi dragulj i tragamo za jeftinom |in|uvom.

Smrt, ili Kala, je odbacivanje na ovom svetu kontemplacije Sopstva, a koja se nikad ne sme odbaciti ni u najmanjoj meri. - Vivekachudamani.

Vi|enje svega kao Stvarnog prema Spisu: Ja sam Brahman - jedan jedini, bez ičeg drugog.

(13) Od svih Yogina samo je onaj Meni drag, koji svojim nepokolebljivim umom i ljubavlju u meni počiva. Bhagavad-gita

(14) Od sredstava oslobo|enja samo za bhakti (predanost) se može reći da je najviše. Jer, bhakti je stalno razmišljanje o svom Sopstvu. Vivekachudamani.

(15) U engleskom jeziku postoji razlika u izrazima koji se koriste za rižu kada je u ljusci, i kada je iz nje izva|ena. U Indiji ova razlika svakako igra još veću ulogu. U našem jeziku se ne razlikuju ta dva pojma; u prevodu su upotrebljena dva sinonima, pirinač i riža, tek da bi se naznačilo na šta se cilja, no treba da znamo da u originalu postoji i suštinska razlika. (prim. prev.)

(16) Iako prepreke koje uzrokuju ropstvo ra|anja mogu da budu mnoge, koren svih takvih promena je ahamkara. Ovaj koren se mora zauvek uništiti. Vivekachudamani.

(17) Neznanje ne može sakriti osnovno „ja“, ali ono sakriva specifičnu istinu da je jiva Vrhunsko (Sopstvo).

(18)Ako se u meditaciji dugo doživljava da su svetovi pojava u meni, koji sam neograničena Stvarnost, gde je tada mesto neznanju?

Uzeto iz:

The Collected Works of Ramana Maharshi,

Edited by Arthur Osborne

Peto izdanje, 1979.

Objavio:

T. N. Venkataraman

President, Board of Trustees,

Sri Ramanasramam

Tiruvannamalai,

South India