Bhagavan [ri Ramana Mahar{i
SAMOISPITIVANJE
Nema mladala~kog i nezrelosti u ovom delu. U~itelj je pisao sa verodostojno{}u potpunog duhovnog znanja, isto kao u svojim kasnijim godinama. Kao sva njegova izlaganja, usmena i pismena, i ovo se bavi prakti~nim pitanjima puta ka spoznaji Sopstva, a nikad jalovom teorijom. Me|utim, ono se razlikuje od kasnijih izlaganja u jednom zna~ajnom pogledu: po tome {to opisuje ne samo put Samoispitivanja, ve} i druge, meditaciju o svojoj istovetnosti sa Sopstvom i yogi~ki put zasnovan na kontroli daha. On sam je nalagao samo Samoispitivanje i predaju Guruu. Govorio bi: „Postoje dva na~ina: Pitaj se 'Ko sam ja?Ê, ili se predaj.‰
Za{to je u ovom prvom izlaganju govorio o manje direktnim i slo`enijim metodama? Razlog koji je o~igledno mogu} je da je u~enik za koga je ovo napisano ve} ~itao knjige o razli~itim metodama, te je na mestu da se dâ op{te izlaganje o njima pre upustva koje bi imalo trajno zna~enje za ono {to je sam nalagao. Mada su opisane, ove druge metode, zasigurno, jedva da se preporu~uju.
Kontrola daha koja se opisuje, naravno, nije puka fizi~ka ve`ba. Duhovni smisao ve`be je ono {to od nje ~ini slo`enu nauku. 'NaukaÊ je uistinu prava re~, po{to je ona tradicionalna indijska nauka samo-pro~i{}avanja. To je ~ini te{ko razumljivom za ~itaoca sa Zapada, koji o tome nema osnovnog prethodnog znanja, naro~ito zbog toga {to, kao i svaka nauka, ona poseduje svoj stru~ni re~nik koji ne dopu{ta da se napravi ispravan prevod bez du`ih napomena. Treba da imamo u vidu da je Maharshi pri pisanju ovog izlaganja znao da mo`e ra~unati na stru~no znanje o datoj nauci onih za koje je pisao. ^itaocima sa Zapada }e biti uteha da se sete kako On nije ni preporu~io ni nalagao ovaj put, a u svojim kasnijim delima ga je jedva i pominjao. Njima nije potrebno da u~e njegove stru~ne izraze.
PRIZIV:
Da li postoji neki na~in obo`avanja Vrhunskog, koji je sve, osim da se ~vrsto bude s Njim!
1. U~enik: U~itelju! Kojim se sredstvom posti`e stanje ve~nog bla`enstva, zauvek li{eno patnje?
Guru: Pored iskaza u Vedama da dok postoji telo, postoja}e i patnja, ovo je tako|e neposredno iskustvo svih ljudi; zato ~ovek treba da ispituje svoju sopstvenu prirodu, koja je ve~no bestelesna, i treba da ostane takav. Ovo je sredstvo da se postigne to stanje.
2. U: [ta se podrazumeva pod iskazom da ~ovek treba da ispita svoju istinsku prirodu i
razume je?
G: Iskustva kao {to su 'ja sam oti{aoÊ, 'ja sam do{aoÊ, 'ja sam bioÊ, 'ja sam u~inioÊ,
svakome dolaze prirodno. Zar se iz ovih iskustava ne vidi kako je svesnost 'jaÊ subjekat tih
razli~itih delanja? Ispitivati prirodu te svesnosti i ostati ono {to jesi, je na~in kako da se, putem ispitivanja, razume svoja istinska priroda.
3. U: Kako treba da se ispituje 'Ko sam jaÊ?
G: Delanja kao {to su 'i}iÊ i 'do}iÊ pripadaju samo telu. Stoga, kada neko ka`e 'ja sam oti{aoÊ, 'ja sam do{aoÊ, to zna~i tvrditi da je telo 'jaÊ. No, mo`e li se za telo re}i da je svesnost 'jaÊ, po{to ono nije postojalo pre nego {to se rodilo, sa~injeno je od pet elemenata, nepostoje}e je u stanju dubokog sna i, kada umre, postaje le{? Da li za ovo telo, koje je inertno poput klade, mo`e da se ka`e kako svetli kao 'ja-jaÊ? Stoga se na svesnost 'jaÊ, koja se isprva pojavljuje u odnosu na telo, razli~ito upu}uje kao na samoobmanu (tarbodham), egoizam (ahamkaru), neznanje (avidyu), opsenu (mayu), ne~istotu (malu), i individualnu du{u (jivu). Kako mo`emo da ovo ne ispitamo? Nije li ono {to svi spisi ka`u, da je uni{tenje 'samoobmaneÊ (mukti), namenjeno na{em spasenju, uz pomo} samoispitivanja? Zato, ostavljaju}i le{-telo kao le{, i ne izgovaraju}i re~ 'jaÊ, ~ovek treba `udno da ispituje ovako: „Dakle, {ta je to {to se javlja kao 'jaÊ?‰ Tada }e u srcu zasjati ne{to bez re~i, nalik na svetlo u obliku 'ja-jaÊ. To zna~i da }e, po{to nestane ograni~ena svest i mno{tvo misli, zasijati sama po sebi ~ista svest, koja je jedina i neograni~ena. Ako se ona zadr`i i ostane u stanju mirovanja, ose}anje u obliku 'ja sam teloÊ }e biti potpuno uni{teno, a na kraju i kona~na misao, tj. oblik 'jaÊ }e i sam i{~eznuti, kao vatra goru}eg kamfora. (1) Veliki mudraci i spisi progla{avaju da je samo to Oslobo|enje.
4. U: Kada se ispituje koren 'samoobmaneÊ, koji ima oblik 'jaÊ, ~ini se da se javlja bezbroj
razli~itih misli, ali nijedna posebna misao 'jaÊ.
G: Bez obzira da li se pojavljuje prvi pade`, nominativ, re~enice u kojima se pojavljuju ostali pade`i imaju za osnovu nominativ; sli~no tome, sve misli koje se pojavljuju u Srcu, imaju kao svoju osnovu egoizam, koji je prvi mentalni oblik 'jaÊ, prva spoznaja u obliku 'ja sam teloÊ; stoga, uzrok i izvor pojave svih ostalih misli je pojava egoizma; zato, ako se uni{ti samoobmana u obliku egoizma, koja je koren iluzornog drveta samsare, sve ostale misli }e u potpunosti nestati, kao drvo i{~upano iz korena. Kakve god se misli pojavljivale kao prepreka ne~ijoj sadhani - ne sme se dopustiti umu da ide za njima, ve} ga treba primorati da po~iva u svom Sopstvu, koje je Atman; ~ovek treba da ostane svedok svega {to se de{ava, prihvataju}i stav: „Neka se desi ne{to naj~udesnije, neka, hajde da vidimo!‰ Ovo treba da bude njegova ve`ba. Drugim re~ima, ~ovek ne treba da se poistove}uje sa pojavama; on nikad ne treba da ostavi svoje Sopstvo. Ovo je podesno sredstvo za uni{tenje uma (manonasu), koji prirodno vidi telo kao Sopstvo, a {to je uzrok svih ranije navedenih prepreka.
Ovaj metod, koji lako uni{tava egoizam, zaslu`uje da se nazove predano{}u (bhakti), meditacijom (dhyana), koncentracijom (yoga), i znanjem (jnana). Po{to je priroda Sopstva Bog, koji sija u Srcu kao 'jaÊ, a kako spisi progla{avaju da je sama misao ropstvo, najbolja ve`ba je ostati nepokretan, nikad ga ne zaboravljaju}i (Boga, Sopstvo), po{to se u njemu, na bilo koji na~in, rastopi na{ um. Ovo je zaklju~no u~enje spisa.
5. U: Da li je ispitivanje samo sredstvo za odstranjivanje pogre{nog uverenja da je Sopstvo grubo telo, ili je, tako|e, sredstvo za odstranjivanje pogre{nog uverenja da je Sopstvo suptilno i kauzalno telo?
G: Ostala tela opstaju zahvaljuju}i grubom telu. U pogre{no uverenje 'ja sam teloÊ uklju~ena su sva tri tela, koja se sastoje od pet omota~a. A uni{tenje pogre{nog uverenja da je Sopstvo grubo telo je ujedno i uni{tenje pogre{nog uverenja da su ostala tela Sopstvo. Zato je ispitivanje sredstvo za odstranjenje pogre{nog uverenja da je Sopstvo bilo koje od tri tela.
6. U: Za{to postoje razli~ita preina~enja unutra{njeg organa, tj. manasa (refleksija), buddhi (intelekt), chitta (memorija), ahankara (egoizam)? Za{to se ka`e da je samo uni{tenje uma oslobo|enje?
G: U knjigama koje obja{njavaju prirodu uma, pitanje se postavlja ovako: „Um se obrazuje zgu{njavanjem suptilnog dela hrane koju jedemo; on se razvija sa strastima, kao {to su vezanost i odbojnost, `elja i bes; budu}i da je on zbir intelekta, memorije i egoizma, dobija zajedni~ki naziv u jednini: 'umÊ; osobine koje ima su mi{ljenje, opredeljivanje, itd.; po{to je objekat svesti (Sopstva), on je ono-{to-vidimo, zna~i, inertan; iako je inertan, ~ini se da je svestan, zbog sjedinjavanja sa sve{}u (poput usijane ~eli~ne kugle); on je ograni~en, nije ve~an, podeljen je i promenljiv kao te~an vosak, zlato, sve}a, itd.; on ima prirodu svih elemenata (pojavnog postojanja); njegovo sedi{te je Lotos Srca, isto kao {to je sedi{te ~ula vida oko, itd.; on je dodatak individualne du{e; misle}i o nekom objektu, on preuzima njegov oblik i zajedno sa znanjem, koje je u mozgu, te~e kroz pet ~ulnih tokova i biva posredstvom mozga (to jest, zajedno sa znanjem) pridru`en objektima, i tako, spoznaju}i ih i isku{avaju}i, posti`e zadovoljenje. Ta supstancija je um. Kao {to se jedna ista osoba naziva razli~itim imenima, zavisno od funkcije koju obavlja, tako se jedan te isti um naziva razli~ito: um, itelekt, memorija i egoizam, zbog razli~itog oblika koji preuzima, a ne zbog neke stvarne razlike. Sam um ima obli~je svega, tj. du{e, Boga i sveta. Kada putem znanja poprimi obli~je Sopstva, prisutno je oslobo|enje, koje ima prirodu Brahmana: ovo je u~enje.
7. U: Ako su ova ~etiri - um, itelekt, memorija i egoizam - jedno te isto, za{to se navodi da su njihova sedi{ta razli~ita?
G: Istina je kad se ka`e da je grlo sedi{te uma, lice ili srce sedi{te intelekta, pupak memorije, a srce, odnosno sarvanga, egoizma; iako se ovako razli~ito navodi, za zbir svih ovih, to jest za um, odnosno, unutra{nji organ, samo srce je sedi{te. Ovo se zaklju~no progla{ava u Spisima.
8. U: Za{to se ka`e da samo um, koji je unutra{nji organ, svetli kao da je obli~je svega, tj. du{e, Boga i sveta?
G: Kao sredstvo spoznavanja objekata, ~ulni organi su spolja, i stoga se nazivaju spolja{njim ~ulima; a um se naziva unutra{njim ~ulom zato {to je unutra. No, razlika izme|u unutra{njeg i spolja{njeg postoji samo u odnosu na telo; u stvari, nema ni unutra{njeg ni spolja{njeg. Priroda uma je da ostaje ~ist kao eter. Ono na {ta se upu}uje kao na srce ili um, je grupisanje elemenata (pojavnog postojanja) koji se javljaju kao unutra{nji ili spolja{nji. Tako da nema sumnje kako sve pojave, koje se sastoje od imena i obli~ja, imaju samo prirodu uma. Sve {to se pojavljuje spolja, u stvari je unutra, a ne spolja; iz razloga da se ovako pou~ava, u Vedama se tako|e sve opisuje kao da ima prirodu Srca. Ono {to se naziva Srcem nije ni{ta drugo do Brahman.
9. U: Za{to se ka`e da srce nije ni{ta drugo do Brahman?
G: Iako Sopstvo ima svoja iskustva u stanjima budnosti, sanjanja i dubokog sna, prebivaju}i po redu u svakom od njih, u o~ima, grlu i srcu, ono, u stvari, nikad ne napu{ta svoje glavno sedi{te, srce. U Lotosu Srca, koji je priroda svega, drugim re~ima, u etru uma, svetlost Sopstva sija u obliku 'jaÊ. Po{to ovako sija u svakome, na samo Sopstvo se upu}uje kao na svedoka (sakshi) i transcendentno (turiya, doslovno, ~etvrto). Vrhunski Brahman li{en 'jaÊ, koji svetli u svim telima kao unutra{nja svetlost u obliku 'jaÊ, je eter Sopstva (odnosno, eter znanja): samo on je apsolutna Stvarnost. To je nad-transcendentalno (turiyatita). Zato se ka`e da ono koje se naziva srcem nije ni{ta drugo do Brahman. [tavi{e, zato {to Brahman sija u srcima svih du{a kao Sopstvo, naziv 'SrceÊ je dat Brahmanu. (2) Kada se zna~enje re~i hrudayam razlo`i na hrit-ayam, ona, u stvari, ozna~ava Brahmana. Najbolji dokaz ~injenice da Brahman, koji sija kao Sopstvo, prebiva u srcu svakog, je to {to svi ljudi, kad ka`u 'jaÊ, upu}uju na sebe pokazuju}i na prsa.
10. U: Ako je ~itav univerzum u obli~ju uma, ne sledi li, onda, da je univerzum iluzija? Ako je tako, za{to se u Vedama pominje stvaranje univezuma?
G: Nema nikakve sumnje da je univerzum puka iluzija. Glavni cilj Veda je da otkriju istinu Brahmana. Ovo je jedini razlog, i ne postoji nijedan drugi, za{to Vede prihvataju stvaranje sveta. Dalje, manje sposobne osobe se pou~avaju o stvaranju, tj. o postupnoj evoluciji prakrti (prvobitne prirode), mahattattve (velikog intelekta), tanmatri (suptilnih esencija), bhuta (grubih elemenata), sveta, tela itd., iz Brahmana, dok se sposobniji pou~avaju o trenuta~nom stvaranju, tj., da je ovaj svet osvanuo kao san, usled ~ovekovih sopstvenih misli izazvanih nedostatkom spoznavanja sebe kao Sopstva. Dakle, zbog ~injenice da se stvaranje sveta opisuje na razli~ite na~ine, jasno je da smisao Veda le`i samo u tome da pou~ava o istinskoj prirodi Brahmana, po{to na jedan ili drugi na~in poka`u iluzornu prirodu univezuma. U stanju spoznaje, u kojem se do`ivljava njegova priroda-bla`enstvo, svako mo`e neposredno da spozna da je svet iluzoran.
11. U: Da li je do`ivljaj Sopstva mogu} za um, ~ija je priroda stalna promena?
G: Po{to je satva-guna (sastavni deo prakrti koji odgovara ~istoti, inteligenciji, itd.) priroda uma, i po{to je um ~ist i neukaljan poput etra, ono {to se zove um ima, u stvari, prirodu znanja. Dok ostaje u tom prirodnom (tj. ~istom) stanju, on ~ak i nema ime 'umÊ. Tek je pogre{no znanje koje brka stvari, ono {to se zove umom. Ono {to je (prvobitno) bio ~isti (satva) um, koji ima prirodu ~istog znanja, usled neznanja zaboravlja svoju prirodu znanja, pa pod uticajem tamogune (tj. sastavnog dela prakrti koji odgovara tuposti, tromosti, itd.), biva preobra`en u svet, a budu}i da je pod uticajem rajogune (tj. sastavnog dela prakrti koji odgovara aktivnosti, strastima, itd.), zami{lja 'ja sam telo, svet je stvaranÊ, i tako, zbog vezanosti, odbojnosti, itd., sti~e odgovaraju}e zasluge i kazne, a zbog preostalih utisaka (vasana) o njima, posti`e ro|enje i smrt. Me|utim, um koji se oslobodio svoje ukaljanosti (greha) kroz delanje bez vezanosti, koje je izvodio u mnogim pro{lim `ivotima, slu{a guruovo pou~avanje po spisima, razmi{lja o njihovom zna~enju, i meditira da bi postigao prirodno stanje mentalnog obrasca u obli~ju Sopstva, tj. u obli~ju 'Ja sam BrahmanÊ, {to je rezultat trajne kontemplacije Brahmana. Tako }e biti odstranjeno preobra`avanje uma u svet, {to odgovara tamoguni, i njegovo lutanje u svetu objekata, {to odgovara rajoguni. Kada se dogodi ovaj preobra`aj, um postaje suptilan i nepokretan. Samo um koji je ne~ist, i koji je pod uticajem rajasa i tamasa, ne mo`e da do`ivljava Stvarnost (tj. Sopstvo) koja je nepromenljiva i veoma suptilna; isto kao {to se komad fine svilene tkanine ne mo`e pro{iti grubom {ipkom, ili kao {to se detalji suptilnih predmeta ne mogu razgovetnuti pri svetlosti lampe ~iji plamen treperi na vetru. Me|utim, bla`enstvo Sopstva (tj, Brahmana) }e se manifestovati u ~istom umu, koji je postao suptilan i nepokretan pomo}u gore opisanih meditacija. Po{to bez uma ne mo`e biti iskustva, za pro~i{}en um, obdaren krajnje suptilnim obrascem (vrittijem), mogu}e je iskustvo bla`enstva Sopstva ako ostane u tom obli~ju (tj. u obli~ju Brahmana). Onda }emo jasno do`iveti da na{e Sopstvo ima prirodu Brahmana.
12. U: Da li je napred spomenuto do`ivljavanje Sopstva mogu}e i u stanju iskustvenog postojanja, za um koji treba da funkcioni{e u skladu sa svojom prarabdhom (karmom iz pro{lih `ivota koja je po~ela da donosi plodove)?
G: Brahmin mo`e da igra razli~ite uloge u drami; ipak, misao da je Brahmin ga ne napu{ta. Sli~no tome, kad je ~ovek zauzet razli~itim iskustvenim delima, treba da ima ~vrsto ube|enje 'Ja sam SopstvoÊ, bez dopu{tanja da do|e do pogre{ne ideje 'Ja sam teloÊ, itd. Ako um odluta iz svog prirodnog stanja, odmah treba da ispitujemo: „O! O! Mi nismo telo, itd.! Ko smo mi?‰, i tako ga vratimo u to (~isto) stanje. Ispitivanje 'Ko sam ja?Ê je glavno sredstvo za odstranjivanje svake patnje i postizanje vrhunskog bla`enstva. Kada na ovaj na~in um postane miran, {to je njegovo prirodno stanje, do`ivljavanje Sopstva se javlja samo po sebi, bez ikakve prepreke. Posle toga ~ulna zadovoljstva i boli ne}e vi{e uticati na um, sve (pojave) }e se tada pojavljivati bez na{e vezanosti, kao san. Nikada ne zaboraviti svoje potpuno iskustvo Sopstva je stvarni bhakti (predanost), yoga (kontrola uma), jnana (znanje) i sva druga pravila discipline. Tako mudraci ka`u.
13. U: Kada postoji aktivnost delanja, mi nismo ni izvr{ioci tih dela, ni u`ivaoci. Aktivnost
pripada trima instrumentima (tj. umu, govoru i telu). Mo`emo li ostati (nevezani) ako se
dr`imo ovakvih misli?
G: Po{to se um natera da ostane u Sopstvu, koje je njegovo Bo`anstvo, i u~ini se ravnodu{nim na iskustvene stvari po{to nikad ne odluta od Sopstva, kako um mo`e da misli kao {to je gore pomenuto? Zar takve misli ne stvaraju ropstvo? Kada se takve misli jave, zbog preostalih impresija (vasana), ~ovek treba da spre~i takav tok uma, nastoji da ga zadr`i u stanju Sopstva i postane ravnodu{an za iskustvene do`ivljaje. Ne treba da ostavimo mesta u umu za misli kao {to su: „Da li je ovo dobro? Ili, da li je ono dobro? Da li se ovo mo`e uraditi? Ili, da li se to mo`e uraditi?‰ Treba da budemo oprezni ~ak i pre no {to se takve misli jave, i nateramo um da ostane u svom uro|enom stanju. Ukoliko se ostavi imalo mesta, takav (uznemiren) um }e nam u~initi {tete glume}i da nam je prijatelj; kao protivnik koji se pretvara da je prijatelj, on }e nas oboriti na tlo. Nije li to zbog toga {to zaboravljamo svoje Sopstvo, da se takve misli javljaju i prouzrokuju sve vi{e zla? Ako je ta~no da je misliti razlu~uju}i: „Ja ne ~inim ni{ta; sva dela izvode instrumenti‰, sredstvo da se spre~i tok uma sa mislima-vasanama, zar ne sledi da se um mora zadr`ati pomo}u razlu~ivanja, kao {to je ranije navedeno, samo ako te~e zajedno sa mislima-vasanama? Da li um koji ostaje u stanju Sopstva mo`e misliti kao 'jaÊ i kao 'ja imam iskustvo takvog pona{anjaÊ? Na svaki mogu}i na~in treba postepeno da nastojimo da ne zaboravljamo svoje (istinsko) Sopstvo, koje je Bog. Ako to postignemo, postigli smo sve. Um ne treba da usmeravamo ni na {ta drugo. Iako }emo mo`da izvoditi, kao ludak, dela koja su rezultat prarabdha karme, treba da zadr`imo um u stanju Sopstva, ne dozvoljavaju}i da izroni misao 'jaÊ. Zar bezbrojne bhakte nisu sprovodile svoje brojne iskustvene funkcije sa stavom ravnodu{nosti?
14. U: Koji je stvarni smisao sannyase (odricanja)?
G: Sannyasa je samo odricanje od misli 'jaÊ, a ne odbacivanje spolja{njh objekata. Onaj ko se odrekao (misli 'jaÊ) ostaje, dakle, isti, bilo da je sam, ili je u sredi{tu prostrane samsare. Isto kao {to um usredsre|en na neki objekat ne prime}uje druge ~ak i ako su mu blizu, tako i mudrac, iako mo`e da ima bezbroj iskustava delanja, u stvari ne izvodi ni{ta, po{to mu um po~iva u Sopstvu, ne dozvoljavaju}i da osvane misao 'jaÊ. Kao {to se u snu ~ini da padamo naglava~ke, dok se u stvarnosti ne pokre}emo, isto tako osoba u neznanju, tj. osoba za koju misao 'jaÊ nije prestala, iako ostaje sama u neprekidnoj meditaciji, je zapravo neko ko izvodi sve iskustvene radnje. (3) Tako su rekli mudri.
15. U: Um, ~ulni organi itd., imaju sposobnost opa`anja; za{to se, onda, smatraju opa`enim
objektima?
G:
Drik Drisya
(Spoznavatelj) (Spoznat objekat)
(1) Posmatra~ ]up (tj.posmatran objekat)
Dalje,
0rgan oko Telo, }up itd.
^ulo vida Organ oko
Um ^ulo vida
Individualna du{a Um
Svest (Sopstvo) Individualna du{a
Kao {to je pokazano u gornjoj {emi, po{to mi, svest, spoznajemo sve objekte, za nas se ka`e da smo drik (spoznavatelj). Kategorije koje se zavr{avaju sa }upom su posmatrani objekti, po{to su ono-{to-je-spoznato. U tabeli 'znanje-neznanje (tj., spoznavtelj-spoznato)Ê datoj gore (spoznavatelj i objekat spoznavanja), vidi se da je neko spoznavatelj u odnosu na ne{to drugo; ipak, po{to je ovaj objekat u odnosu na drugog, nijedna od ovih kategorija, u stvari, nije
spoznavatelj. Iako se ka`e da smo mi 'spoznavateljÊ, zato {to mi spoznajemo sve, a ne 'spoznatoÊ, po{to nas ni{ta drugo ne spoznaje, za nas se ka`e da smo 'spoznavateljÊ samo u odnosu na spoznate objekte. Me|utim, ono {to se naziva 'spoznatimÊ nije odvojeno od nas. Zbog toga smo mi Stvarnost koja prevazilazi ova dva (spoznavatelja i spoznato). Sve drugo spada u kategorije spoznavatelj-spoznato.
16. U: Kako se dolazi do poistove}enja ega, du{e i Bramana?
G: Primer |
Primerom prikazano | |
(1) |
^eli~na kugla |
Egoizam |
(2) |
Zagrejana ~eli~na kugla |
Du{a koja se javlja kao koprena preko Sopstva |
(3) |
Vatra u zagrejanoj |
Svetlost svesti, tj. |
~eli~noj kugli |
nepromenljivi Brahman koji svetli u du{i svakoga | |
(4) |
Plamen vatre koji |
Svepro`imaju}i Brahman |
ostaje kao jedan |
koji ostaje kao jedan |
Iz datog primera bi}e jasno kako dolazi do poistove}enja ega, du{e, svedoka i Sve-svedoka.
Isto kao {to se u kova~evom te~nom, usijanom grumenu nalaze zajedno brojni i razli~iti deli}i metala za koje se sve ~ini da su jedan grumen, tako se u dubokom snu grubo i suptilna tela svih individualnih du{a nalaze zajedno u kosmi~koj mayi, koja je neznanje, po prirodi ~ista tama, a po{to su du{e rastvorene u Sopstvu postav{i jedno s njim, one svuda vide samo tamu. Iz tame sna osvanjuje suptilno telo, tj. egoizam, a iz njega (egoizma) grubo telo. Kad egoizam osvanjuje, on se javlja kao koprena preko prirode Sopstva, poput zagrejane ~eli~ne kugle. Tako, bez du{e (jive), koja je um, odnosno egoizam zdru`en sa Sve{}u-Svetlo{}u, nema svedoka du{e, tj. Sopstva, a bez Sopstva nema Brahmana, koji je Sve-svedok. Isto kao {to se vatra koja se nalazi u ~eli~noj kugli ni na koji na~in ne menja kada kova~ iskuje razli~ite oblike ~eli~nih kugli, du{a mo`e biti uklju~ena u veoma mnogo iskustava i biti podvrgnuta zadovoljstvima i bolima, a da se Sopstvo-Svetlost u njoj ipak nimalo ne izmeni; ono je poput etra svepro`imaju}e ~isto znanje, koje je jedno i svetli u srcu kao Brahman.
17. U: Kako mo`emo da znamo da u srcu svetli samo Sopstvo, kao Brahman?
G: Isto kao {to se zna da elementarni etar unutar plamena svetiljke popunjava bez razlike i bez ikakvog ograni~enja unutra{njost i spolja{njost plamena, tako isto znanje-eter, koje je unutar Sopstva-Svetlosti u srcu, popunjava bez ikakve razlike i ograni~enja unutra{njost i spolja{njost tog Sopstva-Svetlosti. To je ono na {ta se upu}uje kao na Brahmana.
18. U: Kako se tri stanja iskustva, tri tela itd., koji su imaginacije, pojavljuju u Sopstvu-
Svetlosti, koje je jedno, nepodeljeno i samo-osvetljeno? ^ak i ako bi se pojavili, kako da
znamo da samo Sopstvo ostaje ve~no nepokretno?
G: Sopstvo, koje je svetiljka, (1) sija samo po sebi u unutra{njoj odaji, tj., u kauzalnom telu (7) koje je opskrbljeno neznanjem kao unutra{njim zidom (4), i spavanjem kao vratima (2); kada se `ivotnim na~elom uslovljenim vremenom, karmom itd., vrata spavanja otvore, dolazi do odra`avanja Sopstva u ogledalu- egoizmu (5), koje je sme{teno odmah do praga - Mahat-tattve; ogledalo-egoizam tako osvetljava srednju odaju, tj. stanje snova (8), i kroz prozore, koji su pet ~ulnih organa saznanja (6), dvori{te, tj., budno stanje. Kada se, opet, `ivotnim na~elom koje je uslovljeno vremenom, karmom itd., vrata spavanja zatvore, egoizam prestaje zajedno sa budno{}u i snovima, i samo Sopstvo sija. Primer koji je upravo dat obja{njava kako je Sopstvo nepokretno, kako postoji razlika izma|u Sopstva i egoizma, i kako se pojavljuju tri stanja iskustva, tri tela, itd. (Vidi sliku.)
Primer |
Primerom prikazano |
(1) Svetiljka |
Jastvo. |
(2) Vrata |
Spavanje. |
(3) Prag |
Mahat-tattva. |
(4) Unuta{nji zid |
Neznanje, odnosno kauzalno telo. |
(5) Ogledalo |
Egoizam. |
(6) Prozori |
Pet ~ulnih organa saznanja. |
(7) Unutra{nja odaja |
Duboko spavanje, u kome se |
manifestuje kauzalno telo. | |
(8) Srednja prostorija |
Snovi, u kojima se manifestije |
suptilno telo. | |
(9) Dvori{te |
Budno stanje, u kome se manifestuje |
grubo telo. |